Jump to content
Depresija Forum

Tovar

Members
  • Content Count

    937
  • Joined

Community Reputation

102 Neutral

About Tovar

  • Rank
    MAGARE

Recent Profile Visitors

920 profile views
  1. Super vijest! Možda je pomoglo što si otkrila da nisi aseksualna i otkrila sve čari seksualnog života?
  2. Autodestruktivnost i svakodnevica U korist svoje Å¡tete Svi mi to radimo. Svaki dan. Nekad manje, nekad viÅ¡e. Nekad namerno, u duhu ideje – Nek ide život! Nekad nesvesno. I najÄešće, poÅ¡to je sve već uÄinjeno i onda kada nema nazad, zapitamo se zaÅ¡to? Å ta mi je sve ovo trebalo? ZaÅ¡to to radim kad znam da će mi Äiniti loÅ¡e? ZaÅ¡to ponavljam iste stvari kada uvek dobijam rezultat koji mi se ne dopada? Da, svi smo mi sebi postavili ova pitanja makar jednom u životu. Ali nismo svi naÅ¡li odgovor. Većina nije, zapravo. Većini ljudi nisu potrebni neprijatelji jer su sami sebi veći neprijatelji od bilo koga. Stvari koje sami sebi radimo i posledice naÅ¡ih autodestruktivnih misli mogu uÄiniti viÅ¡e Å¡tete od bilo kojeg neprijatelja kog mislimo da imamo. Primera je nebrojeno. Kompleksi koji nas zaustavljaju da probamo neÅ¡to novo u životu. Strah od neuspeha. Podcjenjivanje samog sebe. Autodestruktivnost je zamka jer se krije iza izgovora koje govorimo sebi da sakrijemo Äinjenice. Patnja je samo druga reÄ za autodestruktivnost. Većini ljudi nisu potrebni neprijatelji jer su sami sebi veći neprijatelji od bilo koga. Stvari koje sami sebi radimo i posledice naÅ¡ih autodestruktivnih misli mogu uÄiniti viÅ¡e Å¡tete od bilo kojeg neprijatelja kog mislimo da imamo. NajÄešće kada kažemo autodestruktivnost pomislimo na one najekstremnije primere kao Å¡to su alkoholizam ili narkomanija, pomislimo na ljude koji to rade toliko oÄigledno da je svima jasno. Ipak, ne deÅ¡ava se Äesto da se zapitamo koliko smo sami autodestruktivni a da to možda i ne primećujemo ili ne želimo da primetimo. Autodestruktivnost može obuhvatiti mnogo toga, jedino je pitanje da li mi to zaista i vidimo. Svaki put kada zapalite cigaretu, pojedete neÅ¡to za Å¡ta znate da vam neće prijati, neÅ¡to Å¡to je nezdravo, popijete ÄaÅ¡icu viÅ¡e, pretrÄavate ulicu ili neÅ¡to sliÄno tome – ne padne vam na pamet da razmislite. Autodestruktivnost je deo svakodnevice, sadržana u malim stvarima, sitnicama, navikama. DeÅ¡ava se da preraste u ekstremne sluÄajeve, ali najÄešće je takva da je i ne prepoznajemo u potpunosti ili imamo već unapred spremljenu gomilu izgovora zaÅ¡to to radimo. ZaÅ¡to stavljamo sebi klipove pod toÄkove? Posebno je interesantna autodestruktivnost u meÄ‘uljudskim odnosima. Ono Å¡to radimo sebi, Å¡to mislimo o sebi, Å¡to radimo drugima, kako se ponaÅ¡amo i o Äemu razmiÅ¡ljamo. Primenjujemo iste obrasce ponaÅ¡anja, najÄešće nesvesno, dobijamo iste rezultate koji nas Äine nesrećnim i nikako ne uspevamo da shvatimo zaÅ¡to. Sputavamo sebe, spreÄavamo sopstveni razvoj, zatvaramo se u naÅ¡e male zlatne kaveze koje smo sami sebi sagradili i uveravamo sebe da tako treba, a ne vidimo da time Å¡tetimo sebi. Da ne dopuÅ¡tamo sebi postanemo ono Å¡to jesmo. Potiskujemo svoje potencijale, svoju kreativnost, a potisnuta kreativnost vodi u autodestruktivnost, zbog toga tu autodestruktivnost na najdubljim nivoima naÅ¡eg bića moramo osvestiti i preraditi, najbolje u kreativnim procesima, unutar kojih ćemo ponovo doći u kontakt sa izvornom energijom, kroz pisanje, slikanje, meditaciju, ples, te stapanje sa Äistom prirodom, svuda oko nas. Naime, kada god slobodno, bez stida i krivice izražavamo sebe u svom bogatstvu naÅ¡eg duÅ¡evnog potencijala, tada zapravo pojaÄavamo princip unutraÅ¡njeg svetla, te automatski tim svojim svetlom podstiÄemo i u drugima regenerativne procese samospoznaje i liÄnog rasta. Zato je potrebno da Å¡to pre odbacimo zastarele modele verbalne manipulacije, prikrivanja i potiskivanja stvarnih osećaja, koje zbog straha guÅ¡imo u sebi, misleći da nismo dovoljno dobri i da će nas okolina odbaciti ako pokažemo i svoju tamnu stranu, svoju prirodnu ljudsku ranjivost, kao i svoja ograniÄenja. Autodestruktivnost nije u tome da mraÄna strana postoji, jer ona postoji u svakom od nas. Autodestruktivnost je u sputavanju sebe, svakodnevnom i temeljnom. U tome da krijemo ono Å¡to jesmo, u strahu od onoga Å¡to jesmo. I tako sve poÄinje... Autodestruktivno ponaÅ¡anje Autodestruktivno ponaÅ¡anje Äesto se vidi kao sinonim za samopovreÄ‘ivanje, ali to nije taÄno. SamopovreÄ‘ivanje je ekstreman oblik autodestruktivnog ponaÅ¡anja, ali se ono može pojaviti i u mnogim drugim oblicima. Autodestruktivno ponaÅ¡anje može biti i mehanizam prevladavanja kada je situacija takva da prevazilazi naÅ¡e kapacitete za reÅ¡avanje problema, kada je jednostavno takva da je ne možemo podneti. Na primer, ako smo na poslu suoÄeni sa stresnim zadatkom za koji moramo dati procenu da li je moguće sprovesti ga, neko će odluÄiti da sabotira posao, i da da procenu koja će zadatak okarakterisati kao nereÅ¡iv ili neizvodiv umesto da se suoÄi sa sopstvenik stresom i izbori se sa njim. Tako možda neće biti uspeÅ¡an u poslu, ali će i briga vezana za taj radni zadatak nestati. Prostim proglaÅ¡avanjem sebe neadekvatnim za neki posao, Äinimo sebi neÅ¡to nažao - Å¡to je autodestruktivnost. Naravno ovo se ne odnosi na poslove za koje zaista nismo kompetentni, ali takvi poslovi nam retko i bivaju dati. Autodestruktivno ponaÅ¡anje takoÄ‘e se pokazuje i u nesvesnim pokuÅ¡ajima da oteramo ljude od sebe.Ovaj mehanizam se veoma Äesto koristi za prekidanje emotivnih veza. ÄŒesto osoba koja se tako ponaÅ¡a oseća iz nekog razloga da nije sposobna za vezu ili da je ne zaslužuje i uslovljeno time tera partnera od sebe. Ovakve osobe Äesto ne žele da „naÅ¡kode“ svom potencijalnom partneru i zato odbijaju i da zapoÄnu vezu. ÄŒak i uspeÅ¡ni ljudi mogu koristiti autodestruktivnost da bi sabotitali sopstvene uspehe. Uzrok ovome može biti uverenje da nisu vredni i da nisu zaslužili uspeh ili imaju potrebu da ponovo i ponovo proživljavaju put do uspeha. Uzroci autodestruktivnog ponaÅ¡anja Autodestruktivno ponaÅ¡anje je Äesto oblik samokažnjavanja, koje je odgovor na liÄne neuspehe, mada ti neuspesi mogu biti samo doživljeni tako. Oni nisu obavezno realni. TakoÄ‘e autodestruktivno ponaÅ¡anje može (mada i ne mora) biti povezano sa osećanjima mržnje prema sebi i generalno niskim samopouzdanjem, kao i loÅ¡im miÅ¡ljenjem o sebi generalno. UobiÄajena je predrasuda da je autodestruktivno ponaÅ¡anje najÄešće samo traženje pažnje, ili da je pažnja drugih koja je usmerena na osobu koja se autodestruktivno ponaÅ¡a primarni motiv. Mada je ovo bez sumnje taÄno u nekim sluÄajevima, najÄešće je motivacija za autodestruktivnost daleko dublja i komplikovanija. Kao Å¡to je i oÄekivano ovakvo ponaÅ¡anje je daleko zastupljenije i uoÄljivije kod populacije koja pati od kliniÄke depresije na primer, ali to nikako ne znaÄi da autodestruktivnog ponaÅ¡anja nema i u normalnoj, nekliniÄkoj populaciji. TakoÄ‘e ne treba imati predrasude da je svako autodestruktivno ponaÅ¡anje pokazatelj patologije ili znak za preteranu zabrinutost. Dovoljan razlog za zabrinutost nastaje onda kada shvatite da vas to ometa u svakodnevnom životu, razvoju i rastu, komunikaciji sa ljudima, zapravo svemu onom Å¡to vas Äini srećnim, zadovoljnim i Å¡to vam pruža osećaj da vaÅ¡ život ima svrhu i smisao. Autodestruktivnost i otuÄ‘enost Autodestruktivnost je takoÄ‘e usko povezana i sa osećanjem otuÄ‘enosti. Ukoliko Äovekova otuÄ‘ena svest uspe da pronaÄ‘e prividnu potvrdu svoje otuÄ‘ene moći tada Äovek razvija viÅ¡i stepen subjektivizma koji formira narcisoidnu osobinu karaktera. Narcisoidnost znaÄajno potiskuje i potcenjuje objektivnu, nepoznatu, neprihvatljivu stvarnost, a veliÄa otuÄ‘enu viziju sopstvene moći u prirodi, Å¡to stvara veliku iluziju životnih pogodnosti. Kada Äovek svojom subjektivnom vizijom definiÅ¡e sopstvenu moć kao daleko veću nego Å¡to je objektivno može imati, lako nailazi na protivreÄnost u realnom životu Å¡to donosi velike napetosti i nepogodnosti. Narcisoidne potrebe su objektivno nepotrebne Äovekovoj prirodi ali u njegovoj subjektivnoj svesti lako postaju uslov za osiguranje egzistencije. Takav Äovek ulaže veliku energiju u borbu za otuÄ‘eni opstanak. Å to je Äovek viÅ¡e otuÄ‘en od svoje prirode, to po pravilu manje može da zadovolji svoje potrebe i tako naÄ‘e opuÅ¡tanje i pogodnosti. Generalno reÄeno,otuÄ‘eni Äovek se može prepoznati po tome Å¡to je gotovo permanentno pod stresom, on je svakako viÅ¡e nervozan nego opuÅ¡ten, viÅ¡e mrzovoljan nego zadovoljan, depresivan nego radostan bez obzira kakva su njegova delatna ostvarenja. ÄŒovekova priroda ne može podnijeti trajnu napetost i nepogodnost i stoga njegov organizam nalazi izlaz u izopaÄenju vlastite osećajnosti i emocionalnosti. Str. 2-3 Narcisoidnost i destruktivnost OtuÄ‘eni Äovek se oslobaÄ‘a nepogodne napetosti i nalazi prividno opuÅ¡tanje i pogodnosti u izopaÄenju vlastite prirode. Kako prirodan Äovjek nalazi opuÅ¡tanje i pogodnosti u ljubavi, u konstruktivnom odnosu prema prirodi, tako otuÄ‘eni Äovjek nalazi prividne pogodnosti i opuÅ¡tanje u mržnji i destruktivnom odnosu prema prirodi. Takvom Äoveku destrukcija postaje potreba. Destruktivna napetost koja se tada javlja može u potpunosti onemogućiti Äovekovu sposobnost da uoÄi objektivne uzroke nepogodnosti. Ukoliko Äovek svojom subjektivnošću precenjuje uslove u prirodi koji mu donosi nepogodnosti, tada nalazi uzroke nemoći u sebi, tada se orijentiÅ¡e destruktivno prema sebi samom. Zavisno od stepena nemoći, autodestruktivnost poprima obeležja od pasivnosti pred prirodnim silama i tamo gde Äovek ima moć da prevlada nepogodnost, pa do potrebe za samouniÅ¡tenjem. ÄŒovek ne teži samouniÅ¡tenju zbog objektivne nemoći kao Å¡to je siromaÅ¡tvo ili glad, već samo ukoliko izgubi otuÄ‘eni oblik moći u prirodi. Autodestruktivnost Äovek prima kao potrebu bega od stvarnosti i ona se može razvijati od na primer alkoholizma pa do potpuno otuÄ‘ene svesti, ludila. Takav Äovek samo tako može naći opuÅ¡tanje od nepogodne napetosti. Ukoliko Äovek svojom subjektivnom vizijom precenjuje svoju moć, tada nalazi izlaz iz nepogodnosti kao i prividno opuÅ¡tanje od napetosti u destruktivnom odnosu prema prirodi, drugima ili sebi. Nikada Äovek nije toliko destruktivan kao kada je povreÄ‘ena njegova narcisoidnost, njegova lažna ljudska veliÄina. Destruktivnost se zavisno od stepena nemoći i nedostatku respekta prema prirodi manifestuje u obliku agresije koja se može razvijati do Äina uniÅ¡tavanja prirode. ÄŒovek koji živi u skladu sa svojom prirodom sopstvenu nemoć prevladava postepeno i konstruktivno. Takav Äovek ostvaruje prirodne pogodnosti. Kada se Äovek otuÄ‘i od svoje prirode ne može zadovoljiti svoje potrebe, pa se u njemu javljaju napetosti koje ga teraju u destrukciju. OtuÄ‘eni Äovek živi bioloÅ¡ki nepogodan život. Nikada Äovek nije toliko destruktivan kao kada je povreÄ‘ena njegova narcisoidnost, njegova lažna ljudska veliÄina. Autodestruktivnost i osećanje krivice Mada je autodestruktivnost svojstvena mnogim mentalnim poremećajima, u blažim oblicima postoji kod svih nas. Sve ono Å¡to nam u životu smeta, Å¡to pokuÅ¡avamo da promenimo ali nam ne uspeva, sve ono Å¡to nas Äini nesrećnim, najverovatnije može imati svoj uzrok u autodestruktivnosti. ÄŒesto su samokažnjavanja kao i kažnjavanja drugih tu u svrhu „proÄišćavanja“ osećaja krivice. Ovakvo ponaÅ¡anje i postupci namenjeni su tome da proizvedu osećanje trenutnog olakÅ¡anja. Krivica može poticati iz davne proÅ¡losti, može biti seksualna (po Frojdu) ili socijalna. Dete u formativnim godinama usvaja poruke znaÄajnih osoba koje konzistentno, ubedljivo i iz pozicije autoriteta, daju na znanje detetu (najÄešće implicitno) da nije dovoljno dobro, da je krivo i da zaslužuje da bude kažnjeno. Ovo kod deteta stvara osećanje da mu se život transformisao u neprestano suÄ‘enje. I taj osećaj je zapravo kazna. To je Kafkijansko suÄ‘enje. Besmisleno, nepredvidljivo, beskrajno, ne vodi nikakvoj presudi, podvrgnuto misterioznim i promenljivim zakonima i prezentovano od strane kapricioznih sudija. Ukoliko osećaj krivice zaista proizvede kod deteta ovakva osećanja sasvim je jasno i oÄekivano da će ovakvo dete izrasti u osobu ispunjenu krivicom i proizvesti potrebu za nekim vidom samokažnjavanja i autodestruktivnosti. Naravno uvek je pitanje intenziteta ono Å¡to je presudno. Mada roditeljstvo nije tema o kojoj sada govorimo, dobro je obratiti pažnju i na vaspitanje dece u kotekstu autodestrukcije, jer uzrok ovakvog ponaÅ¡anja vrlo lako može ležati u osećanjima koje smo imali kao deca. TakoÄ‘e mogu objasniti zaÅ¡to danas radimo neÅ¡to iako u tome ne vidimo smisao niti iz toga imamo nekakvu vidljivu korist. Ukoliko osećaj krivice zaista proizvede kod deteta ovakva osećanja sasvim je jasno i oÄekivano da će ovakvo dete izrasti u osobu ispunjenu krivicom i proizvesti potrebu za nekim vidom samokažnjavanja i autodestruktivnosti. Autodestruktivnost i bežanje od bliskosti SuÅ¡tina autodestruktivnog ponaÅ¡anja je u tome da nas onesposobi i sabotira u uspostavljanju bilo kakve bliskosti. Bliskost se doživljava kao zavisnost, guÅ¡enje, otimanje slobode i smrt samostalnosti. Autodestruktivnost ima za cilj uruÅ¡avanje osnova za uspeÅ¡nu vezu, karijeru, projekat, prijateljstvo i generalno bilo kakav kontakt sa ljudima. Autodestruktivnost ovde služi oÄuvanju granica sopstvene liÄnosti, koje su slabe i nesigurne. Intimnost se formira ne samo u paru, već i na radnom mestu, u zajednici, sa prijateljima ili sa saradnicima na nekom projektu. Intimnost podrazumeva emocionalnu ukljuÄenost koja je proizvod interakcije sa drugima na konstantnoj i predvidivoj razdaljini tj. blizini. MeÄ‘utim, autodestruktivne osobe raskidanje bliskosti ili spreÄavanje njenog nastanka vide kao olakÅ¡anje, „kidanje lanaca“, osloboÄ‘enje. Osećaju da su time konaÄno stekli slobodu, da viÅ¡e nisu „pod opsadom“. Ukoliko se emocije pojave, one predstavljaju rizik da će doći do otvaranja „Pandorine kutije“ i da će zajedno sa pozitivnim doći i negativne emocije. Zbog toga nastaje težnja da se objekat ljubavi uniÅ¡ti, u cilju samozaÅ¡tite. Ovo je svojstveno narcistiÄkim poremećajima liÄnosti, ali nije u potpunosti neprisutno u naÅ¡oj svakodnevici. A Å¡ta se deÅ¡ava kada je objekat ljubavi ista ona osoba koja tu ljubav daje? Osoba tada nastoji da uniÅ¡ti i devaluira sebe. ÄŒesto izaziva kod drugih ljudi motivaciju da ga kazne. Ukoliko to nije dovoljno, osoba će preduzeti neÅ¡to sama. Sasvim je jasno u kom je smeru ovde usmerena destrukcija. Svi se mi plaÅ¡imo novih situacija, novih mogućnosti, novih izazova, okolnosti i zahteva. Postoji u nama strah od toga da budemo uspeÅ¡ni, stupimo u brak, postanemo roditelji ili Å¡efovi u firmi. Intelektualno možemo biti svesni da je ova vrsta promena najÄešće dobra po nas, takoÄ‘e smo svesni i situacija u kojima je to tako. Pa ipak, ostajemo verni autodestrukciji kojoj je cilj da oÄuva proÅ¡lost, održi je i saÄuva od vetrova promene, da nas održi inertnima i da nas navede da propuÅ¡tamo nove prilike. Ovakva ponaÅ¡anja postaju svojstvena i uobiÄajena. Ona naravno i vode rezultatima koji nas ne Äine srećnim. To je i cena autodestrukcije koju moramo platiti ukoliko nismo spremni da preduzmemo neÅ¡to da to promenimo. SuÅ¡tina autodestruktivnog ponaÅ¡anja je u tome da nas onesposobi i sabotira u uspostavljanju bilo kakve bliskosti. Bliskost se doživljava kao zavisnost, guÅ¡enje, otimanje slobode i smrt samostalnosti. Autodestruktivnost ima za cilj uruÅ¡avanje osnova za uspeÅ¡nu vezu, karijeru, projekat, prijateljstvo i generalno bilo kakav kontakt sa ljudima. ZnaÄenje Å ta zapravo znaÄi biti autodestruktivan? Frojd je svojevremeno tvrdio da je depresija zapravo agresija, destruktivna želja, koja se okrenula protiv sebe Frojd je svojevremeno tvrdio da je depresija zapravo agresija, destruktivna želja, koja se okrenula protiv sebe. Ovo objaÅ¡njenje joÅ¡ uvek ima svoju poetsku i intuitivnu privlaÄnost, ali nam ne govori puno o leÄenju, tj. naÄinu da se problem reÅ¡i. Postoje joÅ¡ dva konkretna znaÄenja. Jedno je da je toupuÅ¡tanje u ponaÅ¡anje koje je oÄigledno vrlo opasno ili autodestruktivno, bez uvažavanja opasnosti. Drugo je je da je to upuÅ¡tanje u ponaÅ¡anje koje će nam doneti loÅ¡e rezultate. Samo ponaÅ¡anje nije opasno, ne dovodi nas u mogućnost da budemo povreÄ‘eni, ali ima negativne efekte koje nam nije bila namera da postignemo. I pored toga Å¡to se ovo može dogoditi svakome, kod ljudi koji pate od depresije Äesto postaje obrazac ponaÅ¡anja, do te mere da možemo sa sigurnošću pretpostaviti da je u pitanju nesvesni mehanizam na delu. Odlaganje-odugovlaÄenje- autodestruktivnost Navika ljudi koji pate od depresije je da odugovlaÄe i odlažu. Odlaganje je, na primer, složena kombinacija odbrana koje depresivni koriste veoma mudro – da uÄine da se osećaju užasno loÅ¡e. To je naÄin izražavanja besa i ljutnje prema autoritetu. Ali autoritet nije roditelj ili Å¡ef, već onaj deo selfa koji depresivnoj osobi govori „Stvarno bi trebalo... (da opereÅ¡ sudove, naÄ‘eÅ¡ bolji posao, okreÄiÅ¡ stan...) „ Umesto priznavanja konflikta izmeÄ‘u onog dela selfa koji postavlja standarde i moralne norme i onog koji oseća da može da uzme najveći komad torte, depresivna osoba će odlagati. Umesto da opere sudove otićiće u prodavnicu da kupi novi sunÄ‘er. U prodavnici će se naći u iskuÅ¡enju da kupi gomilu grickalica i sladoled, kao i da napravi zalihe hrane. Sledećeg dana imaće joÅ¡ viÅ¡e sudova za pranje i neće imati zalihu hrane i grickalica zato Å¡to je u pola projekta (tj. posla) postala frustrirana i sela da gleda TV. U ovakvom scenariju depresija, loÅ¡e miÅ¡ljenje o sebi i ideja da se ciljevi ne mogu dostići, samo je joÅ¡ viÅ¡e podstaknuta. Pronalaženje direktnijih i zdravijih naÄina da se izrazi bes i ljutnja razvijanjem liÄne autonomije, priznavanjem potrebe za intimnošću i bliskošću su oÄigledne strategije da se prekine krug autodestruktivnih obrazaca ponaÅ¡anja. Nesvesna depresivnost i autodestruktivnost Veoma Äesto su ljudi, posebno oni koji su depresivni, potpuno nesvesni svojih autodestruktivnih ponaÅ¡anja. ÄŒesto se deÅ¡ava i da kada se ljudi obrate za pomoć zato Å¡to su njihovi obrasci ponaÅ¡anja doveli do problema i/ili sloma – zapravo nisu svesni svoje depresije. Osvešćivanje autodestruktivnih obrazaca ponaÅ¡anja i depresije nije lako i zahteva veliki trud i vreme, kao i ozbiljnu terapiju, ali sve to ne znaÄi i da je to nemoguće sprovesti. Autodestrukcija u ljubavnim vezama Autodestruktivnost je Äesto jako izražena u meÄ‘uljudskim odnosima, kao i u partnerskim vezama. Koliko ste puta videli, Äuli ili sami to uradili? PosvaÄ‘ali se sa komÅ¡ijom jer vam Å¡ef nije dao poviÅ¡icu? Sigurno znate za nekoga ko je bio uspeÅ¡an, a potom poÄeo da zloupotrebljava alkohol ili drogu jer nije mogao da podnese uspeh. U ljubavi i partnerskim vezama Äesto se pojavljuje obrazac ponaÅ¡anja koji se zasniva na stavu: „Odbaci ga/je pre nego Å¡to on/ona dobije Å¡ansu da odbaci tebe!“ Ovo naravno dolazi iz straha od odbacivanja i napuÅ¡tanja. Niko ne želi da bude odbaÄen, pa se pobrine da on bude taj koji će odbaciti prvi. Da li ste ikada uradili ovo ili poznajete nekoga ko je to uradio? Da li vam se dogodilo da negde na svom životnom putu budete odbaÄeni ili odbacite osobu do koje vam je zaista stalo? ÄŒesto se ovako neÅ¡to deÅ¡ava pred venÄanje kada se jedna osoba ili obe uplaÅ¡e. Ako vam je do osobe sa kojom ste zaista stalo morate joj pokazati da vas ne može odbaciti. Ovo naravno, može biti jako teÅ¡ko izvodivo jer ljudi u takvim situacijama, imaju tendenciju da postanu veoma autodestruktivni. Mogu biti toliko uplaÅ¡eni da će biti odbaÄeni da ih strah potpuno obuzme i preuzme kontrolu. Ukoliko ste zaista uvereni i sasvim sigurni da je ovo u pitanju kod osobe do koje vam je stalo, ono Å¡to morate uÄiniti jeste da toj osobi date puno prostora. Potrebno je da samo budete tu u pozadini i pustite tu osobu da sama pronaÄ‘e put. Da biste uÄinili neÅ¡to da spreÄite sopstvene autodestruktivne tendencije pokuÅ¡ajte da napravite listu i da se borite protiv njih. Ukoliko je u vaÅ¡oj vezi sve u redu, a naÄ‘ete se u situaciji da ste odbaÄeni, ovo bi mogao biti odgovor na pitanje zaÅ¡to. VaÅ¡ partner/partnerka samouniÅ¡tava vezu. Osećaj niže vrednosti i autodestruktivnost Razlog tome takoÄ‘e može ležati i u tome da se osoba ne oseća dovoljno vrednom da bi bila voljena i zato se može ponaÅ¡ati tako da izazove kod vas osećaj da niste voljeni. Primer za ovo bi bio to da osoba sa kojom ste u vezi flertuje sa drugim ljudima u vaÅ¡em prisustvu, samo zato da bi kod vas izazvala reakciju koju želi, mada je najÄešće nije ni svesna. Uzroci ovoga mogu biti u detinjstvu. Moguće je da ta osoba nije osećala da je (dovoljno) voljena od strane jednog ili oba roditelja, ili je imala utisak da nikada ne može da uradi neÅ¡to dovoljno dobro za svoje roditelje i zbog toga zakljuÄila da nije dostojna ljubavi i da je ne zaslužuje. U situaciji kada se pojavi neko ko toj osobi pokaže da je voli, ona jednostavno ne može da veruje da bi iko nju mogao voleti. Takve osobe se ne osećaju dovoljno vrednim da bi bile voljene, imaju nisko samopoÅ¡tovanje i ono Å¡to im je potrebno je da to samopoÅ¡tovanje izgrade. NajÄešće je upravo to naÄin da se prekine taj zatvoreni krug autodestruktivnog ponaÅ¡anja. Pogotovo zato Å¡to u ovom sluÄaju ima ogromnog efekta i na druge. Autodestrukcija u prijateljskim vezama Autodestrukcija nije prisutna samo u partnerskim vezama. Vrlo je Äesto ima i u onim prijateljskim. Da li imate prijatelja ili prijateljicu koji uporno ponavlja iste greÅ¡ke? Osobi do koje vam je stalo, koja vam je prijatelj, stalno se deÅ¡avaju loÅ¡e stvari. I vi znate da uzroci leže u odlukama i ponaÅ¡anju vaÅ¡eg prijatelja. PokuÅ¡ali ste nebrojeno puta da ga upozorite, molili ste ga da prekine taj obrazac ponaÅ¡anja koji uvek vodi istom rezultatu. Možda vaÅ¡ prijatelj ima odreÄ‘en obrazac u izboru partnera i bira ljude koji mu ne odgovaraju, imaju loÅ¡ uticaj na njega ili neÅ¡to sliÄno. Ili stalno ponavlja iste greÅ¡ke na poslu i pored upozorenja. SvaÄ‘ali ste se nebrojeno puta sa njim, pokuÅ¡ali da ga urazumite, ali niÅ¡ta nije pomoglo. PriÄa je uvek ista. Neko ko vam je drag ponavlja svoje autodestruktivne odluke, a vama preostaje samo da ga posmatrate i budete tu kada se sve raspadne da pokupite komadiće. Impulsi koje je teÅ¡ko kontrolisati izazivaju ne samo autodestruktivno ponaÅ¡anje već i frustraciju i bes kod ljudi koji pokuÅ¡avaju da pomognu toj osobi. Niko ne želi da posmatra osobu koja mu je draga kako povreÄ‘uje sebe. MeÄ‘utim, u većini sluÄajeva osoba koja pokuÅ¡a da pomogne biće napadnuta. Sopstvene reÄi odbiće se o osobu kojoj pokuÅ¡avate da pomognete i vratiti se vama kao rikoÅ¡et. Ovo će najÄešće stvoriti osećaj bespomoćnosti kod osobe koja pokuÅ¡ava da pomogne. U svim sluÄajevima ovog tipa biće generisane negativne emocije kod obe strane. MeÄ‘utim, ono Å¡to prijatelj sa dobrom namerom vidi kao jednostavan problem sa oÄiglednim reÅ¡enjem, Äesto ima daleko kompleksnije objaÅ¡njenje. Ovakve kompulzivne odluke i ponaÅ¡anja Äesto služe za samoteÅ¡enje ili kao mehanizam prevladavanja za duboki psiholoÅ¡ki bol koji osoba oseća.Nažalost ne postoji puno toga Å¡to vi kao prijatelj tu možete uÄiniti. Mehanizmi po kojima ta vama draga osoba funkcioniÅ¡e stvarani su godinama. VaÅ¡i pokuÅ¡aji neće doneti rezultate ili će oni biti sa neželjenim efektom. Prijatelji mogu da pomognu pružanjem podrÅ¡ke, ali pronalaženje uzroka ovakvog ponaÅ¡anja nije njihov posao, već posao Å¡kolovanog terapeuta. Ukoliko vaÅ¡ prijatelj jednostavno ne može da prestane sa autodestruktivnim ponaÅ¡anjem, može se dogoditi da budete prinuÄ‘eni da to prijateljstvo napustite ili da znaÄajno zahladite odnose. Možda će vam taj prijatelj nedostajati, ali sigurno vam neće nedostajati pozivi u pola noći i plakanje u sluÅ¡alicu kada se ispostavi da ste bili u pravu. Ma kako vam ovo pesimistiÄno delovalo, nekada prosto ne možete da uÄinite niÅ¡ta. Niko ne želi da posmatra osobu koja mu je draga kako povreÄ‘uje sebe. MeÄ‘utim u većini sluÄajeva osoba koja pokuÅ¡a da pomogne biće napadnuta. Uprkos dobrim namerama neki pomagaÄi investiraju previÅ¡e sebe u pomaganje prijateljima koji deluju kao da ne mogu da pomognu sebi. Mnogo je lakÅ¡e fokusirati se na tuÄ‘e probleme nego priznati sebi da imate svoje. I ovo ponaÅ¡anje može lako biti autodestruktivno ukoliko stalno tražimo prijatelje kojima je potrebna pomoć. Ovde se ipak postavlja joÅ¡ jedno važno pitanje. Uprkos dobrim namerama neki pomagaÄi investiraju previÅ¡e sebe u pomaganje prijateljima koji deluju kao da ne mogu da pomognu sebi. Mnogo je lakÅ¡e fokusirati se na tuÄ‘e probleme nego priznati sebi da imate svoje. I ovo ponaÅ¡anje može lako biti autodestruktivno ukoliko stalno tražimo prijatelje kojima je potrebna pomoć. Svodi se na stvaranje poznate dinamike odnosa koja je podjednako destruktivna i za samog pomagaÄa koliko i za onog koji tu pomoć (na neki naÄin) traži. Ukoliko imate potrebu za ovakvim odnosima i „intervencijama“ zapitajte se Å¡ta je to Å¡to vi iz toga dobijate. Kako pomoći autodestrktivnom prijatelju bez autodestrukcije? KljuÄ u pomaganju autodestruktivnom prijatelju je u delikatnom balansu saosećanja i granica. Kako to da uradite? Postavite oÄekivanja, ali nemojte iznositi zahteve. Veza dve odrasle osobe bazirana je na oÄekivanjima, standardima i vrednostima, uz razumevanje za razlike koje postoje. Zahtevanje od drugih da rade neÅ¡to umesto vas u vezi, stvara borbu za moć. UÄinite da drugi osete da ih neko sluÅ¡a. Ljudi koji imaju autodestruktivne tendencije oÄekuju od drugih ljutnju i napuÅ¡tanje. Ono Å¡to možete uÄiniti je da vrednujete njihove teÅ¡koće, a da ne osuÄ‘ujete njihovo ponaÅ¡anje. Prihvatite svoju bespomoćnost. Ako se osećate bespomoćno, znaÄi da to i jeste. Borba sa autodestruktivnim ponaÅ¡anjem je unutar osobe, ne izmeÄ‘u nje i vas. Oduprite se impulsu da spaÅ¡avate. Ako neko uvek dotrÄi i reÅ¡i problem autodestruktivna osoba nema razloga da brine o sebi. Iznesite u odnosu sa prijateljem Å¡ta oÄekujete od njega i Å¡ta ste spremni da uradite. To stvara podsticaj za promenu. Postavite granice. Ne drugoj osobi već sebi. U suprotnom odnos postaje nejednak, nepomažući i destruktivan za obe strane. Str. 4 Kako se boriti protiv autodestruktivnosti Ono Å¡to je zapravo važno je da nauÄimo kako da postupamo sa svojim emocijama, kako da se sa njima izborimo i postignemo to da živimo pomireni sa njima. Ukoliko ne znamo kako da se odnosimo prema svojim emocijama veoma Äesto zapadamo u autodestrukciju. Postoje strategije kojima se možemo boriti protiv svoje autodestrukcije, kojima možemo prekinuti taj krug, a ovde su nabrojane samo neke od njih. - Nemojte biti sami. Kada ste autodestruktivni i osećate se loÅ¡e – nije vreme za izolaciju. Provedite vreme sa roditeljima, braćom, sestrama, prijateljima, svojim terapeutom ili bilo kojom pozitivnom odraslom osobom. - Ne stavljajte sebe u situaciju ili u blizinu objekata kojima biste mogli da se povredite. Nemojte voziti ako nemate poverenja u sebe da ćete stići na željenu destinaciju bezbedno. Zamolite nekoga da vas poveze ili uzmite taksi. - Setiti se perioda u kojima ste bili srećni je veoma važno. SkoncentriÅ¡ite se na stvari koje idu dobro u vaÅ¡em životu. Mislite na ljude koji imaju pozitivan efekat na vas i setite se ljudi na koje ste vi imali pozitivan uticaj. - Meditirajte o tim pozitivnim stvarima. Å ta vas Äini srećnim, samopouzdanim i u miru sa samim sobom? Pregledajte foto albume za koje znate da će vam vratiti osmeh na lice i prijatne uspomene. - Kojih se strategija možete setiti da vam pomognu u preživljavanju krizne situacije? Razgovarajte o tome sa pozitivnim, ali i obrazovanim ljudima. Potražite priÄe o tome kako su ljudi sa sliÄnim problemima prevaziÅ¡li te probleme i pobedili u svojim borbama. - Gde biste želeli da budete za pet ili deset godina? PoÄnite da pravite planove koji će vam pomoći da ostvarite te ciljeve koje ste sebi zadali. - PoÅ¡to konsultujete svog lekara i zatražite od njega instrukcije i savete, postanite viÅ¡e fiziÄki aktivni. Grupna vežbanja mogu biti veliki izvor inspiracije. - PoÄnite da stimuliÅ¡ete sebe mentalno. ÄŒitajte knjige namenjene samopomoći, u njima Äesto možete pronaći neke jednostavne, ali korisne savete kako da postignete da vam bude bolje i kako da se izborite sa svojom autodestruktivnošću. ÄŒitajte knjige o pozitivnim naÄinima razmiÅ¡ljanja, zapravo bilo koje knjige koje će vas inspirisati da uÄinite neÅ¡to zbog Äega ćete bolje i lepÅ¡e živeti, biti srećniji i manje autodestruktivni. ZaÅ¡to je toliko teÅ¡ko prestati sa autodestruktivnim ponaÅ¡anjem? Nesvesno, neke osobe ima svoju verziju slike o sebi koja može biti formirana veoma rano. Ovakva slika o sebi može biti žrtva loÅ¡ih okolnosti koje su se dogodile tada. Ova slika o sebi može biti toliko duboko ukorenjena da sama pomisao na trajnu promenu može pokrenuti jako neprijatna osećanja. Većina ljudi ima nameru da postigne visok nivo sreće i zdravlja, meÄ‘utim nikada se ne približe postavljenom cilju. Veliki broj ljudi sabotira proces kao da je neuspeh predodreÄ‘en nekom nekontrolisanom silom. Prostim saznanjem zaÅ¡to se ovo dogaÄ‘a već smo na putu ka reÅ¡enju problema. Programi koji su zasnovani na brzim reÅ¡enjima, nasilne promene, nove realizacije, strah, bol, nove motivacije i/ili koncepti leÄenja mogu stvoriti neke kratkotrajne promene kod osobe, ali najÄešće nesvesno radi sve Å¡to može da oÄuva zadnju poznatu sliku o sebi. Sabotira nas konstantnim mislima o ojaÄavanju stare slike o sebi, a misli se vrlo lako pretvaraju u aktivnosti Å¡to dovodi do ponovnog neuspeha u promeni ponaÅ¡anja i vraćanju na onu staru i dobro poznatu autodestruktivnost. Radimo sve to u cilju oÄuvanja starog koga poznajemo jer smo u strahu od novog, koje ma kako lepo izgledalo ne poznajemo i doživljavamo kao pretnju. NaÅ¡e nesvesno bori se sa svesnim trudom da neÅ¡to promenimo uprkos naÅ¡oj posvećenosti da se promenimo. ÄŒak i ako vam se ovo ne Äini verovatnim, razmislite o tome. Većina ljudi ima nameru da postigne visok nivo sreće i zdravlja, meÄ‘utim nikada se ne približe postavljenom cilju. Veliki broj ljudi sabotira proces kao da je neuspeh predodreÄ‘en nekom nekontrolisanom silom. Radimo sve to u cilju oÄuvanja starog koga poznajemo jer smo u strahu od novog, koje ma kako lepo izgledalo ne poznajemo i doživljavamo kao pretnju. Deo nas saÄinjava i nesvesno oruÄ‘e koje telo koristi da kontroliÅ¡e svoje funkcije i pomaže nam da donosimo odluke. To je oruÄ‘e koje možemo koristiti, ali koje ujedno može koristiti nas. Ukoliko se prepustimo, ovaj mehanizam može nas upotrebiti da ostavi stvari onakvim kakve jesu, da ostvari svoj cilj da se niÅ¡ta ne promeni. Ukoliko nemamo efektivna oruÄ‘a da promenimo svoje misli i bukvalno dizajniramo novu sliku o sebi poÄevÅ¡i od temelja, postoji malo nade da će se neÅ¡to promeniti. Meditacija kao samopomoć Ono Å¡to može pomoći u sprovoÄ‘enju željenih promena je tehnika meditacije koja možda nije svima laka za sprovoÄ‘enje, ali je jednostavna i bezbolna. Ukoliko vam ne uspe odmah, nastavite da pokuÅ¡avate. Osamite se na nekom tihom mestu. SluÅ¡ajte svoje disanje par minuta i posebnu pažnju obratite na fiziÄke senzacije kao Å¡to su temperatura vazduha, zvukovi, mirisi ili ono Å¡to vam dodiruje kožu. Potom obratite pažnju na misli i tendenciju vaÅ¡eg uma da neprestano misli. Budite potpuno prisutni i posmatrajte svoj um kako misli o razliÄitim starim stvarima i novim strahovima. SluÅ¡ajte te misli. Nemojte reagovati na njih, nemojte ih filtrirati ili prosuÄ‘ivati o njima, samo ih posmatrajte. Vi ste posmatraÄ, a ne mislilac. PokuÅ¡ajte. PokuÅ¡avajte sve dok ne budete u mogućnosti da jasno posmatrate svoje misli. U poÄetku, moći ćete da posmatrate svoje misli svega nekoliko sekundi pre no Å¡to vas vaÅ¡ um ponovo uvuÄe u svoju buÄnu retoriku i iskuÅ¡enje da donosite sudove o svojim mislima. MeÄ‘utim, kako vreme bude prolazilo, postajaćete sve bolji u posmatranju svojih misli i opažanju ovih tendencija. Primetićete da se javljaju samo strahovi od novog i stare misli koje se ponavljaju i ponavljaju sa ciljem da vas uplaÅ¡e od promena. VaÅ¡e nesvesno nema nikave pojmove o sada i ovde. Svest o „sada“ je oruÄ‘e za iskljuÄivanje mentalne buke koje nam omogućava da zaista uživamo u životu u koji je ukljuÄen novi plan svesne akcije kako promeniti neÅ¡to i/ili sebe. Imaćete veću moć nad vaÅ¡im nesvesnim mislima, svakim trenutkom svesnog iskustva sluÅ¡anja vaÅ¡ih misli, koji postignete. Å to viÅ¡e posmatramo naÅ¡e misli, manje mislimo nekontrolisano. To može podsećati na preuzimanje u svoje ruke sopstvenog života, samokontrole i mentalnog zdravlja u isto vreme. Å to viÅ¡e budete vežbali ovaj postupak bićete sposobniji da pronaÄ‘ete konstruktivnije aktivnosti umesto da budete žrtva borbi vaÅ¡ih misli. Jasno je da, najpre, sam koncept posmatranja vlastitog uma deluje Äudno i neobiÄno. Ako vi kao posmatraÄ posmatrate vaÅ¡ um kako misli ko ste ona vi u svemu tome? Ko ima kontrolu? Vi ili vaÅ¡ um? Kako uopÅ¡te može biti razdvajanja izmeÄ‘u vas i vaÅ¡eg uma? Postavite sebi to pitanje. Ko ste stvarni vi? PosmatraÄ ili mislilac? Shvatićete da mislilac samo ponavlja stare misli iznova i iznova. Da nema tu ni jedne originalne i nove ideje. Vi – posmatraÄ â€“ uviÄ‘ate haos u koji smo svi mi uvuÄeni kada se naÄ‘emo zarobljeni sopstvenim mislima. Kada naÅ¡im nekontrolisanim mislima posvetimo previÅ¡e energije, a pri tome nemamo svesni plan i oruÄ‘a da taj plan sprovedemo, postaje vam jasno pred kakvim izazovom stoje mnogi ljudi. Dobra vest je da je meditacija dala pozitivne rezultate milionima ljudi, u postizanju odreÄ‘enog stepena kontrole nad sopstvenim mislima i autodestruktivnim tendencijama. Možda je ovo pravi put i za vas. Ukoliko nije preostaje vam da potražite neki koji će vama liÄno doneti pozitivne rezultate i poboljÅ¡ati kvalitet života time Å¡to će autodestruktivnost biti deo proÅ¡losti ili neÅ¡to Å¡to je svakako loÅ¡e ali ipak pod vaÅ¡om kontrolom. Autodestruktivnost kao korist od sopstvene Å¡tete Ma kako bizarno izgledalo, autodestruktivnost nam donosi i neku korist. ÄŒovek nikada niÅ¡ta ne radi ako iz toga ne izvlaÄi odreÄ‘enu korist. Ta korist ne mora biti zdrava, niti voditi razvoju, ali, predstavlja neko olakÅ¡anje, neki lakÅ¡i put, nekakvu utehu...Da bismo prekinuli taj zatvoreni krug u kome neÅ¡to dobijamo na sopstvenu Å¡tetu moramo shvatiti Å¡ta je to Å¡to dobijamo, a Å¡ta to Å¡to gubimo. Borba sa liÄnom autodestruktivnošću je svako vrlo teÅ¡ka, ali to ne znaÄi nužno i da je osuÄ‘ena na propast. Na vama je da zakljuÄite zaÅ¡to, kako i vredi li. Autodestruktivnost nam donosi i neku korist. ÄŒovek nikada niÅ¡ta ne radi ako iz toga ne izvlaÄi odreÄ‘enu korist. Ta korist ne mora biti zdrava, niti voditi razvoju, ali, predstavlja neko olakÅ¡anje, neki lakÅ¡i put, nekakvu utehu...Ako je Å¡teta veća od koristi, vreme je da uÄinite neÅ¡to... _______________________ Evo, kopiran jedan tekst o autodestrukciji. Ja sam se naÅ¡ao 100 % . Izvor: www.akademijauspeha.com
×
×
  • Create New...