20 replies to this topic

[balthazar]

Ja sam zadnjih ?etri - pet godina, prošao kroz otprilike ?etri napada psihoze.

Sada mi je dosta dobro i mislim da se u psihozu ne?u vra?ati, mada naravno nikad se ne zna, nisam mislio ni prvi put da ?u u nju upasti, pa sam upao.
Naravno tad nisam znao ni šta je psihoza.

U psihozu sam upao pre ?etri godine , prakti?no bez ikakve najave.

Jedno vreme se razmišljalo da je u pitanju bipolarna psihoza, a sad više nisu sigurni.

Ko je još "preživeo" psihozu i kako mu je sada ?

[kaca]

Hoces li kratko da mi kazes sta je to psihoza i u cemu se razlikuje od neuroze, posto se koliko se secam te dve reci nekako stalno spominju zajedno u psihijatriji? Nemoj samo link, mrzi me da citam.

[balthazar]

kaca, on 14 Jan 2008, 02:46 PM, said:

Hoces li kratko da mi kazes sta je to psihoza i u cemu se razlikuje od neuroze, posto se koliko se secam te dve reci nekako stalno spominju zajedno u psihijatriji? Nemoj samo link, mrzi me da citam.

Psihoza je kad izgubiš realnost.
Ti nisi u psihozi, ?im ne znaš šta je to.
Dok god si u realnosti, a imaš neke probleme, onda su to neuroze

[dobardan1974]

balthazar, on 14 Jan 2008, 02:09 PM, said:

Ja sam zadnjih ?etri - pet godina, prošao kroz otprilike ?etri napada psihoze.

Sada mi je dosta dobro i mislim da se u psihozu ne?u vra?ati, mada naravno nikad se ne zna, nisam mislio ni prvi put da ?u u nju upasti, pa sam upao.
Naravno tad nisam znao ni šta je psihoza.

U psihozu sam upao pre ?etri godine , prakti?no bez ikakve najave.

Jedno vreme se razmišljalo da je u pitanju bipolarna psihoza, a sad više nisu sigurni.

Ko je još "preživeo" psihozu i kako mu je sada ?

Ja sam imao jednu psihozu pre 4 godine. Sada pijem lek rissar, a kako se osecam-onako, nekad odlicno, nekad uzasno. Cesto vracam film unazad zasto mi se to desilo, gde sam zeznuo stvar. Nekad krivim sebe, a nekad druge. U zadnje vreme sam onako pomalo bezvoljan, slabo sta me interesuje. Posao mi je postao smaranje, drustveni zivot mi i nije neki, mada se trudim da izlazim i setam, nemam devojku, a i ne znam da li bi mogao da budem u nekoj ozbiljnijoj vezi sada. Jos uvek imam strah da mi se to ne vrati, pa cim pomislim da ce mi se misli zablokirati, pobegnem u krevet. Valjda ce biti bolje, uzeo sam danas bolovanje, nisam bas spreman za posao. Ne znam, mozda sam previse opterecen bolescu, treba ipak gurati dalje. Pozdrav za tebe i cuvaj se.

[demi]

A kako izgleda dok si u psihozi?

Jel ono ne znaš za doga?aje oko tebe, ne poznaješ osobe i to...?

I jel to sli?no osje?aju derealizacije?

[balthazar]

demi, on 14 Jan 2008, 08:37 PM, said:

A kako izgleda dok si u psihozi?

Jel ono ne znaš za doga?aje oko tebe, ne poznaješ osobe i to...?

Nije tako, bar kod mene nije tako bilo.

demi, on 14 Jan 2008, 08:37 PM, said:

A kako izgleda dok si u psihozi?

I jel to sli?no osje?aju derealizacije?

Ne znam koji je ose?aj dereaalizacije. Napiši nešto detaljnije o derealizaciji, pa ?emo da uporedimo.

[balthazar]

Dobar dan Dobardan1974 !

dobardan1974, on 14 Jan 2008, 04:34 PM, said:

Ja sam imao jednu psihozu pre 4 godine. Sada pijem lek rissar, ...

I ja sam jedno vreme pio rissar.

dobardan1974, on 14 Jan 2008, 04:34 PM, said:

a kako se osecam-onako, nekad odlicno, nekad uzasno.
...
U zadnje vreme sam onako pomalo bezvoljan, slabo sta me interesuje.

Meni se raspoloženje iz dobog u loše može promeniti za 5 minuta i to zbog neke gluposti koja me uznemiri. Doktori kažu da je i to deo moje bolesti.
I ja sam nezainteresovan za bilo šta.

dobardan1974, on 14 Jan 2008, 04:34 PM, said:

Cesto vracam film unazad zasto mi se to desilo, gde sam zeznuo stvar. Nekad krivim sebe, a nekad druge.

E tu grešiš. Nemoj se preispitivati, bacaš sebe u još ve?u dubiozu.

I nemoj više sebe optuživati. Zašto si kriv, što si se razboleo ? Pa to je besmisleno ?

Nisu ni drugi krivi, prosto je tako, kako je, ti si se razboleo i sada ti je mnogo bolje, što zna?i da ?eš možda biti i potpuno izle?en ili barem zale?en, tj bit ?e ti dobro, ali ?eš piti lekove.

Nemoj se samooptuživati i nemoj optuživati druge. Ne vra?aj se u prošlost, ona više ne postoji, postoji samo sadašnjost i budu?nist.

dobardan1974, on 14 Jan 2008, 04:34 PM, said:

Posao mi je postao smaranje, drustveni zivot mi i nije neki, mada se trudim da izlazim i setam, nemam devojku, a i ne znam da li bi mogao da budem u nekoj ozbiljnijoj vezi sada.

Uf !

dobardan1974, on 14 Jan 2008, 04:34 PM, said:

Jos uvek imam strah da mi se to ne vrati, pa cim pomislim da ce mi se misli zablokirati, pobegnem u krevet. Valjda ce biti bolje, uzeo sam danas bolovanje, nisam bas spreman za posao. Ne znam, mozda sam previse opterecen bolescu, treba ipak gurati dalje.

Bit ?e bolje, vidiš da nalaziš na?ina da ti bude bolje.

dobardan1974, on 14 Jan 2008, 04:34 PM, said:

Pozdrav za tebe i cuvaj se.

Hvala Dobardan, i ti se ?uvaj !

[demi]

Derealizacija je, koliko ja znam, ono kad ti neke stvari, doga?aji oko tebe i ljudi ne izgledaju realno, stvarno. Mislim da je to. I osje?aj da ne pripadaš ovoj realnosti, kao da si isklju?en

[balthazar]

demi, on 15 Jan 2008, 08:10 PM, said:

Derealizacija je, koliko ja znam, ono kad ti neke stvari, doga?aji oko tebe i ljudi ne izgledaju realno, stvarno. Mislim da je to. I osje?aj da ne pripadaš ovoj realnosti, kao da si isklju?en

Ne znam, nikad nisam shvatio šta je zapravo depersonalizacija i derealizacija, ali mislim da je psihoza nešto drugo.

[Tana]

I ja sam pre 4 godine imala psihozu, zajedno sa derealizacijom, depersonalizacijom, paranojom, povezivanje svega i svacega, nagon za samoubistvom jer nisam mogla da izdrzim psihicku bol, preveliku empatiju, refleksiju osecanja od drugih ljudi i jos kojekakvim simptomima. Trajala je nekih 15 dana, otisla sam kod psihijatra tek kad me je popustila i postavila mu nekoliko pitanja koja su me mucila u psihozi, a on mi je dao antipsihotik i tvrdio da ce se psihoza vratiti, nije mi verovao da je to sve proslo. Rekla sam mu da necu da pijem lekove i da cu sve sto sam povezala sama razvezati. Tako je i bilo. Posle psihoze 8 meseci sam bila u depresiji (bez lekova) a par godina sam imala agorafobiju. Prvi korak u izlecenju agorafobije je bila poseta psihologu.
Posle depresije, jos za vreme dok je trajala agorafobija, resila sam da promenim nacin zivota, resila sam da zavrsim fax, u pocetku je bilo tesko ali se isplatilo. Sad vec 9 meseci radim bez ijednog slobodnog dana. Idem na posao pesice i uzivam u tome. I pored problema koji su me snalazili, nisam padala u bedak duze od par dana. Resila sam i da ne slusam vise gore od sebe, vise sebe cenim, samopouzdanje sam podigla uz pomoc knjiga o samopomoci, otarasila se negativnih ljudi...
Kad sada razmislim, normalno je posle onoga sto sam sve prezivela pre psihoze da je i dozivim. I jaci bi pali pored takvih problema.  Zato je na kraju, tek prosle godine, psihijatar koji mi je pre 4 godine dao antipsihotik, rekao da su male sanse da mi se reaktivna psihoza ikada vise ponovo vrati.

[laura40]

Tana, nadam se da je psihijatar pogodio i moram ti re?i da si za svaku pohvalu s obzirom da si završila fakultet, da radiš...

Ali sada kada ve? pri?amo o psihozama, kakva su vam stanja bila u tim napadajima, što vam se doga?alo, da li ste u tim trenucima barem malo bili svjesni da ste bolesni....tj. da li ste tek nakon terapije lijekovima došli k sebi....na koji na?in ste ispoljavali tu svoju psihozu?

[dunja_markovic]

Moja mama je prošla kroz psihozu.
Malo ?ega se sje?a .
Tada je naravno mislila da je potpuno zdrava.
Ja se sje?am svega, nažalost...

[idealno zamorce]

Ja sam oduvek zamisljala psih.problema kao odvojene pojmove, npr. anksioznost je ank. a depresija je dep. Ne moze i jedno i drugo zajedno. Cak sam mislila da ja nemam problem, nego da sam ja sama problem.

Psih. nece da mi kaze dijagnozu jos uvek, a ja se pronalazim u puno postova ovde, a o razlicitim problemima se radi!

Uzasno se plasim mraka i tisine prazne kuce. Tada, kao, osecam duhove. Da mi je duh iznad glave, u ormanu, sta vec...

Sva svetla drzim upaljena zbog toga, osim u spav.sobi, a tada otvorim vrata da ulazi svetlo. Prozore drzim otvorene dokle god to vrem.prilike dozvoljavaju. Nikad nisam provela noc sama u kuci.

Otkad sam se porodila, to je proslo, pocela sam da sva svetla gasim u kuci, osim u hodniku. Sad mi je baka umrla tu u stanu i opet sve otpocetka.

Sta je sad to fobija ili ?

[haubica]

Psiholozi ne daju dijagnoze,samo psihijatri. A ako sam dobro shvatila ti si bila kod psihologa.

[MesijaDepresija]

balthazar, on 14 Jan 2008, 02:09 PM, said:

Ko je još "preživeo" psihozu i kako mu je sada ?

Preziveo i sada mi je super. Mada, vise ne znam ni sta sam ja imao, jer jedan psihic tvrdi da je to bila psihoza, a drugi da nije, nego BDP.

Sta sam imao? Ne znam, ali znam da sam zvanicno ipak imao akutnu i prolaznu psihozu.

Danas sam ok, doduse i dalje pod antipsihotikom, anksiolitikom i antidepresivom. I cini mi se da mi je posle svega psiha vise ojacala, mada nikad se ne zna sta vreba iza ugla.  

[idealno zamorce]

Ne, kod psihijatra. Pomesala si, jer su mi ovde u nekom topicu preporucili psihologa.

[Tana]

laura40, on 24 Jan 2008, 09:24 PM, said:

Tana, nadam se da je psihijatar pogodio i moram ti re?i da si za svaku pohvalu s obzirom da si završila fakultet, da radiš...

Ali sada kada ve? pri?amo o psihozama, kakva su vam stanja bila u tim napadajima, što vam se doga?alo, da li ste u tim trenucima barem malo bili svjesni da ste bolesni....tj. da li ste tek nakon terapije lijekovima došli k sebi....na koji na?in ste ispoljavali tu svoju psihozu?

Oduvek sam imal bujnu mastu, samo sto sam ranije mastala samo o lepom i nisam znala da postoji i ruzna masta.

Meni se pomesalo sve, sta je istina sta ne, u sta verujem u sta ne. Osecala sam se kao da sam potpuno izgubila kontrolu nad sobom. Zestoko sam bila paranoicna, bas kao u filmu "Blistavom um", citala sam novine bas kao lik iz filma, kao da sam Alisa u zemlji cuda i to stravicnih cuda. Sve vreme sam bila u stresnom stanju, okrivila sebe sto je svet takav kakav je, savest za sva nedela koja sam uradila pritisla me je kao da sam pobila ceo svet, sve to uz neizdrzivu psihicku bol, pratila sam znake, i to naravno samo lose, javila mi se i prekognicija, koja se ostvarivala i koja me je izludjivala i bacala u jos vise nekontrolisano stanje, vise od 10 dana nisam nista jela ili par mrvica kad bi suprug uspeo da me natera. Htela sam da sto pre umrem. I njega je delimicno uhvatila paranoja, jer je sve sto se desavalo ili sto bih rekla bilo logicno. Npr. kad mu kazem - neko je ispred stana, neko zaista jeste ispred stana sto nema smisla zasto bi neko bio u to doba ispred naseg stana, ili ne gledajuci kroz prozor kazem mu da pogleda i da su svi ljudi koji prodju obuceni totalno u crno i sl. Zelela sam da umrem, jer nisam mogla vise da izdrzim taj kosmar na javi i kad sam videla da ne ide sa izgladnjivanjem, par puta resila i odustala, jer sam verovala da cu preziveti.

Progonilo me je to sto je moja svekrva isla u Bosnu kod nekog hodze koji gleda u slike i prati horoskom da me sredi za sta nisam bila kriva, a tada sam poverovala da jesam, sto nema nikakvog smisla, plasila sam se za sve ljude oko sebe, primecivala stvari koje su mi bile nelogicno-logicne (i sada su mi nelogicno-logicne ali ne zelim da razmisljam o njima). Bila sam svesna da nesto nije u redu sa mnom, bila sam svesna i da nesto nije bilo u redu sa ljudima oko mene. U to vreme je puno mojih poznanika i jedna dobra prijateljica pala u slicno stanje, a bilo je to pred izbore, pa je i na TV-u i medju ljudima vladala predizborna paranoja. Imala sam utisak da sa tv-a manipulisu sa mnom. Ma uzas! Uzas kome nikome ne bih pozelela.

Iako vrhunski strucnjak, prijatelj moje prijateljice, kome se dopadam i kome sam samo po njegovom izgledu i ponasanju pogodila tacan datum rodjenja, je posebna prica, koja je veoma zacinila moju psihozu. Cak i kada sam kasnije, kad je sve proslo otisla da mu kazem da mi je bolje, da je sve nestalo osim depresije i agorafobije, on mi je rekao da moram da pijem lekove i da bi voleo da ima privatnu kliniku da me "zatvori" na par meseci. Samo sam se nasmesila na to i pomislila - drago mi je sto nemas.

Interesantno je da sam se krstila u sred psihoze, to mi je suprug predlozio i sve organizovao, jer je znao da sam to pre psihoze zelela. Ljudi koji su bili sa mnom na krstenju znali su da sam bolesna, ali nisu znali od cega a ja sam cutala iako sam umirala od straha. Znao je svestenik i rekao da je tada i njegova cerka bolovala od iste bolesti. Prestala sam da se iznenadjujem svim koincidencijama koje su me snalazile. Od krstenja strah je poceo da popusta, prestala sam da razmisljam o samoubistvu, paranoja se svela na sumnju i sve je krenulo na bolje.

Kad sam se oporavila, povratila 15-tak kilograma koliko sam izgubila, pitala sam svekrvu zasto je to uradila sto je uradila, kad je mogla i sina i snaju da izgubi, i da joj je sin propatio zajedno sa mnom. Ona je samo rekla - "ako je kriv, neka je". O tome nismo vise razgovarale, ali je zapretila da ce ponovo da ide kod hodze kad joj nije odgovaralo da se odselimo od nje. U vreme moje psihoze suprug je dobio ponudu za posao i resio da se preselimo kod svekra i svekrve. Koincidencija ili ne, preselili smo se bas tada iako smo bili ubedjeni da nikada necemo ziveti sa njima. Tada nisam mogla ni o cemu da odlucujem tako da sam morala prvo da se oporavim, pa tek onda da ponovo odemo od njih. Kada je zapretila da ce ponovo ici kod hodze kada smo im rekli da se selimo, izvadila sam krstic oko vrata i pokazala joj i rekla - sve sto radite, uradicete za svoju dusu, ja vise nemam razloga da se plasim.

I nemam, jer vise necu dozvoliti ni jednoj babi da me izmanipulise tako, necu dozvoliti ni jednoj osobi da me toliko povredi kao sto se desilo pre tog vremena, niti cu ikada vise staviti sebe na 18. mesto zarad tudjih potreba. Vise necu dati nikome celo parce hleba kada mogu da ga podelim. Od tada je proslo 4 godine, ja sam se zaista promenila, jesam pravedna, ali vise nisam naivna.

I opet ponavljam, mislim da bi takav splet okolnosti doveo dosta ljudi u slicno stanje.

[kefir]

Slucaj bivseg radnog kolege. Mjesecima ga je terorizirao sef, dobro i on se bas dao, ali duga prica. Puno stresa, malo sna i tako dugo. Odjednom dolazi na posao, zagleda se dolje na parkiraliste i kaze: dosli su, prate me vec danima, a sad su me i nasli. Tko? Pa policija i oni iz umne bolnice. Zele me zatvoriti jer sam na tragu opakog otkrica (covjekr adio u znanosti i bio vraski dobar), tako je satima pricao. Parkiraliste prazno. Pozvala ga kuci da ne prenoci sam, nikad prije nije bio kod muza i mene. Nocu nas je probudio da se oprosti jer ga ipod prozora na parkiralistu opet cekaju. Odveli ga na hitnu psihijatriju, ne znam jel bio svjestan gdje ga vodimo. 2 mjeseca boravka tamo, primljen pod dijagnozom psihoze, pije lijekove, sad mu je dobro, ima tome vec duze. Dao je otkaz i otisao na siciliju proucavati neku neobicnu temu, ima mir i tisinu, navecer boca noge i pije vino sa ribarima. Javio se nedavno i kaze da mu je to bila odluka zivota.

[La_mamma]

Tana , svaka cast na razmisljanju. Bices ti super. Nesmijemo dozvoliti zlim ljudima da nas povrijede. A ima ih vjeruj mi, na svakom koraku...

[kefir]

Sad citam tanin drugi post i ovo je kolega imao:

Quote

pratila sam znake, i to naravno samo lose, javila mi se i prekognicija, koja se ostvarivala

On bi i u pjeni od kave nalazio posebna znacenja a sva su vodila velikom ulitmativnom razlogu i zavjeri.

Quote

mala sam utisak da sa tv-a manipulisu sa mnom.

I ovo. Tana i od mene svaka cast na tvojoj snazi!

Quote

I opet ponavljam, mislim da bi takav splet okolnosti doveo dosta ljudi u slicno stanje.

Slazem se.