Jump to content


strah me da ne poludim!


  • Please log in to reply
14 replies to this topic

#1 Smijavica

Smijavica

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 471 posts

Posted 29 March 2012 - 23:10

Vise ne znam ni da li ovo pisem ja, ili neko drugi.... Pocela sam i u to da sumnjam. Vec godinama mi je konfuzija u glavi, ali ovo sto mi se dogadja zadnjih dana je prevrsilo svaku mjeru! Naime, sve analiziram, svaciji komentar, pogled, pokret, postavljam se u kozu drugih i razmisljam kako je njima, kako oni razmisljaju i sl. Vise nemam nista svoje, imam osjecaj da gubim svoj identitet!!! Ne znam ni da li mi se nesto svidja ili ne, ne znam ni da li volim nesto ili ne, sta god da radim kao da me drugi dio mene pazljivo posmatra i nadgleda svaki moj pokret! Uvijek duplo mislim, te misli su iste brzine i jacine. Jednostavno sad dok razmisljam o vome dok pisem uporedo milslim kako ovo nema smisla, kako cu svakako da poludim... :ko2: Ali to vise nije kao OKP cije misli osjecas da nisu tvoje, vec prisilne. A ja ovdje pocinjem da se usmjeravam po njima, prihvatam ih, jake su i pocinjem da vjerujem da je tako.... Dok su me mucile opsesivne misli ja sam mogla da kazem sebi da one nisu moje misli, da necu uraditi na sta me one nagovaraju i okrenem se ka nekom svom putu(Bogu) I sta god da mi se u zivotu desavalo neprijatno imala sam neki putokaz i znala kojom  stranom da krenem... Sada vise nemam taj putokaz,( ljulja mi se vjera zbog ovih misli) i  kada me sastave misli sa svih strana, samo se vrtim u krug i ne znam koja je moja misao, koju da poslusam! I zato mi se desava blokada, onda nista ne radim, samo lezim i ne progovaram, jer mislim da sve to nije moje sta god radim... Pocinjem da mislim o tome sta treba da mislim. :eusathink: Kada se nadjem u nekoj iznenadnoj situaciji, ja ne reagujem odmah vec razmiljam o tome kako bi trebala da reagujem. Ustvari, tesko da je koja situacija za mene iznenadna, jer ja slabo na sta reagujem kao da sanjam sav svoj zivot! Kada mi profesor postavi pitanje na ispitu ja ne mogu da se skoncentrisem na pitanje, vec mislim na to kako on mene dozivljava i kako me slusa i sta misli o meni! u roku od deset minuta ja promijenim raspolozenje, kazem sebi da bice bolje i pozitivnije razmilsljam, a onda ze nekoliko minuta samo se povucem, cutim i razmilsjam... Kuci me smatraju za lijenu, a drustvo nezainteresovanu i posesivnu. A niko od njih nema pojma da ja NEMAM VOLJU da ista drugo radim, osim da lezim i analiziram....

Sinoc sam legla i bilo me je strah da zaspim, kao da su te misli demoni u meni! Pocela sam da mislim o tome ko sam ja, sta je moja dusa, sve dublje i dublje sam se analizirala....Jutros cim sam dolazila iz sna k sebi odmah mi se ista pitanja vrte po glavi i ne ustaje mi se iz kreveta...Kao da izadjem iz glave svoje, misli mi lete iznad tijela i posmatraju sta ce tijelo da uradi. Uz to se javljaju  suicidne misli, samoubistvo kao jedino resenje, ali to kao moje misli, kao moje jedino resenje, a ne kao prisilne. Strah me je, stvarno me je strah sebe. Ne zelim ostati sama... Skupstina mi je u glavi, a nigdje predsjedavajuceg! :ko2:  

Uz to, psihijatar mi je dao na neke druge simptome(koje sam ranije imala, a sad ne) dijagnozu F23.0. Mene su svi ti simptomi odavno prestali, on mi je produzio  terapiju (rispolept). Ja ne pijem te tablete, jer cim odem kod psihjatra bolje mi je i svjesna sam svega, pa onda mislim da sve to ranije je moj trip, da mi ne mogu tablete pomoci, da sama moram da se izborim, da samo moram da promijenim nacin razmilsjanja....Ali ne mogu sama da se izborim, misli su isuvise teske i brze da ne mogu da ih ispratim,  kao da nisam sposobna za zivot!!!

Cesto zamilsljam sebe kako izvrsavam samoubistvo ili zavrsavam u ludnici i ubjedjena sam da ce nesto od to dvoje da me pogodi! Mogu li da poludim skroz, jer stvarno mislim da gubim kontrolu nad sobom  po prvi put.... :help: :help: :help:

#2 derpina.

derpina.

    CAR

  • Banned on request
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 706 posts

Posted 30 March 2012 - 08:11

poludela si. kraj je.

salim se. znas kako, granica za "poludeti" je kod svakoga drugacija. ti nikad neces poludeti jer covek sam sebe tesko da moze da osudi na taj nacin.
kod fensi devojaka granica za "poluseti" je ako ne kupe cizme d&g ove sezone.
ja recimo ni ne razmisljam o tome. cesto kazem da sam poludela ali... drugi dan nisam :)
iskreno, ti si po meni (znam te kroz par redova) skroz kul, te misli su deo tvog problema i moras da se nosis s tim. moras!
pomisli: ko zna zasto je to dobro. mozda te kasnije zivot natera na opakiju borbu. hiljadu puta goru situaciju od te u kojoj si sad.
previse sam optimisticna od jutros :D verovatno ce ne udariti kola.
glavu gore draga osobo :)

ziva bila! :*

#3 pukla_ko_kokica

pukla_ko_kokica

    GARGAMEL

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,166 posts

Posted 30 March 2012 - 10:46

 vilagorska, on 29 March 2012 - 23:10 , said:

Vise ne znam ni da li ovo pisem ja, ili neko drugi.... Pocela sam i u to da sumnjam. Vec godinama mi je konfuzija u glavi, ali ovo sto mi se dogadja zadnjih dana je prevrsilo svaku mjeru! Naime, sve analiziram, svaciji komentar, pogled, pokret, postavljam se u kozu drugih i razmisljam kako je njima, kako oni razmisljaju i sl. Vise nemam nista svoje, imam osjecaj da gubim svoj identitet!!! Ne znam ni da li mi se nesto svidja ili ne, ne znam ni da li volim nesto ili ne, sta god da radim kao da me drugi dio mene pazljivo posmatra i nadgleda svaki moj pokret! Uvijek duplo mislim, te misli su iste brzine i jacine. Jednostavno sad dok razmisljam o vome dok pisem uporedo milslim kako ovo nema smisla, kako cu svakako da poludim... :ko2: Ali to vise nije kao OKP cije misli osjecas da nisu tvoje, vec prisilne. A ja ovdje pocinjem da se usmjeravam po njima, prihvatam ih, jake su i pocinjem da vjerujem da je tako.... Dok su me mucile opsesivne misli ja sam mogla da kazem sebi da one nisu moje misli, da necu uraditi na sta me one nagovaraju i okrenem se ka nekom svom putu(Bogu) I sta god da mi se u zivotu desavalo neprijatno imala sam neki putokaz i znala kojom  stranom da krenem... Sada vise nemam taj putokaz,( ljulja mi se vjera zbog ovih misli) i  kada me sastave misli sa svih strana, samo se vrtim u krug i ne znam koja je moja misao, koju da poslusam! I zato mi se desava blokada, onda nista ne radim, samo lezim i ne progovaram, jer mislim da sve to nije moje sta god radim... Pocinjem da mislim o tome sta treba da mislim. :eusathink: Kada se nadjem u nekoj iznenadnoj situaciji, ja ne reagujem odmah vec razmiljam o tome kako bi trebala da reagujem. Ustvari, tesko da je koja situacija za mene iznenadna, jer ja slabo na sta reagujem kao da sanjam sav svoj zivot! Kada mi profesor postavi pitanje na ispitu ja ne mogu da se skoncentrisem na pitanje, vec mislim na to kako on mene dozivljava i kako me slusa i sta misli o meni! u roku od deset minuta ja promijenim raspolozenje, kazem sebi da bice bolje i pozitivnije razmilsljam, a onda ze nekoliko minuta samo se povucem, cutim i razmilsjam... Kuci me smatraju za lijenu, a drustvo nezainteresovanu i posesivnu. A niko od njih nema pojma da ja NEMAM VOLJU da ista drugo radim, osim da lezim i analiziram....

Sinoc sam legla i bilo me je strah da zaspim, kao da su te misli demoni u meni! Pocela sam da mislim o tome ko sam ja, sta je moja dusa, sve dublje i dublje sam se analizirala....Jutros cim sam dolazila iz sna k sebi odmah mi se ista pitanja vrte po glavi i ne ustaje mi se iz kreveta...Kao da izadjem iz glave svoje, misli mi lete iznad tijela i posmatraju sta ce tijelo da uradi. Uz to se javljaju  suicidne misli, samoubistvo kao jedino resenje, ali to kao moje misli, kao moje jedino resenje, a ne kao prisilne. Strah me je, stvarno me je strah sebe. Ne zelim ostati sama... Skupstina mi je u glavi, a nigdje predsjedavajuceg! :ko2:  

Uz to, psihijatar mi je dao na neke druge simptome(koje sam ranije imala, a sad ne) dijagnozu F23.0. Mene su svi ti simptomi odavno prestali, on mi je produzio  terapiju (rispolept). Ja ne pijem te tablete, jer cim odem kod psihjatra bolje mi je i svjesna sam svega, pa onda mislim da sve to ranije je moj trip, da mi ne mogu tablete pomoci, da sama moram da se izborim, da samo moram da promijenim nacin razmilsjanja....Ali ne mogu sama da se izborim, misli su isuvise teske i brze da ne mogu da ih ispratim,  kao da nisam sposobna za zivot!!!

Cesto zamilsljam sebe kako izvrsavam samoubistvo ili zavrsavam u ludnici i ubjedjena sam da ce nesto od to dvoje da me pogodi! Mogu li da poludim skroz, jer stvarno mislim da gubim kontrolu nad sobom  po prvi put.... :help: :help: :help:

Jak Pure O... prošla sam kroz to i znam kako ti je. Danas sam sposobna analizu pripisati simptomu i ne ulaziti u nju. Već pri samom pitanju kako je izgledalo bilo šta šta sam napravila ja nudim automatski odgovor kako je ta analiza besmislena, jer uvijek na kraju svake, koliko god da trajala dobijem taj odgovor, pa ćemu onda uopće satima se iscrpljivati rastavljanjem bilo koje stvari na atome.

Draga masa ljudi sa ovim što ti imaš je dobilo pogrešne dijagnoze u vidu šizofrenije i akutne psihoze. Teško je nekome objasniti kroz šta prolazimo i da je cijelo  vrijeme unatoč tome što smo u dobroj mjeri uvjereni prisutna svijest da sve to nema smisla, ta svijest i drži te misli čvrsto uz sebe, jer im se opire, pa umjesto da ih pusti, bavi se analizom i željom da si objasni tu u konačnici neobjašnjivu pojavu, bar ne na način  kojim joj mi pristupamo.

Mislim da te opsesija obuzela i sve te znakove i prinudne potrebe i ono što brkaš sa stvarnošću, a istovremeno testiraš trebaš odjebati. Odnosno ja koja ne pijem antipsihotike ti čvrsto savjetujem da ih kreneš rokati, da ti se malo neurotransmiteri, dopamin i sve te pizdarijice koje ti čine ovu zbrku umire. Možeš puno toga sama, ali ja danas da mi se desi ono šta me je snašlo pred tri godine sve bi izblebnula lječniku i uzela terapiju bez razmišljanja, a onda kad bi došla na sebe bi lagano puštala sve i radila na sebi.

Drugo vrlo važno je da pročitaš knjigu koju sam ti poslala, isprobaš tehniku na svakoj pojedinoj opsesiji i vidjeti ćeš kako kad ojačaš nepristranog promatrača će ti biti vrlo jasno šta si ti, a šta su one, gdje analiza ima smisla, gdje ne... samo put je dug i težak i u ovisnosti o tome koliko si uporna ćeš nešto napraviti. Žao mi je što kroz sve to prolaziš. To je pakao i nije čudno da pomišljaš na demone i slične stvari. Ali demoni su samo u tintari, demoni su samo boleština. Analiza šta drugi misle nije gubitak ličnosti, nego želiš stvoriti tuđu predodžbu o sebi, kroz mjerila koja je nemoguće zadovoljiti. Sjeti se draga samo smo ljudi. Probaj si umetnuti još jednu misao, a to je ona šta biš ti mislila o nekome u toj određenoj situaciji i probaj smanjiti kriterije... sve što misliš da se vidi je zapravo nevažno, a misliti o tome šta netko misli je bespotrebno. Drži se i javi se u inbox kad god osijetiš potrebu!!!

#4 Smijavica

Smijavica

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 471 posts

Posted 30 March 2012 - 11:28

Charna, samo se ti sali sa  mnom, :P, ali hvala ti.Pokusacu da taj problem shvatim kao dio sebe da ga ne analiziram dalje.
Koki, hvala ti, nisam jos pocela da citam knjigu, jer spremam ispit i potrebna mi je koncentracija samo za to.
P.S. studiram socijalni rad, mozete misliti da se u svakoj knjizi pominju odredjeni problemi i simptomi bolesti u kojima ja, naravno, pronalazim sebe i poistovjecujem se sa njima! A jos idem da volontiram u ustanovi gdje su smjestena djeca i odrasli sa poremecajem u mentalnom razvoju.... :D

#5 Kalista

Kalista

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 533 posts

Posted 30 March 2012 - 12:23

Draga,to je čisti OKP. I ja sam prošla kroz to i znam kako je. Koliko god bilo teško i koliko god ti imala osjećaj da ludiš ili si,čak,već poludjela,to se neće desiti. Jer,to bi bila pobjeda nad OKP-em. OKP ne želi da ti poludiš,već da uporno analiziraš i sumnjaš,sumnjaš,sumnjaš... Kao što ti već rekoh jednom,na taj način te štiti od psihoze,jer nikada nećeš biti potpuno ubjeđena u ono što ti opsesije govore.

Vidi,moj savjet ti je da pokušaš s lijekovima... Nekada se antipsihotici koriste za OKP,kada su simptomi baš jaki i osoba ne može da se nosi s njima. I,vjerovatno bi ti ublažili simptome i tako bi ti bilo lakše da kreneš u suočavanje s tim glupostima. Kažem ti iz iskustva. Ja sam odbijala lijekove (ako izuzmemo Persen) i bilo mi je potrebno mnogo više vremena i živaca i neprospavanih noći i izgubljenih kilograma i napada panike da bih se nekako naučila nositi sa svim tim.

I,baci pogled na knjigu. Odlična je! :)

#6 Hudson

Hudson

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 306 posts

Posted 30 March 2012 - 14:20

A da malo odahneš od toga? Sama kažeš da si svesna (objektivna) da su to samo prisilne misli i da nisu tvoje. Zašto se zavozavati iznova i iznova, svakim danom? Jedna misao ide na drugu i tako sve u nedogled, dok stvarno ne prsneš. Stvori neku branu između tih svojih razmišljanja i analiziranja, neki zid eliminacije... Znam da je najlakše reći 'Ne tripuj se, ne razmišljaj o tome, ne mrači..', veruj mi, been there, done that. ;) Iz toga se i rađaju panični poremećaji i depresije, a sve se to moze kontrolisati i sprečiti. Govoreći iz ovog ugla. Ja danas više nemam tih nekih 'detinjih' (moram tako da kažem) 'jeboza', sve što je ostalo od toga su tu i tamo neki psihosomatski poremećaji, a koji se, opet tu i tamo negde počinju gubiti.. I onda se pitam, šta mi je sve to trebalo.

#7 derpina.

derpina.

    CAR

  • Banned on request
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 706 posts

Posted 30 March 2012 - 14:42

 vilagorska, on 30 March 2012 - 11:28 , said:

Charna, samo se ti sali sa  mnom, :P, ali hvala ti.Pokusacu da taj problem shvatim kao dio sebe da ga ne analiziram dalje.

Pokusaj, mozda ne uspes. :D


 vilagorska, on 30 March 2012 - 11:28 , said:

P.S. studiram socijalni rad, mozete misliti da se u svakoj knjizi pominju odredjeni problemi i simptomi bolesti u kojima ja, naravno, pronalazim sebe i poistovjecujem se sa njima! A jos idem da volontiram u ustanovi gdje su smjestena djeca i odrasli sa poremecajem u mentalnom razvoju.... :D

Mozda ti je od stresa. Gledati takvu decu i odrasle veoma je naporno.
Znam, jer je moja mama vaspitacica i u grupi ima dvoje dece ometene u razvoju. Kad odem kod nje uvek se usresredim na njih dvoje, ali se kuci vratim iscrpljena. Tuzna sto ne mogu da im pomognem. Tako da sam odustala od defektologije(jer sam htela to da studiram).
I ucenje moze izazvati stres.
Stres je cudna stvar. Znas i sama da je stres uzrok mnogim bolestima (i psihickim i fizickim).
Ali ne boj se, neces poludeti. Mozda i poludi al' seti se ovoga i ponavljaj sebi: "Blago onom ko rano poludi, ceo zivot mu u veselju prodje" :D

#8 Sundaysmile

Sundaysmile

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 14 posts

Posted 30 March 2012 - 14:50

Da da.. zvuci poznato  konstantna paranoja ... izgubljena si nemozes da uzivas u momentu jel su ti misli uvek negde drugo .. ako tako nastavis razvice ti se i eye contact disorder nisam nigde procitao na ovom forumu da pise o tome ali isto na psihickoj bazi tj. kada izbegavas kontakt ocima jel nemozes da se skoncetrises na tok razgovora ili bolje reci dok tebi neko nesto prica ti razmisljas zasto on to tebi prica ili ne ustvari nemozes da ga popratis nzm na jedno udje na drugo izadje ...  kako bi to objasnio..
pogotovo profesor  to su najgore situacije .. :))
A mozda si i na neki nacin drustveni kameleon poprimas osobine od ljudi skojima se druzis i prema tome ti se i licnost razvija ..
ukratko takva si i neces mijenjati puno najbolje bi bilo da radis sve sto ti pane na pamet dodje ti da se skines gola idi bre skini se setaj ulicom , ti sto te skeniraju ko ih jebe  snaga uma ojacaj auru ..
moras da formiras licnost tj. da postanes individua ako mislis da bi ta druga  ti bila drugacija i teze se prilagodila jbg sta sad preseli se u vecu sredinu .. budi to sto jesi !!!!
ps.narkotici mogu da ti otvore neku drugu dimenziju probaj i to ako si sklona a mozda si i vec probala pa si se sjebala haha salim se ...

#9 Smijavica

Smijavica

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 471 posts

Posted 30 March 2012 - 15:50

Ljudi, ovo nije kao klascni OKP koji sam vec prezivljavala, ali sada mi se desava da se na trenutke skroz pogubim i ne znam koja je moja misao,  a koja je prisilna. Tada mi nastane haos u glavi! Kao u dubini, negdje zatrpana u meni cuci svijest samo malo sija, tek toliko da mogu da se kontrolisem da ne napravim neku ludost. Ali jedva da je pronadjem nekad. Posle, kada me popusti taj pritisak, postajem svjesna svega i mogu da razvrstavam te misli...
Sundaysmile, ne namjeravam da pocnem sa narkoticima, nije da ne bih voljela, ali vec imam u podsvjesti to da cu se lose istripovati i vjerujem da ce tako biti. Jer tako mi se, dok sam imala najucestalije simptome psihoze, desilo dok sam konzumirala alkohol. Popila sam samo 4 votke i vec mi je bilo lose, jer sam znala da u tom periodu ne smijem da pijem, pa su mi nadolazile sve crnje misli kako sam gotova sto sam popila i sl.Jedva sam uspjela da se ohrabrim i pokusam da suzbijem te uzasne misli.  

E, jos me interesuje ovo. Stalno sumnjam u doktorovu dijagnozu i terapiju, mislim da nije prava vec da me je on bukvalno shvatio i da sam ja to umislila i da ne treba da se trujem tabletama...Prepisao mi je antipsihotik rispolept(koji ne pijem), moze li sta negativno da utice na mene u slucaju da pokusam da ga pijem. U stvari, pomaze li antipsihotik kod OKP, ili je sve do nas???

#10 pukla_ko_kokica

pukla_ko_kokica

    GARGAMEL

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,166 posts

Posted 30 March 2012 - 16:40

Antipsihotici se u kombinaciji sa ostalim ljekovima daju za OKP. Čuj... počni čitat knjigu. Zajebi sada faks. Rokni godinu ako treba, ali ja ti ne mogu u 10 posteva objasniti šta ti se događa,  a knjiga je odlična. Imaš primjera i sa pure O, mada su više zastupljene opsesije sa kompulzijama. Postoje i suvjerene opseije koju su vrlo srodne psihozi, a opet nisu.

Ti sad svim silama pokušavaš ovladati vlastitim umom a upravo to jača tvoju bolest. Ti i vladaš umom, jer si ti ta koja odlučuje koje će misli biti stvarnost, a koje glupost. Ovo što smatraš krajem svog razuma je to što uviđaš da su neke stvari glupost, a opet te peru jednakim intezitetom. Međutim doći ćeš u fazu kada ćeš shvatiti da je dovoljna spoznaja da je nešto glupost, a ako te pere nevažno je, jer u samom procesu dok ti mozak iscrpljuje opsesija (ili istovremeno više njih) ti se možeš posvetiti bilo ćemu trećemu.

Jak OKP imaš, ali je on glup. Sve što može ta bolest je proizvoditi hrpetinu misli koje te plaše, a ti sve što moraš je naučiti ne reagirati na njih sa strahom, prihvatiti sve što ti je prostrujalo umom i prihvatiti svoju spoznaju da nešto je, a nešto nije stvarnost TI IMAš TU SPOZNAJU, bez obzira na trenutnu konfuziju.

Da se vratim na ljekove. Iz ovog tvog stanja totalnog kaosa (a govorim iz iskustva) je jako teško doći u donekle normalno stanje. Ti se kačiš za sve što ti prođe mozgom i time dopuštaš svakoj misli da njime ovlada. Već nekoliko spoznaja iz knjige će ti pomoći da uvidiš da je to krivi put. A ljekovi  će ti pomoć da opsesije popuste, neće nestati, ali će se intenzitet smanjiti što tebi daje priliku da radiš na sebi trezvenije i lakše. To ti je isto kao da pokušavaš mrtva pijana ovladat nekakvim gradivom. Dakle sad ti ljekovi trebaju da se otrjezniš!!

I draga posloži si prioritete, ZDRAVLJE PRVO, a onda faks. Ljubim te... kaos će proći, vjeruj mi!!!

#11 Car Radovan

Car Radovan

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 26 posts

Posted 30 March 2012 - 19:17

Sreco moja, nemas ti razloga za brigu.

U ovom trenutku ti ne razmisljas o tome, verovatno, ali imas jedan od najkvalitetnijih mozgova koji se srecu.

Pronadji se u nekom poslu/oblasti koja zahteva analitican pristup i taj F23 ili sta vec ima da ti donosi pare i ostalo sto uz pare ide.

Ja ti ovo pricam iz iskustva. Pre par meseci mislio sam da imam problem, a sada mi taj "problem" pricinjava zadovoljstvo jer sam se pronasao u par stvari koje volim, a jedan od koraka u tome je bio da okacim na motku ono sto drugi misle.

Sto pre kreni ka finansijskoj stabilnosti, radi sto volis, dozvoli sebi da emocije prodju kroz tebe, nemoj ih blokirati. Samo ih pusti kroz sebe, ne pravi pritisak. Kakve god da one bile. Tvoj mozak radi 100 na sat zato sto nisi navikla razum da prepoznaje emocije.

Zasto je to tako, manje je bitno. Prvo nauci da "osecas" po malo, a za par meseci ces imati sistem predavanju emocijama gde razum nece imati potrebu da reaguje analizom, jer ces prepoznati obrazac.

Jesi li ikad probala da kazes svom razumu: "Ajde, ajde, radi sta hoces, analiziraj, ja necu da te sprecavam. Ajde, kreni, radi sta hoces i kad zavrsis sa tim javi se ponovo  " ?

:)

#12 Smijavica

Smijavica

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 471 posts

Posted 30 March 2012 - 22:15

 Car Radovan, on 30 March 2012 - 19:17 , said:

Sreco moja, nemas ti razloga za brigu.

U ovom trenutku ti ne razmisljas o tome, verovatno, ali imas jedan od najkvalitetnijih mozgova koji se srecu.

Pronadji se u nekom poslu/oblasti koja zahteva analitican pristup i taj F23 ili sta vec ima da ti donosi pare i ostalo sto uz pare ide.

Ja ti ovo pricam iz iskustva. Pre par meseci mislio sam da imam problem, a sada mi taj "problem" pricinjava zadovoljstvo jer sam se pronasao u par stvari koje volim, a jedan od koraka u tome je bio da okacim na motku ono sto drugi misle.

Sto pre kreni ka finansijskoj stabilnosti, radi sto volis, dozvoli sebi da emocije prodju kroz tebe, nemoj ih blokirati. Samo ih pusti kroz sebe, ne pravi pritisak. Kakve god da one bile. Tvoj mozak radi 100 na sat zato sto nisi navikla razum da prepoznaje emocije.

Zasto je to tako, manje je bitno. Prvo nauci da "osecas" po malo, a za par meseci ces imati sistem predavanju emocijama gde razum nece imati potrebu da reaguje analizom, jer ces prepoznati obrazac.

Jesi li ikad probala da kazes svom razumu: "Ajde, ajde, radi sta hoces, analiziraj, ja necu da te sprecavam. Ajde, kreni, radi sta hoces i kad zavrsis sa tim javi se ponovo  " ?

:)
    Mislim da nisam pokusala da ista radim zbog toga sto se plasim da necu imati dovoljno snage ili koncentracije za taj posao...Ja se jedva skoncentrisem dok ispit spremam.Prosle godine sam pukla godinu zbog tih crnih misli i jada koji su me snasli sa njima.  A i kad postignem dobar rezultat ili me pohvali profesor, ja to ne primam k sebi, vec nemam zadovoljstva ni malo zbog toga....kao da se o nekom drugom radi.  Mada, sad bi trebala da pocnem da volontiram u jednom institutu za djecu sa smetnjama u mentalnom razvoju, jer da pomazem drugima me jedino ispunjava. Zato cu ti pokusati i zbog sebe, a i da drugima budem od koristi... :) I da, pokusala sam da ne analiziram sve i tako jedan period od dva mjeseca budem OK, da se divim sama sebi, da mislim da mogu sve sto pozelim na svijetu da uradim, da sam nezaustavljiva...pa ponovo neka druga, glupa percepcija same sebe i svijeta oko mene!

#13 Car Radovan

Car Radovan

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 26 posts

Posted 31 March 2012 - 21:36

Znam o cemu pricas. Prosao sam kroz to.

Skoro sam pricao sa jednim neuropsihijatrom. Covek kaze da su nas naucili da sebe kudimo kad zgresimo, a da se ne hvalimo kad uradimo nesto dobro. Jbg, tako smo uceni...

Na nama je sada da izgradimo svoj put.

Dozvoli sebi prvo da se odmoris. Ostalo ce doci kad dodje.

E, jos nesto. Ne brini, ne postoji stvar kao sto je ludilo. To je stvar percepcije u zavisnosti u kom vremenu se zivi i u kom drustvu se kreces , radis i odrastas.

Ti si jednostavno umorna i to je to. Dobar san, dobra hrana, hobi, fizicke aktivnosti :) i eto resenja.

#14 Smijavica

Smijavica

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 471 posts

Posted 31 March 2012 - 22:39

hvala na savjetu, pokusacu. ali, ipak mislim da cu konacno poceti da uzimam terapiju da bih se malo pribrala....  

pozzzz :D

#15 Someone

Someone

    MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPipPip
  • 265 posts

Posted 02 April 2012 - 11:41

Moje misljenje kad bi morao birati izmedju ovoga sad i totalnoga ludila izabrao bi ludilo,zasto da ne mozda bi umislio da sam netko i nesto a ne nitko i nista.




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users