Jump to content
Depresija Forum

Leaderboard

  1. ruzza

    ruzza

    Honorable Members


    • Points

      570

    • Content Count

      8,216


  2. blackadder

    blackadder

    Global moderator


    • Points

      509

    • Content Count

      5,347


  3. Macak

    Macak

    Honorable Members


    • Points

      414

    • Content Count

      6,304


  4. joed

    joed

    Honorable Members


    • Points

      385

    • Content Count

      2,242



Popular Content

Showing content with the highest reputation since 07/30/2019 in all areas

  1. 4 points
    Nemaš psihozu,samo si običan hipohondar.
  2. 4 points
    Ja imam sve to, psihijatar psihiterapeut, psihoanaliticar, 25 evra seansa, ali vec dugo se ne bavi farmakoterapijom. Radi preko skajpa. Ako hoces, dacu ti kontakt, ali nemoj da kazes da sam ja u pitanju.
  3. 4 points
    Ljudi, nemoj te se osujecivati i frustrirati na psihijatre i njihove dijagnoze, oni su tu radi necega i nekoga u sistemu i nadredjenim ljudima koji im diktiraju sta je nepodobno za drustvo, sto nuzno ne mora da znaci da je neko lud tj. kako su dali lepo ime za to shizofrenija, furajte svoj zivot, jbg. sad ako su vas uhvatili u njihovu masinu, uhvatili su vas, sta se moze, ali gledajte da ih ne jb. mnogo, pite lekove i furajte svoj fazon i zivite zivot.
  4. 4 points
    Ja druge ljude posmatram kroz njihove dobre osobine. S obzirom da ni ja nisam bezgrešan, ne bih smeo ispitivati tuđe greške
  5. 4 points
    Evo da se i ja javim posle dužeg vremena na ovom topiku...Mogu reći da su mi se svi mogući simptomi povukli i da se osećam i više nego odlično.
  6. 4 points
    Roditelji... moji nisu bili zadovoljni, barem ja tako mislim... A ja sam isto nekakav roditelj. Nisam imala ocekivanja, meni se podrazumevalo da moja deca budu najbolji djaci u skoli, jer sam ja uvek bila najbolja. Medjutim, to se nije desilo. I bilo mi je malo tesko prvih godina skole. Sedimo, vezbamo pisanje, matematiku... a njima dosadno. I ja nisam imala srca da ih smaram. Trudila sam se majke mi mile, ali deca stvarno nisu bila zainteresovana. I oni sad uce ono sto oni hoce, poslednje njihove ocene ja nisam ni pogledala. Imala sam "ocekivanja" da ce se baviti sportom, muzikom, da ce imati neke radosne aktivnosti... medjutim, njihova vizija sveta i zivota je drugacija od moje. I sta sad, da se derem nonstop? Zivot je, i bez mog dranja, veoma komplikovan i tezak. Nemam ja prava da kao roditelj budem razocarana sto oni npr nemaju neke ocene ili aktivnosti... Nemam prava da ocekujem, i sto vise rastu i sto vise ja starim, sve mi je jasnije da to moje "neocekivanje" nema nikakve veze s tom kakvi su bili moji roditelji. To ima veze samo s tim kakva sam ja. Ja kao roditelj NE OCEKUJEM. I stavrno mislim da svaki roditelj moze isto to. I bojim se da ne zvucim sad kao neka samoljubiva kretenka, ali svi ti nasi roditelji, koji su nam nabacivali osecanja krivice sto nismo ispunili nekakva ocekivanja, sve su to Ljudi Loseg Kvaliteta... Nije dete automobil ili masina koju si kupio, platio, pa mora da radi kako ti hoces. Dete je individualno ljudsko bice. Bilo bi divno kad bismo svi mogli tako o sebi da mislimo, da smo individualna ljudska bica i da imamo prava na svoje izbore u svom zivotu, makar bili pogresni. "voleo bih da roditelji budu ponosni na mene" Roditelj koji voli svoje dete, i koji veruje svom detetu, uvek je ponosan na svoje dete. Nemoze drugacije. Ali ako roditelj "voli" dete zbog nekakvih svojih problema, ako detetom nesto nekome dokazuje, ako ima decu iz pogresnih razloga (a to je bilo koji razlog koji nije cista ljubav), onda je to jako los roditelj. I sta ima tesko u tome da neko sam sebi prizna da ima lose roditelje? Trebalo bi da zelimo da mi sami budemo ponosni na sebe. A roditelji, ako vec nisu ponosni na svoju decu, sram ih bilo...
  7. 4 points
    Nakon ne znam koliko vremena, odlučila sam da konačno ovo napišem. Gledajući teme ovog foruma sad mi se sve čini tako strano, tako daleko, svi ti problemi. Vidim da ima starih članova koji znaju koliko sam se vrtila u krug, sa terapijama, sa lijekovima, svime. Sad sam završila sa svime, sa lijekovama, sa psihijatrima, ne želim ih više vidjeti Pišem ovo u nadi da će nekome pomoći, mislim da će većina ljudi imati otpor prema ovome, ali nema veze doći će do koga treba doći. Jedan forumašica ovdje mi je spomenula učenje Brune Groeninga, iako je to bilo davno tek je prije nekoliko mjeseci nekako sve to došlo do mene. Mene koja nisam ni u Boga vjerovala, a sad se liječim uz pomoć Boga, jer o tome je to učenje. Nisam se slagala sa religijama, pa mi je i Bog postao stran, ni sad se ne slažem s religijama, ali sam naučila odvojiti to dvoje. Postoje web stranice u svakoj državi o tome učenju i sastancima, pa neću o tome, samo želim napisati koliko toga se promijenilo. Koliko sam nekad razmišljala o smrti, a koliko sada razmišljam o životu, koliko sam se hvatala za beskorisna "rješenja" a onda u par tjedana sve nestane kao da ga je vjetar odnio. Sva ona gorčina, težina u mislima, bezvoljnost, umrtvljenost. Toliko sam ovdje pisala o toj bezvoljnosti jer je se nisam mogla otresti nikako, sve mi je bilo teško, sve mi je bio napor, spavalo mi se stalno, a sad konačno spavam normalno i nije mi toliki problem ustati u 6.20 na posao kao što je bio prije. Nije mi problem biti toliko s ljudima i sprijateljila sam se s nekima. Čak mi je i pms nestao Ne znam hoću li imati posao za mjesec dana, a to me sad nimalo ne brine, prije sam paničila oko svega i vrtila sto tragičnih scenarija u glavi, a sad me uopće ne brine, kao da imam osjećaj da će se sve u mom životu poslagati baš onako kako je najbolje za mene. I zvuči mi smiješno da ja ovo pišem, a eto imala sam želju da sve ovo i podijelim jer sam tek nedavno u potpunosti shvatila koliko se sve promijenilo i koliko još uvijek ne mogu vjerovati da je rješenje bilo tako jednostavno. Svratit ću na forum još par puta, ako nekog zanima nešto ovom učenju, onda odlazim trajno, ako nikog ne zanima, nema veze, sretno vam bilo
  8. 3 points
    Cigarete meni psihički pomažu, deluju mi kao stabilizator, doduše slabiji, ali ipak. Al ne pušim puno, do 5-6 dnevno maksimalno...
  9. 3 points
    Sedativni antipsihotici,hipnotik zolpidem,anitidepresiv mirtazapin i to je to.Nema ničeg drugog za spavanje.Opčenito nema nekog velikog izbora što se tiče tableta za spavanje,
  10. 3 points
    Ima nas dosta na forumu kojima je to stanje poznato Depresija zna gadno "zajašiti". Bježi iz mraka na sunce kad god imaš priliku. Poznata zamka depresije je što oboljeli želi biti sam u mraku što vodi u još težu depresiju. Ovih dana imaš priliku besplatno koristiti svjetloterapiju. Ponesi sa sobom flašu čiste vode (bez sokića) pijuckaj i šetaj. Ako moraš sjediti, sjedi na klupi, drvetu, livadi, uglavnom što više na suncu i pijuckaj vodu. AD treba puno vremena da "proradi". Piši.
  11. 3 points
    posetite stranicu instituta za mentalne bolesti na fejsu, organizovali su timove podrške za svaki uzrast, imaju kontakt telefoni, ima pet, šest sjajnih tekstova kako prebroditi krizu i usamljenost, itd....
  12. 3 points
    Renato je zarobljen na Kubi. svi znamo ko je on i koliko je života spasio, molim vas da na svom fejsu, ili bilo kojoj društvenoj mreži na kojoj ste aktivni, date podršku njemu i njegovim 30 sapatnika da dobiju dozvolu da se ukrcaju na avion za Moskvu, a to će uspeti jedino ako dobiju od naše vlade potrvdu da im je krajnja destinacija Srbija. napišite par reči podrške ovim ljudima, vas ništa neče koštati a njim a će značiti mnogo. podignimo glas!!!
  13. 3 points
    Antipsihotici, kako piše Varagić, kod nepsihotičnih ljudi izazivaju disforiju, što mogu da potvrdim iz ličnog iskustva sa Largactilom. Čak mi i Klometol, koga popijem kad mi je muka, a koji spada u dopaminske antagoniste izaziva konfuziju. Mislim da nepsihotični ljudi ne treba da uzimaju AP, osim kod bipolara i manije, ako je tako propisano, ne treba se petljati bespotrebno sa dopaminom.
  14. 3 points
    @ruzza @Dek Skupio hrabrost, otisao uradio testove i kroz razgovor me testirala doktorka. Ispostavilo se da sam "klasican primer ADHD" . Sad jedini problem je sto mi je rekla da na nasem trizistu jedini lek koji ima je Concerta, a on je registrovan za terapiju dece i adolescenata od 6-18god pa zbog legalnih problema ne sme da mi izda recept ( 22 god imam ) , jer nisam poceo sa terapijom kao mladji, u tom slucaju bi bilo moguce da se mozda nastavi u odraslo doba. Rekla je da je tako kod nas u regionu jer se do skoro mislilo da adhd prestaje u odraslom dobu, pa zato da bi sprecili zloupotrebu( jer su ti lekovi stimulansi, pa na ljude sa normalnom hemijom mozga reaguju kao spid, a na ljude sa adhd samo im podizu tu istu hemiju na nivo prosecne osobe )pa su zato stavili gornji limit za izdavanje leka 18god. Medjutim novija istrazivanja su dokazala da se samo smanjuje fizicka hiperaktivnost kako postajemo stariji i zreliji dok ta "mentalna" nemogucnost fokusa, vrlo lako skretanje paznje, lose planiranje i osecaj za vreme, kao i impulsivno ponasanje koje je posledica ovoga ostaje.... Vrlo prijatno iskustvo iako sam razocaran ovime jer mi stvarno predstavlja veliku prepreku kada je potrebno koncentrisati se na suvoparno gradivno nasih fakulteta, i zbog toga veoma uticalo na moje samopouzdanje ... ali mi je dala razne savete i pomoc oko prirodne suplementacije i da ce se raspitati kakva je situacija u hrvatskoj da tu mozda postoji jos neki lek koji moze biti alternativa . Pozdrav i hvala na savetu pomoglo mi je da prelomim i odem, ako nista drugo barem sam razcistio sa sobom i znam na cemu sam i manje cu kriviti sebe
  15. 3 points
    Kao tinejdzerki mi je to smetalo bas, sta znam,klasika,mislis da si najpametniji i da si dovoljno proziveo zivota lol Sada mi ne smeta, znam da ti ljudi zele da mi pomognu i udele savet, sto da ne,znaci da im je stalo do mene, tako to vidim... Nervira me jedino kada mi starija od sestara popuje, jer nije kompetentna uopste i cita dosta one Lujza Hej Ana Bucevic njuejdz gluposti sto mene ne radi i izuzetno iritira, niti mislim iskreno da funkcionise i njoj, ali boze moj..... Ali ona to sa svima tako, tako da sam oguglala do sad,samo kazem "Vazi, probacu". Generalno, mislim da je jako vazno znati reci ne,bez grize savesti, ako mislite da ste u pravu povodom neceg i svim srcem u tome. Ja to ranije nisam umela, i u nekim krizama sam se gubila na 100 strana slusajuci ovog, onog. I naravno, slusati doktora, kao robot ako treba. Savet bliznjih je upravo to, samo savet, nema sta se tu nervirati, samo prihvatiti ili ne.
  16. 3 points
    cuvajte se rivotrila - kod takvih lijekova se lako gubi kontrola pogotovo su opasni benzodiazepini - ustvari se uopste ne bi smjeli koristiti na duzu stazu cini mi se da se olako prepisuju - pogotovo kod anksioznosti koju bi prvo trebalo pokusati kontrolirati raznim tehnikama opustanja, smanjenjem ili prestankom unosenja nikotina, kafeina i slicno ili kad to nije moguce, ima i antidepresiva koji imaju i taj (anti)anksioliticki efekat i ipak su manje stetni za organizam e sad - ako netko tko ovo cita pomisli ono tipicno "ma j....s popratne efekte koji ce mi se MOZDA desiti - samo da ja uzivam u ovom stanju opustenosti..." neka zna da vremenom nazalost taj fini efekat popusta i poslije ga ni sve vece doze ne postizu kao sto se desava i sa svim drugim drogama znaci u muci se krecemo tako umjetno opustati - i zavrsemo nervozniji i anksiozniji nego prije da ne ispadne da popujem bezveze - govorim iz iskustva visegodisnjeg predoziranja diazepanima i tabletama za spavanje pakao iz kojeg sam se hvala Bogu iscupala
  17. 3 points
    Meni je nebitno kako se zove to stanje, i vrlo mi se ne svidja ona klasifikacija psihijatrijskih dijagnoza, jer je sve to nekako zasnovano na statistici i nekakvim deskriptivnim odgovorima... Bilo bi dobro da nama uzmu krv i uzorak likvora, one tecnosti koja je oko mozga i u komorama mozga, i oko kicmene mozdine (ono kad ubodu iglu u ledja, sto mnogo boli) i da nam analiziraju hemijski kakav je nivo metabolita serotonina, dopamina, noradrenalina itd. To je potpuno izvodljivo, neki ponesto malo i rade i objavljuju pomalo, ali niko nece da uradi veliku studiju. E kad bi se svima nama to odredilo, dakle fizicki parametri stanja u kojima smo, kad smo bolje, kad smo gore, kad smo na lekovima, kad nismo, kad nam neko umre, kad se menja vreme... dakle da nam to mere vise puta i da onda lepo imamo precizne podatke o neurotransmiterima u nasem mozgu. Ili kad bi nam svima radili one super metode magnetne ili nuklearne rezonance, kad snimaju onako aktivnost u nekim delovima mozga... pa kad bi se to izracunalo, e onda bi se mogao oformiti dobar spisak dijagnoza, pa neka te bolesti zovu "bolest broj 1" ili "bolest broj 2", svejedno je, ali da se zna ko cega ima vise ili manje. Pa da se prema tim nalazima pravi predlog terapije. Ali niko to nece da radi. U medjuvremnu, psiholozi koji nemaju predstavu o anatomiji ljudskog mozga, ili neki drugi usko a visoko obrazovali strucnjaci, prave te klasifikacije dojagnoza samo zato da bi omogucili osiguravajucim zdravstvenim kompanijama i farmakoloskim kompanijama da zaradjuju novac. Tako da je meni sada svejedno sta ce mi ko upisati u karton ili na neki papir, bas me briga. Jer ja NEZNAM koliko imam u mozgu serotonina i neznam dal je uopste to problem. Kako da znam kad nikad nuiko nije merio?
  18. 3 points
    Ne, nema baš nikakve veze sa nijednom sektom. To je bio u našoj bolnici tečaj autogenog treninga koji je održavala naša psihijatrica po knjizi poznatog psihijatra i psihoterapeuta Vladimira Grudena. Nikoga od nas nisu pitali za vjersku opredjeljenost ni išta slično. Baš nikakve veze sa religijom, bez ikakve obaveze prema bilo kome ili čemu. Meditacija se na primjer, često povezuje sa budizmom, hinduizmom itd. Zapravo, ima puno raznih načina pristupa meditaciji. Može imati veze sa bilo čime i ne mora imati veze sa ničim osim recimo, čovjekovog zdravlja.
  19. 3 points
    Ajde sada svi da se ubijemo i skocimo sa mosta. Kada je vec svet toliko zao, hajde lepo da odustanemo i da se ni ne potrudimo da se borimo protiv toga, tako je lakse. Hajde da izgubimo volju i nadu, osnovne esencije koje guraju coveka napred, hajde da se totalno predamo beznadju. Najbolje je da ni ne zivimo, tako nam niko nece moci nauditi. Najbolje je da upiremo prstom u druge, skinemo odgovornost sa sebe i ne pozabavimo se sopstvenim trnom u oku. Da, svi su narcisi i psihopate a ja sam jadan/jadna neduzna. Tako ne nastaju prave promene. Druga stvar, kada je neko zao prema nama, treba se odbraniti i pokazati zube, ne dati na sebe, jer je to cin izrazavanja samopostovanja i brige za sebe. Prica o okretanju drugog obraza je mit i ne uspeva u stvarnom svetu. Svima se moze desiti i desice se da postanu tudje zrtve, ali ce se desiti i da mi nekome nanesemo svesno ili nesvesno zlo, i da neko drugi sa pravom moze da kaze da smo psihopatsi/narcisoidno postupali prema njemu/njoj. Jer zlo postoji, zlo je u nama, posebno eskaulira u vreme ratova, niko to ne negira. Zapravo su svi jako svesni svega, ali su odabrali da gleadaju i veruju u onu drugu stranu zivota, jer bi u suprotnom covek samog sebe i druge izludeo. Laku noc.
  20. 3 points
    Secam se ja je meni moj doktor rekao da je promena kod mene nemoguca, ali je moguce i potrebno da ja naucim kako treba da zivim, da budem uvek svesna kako unutrasnja ja automatski reagujem, da to racionalno prepoznam i koliko god mogu da to menjam. Nije lako ali nije ni nemoguce. Tako je on mislio. Ali i ta promena ponasanja, u odnosu na ono automatsko ponasanje koje bismo sprovodili spontano, cak i ta promena ponasanja je ustvari neka vrsta promene. Tako nekako...
  21. 3 points
  22. 2 points
    Ja sam imao identičan problem sa tim, ali onda kad sam počeo piti lekove, mnogo mi je bilo bolje, tako da me nije briga puno za lekove. Svi ćemo od nečeg umreti. Bolje od dugogodišnje intoksikacije organizma lekovima koji nam pomažu da ne dignemo ruku na sebe, nego lošom hranom, vodom, alkoholom itd, jer lekovi su nam neophodni...
  23. 2 points
    E ja sam bio kod jednog fizioterapeuta sa vma... Jedan od najboljih u bg Rekao mi je da kupim pojas za kicmu i nosim ga kada sam aktivan, pogotovo kada sedim i vozim... Odi do neurologa prvo 2b da te pregleda pa onda fizijatar i ostalo *** Uzgred budi receno, ne spavam sto je evidentno boli i to solidno popio mslo tramala pa cu da vidim sta ce da bude Ujutro dnevna bolnica i infuzija glupa... Trebalo bi da imam i razgovor i sa neurohirurgom jer je izgleda dotle doslo...
  24. 2 points
    Svet je pun prevaranata danas, cuvajte se ljudi, na svakom cosku neko oce da te zajb. pocevsi od laznih prosjaka, raznih ucitelja, coach-va, duhovnika, dilera, zena i mangupa, krimosa,...
  25. 2 points
    Našao sam ponovo malo vremena i sređivao tekstove koje sam kopirao sa neta ne bi li ih natenane pročitao i prosledio nekim ljudima koji nikada nisu razumeli sa kakvim se problemima suočavam, te shodno tome i osuđivali. Moja copy-paste aktivnost se bliži kraju. Imam samo još malo da konačno sredim to što mi se činilo da nikada neću pročitati kako treba. Nadam se da će i ovaj tekst biti nekome od pomoći. "Ogroman broj knjiga iz oblasti tzv. popularne psihologije nema baš nikakvog oslonca u realnosti (Džanov, Pek, ostali čak nisu vredni kritike) tako da je potpuno nemoguće sprovesti u delo bilo koji savet, u nekim slučajevima ti saveti su jako opasni - kad nekom ko je u depresiji autor podvikne sa stranica knjižice da je sam kriv za ono što ga snalazi, jer eto nema snagu karaktera (dijagnoza Skota Peka koja se graniči sa sadizmom) samo se pokreće lanac samooptuživanja i žrtva se učvršćuje u svom depresivnom razmišljanju, tako da može samo da bude daleko gore, a dovoljno jaka depresija vodi i u samoubistvo... Ceo niz simptoma psihijatrijskih oboljenja (nije sve u psihijatriji šizofrenija i manija pa da se problem vidi iz orbite) se u self-help literaturi tretira kao slabost volje, karaktera, "traume iz detinjstva", kao nešto što moraš sam da promeniš da bi ti bilo bolje - npr Pek jako lepo opisuje jednu osobu koja može da posluži kao hodajući podsetnik simptoma bipolarne depresije, i lamentira kako, eto, zbog slabosti volje nije mogao da uspe! S obzirom na to da je on po struci psihijatar, za razliku od ogromnog broja velikana popularno"psihološke" literature, koji ni o psihologiji ni o psihijatriji blage veze nemaju, i da zna kakvi sve razlozi mogu da stoje iza nečeg takvog, to je pravi zločin prema onima koji su u istoj situaciji: bipolarna depresija (bipolar II - manična faza je i kratkotrajna (3-4 dana) i veoma slabog intenziteta (hipomanija, ako i to), pa izgleda kao period normalnog funkcionisanja, a sve ostalo vreme je prisutna jako ozbiljna depresija atipičnih simptoma, uz jako izraženu paralizu volje, usporavanje i sl), kao i atipična depresija i distimija su veoma teško uočljive: hronične su ,nema dramatičnih pogoršanja kao kod obične depresije - kod nje se bolesnik seća perioda kada mu je bilo mnogo bolje, i kad je funkcionisao normalno. Kod atipične mu i nikad nije bilo kako treba, nikad nije mogao da funkcioniše koliko bi se očekivalo od nekoga sa istim IQ-om,itd. Žrtva hroničnih oblika depresije shvata simptome bolesti kao svoje "crte ličnosti koje moraju da se menjaju", dokaze da mu je karakter preslab da uspeju u bilo čemu, da je lenj, neodgovoran, neasertivan, neaktivan i sl. Zbog same prirode te vrste poremećaja, promeniti bilo šta bez lekova, samo snagom volje, je isto moguće koliko i glavom probiti kroz zid od armiranog betona. Dalje, isto kod Peka, ima i par slučajeva koji mnogo više liče na najozbiljniji ADHD (bez hiperaktivnosti) nego na neke "deficite u karakteru i spremnosti na suočavanje sa surovim svetom", a on to "leči" ubeđivanjem žrtve da je lenja, slaba prema svojim manama, i da nema hrabrosti da se suoči sa problemom!!! Tako se od jednog problema naprave dva: inatentivni ADHD (glavni problem je nesposobnost voljnog usmeravanja koncentracije) nećete da izlečite tako što jednog lepog jutra ustanete puni energije i volje da svoj život okrenete naglavce i ispravite sve što nije dobro, kad krenete da primenjujete Pekove metode pa one ne daju rezultate, slede frustracije, "ja stvarno ne vredim" samopouzdanje ode na nulu, onda depresija podigne svoju zversku njušku i počne da se prikrada, i tako žrtva nije ni za milimetar uspela da popravi bilo koji problem koji je već postojao, ali je uspela da stvori još ozbiljniji... O "terapijama" kao što je tzv "primalni krik" ne vredi ni diskutovati, možda na osnovu knjige može da se napiše neki scenario za film, ali da se oslobodite svih "trauma" iz detinjstva nećete - pod navodnicima, jer se tako tumače i stvarne posledice traumatičnih događaja, ali i simptomi nedijagnostifikovanih mentalnih bolesti, razna nesvakidašnja ali normalna stanja, itd ... Dakle, ako imate samo jedan problem, pa vam ga je žao, i hoćete da mu dovedete društvo da se ne dosađuje sam, odmah krenite sa doslovnom primenom nekih od kreativnijih idejica iz ove vrste literature, pa kad nema rezultata vi sebe "pritegnite" i izložite "samokritici" i krenite još upornije u "nemilosrdno identifikovanje, kritikovanje i ispravljanje svojih slabosti", "jačanje volje i karaktera" i nemilosrdno se "šibajte" što ste "nesposobni da uspete", pa će problem da se jako obraduje društvu... Umesto što prihvatate "životne mudrosti" koje nude ko zna kakvi autori - jako su sumnjive jer je recept za apsolutnu sreću kod svih različit, lepo usvojite misao Gospođe Šćavine "sulude ideje koje nas čine nesrećnima" - ako krenete da sprovodite plan koji se zasniva na sumanutim idejama nekog "autoriteta" koji je o problematici napisao više kniga nego što ih je pročitao, ako je uopšte i pročitao neku, završićete u suludoj situaciji - ili bar mnogo težoj, imati jedan problem je manje loše nego imati taj isti problem i nemati samopouzdanje ili imati i taj problem i depresiju zato što ste "nesposobni" da tako lep plan sprovedete u delo... Ono što izgleda lepo, lako i logično ne mora da bude i izvodljivo..."
  26. 2 points
    Radimo samo za novac. Vise nista nije bitno, sta znas, koliko mozes, sta mozes... to nije vazno. Vazno je da si polucovek, bez misljenja, koji se ne suprotstavlja, ne postavlja pitanja, ne trazi istinu. Samo radis (gluposti) i na kraju meseca dobijes nekakve bedne pare... I tako do kraja... Kako razbiti taj ciklus? Kako se snaci da prezivis bez tog robovanja zlim i nezasitim gazdama, vlasnicima, bankarima, bogatasima? Nemam pojma. Na posao, i svako od nas mroa da cuti i rmbaci sta god od nas traze, i jos drhtino od straha da nas ne otpuste, da nas ne otpuste nasi zatvorski cuvari i mucitelji. Nama je sve gore, patimo, mucimo se, a njima sve bolje, oni se hrane nasim strahom, nasom poniznoscu, bespomocnoscu. Ali da li smo zaista bespomocni?
  27. 2 points
    da jee covecanstvo oduvek bilo razumno, istorija ne bi bila dugacka hronika gluposti i zlocina
  28. 2 points
    Psihijatri to razdvajaju. Čak sam čitala da neuroza ne može nikada da pređe u psihozu, koliko god gadna bila. Recimo, može neko da bude van sebe od panike, anksioznosti i sl, ali to nije psihoza. Koliko sam ja videla, psihoza je poremećaj opažanja stvarnosti, osoba umišlja razne nepostojeće odnose, halucinira, priča sa nepostojećim osobama u sobi, ima neke čudne vizije u koje veruje itd...
  29. 2 points
    Hvala ti Kruska sto si ovo podelila s nama i pisi o tome, ja bih volela da znam vise, pokusala sam i ja da s njima stuim u kontakt, ljubazni ljudi, ali neznam dovoljno Nemacki jezik pa me sramota... a mislila sam da odem na neko to predavanje, da prosto budem medju tim ljudima... postoji ta prica o energiji koju mi imamo i emitujemo, i ja nemam naucne dokaze ali ono sto sam procitala deluje uverljivo... a i desilo mi se vise puta u zivotu da osetim to nesto sto se ne moze drugacije objasniti. Bas mi je drago sto zvucis mnogo bolje no ranije i cestitam ti od srca!!! Bravo!!!!
  30. 2 points
    Ovog meseca se raspadamo od para. Za dve nedelje zaradismo 2.27€.
This leaderboard is set to Belgrade/GMT+02:00
×
×
  • Create New...