Jump to content
Depresija Forum

weirdo

Members
  • Content Count

    1,989
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    20

Posts posted by weirdo


  1. pa bukvalno mislim nekim čudom, lično, doživeo sam bio jedan jak sinhronicitet, i počeo nekako da verujem u Boga.

    držalo me to jako neko vreme, mislim da sam bio postao čak neka vrsta fanatika.. kasnije je popustilo.

    jedan deo mene sad valjda ipak ima neku veru i nalazi utehu u tome, ali jedan veliki deo oseća kako je sve besmisleno, i samo čeka smrt.

     

     


  2. 1 hour ago, daksi990 said:

    Ili si ti preosetljiv ili su ti komsije pravi olos :mellow2: Secam se dok sam bio psihotican pored toga sto sa roditeljima nisam razgovarao i na vecinu komsija sam gledao kao da su zli,da rade protiv mene i ostali tripovi.Mada ni sada se ne druzim nesto sa komsijama jedino sa tim jednim drugom i sa mojim kumovima.Ne znam zasto mislis da ti mangupski namigne?Ne znam kako to tumacis?Licno ne verujem da ti misli nesto lose samim tim sto ti se javio.

    Tumačim kao potcenjivanje, omalovažavanje, mangupiranje. A znam ga još iz škole. ako lepo kažem zdravo, reci i ti zdravo, šta mi namiguješ. Neki put ga gledam, neće ni da se javi. neću ni ja njemu više da se javljam.


  3. roditelji me ne potcenjuju, ali mnogi drugi da..imam nekog komšiju, moje godište..javim mu se, a on nešto kao mangupski namigne..neću više ni da mu se javljam verovatno, ne javljam se mnogim komšijama.


  4. 1 hour ago, Erik said:

    Pa dobro, ali sta mi ocekujemo, da svestenik bude kao neki glumac ili rok zvezda, da nas zabavlja, on ima svoju sluzbu i zna se zasta sluzi, da sluzi liturgiju, da te pricesti i ispovedi prevashodno, a to kakav je licno on sudice mu Bog. Sta mislite da je lako svaki dan sluziti opela na groblju, ispovedati ljude sa ko zna kakvim mukama, a koliko znam automobil je odavno usvojeno kao standardno prevozno sredstvo, sta sad, usrecice te ako vozi Yuga ili neki krs, to su isto porodicni ljudi sa vise dece, nece valjda da ide tramvajem, mislim budimo realni. Vladike takodje cesto putuju treba im neki bolji auto ali ne voze se Bugatijem ili Ferarijem, obicno je to Audi A6. Mi cesto postavljamo nerealne i previsoke standarde

    meni ovde monah Arsenije liči na rok zvezdu :D


  5. Razmišljam da su dobri ljudi oni koji sebe osećaju kao krivce i grešnike. Kao u Heseovoj igri staklenih perli, kad učitelj učeniku na dar ostavi krivicu, ili u zločinu i kazni, Dostojevskog, kad zločin od čoveka napravi pokajnika.

    ***

    "Koliko je samoisticanje pogubno, toliko je, naprotiv, samoukorevanje spasonosno. To se vidi na primeru obućara, o kome je Sveti Antonije imao ukazanje sviše. Sveti Antonije se nalazio na molitvi u svojoj keliji kad je čuo glas koji mu je govorio: "Antonije, ti još nisi dospeo do mere obućara iz Aleksandrije". Sveti Antonije je pošao u Aleksandriju, našao obućara i ubedio ga da mu otkrije šta je to tako posebno u njegovom životu. Ovaj je rekao: "Ja ne znam da sam ikad u životu učinio išta dobro. Ustajući izjutra sa postelje i pre nego što sednem za posao, ja govorim: "Svi iz ovog grada od malog do velikog će ući u Carstvo Božije zbog svojih dobrih dela, a jedino ću ja zbog svojih grehova biti osuđen na večne muke". To isto sa svom iskrenošću srca ponavljam i uveče pre nego što legnem da spavam". Čuvši to, Sveti Antonije je shvatio da zaista nije dospeo do takve mere."


  6. Jutros zaboravio uzeti lekove

    Imam brain zaps

    Mozgosevanje

    Dešava li se to vama, kako podnosite, jeste li nekad duže preskakali lekove, kako ste se osećali

    I uopšte, malo o tome


  7. ovo je jedan od simptoma koji me najviše muče.

    mislim da me je svaka kombinacija lekova emocionalno zatupljivala,

    perioda na litujumu se slabo i sećam.

    razmišljam da bih voleo da se bar još jednom pre kraja života skinem sa lekova,

    i da osetim ono stanje "cvetanja", i lepog, srećnog života.

    a opet, tu je i strah, jer znam kako se to prošli put završilo..

     

    ..teškom depresijom..


  8. imao sam te trenutke, da.

    videli ste verovatno i vi na forumu neka moja čudna ponašanja.

    šta da kažem, posle se obično pitam šta je meni to trebalo...

    sad, ako mogu, radije i prećutim ako sam isprovociran ili nešto, nego da ispadnem životinja.


  9. 1 minute ago, Macaroni sa sirom said:

    Znaci ipak je bolje biti bipolaran nego depresivan? Hmm... Sad kad razmislim, nisam osecala to sto ti opisujes carolijom poslednjih 5-6 godina.

    ne znam. teško sam preživeo taj pad iz tog lepog stanja u depru. visok procenat suicida kod bipolaraca, možda zbog tih velikih kontrasta. depresija je isto teška, a šta je bolje stvarno ne znam..


  10. bipolarni je čudan. ono kako sam tad video svet u tom stanju posle prestanka uzimanja lekova je bilo čarobno. neka ispunjenost srećom, svet sam video kao čudo, gomila ideja, duge srećne šetnje. pitam se ponekad da li "normalni ljudi" mogu tako da vide svet. ali eto, ta medalja ima i drugu stranu.


  11. Just now, Macaroni sa sirom said:

    A sta mislis, ako se osoba skine s tih lekova na duze vreme da li ce joj se vratiti emocije (neke dobre)?

    skinuo sam se bio sa lekova 2013. brzo su mi se vratile lepe emocije, pamtim to kao nekakav čarobni period u mom životu. kao da sam se probudio iz sna.

    to je trajalo nekoliko meseci, a onda sam se sručio u tešku depru.

    sad, to kod mene je možda bila manija nakon prestanka uzimanja lekova, koja se završila depresijom.

    nisu nam iste dijagnoze, pretpostavljam da bi se i tebi emocije vratile po prestanku uzimanja lekova, ali onda bi verovatno opet bila izložena nestabilnosti.

    voleo bih da prestanem da uzimam lekove, ali poučen iskustvom, znam da je to rizično, jer je ta depresija koja je usledila nakon "procvata" bila vrlo teška.


  12. Just now, Macaroni sa sirom said:

    E onda su u pitanju ti lekovi. Ali problem je sto kad ne pijem bipodis imam nervne slomove, napade panike i suicidalnost. Kad ga pijem stabilna sam i sasvim normalna osoba ali je onda prisutno to tupilo. Da li si isprobavao jos neke lekove?

    jesam, gomilu lekova. pijem lekove preko 10 godina. sad već duže pijem ovu kombinaciju. što kažeš, donekle obezbedi stabilnost, ali emocionalno se otupi.


  13. Zanimljiva tema. Da, voleo bih da se izlečim, da mi se vrate sve pozitivne emocije, da svet opet vidim kao čudo. Mada, to kad sam svet video kao čudo je bilo u maniji. Ne znam kako je biti normalan, uglavnom sam, otkad znam za sebe, išao iz krajnosti u krajnost. Ili je sve čarobno, ili je sve sivo i tužno. Bipolarni je takav, i eto, neizlečiv.


  14. I ja verujem u Boga, anđele i demone, iako nekad možda previše filozofiram. Za bolest mislim da sam imao predispozicije, ali imamo i slobodnu volju, izbore. Imam i te prisilne misli ponekad,mislim da tu molitvamože da pomogne, smiri.

×
×
  • Create New...