Jump to content
Depresija Forum

Ank

Members
  • Content Count

    1,066
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

576 Excellent

About Ank

  • Rank
    CAR

Recent Profile Visitors

529 profile views
  1. Ja sam bio kakav god covjek moze biti, tokom zivota. Prvo sam bio bucko, pa zgoljavko, pa atletski gradjen, pa nabildovan, pa debeo, pa vitak, pa sam u ovoj fazi debeo. Tesko mi je poceti sa tim, a pravo da kazem nije mi ni stalo, ali ako se pozivi i Bog da zdravlja, izgubicu ja ove kile, radio sam ja to i ranije. Ja sad ne jedem previse, npr otac jede vise od mene, a ima 30 kg manje od mene. Poceo sam se gojiti kad su mi uveli Leponex. Onda sam, nije mi jasno kako uveo strogu dijetu i za 3 mjeseca izgubio 40 kg, doktori su me nazivali fenomenom i svi su se interesovali koju sam dijetu koristio. Pa jednostavno, za dorucak sam jeo dva jaja i komad razanog hljeba, za rucak rijetku supu sa komadom nemasnog mesa, a vecerao nisam, kad bih ogladnio pio bih hladni caj ili vodu. Od aktivnosti sam imao setnju, sklekove i trbusnjake, tzv. robijaski trening . Na zalost, posle sam se zaposlio i ne znam ni sam zasto zapostavio dijetu i fizicke aktivnosti i za godinu dana vratio staru kilazu.
  2. Ja, kao sto rekoh od marihuane sam imao samo paranoju i neke cudne senzacije. A kad sam pio, volio sam popiti pivo (ne da se napijem, kriglu il dvije), a za opijanje sam pio viski, pa domacu lozu, pa na kraju vino. Skoro ce dvije godine kako ne pijem, hvala Bogu. Kao sto rece Zeus, najgore su one post-alkoholne depresije, od toga moze da se rikne.
  3. Ja sam pio u jednom periodu uz moju terapiju, to je imalo grozan efekat na moju psihu. Otkad sam prestao da pijem, kako vrijeme prolazi sve sam stabilniji i bolji. Ali to nije rezultat zelje da AD mijesam sa alkoholom, jednostavno sam bio na terapiji, a u isto vrijeme pio na dnevnoj bazi. Obicno sam pio crno vino. A kad sam u inostranstvu bio, cisto sam eksperimentisao, pa sam probao Effexor ER sa viskijem i to je za rezultat imalo neku euforiju, naravno da se nije dobro zavrsilo, pio sam sve vise i vise dok nisam napravio udes, ne sa drugim kolima, sletio sam sa puta, umalo poginuo, unistio dobra kola. Ne mijesajte alkohol ni sa kojom terapijom, nece se dobro zavrsiti.
  4. Ank

    "Ne ide mi se"

    Evo, prije neki dan poginuo klinac u kamenolomu u mom kraju. Reci njemu da mu nije tezak posao bio.
  5. Ank

    "Ne ide mi se"

    Na posao. Ne zato sto sam lijen, radio sam ja i duple smjene, i praznike i teske pozicije. Jednostavno, F25 mi ne dopusta da posao radim mirno i stalozeno, napet sam cijelo vrijeme, imam potrebu da istrcim na ulicu, da zagalamim... A tek kad se bas nadje neka budala, bilo da je klijent ili kolega, da mi zagorca dan, ovako bolesnom...Jednostavno ne mogu. Jako sam srecan sto je Api nasao adekvatan posao i blagonaklonog poslodavca, i ja ne gubim vjeru da cu i ja uspjeti preko nekoga da se zaposlim. Tako je u mojoj posranoj drzavici, moram da krijem da sam bolestan da bih dobio posao, a posle se od tog istog posla jos vise razbolim. U svakoj normalnoj drzavi ljudi sa problemima nase prirode dobiju neki adekvatan posao koji mogu da rade nesmetano i pozitivno su diskriminisani ili dobiju socijalnu pomoc od koje mogu da zive. A u posranoj Crnoj Gori ako ti tatica nije Milov burzuj sa vezama, mozes samo za dzabe da saljes zahtjeve s kojima ce neko obrisati dupe.
  6. Ank

    Chat za sociofobicare

    Pricam tako sa jednom studentkinjom na klinci, onako me pozvala, pitala hocu li da razgovaram. I pita me sta mi je najteze bilo na poslu, ja kazem "Kad se poslovnica ispuni ljudima, kad pocne galama, kad se meni obracaju, cini mi se da me kolektiv mrzi zbog te guzve, i klijenti i svi. Ponekad mi se cini da mi se podsmjevaju, da imaju neke negativne reakcije na moje prisustvo i tako..." Ona mi kaze "A zasto ne zamislis da svi oni imaju svoje probleme, vecina njih te i ne konstatuje, nema potrebe da misli o tebi..." Ja joj kazem da, nakon posla, kad se kolima vracam kuci sve tako i kontam, ali dok sam na poslu ne mogu da savladam ta osjecanja." Mislim da me je shvatila kad sam joj rekao da je moja reakcija na te guzve ista kao kad bi ona dosla u neki objekat, i odjednom shvatila da su svi oko nje naoruzani pljackasi, koji ce svakog trenutka krenuti sa pljackom. A i dete je to, trebace joj vremena da provali ludake poput mene.
  7. Lose misljenje o sebi sam imao u onom mladalackom periodu kad sam trebao da dajem ispite i gradim buducnost, a ja sam se opijao sa nekim dzukcima koji mi nikad i nisu bili drugovi, samo su se slepali uz mene da bi i oni bili zapazeni. I onda se ujutru probudim mamuran i krene da me jebe depresija sto sam, umjesto u citaonici spremao ispit radio nesto beskorisno, stetno, besmisleno...Pa onda jos krene pritisak od kuce, sto ne dajem ispite, to me dotuce. Nije mi dugo trebalo da napustim fakultet za koji sam imao talenta i bio primljen u budzet. Nisam shvatao da su te mamurne epizode bile depresivne epizode i da je izbjegavanje obaveza, zelja za opijanjem, ponekad suicidne ideje, mrznja prema sebi, mrznja prema drugima, kratak fitilj, uznemirenost u prisustvu drugih studenata i sta sve ne...to su sve bili samo neki od simptoma moje bolesti za koju nisam ni znao.
  8. Ljekovi koje uzimam, legalne droge, imaju za svrhu da me stabilizuju, da odagnaju depresiju, da blokiraju psihozu, sve u svemu - pomazu mi da u zivotu funkcionisem kao normalan covjek koliko je to moguce. Nemaju ucinak 100%,, npr, ne mogu i dalje da psihicki da podnesem rad u malo vecem kolektivu i to je veliki hendikep, jer imam dobar potencijal za pojedine poslove, radio sam ih dobro, ali bolest mi nije dozvolila da nastavim. Ali pomazu, mnogo, i jako sam zahvalan mom doktoru sto mi je pogodio terapiju. Od ilegalnih droga sam probao samo marihuanu i nisam osjetio nista korisno, malo mi se se izostrilo culo sluha i uhvatila me je paranoja.
  9. Mene ubi devetka. Devet pa devet, pa devet. Kad sam svjestan nekako prestanem, a onda odjednom pucnem sa 4 pa sa 5 prstiju, dodje mida ih polomim, pa da ih uviju u gips.
  10. Nemam suicidne misli, ne bih digao ruku na sebe. Ali bih volio neku brzu, bezbolnu smrt, ili smrt u snu. Ja nikome nisam dobar, sa jednom sestrom cak i ne kontaktiram. Nista ne stvaram u materijalnom smislu, a za duhovno stvaralasto zabolje svakoga. Nemam vise ni drugova, mislim na prave drugove. O vezi koja bi prerasla u brak mogu da samo sanjam. Sve oko mene je ruzno, i ruzni odnos majke i oca, i sestre prema meni, i zadovoljstvo zlonamjernih ljudi mojim padom u zivotu.
  11. Pozdrav i tebi, Titi, odavno nisam procitao da neko ima slicnije simptome od mojih i tu zabrinutost da ce ostati sam. Mislim da ti neces ostati sam, vidim kroz post da si pametan momak, imas posao, to je dovoljno. Prije ili kasnije naici ce neka.
  12. Meni je moj doktor rekao da kad osjetim naglu promjenu raspolozenja uzmem pola Eftila, i to mi pomaze. Inace pijem tri na dan.
  13. Pokusaj da se okupiras necim, makar to bilo brisanje prasine ili bilo sta, samo da ti skrene misli.
  14. Ank

    Pamcenje

    Meni je primjetno oslabilo pamcenje, ponekad ne mogu da se sjetim da li sam nesto radio jutros ili dan prije.
  15. Ovako, ja ni nadredjenima, tj. poslodavcima,ni ljudima u poslovnici kojoj sam radio nisam rekao za moju dijagnozu i terapiju. Ako bi pretpostavili da sam rekao, da su ostali zaposleni u poslovnici znali, bez imalo pretjerivanja - ne bih ni prvu sedmicu izdrzao. U stvari, ne bi me ni primili da radim, da sam im rekao. Ovako, zahvaljujuci terapiji, niko nije mogao ni da nasluti moju dijagnozu, sem sto su mi govorili da sam previse ozbiljan. Direktor firme me je vazio za najboljeg radnika, a direktor poslovnice je, kad su me jednom prilikom premjestili u drugu poslovnicu odmah urgirao da me vrate gdje sam bio, u glavnoj poslovnici. Bilo je situacija kad sam se uzdrzavao da ne udarim nekog klijenta, bilo je tu svakakve stoke, znali su da opsuju, da prijete, da izazivaju. A ja sam, zahvaljujuci terapiji ostajao hladan u takvim situacijama. Hladan spolja, ali iznutra sam goreo. I, kao sto vec pomenuh, poslije godinu dana takvog rada sam jednog dana dosao kuci s posla i dozivio nervni slom. Odmah su me hospitalizovali, ja sam iz klinike nazvao direktora i rekao mu da sam povrijedio kicmu i da neko vrijeme necu dolaziti na posao, rekao je "ok, samo ti nama ozdravi". Proveo sam tri nedelje na klinici i sasvim se stabilizovao. Tada sam napravio veliku gresku, odlucio samda pokusam jos jednom da se vratim na posao. Izdrzo sam jednu sedmicu, poslije toga sam otisao u upravnu zgradu, zahvalio se direktoru na ukazanom povjerenju, i rekao mu da od bolova u kicmi ne mogu vise da radim posao. Pokusao je na sve nacine da me zadrzi, ali ja sam mu zahvalio, cak sta vise zagrlio ga ko prijatelja i otisao. Fizicke poslove, gdje nema mnogo interakcije medju radnicima ne mogu da radim zbog povrede kicme. Znaci zakljucak je da me niko ne bini primio u bilo kakvu firmu da na razgovoru za posao pomenem dijagnozu, a i sve da bi me primio, ne bih mogao da podnesem pritisak u kolektivu i diskriminaciju na osnovu bolesti. Bilo da su to prosti radnici ili intelektualci, svi oni nadju nacin da se sprdaju s tobom.
×
×
  • Create New...