Jump to content
Depresija forum

Leaderboard


Popular Content

Showing content with the highest reputation since 12/01/2020 in all areas

  1. 7 points
    text preuzet sa fejsa, ispovest Dragana Jugovica ''Kao psihijatrijski pacijent lečen sam od svoje 18. godine, sada imam 51, što znači da sam lečen 33 godine. Od toga, 15 godina proveo sam kao pacijent u bolnici u Palmotićevoj, a 18 godina u bolnici “Laza Lazarević”. Moja lična iskustva, s jedne strane su iskustva stradanja i mučenja, a s druge strane, neka lepa iskustva koja sam doživeo tokom lečenja, jer postoje i lepa iskustva, dobri ljudi i dobri lekari. Više od 20 puta, nisam brojao, hospitalizovan sam na zatvorenim odeljenjima u psihijatrijskim bolnicama i preko 30 puta u dnevnim bolnicama. Ružna iskustva potiču samo sa lečenja na zatvorenim odeljenjima, a sva moja lepa iskustva potiču iz dnevnih bolnica. Šta sam tamo doživeo? Kao prvo, dok sam na zatvorenom odeljenju bolnice, na šta se svodi moj dnevni ritam 24 sata? Ili ću da ležim u krevetu, ili ću da šetam po hodniku od kraja do kraja zida, ili da sedim u trpezariji, da udišem duvanski dim a nisam pušač, jer nema mesta za nepušače. I to je celokupan moj sadržaj na zatvorenom odeljenju. Zatim, fizička i hemijska sedacija. Prvo o fizičkoj: svaki put, a to sam čuo da je praksa, pošto imam preko 100 kilograma, dakle svaki put na prijemu na bolničko lečenje mene vežu. U bilo koje doba dana da budem primljen, ja sam vezan do sutradan ujutro. Čuo sam da pacijenti koji imaju 60–70 kilograma ne budu vezani, a ja koji imam preko 100 kilograma uvek sam vezan, valjda je to praksa. Delujem im kao opasan za sebe i druge i tehničari me vežu iako ničim nisam provocirao lekara, sam sam se javio na lečenje, sam sam svojom voljom došao, nisam počinio nikakav delikt, došao sam da se lečim u ustanovu i oni mene vežu. Ja sam pitom čovek i nikad u životu nisam bio agresivan. Pitam “doktore, kada ću biti odvezan”, on kaže “za sat vremena”. I slaže me. Bio sam vezan do sutradan ujutro. Dva puta sam doživeo da budem vezan po tri dana, zamislite da vas neko veže na tri dana. Postoji i hemijska sedacija. U našim velikim bolnicama se pre svega daje ogromna količina lekova. Možda je potrebna veća količina lekova kad sam ja baš u šubu, kad sam baš bolestan, ali ne toliko velika da ne znam za sebe, da ne znam gde se nalazim. Ja se zaista ne razumem u terapiju, ni u hemiju, ni u medicinu, ali znam šta znači biti bolestan, znam šta znači biti odbačen od društva, diskriminisan, stigmatizovan i znam šta znači biti maltretiran. I to maltretiran od tehničko-bolničkog osoblja. Doživeo sam kažnjavanje injekcijama, što su iskusili i mnogi drugi. Higijenski uslovi su ispod svakog nivoa. U “Lazi” svi pacijenti imaju vaške. A kako bi i bilo drugačije kad se ćebad nikad ne peru. Peru se čaršavi i jastučnice, a ćebad nikad. Vaške žive s nama, one su naši sugrađani u “Lazi”. Mogu li da pitam nešto: da li smo mi ljudi? Ako smo ljudi, onda imamo pravo na intimu. E sad, da li je normalno da bolnica “Laza Lazarević”, i u Padinskoj Skeli i u gradskom delu, i u zatvorenom i u otvorenom odeljenju, na toaletima nema vrata i svako ko prođe može da vas vidi, može da vas gleda? Je li to normalno? Opravdanje je da pacijent iza zatvorenih vrata može da dobije napad i da učini nešto, ali to vas užasno ponižava kao čoveka. U Gornjoj Toponici, na jednom odeljenju su bili najgori pacijenti i tamo su ih šmrkom prali kad se unerede. U “Lazi” toga nema, ali ima na primer kolektivno kupanje. Na zatvorenom odeljenju dobijemo par minuta za kupanje dva puta mesečno. I da pitam još nešto: zašto ja kao psihijatrijski pacijent na prijemu u bolnicu nosim pidžamu? Razumem da sam ja hirurški pacijent, ako sam operisan, ako sam somatski bolesnik, pa je to potreba, možda primam infuziju… Zašto ja kao psihijatrijski pacijent ne nosim svoju ličnu garderobu u kojoj se osećam kao čovek, nego nosim pidžamu? Od 2006. ja sam skoro redovan član dnevne bolnice u isturenom odeljenju “Laze Lazarevića” u Padinskoj Skeli, zahvaljujući doktoru Milanu Davidoviću, čoveku širokih vidika koji nas pacijente tretira kao ljude. Doktor Davidović je skinuo beli mantil i rekao da ne nosi beli mantil na poslu. Sestre nose, a on doktor ne nosi. DNEVNE BOLNICE: I sad jedna lepa tema, a to je prelazna faza ka deinstitucionalizaciji, to je sistem dnevne bolnice. Mi pacijenti dnevne bolnice tu dolazimo kada smo već u prilično dobrom psihičkom stanju posle lečenja, i tu se nešto drugo dešava. Tamo, u zatvorenoj bolnici, ja nisam čovek i ne tretiraju me kao ljudsko biće. Ne poštuju moje dostojanstvo ličnosti. U dnevnoj bolnici sam dobrovoljno, idem tamo pre podne a po podne se vraćam kući, slobodan sam i osećam se kao čovek. Na grupnoj terapiji radimo socijalne veštine, obučavaju nas da živimo samostalno. Obučavaju nas kako da se ponašamo, kako da živimo sa bolešću, kako da prihvatimo lečenje, uče nas kako da izgledamo. Lako je prepoznati takvog pacijenta, nekad je malo zapušten… Doktor Davidović je u dnevnoj bolnici uveo školu kuvanja, da naučimo da kuvamo, pa imamo školu kompjutera, školu engleskog jezika, literarnu sekciju, dramsku… Za dnevne bolnice mogu da kažem samo svaka čast, tu sam doživeo najlepša iskustva. Ali dok dođete u dnevnu bolnicu, vi mora da ste dobro oporavljeni… Kad se razbolite, idete na zatvoreno odeljenje, ne vi nego ja (smeh)… STIGMA: Prvo sam razbio autostigmu. Zapravo, ja sam prvo sam sebe stigmatizovao, krio sam se, nisam smeo nikome da kažem da se lečim, bilo me sramota. To sam razbio, pa sam tek onda išao u javnost. Mnogi moji prijatelji do tada nisu ni znali da se lečim, krio sam. Bio sam u četvrtom razredu Matematičke gimnazije kada sam se prvi put razboleo. Proveo sam mesec dana u Palmotićevoj, i tad su mi psihijatri savetovali da ne kažem drugovima da se lečim na psihijatriji, nego da kažem da imam srčanu manu jer je to bolest koja se leči mesec-dva u bolnici. Posle sam upisao elektrotehniku, smer tehničke fizike, dao sam 19 ispita, ali zbog bolesti nisam uspeo da završim. Bolest utiče na slabost volje, psihička bolest napada mnogo toga, inteligenciju, pamćenje, ali volja je ta zbog koje ne mogu da učim. Ne mogu da sednem da učim, sve bih drugo radio, to je problem i kod zdravih a naročito kod bolesnih. Mada, ima i bolesnih ljudi koji studiraju, daju magisterije, ali ja to nisam mogao. Volja mi je načeta i ne mogu da se naprežem, a spremiti ispit je jako teško. Kada uporedim lečenje u Palmotićevoj i u “Lazi”, razlike su velike. Palmotićeva je malo elitistička bolnica. Oni biraju lakše pacijente, koji se prvi put leče i koji se ne leče dugo. U Palmotićevoj nema vezivanja, nisam doživeo traume, lepo sam tretiran i mogu da kažem da je tamo gospodska sredina. Posle 15 godina lečenja i jedne teške epizode bolesti poslat sam u “Lazu”. Bolest sam krio dok posle 15 godina lečenja nisam jednog leta izašao, doduše u osam ujutro, na ulicu u zimskoj bundi, a bio je jul. Zvali su hitnu pomoć da me odvedu u bolnicu, i tada me komšiluk video kao bolesnog. Tad su saznali da se lečim i tad sam prestao komšiluku da krijem. Ni svi moji drugovi nisu znali. Pa znate šta, mene su roditelji krili kad se razbolim. Budem u bolnici pa niko ne zna gde sam, na putu sam, negde sam, ne znam… Zatim, dođem kući, pa ne izlazim iz kuće. Tek kad uđem u remisiju, stabilno stanje, onda idem u društvo. Lečenje traje mesec-dva, nije to neki problem, mesec dana u bolnici je kritično, a mesec dana mogu i da se sakrijem. Kako da pričam o tome, to je stigma, nisam ni želeo da drugi znaju. O tome se ne priča, to je sramota. Ja sam mnogo kasnije razbio autostigmu. Drugo, moji najbolji prijatelji su i onda znali. Oni su meni prvo postali prijatelji pa su onda saznali da sam bolestan. A da su prvo saznali da sam bolestan, ne bi mi ni postali prijatelji. Zbog bolesti uglavnom nisam izgubio te prijatelje iz prvog kruga, možda neke pojedince, ali samo pojedince. Pošto postoji predrasuda o nama, savetujem mladom čoveku: kada upozna prijatelja, devojku ili mladića s kojim želi da ima vezu, da u početku ne kaže da se leči, nego da ta osoba otkrije u njemu ljudske vrline, njegovu dušu i karakter. Prvo da ga prihvati kao prijatelja ili kao partnera i posle tri meseca da mu kaže. Onda se lakše može reći “ja se lečim”, jer ako odmah kaže bilo kome, u startu će biti odbačen. U mom životu nikada mi niko u lice nije ništa ružno rekao. A znam da ružno pričaju iza leđa. Znate ono, “tamo u onoj zgradi na četvrtom spratu živi ludak”, idem ulicom i čujem “eno ga onaj tamo”, to nije paranoja. To se neko vreme može kriti, ali kad dođe do javnog ekscesa kao što sam ja imao, to se onda više ne može sakriti. DISKRIMINACIJA: Evo sad po zakonu, na svakih 20 zaposlenih poslodavac mora da zaposli jednog invalida, a neće psihijatrijskog pacijenta. Zašto? Mi često, recimo, idemo na bolovanje, nekad su nam davali četvoročasovno radno vreme, sad je to ukinuto. Većina nas je penzionisana, a oni koji su radno sposobni teško mogu da nađu posao. Jako teško. Na samom razgovoru za posao pitaju “jesi išao u vojsku”, “nisam”, “zašto”, “pa, oslobođen sam”, “zašto”, “pa, imam psihozu” – i niko sa mnom više neće da razgovara. Ja sam na sreću držao časove matematike i fizike privatno, pa sam se izdržavao sam. Na crno sam radio. Trideset godina sam držao časove, od 17. do 47. godine. Pa sam posle dobio porodičnu penziju i prestao da radim. Časove sam držao kad sam dobrog zdravlja i niko nikada nije posumnjao da sam lečen. Ipak sam ja đak Matematičke gimnazije, i matematiku i fiziku znam, znam svoju struku a malo sam talentovan i kao pedagog. Znam da objasnim, znam da priđem detetu, imam strpljenja, nikad ne gubim živce, lepo sam to radio i imao sam uspeha. To je zato što sam radio samo onda kada sam dobrog zdravlja. A da kažem roditelju da sam pacijent?! Odmah bi mi dao otkaz. U trenutku. Nikada nijednom roditelju nisam rekao da sam pacijent. LJUBAV: Moja žena se takođe leči od psihoze, imamo 10 godina braka, sami živimo u stanu. Pošto smo oboje bili bolesni i pre naše veze, tu je sve okej. Mi znamo tu bolest. Bez moje supruge, čini mi se, više ne bih mogao da živim, kako da vam kažem, kao da ne funkcionišem bez nje. Nije to samo emotivna veza, to je ljubav. Upoznali smo se na jednoj žurki, da kažem zdravih, normalnih ljudi. Ona je mene prepoznala kao pacijenta, ali ja nju nisam. Na prvom sastanku mi je rekla “znaš ja se lečim”, rekao sam – “i ja”. I njoj nije smetalo da bude sa mnom, u meni je prepoznala čoveka s kojim može da živi. BORBA ZA HUMANOST: Kada napustite dnevnu bolnicu i dođete kući, tek onda nemate nikakav sadržaj. Vratite se svom klišeu bolesnog života koji vas je i doveo do bolnice i niko se vama ne bavi. Tek onda nemamo nikakvo lečenje, jednom mesečno se javimo na kontrole koje traju pet minuta dok se ne propišu recepti. Znate šta, nama fali sadržaj u životu. Jer ako je moj život postavljen na bolesnim osnovama, bez obzira na to da li je moja bolest potekla iz porodice ili je stečena nekom traumom, meni treba zdrav sadržaj. A ja bez pomoći ne mogu do njega da dođem. Bez pomoći psihologa, psihoterapeuta, socijalnog radnika, psihijatra, lekara, medicinske službe – ne mogu. Suština deinstitucionalizacije je da živimo život dostojan čoveka, da živimo kao svi normalni građani. Da nismo “bolnica na kraju grada”, da živimo kao i svaki slobodan građanin koji nije učinio krivično delo. Zašto da budem u zatvoru ako nisam kriminalac? Recimo, na celoj teritoriji Trsta nekad je bilo 1300 kreveta za ležanje, sada je samo 25 kreveta. Onda se postavlja pitanje da li je potrebno ležanje u bolnici po mesec, dva. Ja samo želim ljudski pristup, da me prihvate kao čoveka, a ne kao dijagnozu. Human pristup, licem u lice, čoveka sa čovekom, zato se više i ne kaže psihijatrijski pacijent nego korisnik psihijatrijskih usluga. Ali za samu deinstitucionalizaciju možda će biti potrebno i 20 godina, ne verujem da ću to doživeti, sad imam 51 godinu. Doktor Bazalja se u Italiji izborio da zakon bude donesen 1979. godine, a bolnice u Italiji su zatvorene tek 1999. Dug je to put.'' Dragan Jugović, pobedio sam autostigmu, Vreme, 30. maj 2013.
  2. 5 points
    Ja sam prva za slobodu izbora i za objektivno gledanje na celu ovu situaciju ali mislim da doticna nije ni za kakvo pohvaljivanje. Prvo psiholog je, znaci drustvenjak bez dovoljno medicinskog iskustva, drugo uziva u svakom vidu eksponiranja i izlaganja, cak i kada prica stvari koje nemaju veze sa vezom, trece neko mnogo kompetentniji od mene je tu lepo oblikovao taj njen vid narcisoidnosti kroz definiciju, koju sam posle bezuspesno pokusala da nadjem u nekim youtube komentarima. Ovim ne ulazim u to da je ovo jedno sranje, koje ostavlja dugorocne posledice po drustva, pjedince i biznise ali ova je stvarno...posebna prica
  3. 4 points
    Ja sam se baš radi svojih kroničnih dijagnoza cjepio,isto pijem puno ljekova.Nije mi baš pametno od tvoje doktorice da ti je savjetovala da se ne cjepiš,ali dobro.Prvo pitanje kad sam prije par tjedana došao k psihijatrici je bilo dal sam se cjepio,rekao sam da jesam i rekla je super.A imam isto epilepsiju,hoshimoto i još par dijagnoza.Cjepit ću se i treći put,jer mislim da bi me covid satro do kraja,da nisam cjepljen.Meni se ne leži na respiratoru.
  4. 4 points
    Imam neki osecaj da ovome nema kraja
  5. 4 points
    Da bas su poceli da smaraju, bas imaju halucinogene tripove. Meni su se smucili i oni koji me gledaju ispod oka i kenjaju jer ne nosim masku. I uopsteno cela prica o kovidu se smucila i bogu i narodu. Totalno izbegavam bilo kakav sadrzaj na tu temu.
  6. 3 points
    Možda si u pravu,ali moja edukacija o psihozama je završila prije 10 godina nakon 7 godina proučavanja psihoza.Sad me zanima samo život.Naravno da onima koji kroz to trenutno prolaze može biti korisno,i neka proučavaju,traže odgovore,ali meni se neda gledati unatrag i ponovno kroz to sve prolaziti.Mislim da je to i logično nakon 17 godina remisije i moraš mi dati barem malo za pravo.Zašto da se mučim s duhovima prošlosti.Ima toliko drugih stvari koje me čekaju.
  7. 3 points
    Osoba sam sa visoko funkcionalnim oblikom autizma, iako sam kroz citavo djetinjstvo imao poteskoce u socijalizaciji i blagu motoricku usporenost, za svoj poremecaj saznao sam tek prije dvije godine. Kao dijete imao sam izrazito burne reakcije ako bi me pokusao dodirnuti neko ko mi nije bas blizak clan porodice. Problemi sa ishranom jos uvijek u odrasloj dobi prisutni, odredjene okuse jednostavno ne podnosim. Intelektualni razvoj uvijek bio ubrzan, naucio sam citati i pisati dva pisma - cirilicu i latinicu sa samo 3-4 godine starosti kao i da sviram jednostavnije melodije na djecijoj klavijaturi. Takodjer bio sam opsjednut geografskim kartama, pa sam sa 7 godina, znao ima glavnih gradove svih evropskih i ostalih znacajnijih svjetskih drzava. Kako je vrijeme prolazilo, moja naizgled darovitost i bezazlena ekscentricnost sve vise je prerastala u nesto sto predstavlja problem i zivotnu poteskocu. Druga strana medalje je zaostao i usporen emocionalni, motoricki i socijalni razvoj. Ovo sve govorim, zato sto je potrebno reagovati na vrijeme. Osobe poput nas se ne mogu izlijeciti, ali ako se na vrijeme reaguje mogu se usmjeriti kroz razvoj i odrastanje, jer nama je to potrebno vise nego neurotipicnim, zato sto se tesko prilagodjavamo. Ne mozemo izgraditi bliske prijateljske odnose sa radnim kolegama, uglavnom ne mozemo pronaci emotivne/seksualne partnere. Okolina uglavnom nema razumijevanja. Obiljezeni smo.
  8. 3 points
    Mislim da svaka vakcina protiv Covida ima manje nuspojava od bilo kojeg psihofarmaka, pogotovo antipsihotika. Zbog toga mi nije bio nikakav problem da se vakcinišem kad uzmem u obzir da već "trujem" svoje telo raznim lekovima za psihu.
  9. 3 points
    nešto me instagram bombarduje psihološkim mimovima A BIO SAM JASAN DA OĆU SAMO POLUGOLE MUŠKARCE no dobro imam sad da podelim sa vama štošta evo spiska ponašanja i osećanja kod ljudi koji pate od niskog samopoštovanja: 1. imate poteškoća da govorite za sebe i za stvari u koje verujete jer konstantno preispitujete validnost svojih stavova 2. često se poredite sa drugima i onda postavljate sebe niže u odnosu na njih 3. često budete pasivni ili saglasni tokom rasprave da biste izbegli konflikt i da ne biste razočarali druge 4. imate poteškoća da prihvatite tuđe komplimente 5. imate poteškoća da prihvatite i cenite uspeh i veštine drugih 6. previše ste samokritični i stalno se podsećate na sopstvene nedostatke 7. često se osećate kao da niste dovoljno valjani 8. preosetljivi ste na kritiku 9. ne prihvatate svoju vrednost i svoje snage
  10. 3 points
    Ma roditelji su postali previse zastitnicki nastrojeni.A takodje i kada im kazete eto na primer zasto ti dete ima izliv besa oni ce reci pa eto nema skim da se igra pa mora negde da se isprazni.Takodje roditelji sve manje provode vremena sa decom pogotovu oni koji rade.Ali prvenstveno mislim da je problem vaspitanje jer kao sto ni mene nisu vaspitavali lepom reciju tako da smatram da ni danasnju decu ne mozete tako vaspitati.Vidim da su ovde poceli vec da daju diagnoze mislim da je to besmisleno zato sto niko nije to dete video uzivo a i niko nije deciji psiholog ili sta vec.Mozda je sa detetom sve u redu mozda je u danasnje vreme postalo normalno da deca imaju izlive besa?Nisu sva deca ista kao sto nisu ni svi ljudi isti.Ja sam kao mali bio pretezno miran ali eto moj brat od tetke je bio antihrist i nemiran i plakao je po par sati kad treba da se uspava i td.Nisam nikakav ekspert za decu ali mislim da mozda preterujete .
  11. 3 points
    Nadam se da nije autizam u pitanju, meni vise lici na ADHD. U Americi takva deca odmah krenu na terapiju ovde je druga prica malo...
  12. 3 points
    I dalje stanje dobro, seroxat 1/2 svaki drugi dan i rivotril 1/4 ujutru. Prelazak na seroxat svaki drugi dan i rivotril umesto uveče ujutru, užas. Nesanica 5-6 dana, anksioznost, ružne misli, dat mi je Sanval 5mg za nesanicu ali izazvao mi je ubrzan rad srca 130/min gušila se pa sam prestala da ga uzimam. Dobro je što sam par puta ujutru zaboravila Rivotril i nije bilo strašno. Bistrije mi je u glavi i uporna sam. Ako krene kako ne treba mogu me vratiti na prethodne doze ali želim da probam sa što manjom dozom i kasnije bez lekova, naravno uz konsultaciju i odobrenje lekara. Za par nedelja kontrola
  13. 3 points
    antivakseri su mi se smučili
  14. 3 points
    Mi smo test poligon
  15. 3 points
    Nema krivice jer smatram da zaslužujem da se osećam dobro. Svako od nas to zaslużuje.
  16. 3 points
    Ma normalno da ce hriscanska crkva da kaze da je to sekta ali pogledaj u koliko priznatih religija postoji yoga kao nacin molitve ili sta vec ne znam da se izrazim.Mozda i postoji neka vrsta yoge koja i priziva demone ili sta vec ali na primer enlightenment ili prevedeno prosvetljenje tu nema nikakvih prizivanja demona kao sto oni vole da propagiraju vec lezis u krevetu i postavljas sebi pitanja ko si ti i sta si ti.I tako pola sata.Izgleda da se u crkva plasi da covek dozivi nesto drugacije od onoga sto propagira sama crkva a to je jako pogresno.Jer kao sto je sve podlozno modernizaciji tako bi i crkva trebala da napravi neki korak unapred.
  17. 3 points
    Odlično. Samo napred.
  18. 3 points
    Hemofarm fondacija je pokrenula nacionalnu kampanju NESALOMIVI sa ciljem podizanja svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranja društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele. Kampanja, koja se sprovodi u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, je posebno važna jer dolazi u vreme najveće krize javnog zdravlja koju je izazvao virus SARS-COV 2 koji je izmenio život kakav smo poznavali do marta 2020. godine zbog čega je neophodna hitna akcija države i društva u obezbeđivanju psiho-socijalne podrške stanovništvu sa ciljem stvaranja društva humanih i solidarnih ljudi. Humanost i solidarnost neophodni su za obnovu doživljaja povezanosti s drugima, za ljubav i poštovanje, bez kojih nema zdravlja i oporavka, ali ni ispunjenog života. Jer nikome ne može biti dobro dok svima ne bude bilo bolje. Priključi se pokretu za borbu protiv depresije NESALOMIVI! Kada smo zajedno, ništa nas ne može slomiti! Za više info posetite sajt: https://nesalomivi.rs PODRŠKA 24h: 0800 001 002
  19. 3 points
    Da barem mogu pričati... Ja isto skidam kapu vama što ne prećutite. A možda samo treba znati granicu. U oba slučaja.
  20. 3 points
    Mila je pocela da se bavi politikom pa galami...Inace mislim da kao klinicki psiholog dobro vidi ko vlada i kuda svet ide... Vidim poceli da testiraju vakcinu na deci...A negde u trznim centrima imas popust uz kartonce o vakcinaciji... Pocinje da lici na biblijske citate gde neces moci da kupis i prodas bez kartoncica.
  21. 3 points
    Ovaj kovid vidimo da iskorisvavaju za ekonomske i politicke stvari .odnos sa istokom kroz vakcine npr.i kontrolu stanovnistva..nema tu cipova nit te ubijaju vakcinom ali je poenta dobiti papiric da bi mogao izaci iz drzave na kraju ce te granice svesti na nivou gradova da ce ti trebati potvtda o vax da mozes otici iz Nis za Bg. Zasto? Problem migracija a i zele odredjene grupe zadrzati tu gde jesu i njih ne vakcinisu
  22. 3 points
    Ja sam se vakcinisala, izbor mi je bio Sinofarm, kinez, jer je mrtav virus. Pfizer je mrna vakcina i prvi put u istoriji je neko napravio taj tip vakcine, Sputnik je deo visrusa koji sadrži Spike protein. Svakodnevno sam u kontaktu sa onima koji imaju ili su preležali coronu. E sad, neko je prošao lako neko teže, neko je završio na respiratoru, neko se zajebavao nije hteo da ide kod lekara pa umro itd. Ono što je očigledno i neosporno jeste da ljudi koji su preležali i preživeli covid imaju antitela. Nije bitno da li je reagens francuski, švajcarski, američi, koji god, mere se antitela. To znači da virus postoji. Postoje antitela, postoji virus. Zove se Corona. Dijabola. Grip. Kako god. Virus postoji. Da li je lockdown opravdan ili ne, da li je politički ili ne, da li je teorija zavere ili ne je skroz ne bitna stvar. Čuvajte se.
  23. 3 points
    Moja majka radi u kovid ambulanti u odeljenju gde se daje terapija - infuzije uglavnom. Videla je mnogo teških slučajeva koji su prevezeni u bolnicu. Nekoliko naših kućnih prijatelja je preminulo. Nešto što tako obara čoveka niko od njenih kolega nije video (nemaju svi naravno teže simptome). Da li je virus ili je bojni otrov, svejedno je, postoji. Nije mi jasno ovo pominjanje smrti od raka i ostalog. Toga je uvek bilo i biće. Ovo je sad trenutno najmasovnija boljka. Samo u iz mog malog grada je na bolničkom lečenju uvek po tridesetak ljudi, a svakog meseca umre 3-8 od posledica kovida. Zvanične informacije su da smo prošle godine u Srbiji imali više hiljada umrlih nego prethodnih godina. Da li je socijalni projekta? Sigurno. Ali ima ga, i ljudi umiru. Šta to ima veze što su imali dijabetes ili srčane probleme. Možda ih običan grip ne bi odneo. Možda bi proživeli još dvadesetak godina. Moj prijatelj je umro od ugruška koji je posledica korone jer ona definitivno izaziva zgrušavanje krvi. Da li maske deluju - ne verujem. Nosim u školi masku 5 sati dnevno i ludim. Ne bih volela da se zarazim. Gledam i šta moje kolege prolaze sa običnom upalom pluća i kako ostaju na bolovanju i po nekoliko meseci posle, jer su suviše malaksali za posao. TV nemam, niti pratim broj obolelih u Srbiji. Dovoljni su mi lokalni podaci koje dobijem od keve i našeg doma zdravlja.
  24. 3 points
    slazem se sa tobom u potpunost, naravo niko nije negirao virus, on postoji pa postojim, ali mediji su kolektivna debilana, svaki dan zastrasuju narod, sto ti kazes nekom odgovara.. a virus jacine na nivou sezonskog gripa, naravno opasan je za stariju populaciju, isto kao i sezonski grip, ali ne trebaju da prave show od toga, ovoliko obolelo, onoliko, socijalna/fizicka distanca, ljudi padaju mrtvi ulicama ,nemoj da pricas, cuti, spusti glavu, stavi masku... itd, kreteni
  25. 2 points
    Da ne svedemo temu na za i protiv vakcina ,oni koji su protiv ne moraju jednostavno da pisu .. Oni koji su primili vakcine neka napisu iskustva
  26. 2 points
    Bosnu stiti ona piramida
  27. 2 points
    Moj odgovor ce se malo razlikovati od prethodnog. Ako imas mogucnost, uzmi godisnji odmor i za to vreme trazi nov posao. Veruj mi, danas je mnogo, ali zaista mnogo ljudi nezaposleno i u ovo doba pandemije, ne nalazi se tako lako posao. Zivis sama i znas da moraju da se plate svi racuni, porez, da se odredjeni deo novca odvaja za hranu, za licnu higijenu, kozmetiku. Jedino ako imas ustedjevinu i roditelje koji su dobro finansijski situirani, mozes da bez problema das otkaz. Da li su sefovi i kolege stariji od tebe? Da li u samoj firmi vlada losa atmosfera, u smislu da su oni nadmeni i jedni prema drugima? Mozes li da objasnis kako su povrsni? Izvini ako su pitanja suvise licna, samo bih zelela da ti dam neku ideju i vid podrske
  28. 2 points
    Našao sam ponovo malo vremena i sređivao tekstove koje sam kopirao sa neta ne bi li ih natenane pročitao i prosledio nekim ljudima koji nikada nisu razumeli sa kakvim se problemima suočavam, te shodno tome i osuđivali. Moja copy-paste aktivnost se bliži kraju. Imam samo još malo da konačno sredim to što mi se činilo da nikada neću pročitati kako treba. Nadam se da će i ovaj tekst biti nekome od pomoći. "Ogroman broj knjiga iz oblasti tzv. popularne psihologije nema baš nikakvog oslonca u realnosti (Džanov, Pek, ostali čak nisu vredni kritike) tako da je potpuno nemoguće sprovesti u delo bilo koji savet, u nekim slučajevima ti saveti su jako opasni - kad nekom ko je u depresiji autor podvikne sa stranica knjižice da je sam kriv za ono što ga snalazi, jer eto nema snagu karaktera (dijagnoza Skota Peka koja se graniči sa sadizmom) samo se pokreće lanac samooptuživanja i žrtva se učvršćuje u svom depresivnom razmišljanju, tako da može samo da bude daleko gore, a dovoljno jaka depresija vodi i u samoubistvo... Ceo niz simptoma psihijatrijskih oboljenja (nije sve u psihijatriji šizofrenija i manija pa da se problem vidi iz orbite) se u self-help literaturi tretira kao slabost volje, karaktera, "traume iz detinjstva", kao nešto što moraš sam da promeniš da bi ti bilo bolje - npr Pek jako lepo opisuje jednu osobu koja može da posluži kao hodajući podsetnik simptoma bipolarne depresije, i lamentira kako, eto, zbog slabosti volje nije mogao da uspe! S obzirom na to da je on po struci psihijatar, za razliku od ogromnog broja velikana popularno"psihološke" literature, koji ni o psihologiji ni o psihijatriji blage veze nemaju, i da zna kakvi sve razlozi mogu da stoje iza nečeg takvog, to je pravi zločin prema onima koji su u istoj situaciji: bipolarna depresija (bipolar II - manična faza je i kratkotrajna (3-4 dana) i veoma slabog intenziteta (hipomanija, ako i to), pa izgleda kao period normalnog funkcionisanja, a sve ostalo vreme je prisutna jako ozbiljna depresija atipičnih simptoma, uz jako izraženu paralizu volje, usporavanje i sl), kao i atipična depresija i distimija su veoma teško uočljive: hronične su ,nema dramatičnih pogoršanja kao kod obične depresije - kod nje se bolesnik seća perioda kada mu je bilo mnogo bolje, i kad je funkcionisao normalno. Kod atipične mu i nikad nije bilo kako treba, nikad nije mogao da funkcioniše koliko bi se očekivalo od nekoga sa istim IQ-om,itd. Žrtva hroničnih oblika depresije shvata simptome bolesti kao svoje "crte ličnosti koje moraju da se menjaju", dokaze da mu je karakter preslab da uspeju u bilo čemu, da je lenj, neodgovoran, neasertivan, neaktivan i sl. Zbog same prirode te vrste poremećaja, promeniti bilo šta bez lekova, samo snagom volje, je isto moguće koliko i glavom probiti kroz zid od armiranog betona. Dalje, isto kod Peka, ima i par slučajeva koji mnogo više liče na najozbiljniji ADHD (bez hiperaktivnosti) nego na neke "deficite u karakteru i spremnosti na suočavanje sa surovim svetom", a on to "leči" ubeđivanjem žrtve da je lenja, slaba prema svojim manama, i da nema hrabrosti da se suoči sa problemom!!! Tako se od jednog problema naprave dva: inatentivni ADHD (glavni problem je nesposobnost voljnog usmeravanja koncentracije) nećete da izlečite tako što jednog lepog jutra ustanete puni energije i volje da svoj život okrenete naglavce i ispravite sve što nije dobro, kad krenete da primenjujete Pekove metode pa one ne daju rezultate, slede frustracije, "ja stvarno ne vredim" samopouzdanje ode na nulu, onda depresija podigne svoju zversku njušku i počne da se prikrada, i tako žrtva nije ni za milimetar uspela da popravi bilo koji problem koji je već postojao, ali je uspela da stvori još ozbiljniji... O "terapijama" kao što je tzv "primalni krik" ne vredi ni diskutovati, možda na osnovu knjige može da se napiše neki scenario za film, ali da se oslobodite svih "trauma" iz detinjstva nećete - pod navodnicima, jer se tako tumače i stvarne posledice traumatičnih događaja, ali i simptomi nedijagnostifikovanih mentalnih bolesti, razna nesvakidašnja ali normalna stanja, itd ... Dakle, ako imate samo jedan problem, pa vam ga je žao, i hoćete da mu dovedete društvo da se ne dosađuje sam, odmah krenite sa doslovnom primenom nekih od kreativnijih idejica iz ove vrste literature, pa kad nema rezultata vi sebe "pritegnite" i izložite "samokritici" i krenite još upornije u "nemilosrdno identifikovanje, kritikovanje i ispravljanje svojih slabosti", "jačanje volje i karaktera" i nemilosrdno se "šibajte" što ste "nesposobni da uspete", pa će problem da se jako obraduje društvu... Umesto što prihvatate "životne mudrosti" koje nude ko zna kakvi autori - jako su sumnjive jer je recept za apsolutnu sreću kod svih različit, lepo usvojite misao Gospođe Šćavine "sulude ideje koje nas čine nesrećnima" - ako krenete da sprovodite plan koji se zasniva na sumanutim idejama nekog "autoriteta" koji je o problematici napisao više kniga nego što ih je pročitao, ako je uopšte i pročitao neku, završićete u suludoj situaciji - ili bar mnogo težoj, imati jedan problem je manje loše nego imati taj isti problem i nemati samopouzdanje ili imati i taj problem i depresiju zato što ste "nesposobni" da tako lep plan sprovedete u delo... Ono što izgleda lepo, lako i logično ne mora da bude i izvodljivo..."
  29. 2 points
    Ne znam da li dete govori i da li je normalne inteligencije? Ako jeste, onda je neki psihološki problem ili možda i psihijatrijski, koji može da se rešava. Ali, kao što Blackadder reče, roditelji jako dobro znaju koliki problem imaju i verovatno znaju i šta je, ali ne žele to da otkriju. Ja im nikada ne bih govorila bilo šta, možda samo savet da se ode kod nekog ko bi pomogao, ali to jako oprezno reći... To je teška i mučna tema za mnoge roditelje. U svakom slučaju, kada bude upisivao školu, ispitiće ga na prijemu i možda uputiti dalje.
  30. 2 points
    Nisi me shvatila. Masku sam nosio stalno ali nije me spasila od onih koji je nisu nosili. Čitava porodica mi je dobila koronu. Svi smo je preboljeli. Ja sam prošao najteže a i to moje nije bilo strašno. Gore sam prolazio od svake gripe. Čak nisam odmah ni shvatio da sam prebolio dok nismo povadili nalaze.Time što smo je preboljeli smatram da smo zaštićeni. Moja lična procjena je da su nezaraženi ostali samo penzioneri koji su se zatvorili u kuću i nigdje nisu izašli kao ta tvoja komšinica. A takvih je malo. Propustio sam sve u čemu sam ranije uživao. Brisao i prao namirnice i sve što je ušlo u kuću spolja.Maltretirao ukućane pretjeranim pranjem ruku i odjeće. Dobio sam ovaj nesretni OKP i perem ruke minimalno 3 sata dnevno a znalo je biti i 12 .Za to vrijeme većina ljudi je živjela normalno. Neki su oboljeli, neki bili u bolnici a neki i umrli. Međutim naš narod je čudo. Ide pod parolom ma neće mene. Vakcine ne bih komentarisao mnogo jer je nezahvalno. Vrijeme će sve pokazati.
  31. 2 points
    Moj kolega ' 81. godište je u kovid bolnici. Na kiseoniku i toliko je malaksao da nije mogao da priča kad ga je direktorka zvala. Inače je jak kao konj i zdrav, seosko dete. Ako počnem da radim, plašim se pune učionice, iako sam se vakcinisani.
  32. 2 points
    Vjerojatno se možeš zaraziti i nakon deset doza,nije stvar u tome,nego u jačini simptoma između cjepljenih i necjepljenih.Nitko nije rekao da ako se cijepiš ,da se ne možeš zaraziti,nego da su simptomi onda blaži i nekom cjepljenje spasi život.
  33. 2 points
    bukvalno svi koje znam a govorili su za sebe da su dobri ljudi ili smatraju sebe dobrim se kad tad pokažu kao ološi bez ikakvih skrupula poenta je u ovom "bez skrupula" jer oni smatraju da im je sve dozvoljeno ako su jednom nekad učinili neko dobro delo ta etiketa dobrih ljudi im dođe kao pokriće za baš ozbiljne zločine (i moralne i po važećim zakonima zločine)
  34. 2 points
    @Plauer @Apoptosis Svi vasi postovi koji nemaju veze sa ovom temom prebaceni su ovde Molim sve clanove da se drze teme, a ukoliko zele da razgovaraju medjusobno, tu su ova tema " Chat" a postoje i privatne poruke. Hvala na razumevanju!
  35. 2 points
    Pijem antipsihotike 17 godina,iako sam imao samo jednu psihozu i nije mi nikakav problem ih piti cijeli život.Pijem još ljekove za druge 4 kronične dijagnoze,svakih par mjeseci vadim krv,radim eeg i nije mi nikakav problem.Uopće se ne zamaram ljekovima,terapijama,vađenjem krvi,i nije mi jasno zašto pravite dramu oko uzimanja ljekova.Ako treba pijte ih ,i pomirite se sa time.
  36. 2 points
    Pa koliko ja znam i kod muslimana postoji post koji je daleko rigorozniji nego kod pravoslavaca.Ne znam zasto su seljacine oni koji poste?Sto se slava tice postoje ljudi koji normalnio slave a ima i onih koji od toga prave zurke sto opet prelazi u drugu krajnost.Na slavama se okupljaju ljudi koji se ne vide i po godinu dana i to je lep povod da se druze a to sto se uvek nadje neka budala koja ce da se napije i pravi gluposti to je zasebna tema jer znam par takvih.Znam i da postoje i ti bezobrazni popovi ali obidji neki manastir pa ces videti kako je tamo sve mirno i lepo popovi su druga stvar oni zive sa pokvarenim svetom pa se izgleda tako i ophode prema svima.To ti je kao ogledalo drustva.
  37. 2 points
    Slave potiču iz paganskog doba jer naši preci nisu hteli tek tako da prime hrišćanstvo pa su to ukomponovali sa slavljenjem staroslovenskih bogova, to valjda znaš... i nemaju puno veze sa izvornim hrišćanstvom, zato i jeste to unikum kod Srba. A što se tiče obeleževanja slave, u nekim selendrama i dan danas stariji ljudi više slave slavu nego svoj rođendan što je po meni prelepo, ovo slavljenje rođendana mi deluje nekako egocentrički, dok kod slave izražavaš pažnju svom svecu zaštitniku.
  38. 2 points
    Da li je ta grupna terapija mozda psihodrama? Imas li neke razloge za koje znas, koje te cine da se osecas neprijatno u drustvu drugih osoba ili je to prosto neka urodjena stidljivost od detinjstva? Sad sam tek procitala ovaj tvo, prvi post, iskreno mislim da bi tebi mozda dobar psiholog, mogao puno da pomogne. Kad odes kod psihologa, pristup je drugaciji nego kod psihijatra, barem tamo gde sam ja isla. Oni rade odredjene testove i utvrde ti ako se ne varam tip licnosti i te oscilacije u raspolozenjima ako ih imas i jos neke druge stvari. Nisam dovoljno dugo isla, zbog novcanih sredstava tada ali onda dalje radis odredjene kognitivne vezbe, bas za tvoj problem itd... Mislim da prema ovome sto si opisao, ako nemas jos nekih pihickih tegoba, psiholog bi mogao da bude dobro resenje. Da ti preporucim u Bg ne znam, ja sam kratko vreme dok sam zivela u drugom gradu isla kod psihologa tamo. Cesto su i jeftiniji od psihijatara/psihoterapeuta, e sada ako ti treba neki lek, onda moras kod psihijatra ali mozda tvoje stanje i nije za lekove...
  39. 2 points
    Moja pokojna majka je bila Vaga u horoskopu. E sada da mogu bar porazgovarati s njom na ovu temu, volio bih znati što bi ona rekla. Međutim ona se uvijek sklanjala ljudima s puta, izbjegavala sukobe uvijek na svoju štetu. Stvarno me zanima što bi sada rekla, starija i možda mudrija samo da je među nama. Mislim da bi (kako je Darija djelomično napisala) neka granica trebala biti - nemoj oćutati u okvirima samoodbrane, sve više od toga je agresija i prelaženje tih granica. Uostalom, i u pravu postoji termin - Prekoračenje nužne obrane. Kada bi barem svi mogli biti savršeno odmjereni, da se znaju obraniti ali i ne idu odmah u kontranapad. Međutim i ova tema upravo dotiče to umijeće funkcioniranja osobe u društvu a na žalost da smo svi ovladali tim umijećem mislim da nebi ni bili psihički bolesni i da bi savršeno plivali u socijalnim interakcijama.
  40. 2 points
    Boo imao sam iskustva sa prisilnim radnjama, pa i to pranje ruku, ali te tvoje brojke su nestvarne i strašne čoveče moraš nešto što pre preduzeti.
  41. 2 points
    Najgore je kada kazu kako je sve u glavi pri tome misleci kako su psihicki problemi prosto nesto sto smo samo umislili, pa je potrebno samo promijeniti obrazac razmisljanja sto bi kao trebalo dovesti do rjesenja. Psihicki problemi cesto imaju fiziolosku osnovu puno vise nego sto ljudi misle. Centralni-nervni sistem je organ kao i svaki drugi organ u tijelu koji moze da oboli. Da se informaticki izrazim, nasi problemi nerijetko su hardverske prirode. Takodjer, ne bih da vrijedjam, ali lajf-koucevi i motivacioni govornici veoma rijetko posjeduju potrebno obrazovanje kako bih mogli pomagati oboljelima. Ta njihova prica uglavnom se svodi na isto sto i stare babe govore u fazonu zivni i trgni se, samo sa hrpom engleskih rijeci u govoru, uzimanjem iz konteksta dijelova istocnjackih religija uz tu i tamo spominjanje kvantne fizike.
  42. 2 points
    jesi ti Joed prosetao licno takvim nekim odjelom? ja nisam, ali dakako, ne tvrdim da ne postoje ali ove doslovce iste rijeci sam vec vise puta cula i procitala u raznim zemljama iste parole se znaci vrte u ovom globaliziranom i sve vise uniformiranom drustvu ne volim parole, ne volim uniformiranost i ne volim prisilu ne vjerujem slijepo nikome - a pogotovo ne onima koje sam vec toliko puta cula kako lazu pitam se tko sece odjelima gdje ljudi konstantno umiru od raka, cesto u najstrasnijim bolovima? zasto se trubi SAMO o koroni - kad daleko vise ljudi redovno umire od mozdanih udara, infarkta, raka ili zive kao da nisu zivi - uslijed raznoraznih teskih mentalnih oboljenja a kako je krenulo bice ih sve vise (jer stres/strah/panika dokazano znatno slabe inmunoloski sistem i povecavaju rizik od svih bolesti) ukljucujuci i koronu
  43. 2 points
    Virus postoji,bez obzira koje nebuloze blackadder piše.Ja bi je prošetao odjelom u bolnici gdje su ljudi priključeni na respiratore i bore se za život.Kad dođem na red ću se cjepiti.Nadam se da će to biti uskoro.
  44. 2 points
    Iskreno da umrem ne bi mi bilo ni trunke zao. Ko ga jebe ovo nije zivot.
  45. 2 points
    Sve, sve ali kada cujem "nasi heroji", najezim se od muke.... Ne znam da li ljudi imaju kolektivnu amneziju ili je i to plus doktrina i naklapanje ovo bez prestanka ali sad je i heroj onaj ko je primao novac da operise, zakaze operaciju, da leci, a da ne pricam za ostale stvari, bezobrazno ponasanje, cesto tezak nemoral. Mislim, meni je to prst u oko, bukvalno.
  46. 2 points
    Bocnuo sam se Pfizerom.. Ne boli nema nuspojava osim sto je sutradan bolelo malo mesto uboda...cekam revax /moja odluka o vakcinaciji/ Pijem Pfizer Prozac ,Pfizer Xanax ,Pfizer Viagru cu kad ostarim...licemerno je imati nepoverenje ..
This leaderboard is set to Belgrade/GMT+01:00
×
×
  • Create New...