Jump to content
Depresija Forum

slepi putnik

Honorable Members
  • Content Count

    1,197
  • Joined

  • Days Won

    10

slepi putnik last won the day on November 15 2019

slepi putnik had the most liked content!

Community Reputation

1,991 Excellent

About slepi putnik

  • Rank
    CAR

Recent Profile Visitors

1,529 profile views
  1. Covek je podjednako zavidan i ohol i u selu i u gradu.
  2. Evo ti npr. Ruzo mislis da nisi dovoljno adaptirana na "moderne" radne uslove, ali sam siguran da niko ne dovodi u pitanje tvoju kompetenciju. Ja kad sam napustao posao neki su se u sebi radovali (ono brk im se smesio iako su prema meni bili prividno puni saosecanja), ali to je samo zato sto sam svojim znanjem i osecajem i borbom za ono sto je ispravno urusavao njihov kredibilitet izgradjen na spekulacijama i korupciji. Vecina normalnih i postenih se hvatala za glavu i govorili:"Pa ko ce sada to da radi?" Ali, svako je zamenjiv. Posle mene je dosao neko doduse simpa, ali totalno nestrucan, ja ga nesto malo obucavao i evo ga, jos je tamo. Ostali sada samo mnogo vise rade, mnogo vise kukaju, ali masina nije stala, niti ce. Naravno, ja sam imao srecnu okolnost da mi se odluka o napustanju posla poklopila sa jednom sjajnom poslovnom verijantom za koju sam bio siguran da ce se oplodotvoriti. Ali bih ga svakako napustio i bez toga. Jako je veliki problem raditi u kolektivu gde sefovima vise odgovara da se mi koji smo njima podredjeni mrzimo i takmicimo, nego da saradjujemo i borimo se za svoja prava. Sve je postalo jedna velika sprdacina. Osecao sam se ko da su me svaki dan mazali go..ima. Po dolasku kuci obicno tusiranje je licilo na ritualno ciscenje. Toksicna porodica, toksicna veza, toksicna radna atmosfera... ko god proceni da je tako neka se usresredi da se bilo kako izvuce iz toga.
  3. Ja imam periodicno agorafobiju...Uvek idem sporednim ulicama, idem po biciklistickim stazama i slicno... Ne stidim se toga. To je tako kad moram obaviti nesto u gradu, a osecam se bukvalno kao da sam go ili kao da nosim tumor od pola kilograma na licu. Ako se ne istusiram , osecam se tako. Ako obucem nstro sto sam nosio juce osecam se tako. Znam da su to gluposti, ali cesto nemam vremena da imam razgovore sa sobom koliko je to nebitno. Imam sjajne podsetnike zasto moram nesto uraditi i zato na kraju uvek uspem u naumu. Ja ne zavisim od tih ljudi, ne placaju mi kiriju, bole i h uvo za mene... Moja agorafobija je moja licna precepcija jednog idealizovanog sveta kojem iz objektivnog razloga ne mogu da pariram i nema veze sa realnoscu... Mozda lepse mirisem i vise zracim od svih njih, ali to nije dovoljno po mojim standrdima, jer ja znam da mogu bolje i donekle znam ispod kog kriterijuma ne smem da padnem. Eto, i ja se sa tim suocavam svakodnevno, i izlazem se svakodnevno.... Sad sam konacno malo i smrsao (8 kg), pa se cak i sepurim ako se prisetim da sam smrsao...
  4. slepi putnik

    Knjige

    Navike se moraju negovati, inace se gube... Za mene je sada svet knjige postao previse apstraktan. Prvo nemam vremena, onda koncentracije, ali mislim da je kljuc u tome jer imam bojazan da ce me to odvesti u neka razmisljanja koja ce mi prekinuti svakodnevni tok misli, a sebe sam ubedio da uvek moram biti mentalno prisutan u ovom beskrupuloznom svetu da me nesto neprijatno ne bi iznenadilo. Znaci pokusavam ostati praktican. dok ne isplivam na neku sigurnu obalu, al cini mi se da se to nikad nece desiti. Zalim sebe sto ne dopustam da me knjizevnost oplemenjuje ko nekad, ali planiram da to promenim, jer imam duboko potisnutu potrenu za tim.
  5. slepi putnik

    Knjige

    Majstor i Margarita, tako carobna knjiga, bezvremenska... U tim nekim godinama kada sam se susreo sa njom, toliko mi je promenila percepciju i pomogla da kroz svet maste prebrodim najteze dane... Karamazove jos nisam procitao, jer sam ih cuvao za neki poseban trenutak, a procitao sam toliko toga od Dostojevskog... Bas kao sto nisam prociato "Na drini cupriju", a citao sam u jednoim periodu Andica jednu za drugom, kao kad gledam nekakav sitkom... Strasno je kad covek u jednom trenutku shvati da je izgubio tu naviku i da joj se mozda nikad nece vratiti... Doduse, citam kad negde otputujem gde nema interneta ili u cekaonici kod lekara opste prakse... A to je bas ritual... Prvo se smestim, presavijem jaknu, izvadim medicinsku dokumentaciju, izvadim knjigu iz najlonske kese, bukvalno mi jos samo sendvic i sok fale... Bezbroj puta sam kod doktorice usao sa otvorenom knjigom, jer nisam mogao da nadjem granicnik...
  6. Ova tema bi mogla da se spoji sa onom "Mrsavljenje podrska" pa da tamo diskutujemo o svemu, bice lakse. Ja sam takodje u nekom procesu redukcije ishrane, pa se mogu aktivno ukljuciti.
  7. Ja sam se druzio sa jednim deckom koji je u jednom trenutku poceo da ima slicne halucinacije, ali mi smo bili previse mladi da bi mu pomogli, nego smo to njegovo ponasanje izvrgavali ruglu u njegovom odsustvu... Desavalo se da nas pozove na zurku, ali da nas doceka sa insinuacijama kako ne sme da pali tv jer ga prisluskuju, izbacio je bio sve antene iz kuce ... Cesto smo saputali u njegovoj sobi... Na nekim drugim okupljanjima bi nas usutkivao, vrsio bi odredjnei obrede u svojoj glavi i onda bi nam rekao "sad je sve u redu, sad smo sigurni". Na nekoj sledecoj zurki dosao je sa blokcetom i nesto belezio u njega... Devojke su se poplasile, mislile su da ih stavlja u neki spisak za ostrel, ali posle se ispostavilo da mu je psihijatar kod kog je odlazio rekao da matematickim metodama resava neke dileme i kad smo to skuzili, malo nam je laknulo... Meni je sve to zabrinavajuce sto se tvoje mame tice, ali zato trebate da se svi aktivno ukljucite u to da joj pomognete... Vodite je kod doktora, pricajte sa njom o svemu cudnom i nenormalnom sto izgovori, dajte joj kontraargumente dok ne poklekne... jer ona je u strahu i od nje taj strah treba da oterate kako znate i umete... Bas mi je zao sto to cujem, ali Tigrice ti imas kapacitete za to, mislim da je u dobrim rukama...
  8. Od kako sam promenio nacin kako perem zube i unosim dosta kalcijuma, pa evo vec 6,7 godina nemam ni jedna karijes. Menjam samo stare plombe kad je bas nuzno. Kamenac moram cistiti bar na polugodisnjem nivou...
  9. Hvala ti na ovoj usamljenoj podrsci... Ustvari, bilo bi je vise, ali ljudi su bukvalno nestali sa ovog mesta kao posle neke epidemije... moguce da su tu i dalje, po nekim coskovima, zbunjeni i prestraseni sa onim sto sada mogu procitati na forumu. Hvala je prejaka rec. Jer, nije ovo bila iskljucivo podrska meni, nego podrska svima onima koji su odustali od namere da i oni kazu sta ih muci na ovu ili slicnu temu. Da, verovatno su i oni mislili da ce to biti sto kontraproduktivno, sto negde suvisno.

    Iz mene je to izaslo u afektu, neki pomesan bes sa tugom, ali verovatno zbog ovog drugog osecanja nisam bio tako odredjen ko sto bi bio da je ono izostalo.

    Sada su mi osecanja pomesana, jer ovde su odnosi toliko komplikovani i ja se isto tako vracam zbog onog zbog cega sam i prvi put dosao, a sada sumnjam da tako nesto vise postoji.

    Ne moras da mi odgovoris na ovo. Zeleo sam samo da i ja tebi dam alibi za sva nezadovoljstva koja si izrekla ovih dana na ovoj temi.

  10. Mozda veze nisu ocigledne, ali ocesto ne postoje indirektno. Ne znam na sta si mislio, ali ako neko npr.baca hranu, ili kinji zivotinju ja na to ne mogu samo okrenuti glavu.
  11. Toplo ti preporucujem film Eighth Grade, koji se upravo bavi ovom tematikom. Scena kada glavna akterka protiv svoje volje odlazi na rodjendan popularnih vrsnjaka je najslikovitiji prikaz koliko moze biti neprijatno takvo iskustvo. Ali, film na kraju krajeva ima lepu i jasnu poruku.
  12. ha, ha... Kazu da i kod tih elektronskih ima nekih drugih rizika, desavalo se da pusaci nehotice unesu previse nikotina... Tako sam procitao, neka upozorenja doktora, ne znam koliko je to cesto u praksi... Nije mi nikad palo napamet da malo dublje ispitam nekog ko je presao na elektricne o tranziciji, ali da jesu ih svi odreda hvalili, jesu. Tu onda pricamo o pravim nikotinskim zavisnicima, a ne o onima koji to vole da ispraktikjuju kao ritual (par cigareta dnevno uz kafu, uz neko pice, u izlasku itd.)
  13. Mislim da se razumemo, ali imamo razlicita ubedjenja i to je ok, jer fali dosta kockica u slagalici. Ja stvarno ne znam gde taj novac odlazi, u moj dzep ne. Ti Cicina verovatno imas neka saznanja koje su te navela na takve zakljucke i mozda si u pravu. Ako nesto ne volim, to je zloupotreba polozaja, pogotovo ako se time ostecuju najosetljivije socijalne grupe. Voleo bih da znam ko su ti ljudi, da ih pogledam u oci, pitam ih o cemu razmisljaju dok to rade i cekam odgovor. Mislim da smo nesvesno uzurpirali temu ovog momka, pa neka admini premeste ovu temu u zasebnu. Mozda bi jos neko izneo svoje misljenje o posvajnju dece gay parova, mada je dosta toga vec receno. M&M, bas si me nasmejao sa ovim poredjenjem, kud si se toga setio.
  14. I medju pripadnicima gay populacije ima dobrih i losih ljudi. Svaka generalizacija po tom osnovu je apsurdna. Ne znam koja je pozadina same parade ponosa, nisam se udubljivao u to. Meni je to isto kao kad malinari izadju na autoput i prospu svoje maline. Naravno, svako istupanje tog tipa uoci nekih vaznih politickih previranja je diskutabilno, pogotovo ako postoji indicija da je finansirano od neke interesne grupe. Ali, zelim da naglasim da ne mislim da paradu ponosa treba izjednacavati sa problemom homoseksualnosti u nasem (i u drugim) drustvima. Mislim ovde prvenstveno na osobe koje se jos nisu out-ovale ili jesu na nekom lokalnom nivou, pa se susrecu sa diskriminacijom. Sve sto pricam odnosi se na problem koji pojedinac ili odredjena grupa pojedinaca ima, ne mislim na organizacije za koje ima indicija da su se finansijski okoristile. Meni je svaki vid javnog istupanja ispred odredjene organizacije diskutabilan. Ali, ono o cemu nemam dovoljno informacija i znanja, ne zelim ni da pricam.
  15. Voleo bih da svako ko je rekao da je protiv toga da gay parovi podizu decu da mi objasni sta to garantuje da ce deca iskljucivo heterosekualnih parova imati sretno detinjstvo i adekvatno vaspitanje? Kao dete disfunkcionalne porodice hetroseksualnih roditelja mogu reci da njihova seksualna orijentacija nije imala nikavog uticaja na to koliko mi je ljubavi pruzeno i koliko mi je korisnih smernica dato. I sam sam nekad govorio da sam protiv toga, ali to je bilo iz pukog neznanja i arogancije i sad bi se posramio sam sebe da u nekom kontekstu to izgovorim. Homosekualnost postoji od kako je sveta i veka, cak u nekim kulturama homoseksualne osobe smatraju za bozanska bica i ukazuju im svoje postovanje zbog svoje posebnosti (odgledao dokumentarac o tome iz serijala "tabu"). Balkan je jedna zatucana sredina puna mrznje gde se i na hetrosekualne parove gleda podozrivo ako iole odstupaju od onog sto tradicija zagovara. Na kraju, kroz istoriju gledano, sve najvece ratove inicirali su iskomplesirani heteroseksualci, svi bosovi mafija, glavari kontaverznih verskih pokreta i da ne nabrajam sad sva zla ovog svetu su ljudi heteroseksualne orijentacije kojima se hormoni podivljali iz neke licne frustracije, tako da je licemenrno govoriti kako je homoseksualnost greh, kada toliko grehova medju dominantnim hetrosekualnim svetom imamo zbog kojih na stotine hiljada dece svakodnevno pati i strada. Za mene je covek covek na osnovu onoga koliko dobrote u sebi nosi, a ne na osnovu seksulanog opredeljenja koje mene ni na jedan jedini nacin ne ugrozava, jer je rec o jednoj marginalizovanoj manjini koja samo trazi svoje prirodno pravo da voli i da bude voljena.
×
×
  • Create New...