Jump to content
Depresija forum

Leaderboard


Popular Content

Showing content with the highest reputation on 02/03/2020 in all areas

  1. 2 points
    Bravo! Tačno tako! Meni mama kad kaže majmune, džukelo, stoko, samo je pitam, aaaaa, koja živuljka rađa majmuna, džukelu i stoku? Koliko ja znam majmunica, kujetina i stoka razne vrste samo ženskog pola. E to je zaboli samo tako.
  2. 2 points
    Na to im samo ponudiš stari,dobri odgovor koji glasi: "Uzevši u obzir od koga sam proistekla,još sam na kraju i sjajno ispala"
  3. 2 points
    Ti treba njima da kazes da su oni tebe kao roditelji razocarali. Da si ti produkt njihove povrsnosti, zanemarivanja i neznanja. Moze se reci da si ti prevazisla svoje roditelje. Ne ocekuj nista pametno da cujes od njih. Sudjeno ti je da koracas sama kroz svet bez preko potrebnih instrukcija. Jer oni ocigledno ne poznaju tvoje bice, a trebali bi, jer su tvoji roditelji, trebali bi bar da se trude da razumeju.
  4. 1 point
    Ja bih je pitao :"Kad me toliko ne vrednujes, zasto toliko dajes na vaznosti ono sto radim?" Ali, to je vec visa matematika za njih...
  5. 1 point
    Neki roditelji imaju sansu da nauce nesto o zivotu od dece koji su "promasaji". Ja sam im razbio neke stereotipe, jer sam imao odredjene argumente koje nisu mogli da pobiju. Svojom dobrptom i ljubavlju mi ucimo svoje roditelje nekim novim saznanjima koje nikad ne bi spoznali da nemaju tako specificnu decu. Ni sami nisu svesni koliko ih menjamo. Ucimo ih da budu mnogo bolji ljudi jer im stavllamo na teret nasu osobenost. Iz svega toga moze da se izrodi ili nesto jako dobro ili jako lose. Dobro kaze Aurena, oni pokazuju svoju isfrustriranost, ali to ne znaci da te manje vole. Jednostavno, ne znjau kako da se nose sa tim, ali ce im svaki tvoj licni napredak i licna sreca, kakva god ona bila, pre ili kasnije, otopliti dusu i ojacati njih same.
  6. 1 point
    Možda krive sebe za tvoje stanje, tj. 100% krive bar do određene mere i zato se osećaju loše i frustrirano. Znam po sebi, kada mom detetu nije sve kako treba, ja sebe krivim, to je nekako instinkt sakog roditelja... Nisi ti promašaj, samo si emotivnija i osetljivija... Nemoj se osećati loše zbog toga što su ti rekli.
  7. 1 point
    Meni je upravo moja majka rekla kako su jako,jako razočarani samnom kao roditelji. Najgore je to što nisam ni bila iznenađena. Više nego ta izjava,pogodilo me čuti to,izgovoreno. I to od vlastite majke. Od vlastite majke,jedinoj kćeri. Kćeri koja je toliko uništena iznutra,koja živi bez duše,a svakim se udahom pokušava svakodnevno izboriti da ustane. I onda čim se osovi na koljena,majka je šutne u grabu. I onda će reći da me šuta jer mi želi najbolje. Ja nemam obitelj,nikad nisam ni imala,sve je bila laž i pretvaranje. Nikad se nisam bojala njihovog odbacivanja jer se nikad ni nisam osjetila prihvaćeno s njihove strane. Nikad nisam ni razmišljala o razočarenju jer nikad nisam ni osjetila da sam ponos - što sam god napravila,bilo je isto. Usprkos svemu tome,teško je čuti tako nešto od roditelja i iako ih imaš oba,osjećaš kao da nemaš nijedno. Teško je živjeti godinama tako - s njima fizički,a iznutra sama.
  8. 1 point
    Stvarno ne mrzim sebe, kada sam posle puno godina shvatio da ovaj svet puno vise ne valja nego sto ja ne valjam. Postoji neko ne svidjanje, tu i tamo, s vremena na vreme, ali ocigledno sam mnogo toga oprostio sebi u medjuvremenu kad je mrznja nestala.
  9. 1 point
    Pa Api tu nemas zasto sebe da mrzis... Tvoje okolnosti su jednostavno takve...
  10. 1 point
  11. 1 point
    dragi Koba, mislim da nazalost ne mozes dobiti konkretan odgovor na ovo pitanje, bar ne tako kako si ga postavio to sto je pomoglo nekome, ne mora pomoci tebi i obrnuto - svaki organizam zahtijeva drugaciju kombinaciju i dozu lijekova razumljivo je da bi mi svi neko brzo i lako rjesenje, pogotovo kad nas stisne - ali treba tu strpljenja malo, to u biti i sam znas obrati se psihijatru i reci mu kako se osjecas - ako mozes naci podrsku i u ljudima oko sebe, ukljucujuci i nas ovdje na forumu, to je super, ali psihijatar svakako uglavnom treba farmakoterapija kad su takve misli u pitanju - pogotovo ako su ceste i intenzivne svjestan si problema i smatras da ima rjesenje - otvorio si eto ovaj topic, znaci hrabar si i ima usprkos svemu u tebi odlucnosti, inicijative i zelje da to rijesis i kad ti nailaze takve misli - probaj stalno imati na umu da je to rezultat neke poremecene kemije koja se MOZE popraviti probaj da se ne poistovjecujes sa svojim mislima i osjecanjima - nego ih promatraj onako malo sa strane jer izvan/iznad/ispod (svejedno) tvojih misli i osjecanja koji su promijenjivi, ima u tebi nesto stabilnije, neko zdravo jezgro koje zeli da zivi i da bude dobro eto vidi - dacu ti svoj primjer - imala sam neke zivotne periode koji su bili bas objektivno grozni i nisam imala te misli.... a onda bi nadolazile kad mi je objektivna zivotna situacija bila daleko laksa znaci - nema tu neke direktne veze... iako naravno, moze dugotrajni stres i losa zivotna situacija, uz genetiku i ostale faktore na duzu stazu prouzrokovati depresiju pa i te suicidalne misli - ali to je vec nesto drugo postoji taj paradoksalni efekat kod dosta antidepresiva koji u prvih nekoliko sedmica uzimanja mogu pojacati takve misli - to pise na uputstvu, da je potreban oprez, nadzor okoline itd kao da se sve to u nama na neki nacin "prestrojava" ali na malo duzu stazu - nekih 6-8 sedmica manje vise - to se smiri, ako je lijek dobar i djeluje ako nije - treba ga mijenjati i onda naravno uvijek treba imati na umu da su lijekovi kao stake koje nam pomazu da se kako-tako pokrenemo kad ne mozemo sami ustati - ali kad jednom ustanemo uz njihovu pomoc, svakako je potrebno i nesto vise - rad na sebi ali ponekad bas treba lijek da zapocnemo taj put
This leaderboard is set to Belgrade/GMT+01:00
×
×
  • Create New...