Jump to content
Depresija Forum

pauk21

Members
  • Content Count

    116
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

4 Neutral

About pauk21

  • Rank
    Još malo pa MASTER
  1. Grlo te je drzalo dugo? Meni ne pomaze nista, ni doktor. Secam se perioda 2016. kada sam otisao toliko daleko da sam svojevoljno vadio krv svaki drugi dan, ili po par puta na dan, ma strano, otisao sam u aut skroz bio. Pa me sve sto me podseti na to unisti. Bas sam potonuo mnogo. I vsaki put kad treba neki korak u zivotu da napravim moj mozak bezi u strahocve. Ne znam vise sta cu.
  2. Ne znam sta vise da radim, trudim se da funkcionisem, radim, ali strahovi nadiru i hvataju se za bilo sta. Poslednje sto mi je uhvatilo su strahovi od bolesti. Naime sad u sezoni virusa, uhvatio me je jedan, i klasika zapusen nos, kasalj, bol u grlu, temperatura, i nakon jedno 4 dana sve proslo osim osecaja golicanja skroz dole u grlu kao perom da neko golica. I naravno cim nesto potraje strahovi krenu da se mnoze, i krenu misli o raku i slicnom. I sada gledam ljude po firmi koji kaslju po mesec dana, ricu bukvalno, svi zivi boleni gde god se okrenes, al oni zive svoj zivot a ja po ceo dan razmisljam da li me i koliko golica u grlu. I da stvar bude gora vidim na nekom jutarnjem programu gostovo pulmolog i prica i opisuje iste simptome kao moje, i kaze da se taj osecaj golicanja javlja nisko i da traje dugo jer virusi ostete sluzokozu i ogole receptore za kasalj i da traje po sest nedelja da se to obnovi. Dzaba sve. Moj mozak prelece preko svega, i prkeo toga sto se svi muce , i pored saveta doktora, meni se zivot sveo na osluskivanje simptoma, po ceo dan, cesto sam na ivici suza, mrzim sebe sto sam ovakav, sto ne zivim zivot i slicne misli, ma znate vi koji prolazite kroz to sve vec.... Hteo sam da pitam da li neko ima slicne simptome (ovo je ona potreba za razuveravanjem koja je jaca od mene u suprotnom tonem jos dublje)? Kako se vi borite sa strahom od bolesti? Da li vam ista pomaze? meni osim seroxata delimicno, ostalo nista, menjao sam i psihologe i psihijatre i tehnike, al nista dugorocno, resim za tu situaciju i posle opet do nove situacije.
  3. Nazalost stanja su takva da ne ide uvek putem napredka i boljitka, nekad se desi da padne covek na dno iznenada. Bitno je verovati u bolje sutra, sto je nekad takodje tesko, mnoge ruzne misli andiru same, ali treba naci motiv da se gura dalje, nece biti bolje preko noci, ali vremenom, radom na sebi, uz podrsku okoline bice bolje i najvise moguce normali. Pokusaj sa setnajma po mogucstvu u prirodi. Ne valja biti u kuci. meni su pomagala i gledanja motivacionih videa na yt, predavanja vladete jerotica i sl. Stvari da skrenu misli u trenutku.
  4. Pozdrav, nisam dugo bio na forumu. Ukratko, u decembru sam pio terapiju tj seroqel, nije mi prijao ali je koristio. Seroxat uzimam i sad. Oko nove godine doktorka mi je predlozila virtuelnu terapiju, koja zvuci jako dobro, ali je cena oko 1000evra. Doziveo sam nemire razne tada, razmisljao da li da idem, za novu godinu se razocarao u vecinu prijatelja, cak bio na pragu suicida bukvalno 31. decembra posle ponoci. napravio sam pakao roditeljima.. Posle toga sam doneo neke novogodisnje odluke, i krenuo po njima. Prvo sam resio da renoviram stan da se osamostalim, i apre koje imam ulozio u to umesto na virtuelnu terapiju, krenuo sam malo da izlazim, i nasao devojku, prva veza nakon 2104. i to stvarno divno devojku, i lepu i pametnu, i koja mi je podigla malo zivotni tonus, i trudi se da razume moje tripove, a ja ih vise ne skrivam nego pricam odmah. Ima problema sa mojim opsesijama lutanjem misli, ume da bude dosta tesko jer nekad misli tipa tokom seksa menjaju mi raspolozenje i odsutan budem, ona pametna pa primeti, i onda sam tuzan sto mi ovo pravi pakao od zivota, umesto da uzivam. Znaci ima dobrih stvari i losih, dobro je sto mrdam u vise smislova. A lose sto su tu i misli i depresija, mada pod kontrolom, i ne mogu reci da je lose kao pre.
  5. Ovako, vec sam ranije pisao opsirno o svom stanju pa cu samo napraviti kratak uvod. Sto godina se borim sa anksioznoscu i depresijom i OKPom... Pre mesec i nesto dana psihijatar mi je dao nove sifre F452 tj hipohondrijaza i strah od bolesti i F412 anksioznost i depresija udruzeni. Moji strahovi od bolesti su prisutni dugo, ali anksioznost a i depresija su dosta izrazeni. Od terapije pijem Eliceu 2x dnevno po 10 mg i Rivotril po potrebi, uzimam od suplemenata b vitamine, magneziju, propolis, kod psijhologa sam isao tj terapeuta dok sam imao para i radio sada ne, povremeno vezbam u kuci i setam uvece kad mislim da me ljudi ne vide, nemam trenutno neku podrsku malo ljudi je oko mene, svako ima svoje obaveze, u kuci me sve manje razumeju, ocekuju da radim da privredjujem da nadjem devojku i sve sto "normalni ljudi" rade... Ne razumeju da ovo stanje nije moja zelja i izbor. u ocaju sam cak isao i kod nekih iscelitelja i salivaca straha u koje ni ne verujem... nakon godinu i po menjanja strahova, simptoma, ponasanja, obilaska lekara pri cemu sam u tom periodu obisao i urologa, dermatologa, ORLa, vise puta pulmologa i dva puta hematologa, snimao UZ stomaka dva puta, UZ srca, snimao pluca, radio briseve, a kolko puta sam vadio krv strah me i da napisem. Na posletku sam da kazem iznuren od svega. Moji su u pravo za jedno, kad kazu da im nije zao para, nego im je zao mene, jer sam mogao da idem na dva dobra odmora od para koje sam dobrovoljno dao da idem po lekarima. Moje pitanje je kao i naslov teme. Evo mesec i vise dana se mnogo losije osecam ujutru i to izgleda ovako, zaspim uvece oko dva ili tri ili kasnije, tj kako kada uspem da zaspim, cesto nista ne radim nocu nego se vrtim po krevetu dok ne zaspim, ujutru se trhnem skoro uvek negde oko 6-7 sanjam kosmare, ili neke nadrealno zive i realne snove, nastavim da spavam jos jedan sat obicno i onda ustanem. Ali opisujem ustajanje kao da telom ustanem a dusa i mozak ne, bezvoljan, losa koncentracija, malo pricam, memorija losa, brain fog, osecaj nekog umora, al ne pravog da kazem, jer da me neko natera verovatno bih kopao kanal al isto bez mozga, nego tipa jedem nesto automatsi, i legnem, i hocu da spavam jos nekad ne zaspim odmah ali odspavam najcesce jos sat, i onda sam da kazem ok. Ostatak dana mi je najcesce bolji. Hocu reci nije ni svako jutro ocajno, niti je svaki ostatak dana idealan. Sada je recimo predvece i dok kuckam osecam nervozu, neprijatne leptirice, znojim se i tako to, isto kao sto je bilo i finih jutara pre pet sest dana mozda. Mozda bih se bolje nosio sa svim ovim, ali iako Elicea mislim da pomaze, imam jos simptoma depresije, narocito su izrazeni bezvolja, nezainteresovanost za stvari koje su me cinile srecnim, izolovanost od ljudi, nekativnost, losa koncentracija i memorija, eto povremeno umor, nekad nesanica nekad vise spavanja, Apetit mi je ok, libido nije vise na nuli, a i ovi simptomi koje sam naveo da su prisutni nisu vise 10/10 nego negde 6-7/10. Citao sam naravno da je ovo neka klasika tj to osecanje ujutru mnogo losije i pojacana i anksioznost i depresija i svi ovi simptomi, ali je za mene novo tj ne toliko novo koliko pre nisam obracao paznju na to koliko sada. Da li i vi imate slicnih problema ili simptoma? Sta radite tada? Kako se nosite sa simptomima?
×
×
  • Create New...