Jump to content
Depresija forum

Ferum

Members
  • Content Count

    876
  • Joined

  • Days Won

    7

Ferum last won the day on June 18

Ferum had the most liked content!

Community Reputation

329 Good

1 Follower

About Ferum

  • Rank
    proklet

Recent Profile Visitors

1,134 profile views
  1. Neretko, a i dugo vremena, čini mi se par godina, javlja mi se da zamišljam trenutak nekakve temperature, eksplozije, kao plinska boca, kraj sebe i to mi poremećeno deluje opuštajuće takvo zamišljanje trenutaka razgradnje sebe nekad kao i od nekog zračenja. Nekad je deo toga da bi mi to nešto donelo, pomoglo, nešto tako bez veze. Možda u ovome ima i psihoze. Siguran sam da ne bih uradio tako nešto, ako bih mislio šta bi to toliko loše i provocirajuće moglo da izazove to ne vidim šta bi se takvo moglo javiti.
  2. Na par hiljada stanovnika jedan psihijatar tako je po nekoj mojoj proceni, trebale bi da se rade grupne terapije, savetovališta, pogotovo ako je situacija složenija i teža.
  3. Ako možeš malo detaljnije i na koji način povezuješ te dve ili tri stvari?
  4. Nije konfuzno, razumem te šta kažeš. Neka mi uteha što je sad manje toga al ipak nije nešto da bih bio zadovoljan, jedino povremeno javlja se i neka nada da će i dalje ići u tom smeru.
  5. Da li vam se dešavalo ili dešava da totalno odustajete? I od bitnih, važnih, neophodnih stvari, od sebe od života? Dešavalo mi se, možda ranije više, da odustajem od svega toga. Da izgubim u opšte i zadnju trunku nade i vere u takve stvari. Da posle sam sebi kažem da to i nije moja borba, ili nekad na kraju da mislim ništa nije ni bitno kad uskoro neću ni postojati. Posle sve bude teže i upropašćeno jer treba zamajac ponovo pokrenuti, pogotovo kod tog najekstemnijeg oblika. Da li je to bilo i zbog neshvatanja realnosti i nekakvog kašnjenja za njom, a pri tome i zatvaranju da niko nema nikakav uvid u moja razmišljanja, odluke i još sve možda povezano sa na izgled nespojive dve stvari trpljenje i konformizam verovatno neki jadan i bedan. Šta može da bude od koristi? Da li biti nekom iskren, članu porodice, prijatelju, stručnom licu? Kako smanjiti štetu, ne biti ili ili kao prekidač, kako smanjiti broj takvih stvari? Kako imati više vere, snage, manje straha i preplašenosti, kao imati više borbenosti za razliku od misli da dosta mi više stalno neke borbe i svi se nešto bore ko u nekom ratu?
  6. Celokupna prošlost do trenutka sadašnjosti me je odredila. U prošlost ne gledam patologiju ili bolje da me gledam ili bolje je ako mogu da ne gledam. Za anksioznost, nagle promene raspoloženja, blokiranje misli u okruženju ljudi, lošu koordinaciju pokreta, sam se verovatno umorio godinama boreći se, može biti nešto bolje ili gore ali to je trajna sklonost mislim, kao i okp. Mislim da je i svet daleko od idealnog i on je često patološki. Sa socijalnom fobijom se ne mogu pomiriti, to bi bilo "ono moje" ni u zatvoru se ljudi ne skrivaju i ne dovode druge u nedoumicu da ne znaju o čemu se radi, žive onako kako im je određeno, sve to ako unutra vlada propisani zakon. Takođe osetio sam trenutke kada sam mogao bez nekih bitnih problema komunicirati i biti deo grupe.
  7. U zadnjih par godina sam počeo da se molim pred spavanje, ne znam da li je molitva ili okp ili pomešano, jer nekad mi sve deluje plitko veštački, a lako uverenja menjam od vernika, agnostika, ateiste, neklasičnih verovanja.
  8. Od devete godine do raspusta pred polazak u peti razred, okp mi je imao veliku progresiju. Početak je bio pranje ruku od kao neke zaražene ptice koju sam dotakao i pranje posle raznih stvari koju je ta ptica kao dotakla. Posle se uglavnom svodilo na kao neku religiju brojeva i dodirivanje prstom raznih predmeta po nekom geometrijskom smislu i postavljanje njih u određeni ugao, sve je kao trebalo da ima preneseni smisao za, u grubo rečeno, dobrobit moje porodice i šire ljudi. Pred taj polazak u peti je verovatno bio vrhunac u mislima je većinu verovatno činio okp, jedno veče me je jako zabolela glava moguće od toga dobio sam i temperaturu. Onda sam mnogobrojna unutrašnja izgovaranja i te pokrete, zamenio unutrašnjim izgovaranjem dva broja i jednim unutrašnjim zamišljenim zvukom i pokretom prsta, to je trebalo da znači da pozivam većinu tih magičnih stvari, lovely solution ha. To je smanjilo obim ali se i to učestavalo i dodavali po nešto novo, ali do oko 15e godine sav taj oko je bio gotovo potpuno nestao. Posle se u verujem prilično slabijem obimu nešto slično javlja posle 20 i neke godine, u mnogome zavisi od anksioznosti. Svestan sam ali moram da odradim. Na primer nekad mislim da će se desiti nešto loše ako stanem na naprslu liniju na trotoaru, jednom sam na crveno ispred auta pretrčavao put da mi ne pobegne bus, bilo je baš riskantno došao je auto na 2m od mene išao brzo i svirao i ja sam morao da napravim jedan polu korak, da se usporim, da ne bih stao na naprslu liniju asvalta.
  9. Danas sam se vakcinisao kineskom po prvi put, keva je još pre više meseci, pomenuo sam ćaletu mislim da su 51% šanse da će se i on vakcinisani, ipak dugoročno gledano on je najviše u kontaktu sa drugim ljudima. Nisam se nadao da će ponovo brzo rastu broj zaraženih i isto iznenadilo me kad sam video da je Marijan Ivanuša rekao da polovinom septembra očekuje preko 5000 zaraženih za Srbiju.
  10. Ja sam takođe OKPovac. Naviku da operem ruke kad se vratim kući sam stekao pre, ako jedem van kuće, a nemam gde da operem ruke držim isključivo za parče papira koje se dobije uz hranu iz pekare, znači sve je bilo normalno. Kad je stigla Korona, okp se probudio, mnoge kvake i drvenariju sam skoro upropastio alkoholom. Čitao sam o načinu ubijanja virusa, tražio sam što detaljnije, čitavu srž mehanike, hidomehanike, mikronivoe, verovatnoće i statistike i šta zna šta sve. Ako kupim nešto gornji sloj ambalaže bacim ako mi ne treba, operem ruke i onda se osećam na sigurnoj zoni, ako mi ambalaža treba, ostavim negde odstoji 2 nedelje, i da je bio npr hepatitis koji si spomenuo, posle tog perioda bi nestao. Nema potrebe da baciše ključeve i kartice, možeš i alkoholom da tretiraš plus odstoji. Lično ne verujem da bi mogao doneti hepatitis iz laboratorijskog odeljenja bez da uhvatiš za nešto krvavo. Kad bih išao na takvo mesto ili ako idem u druge delove medicinske ustanove sad nosim bočicu alkohol spreja, ne pipam baš previše lice i ne jedem dok ne dođem kući. Sprej nosim uvek, osećam se nelagodno kad zaboravim, procenim rizik, npr neko baš ispred mene se nakašlje prema kvaki vrata više tretiram ruke alkoholom. Ne znam, možda je sve ovo ludo i od okpovca okpovcu i u sve se Korona meša nekad deluje kao da je najvažnija. Verovatno se polako vraćam onom, pranje ruku kad se vrati kući i pažnja oko jela van. Takođe mnogo šta sam razmišljao zbog ostalih iz kuće misleći da možda imam najveće šanse da prođemo najbezbolnije od zaraze, druge mogu samo povremeno da podsetim, što opet prilično sve vraća na koronu čini mi se. Bio još jednom sam detaljno čitao tvoj uvodni post, nema nikakve šanse da bi hepatitis a moguće i velik broj drugih zaraza preživeo toliki period, ni blizu, to je i eksperimentalno dokazano, verovatno još ranije, to je komotno i bez tretiranja nestalo. Ako su tu ključevi od auta i lični dokument, ako hoćeš da kažeš da stoji tako kako je ostavljeno 5 meseci deluje čudno? Podseća me na na nešto slično tipa pronađi nelogičnost u detektivskoj priči i ako do duše lično sam imao par perioda mesečnih neizlaženja iz kuće ili tebi jednostavno nisu bili neophodi ti predmeti za uzimati.
  11. Nemam pojma, ali možda da u neke radnje ne možeš da uđeš nevakcinisan, isto na neka kulturna dešavanja ili imaš neki materijalni benefit i tako možda nešto slično, blaže i krupnije od toga, ali opet nisam siguran, slično tome sam načuo još mesecima u nazad čini mi se. Moj ćale ismevao jednog starijeg rođaka kako nosi masku na otvorenom na vrućini, ne direktno, ali ko zna koliko desetina puta je pričao pa i taj rođak dočuo i sad se naljutio, a takav je kad preseče teško se vraća. Baš mi je krivo voleo sam sa njim da pričam a često je svraćao oko dvaput mesečno godinama u nazad, bili su i sarađivali, niko drugi nam takoreći i ne otvara vrata, kako je nepromišljen ispao jbt. I meni je nekad neshvatljivo kad vidim da neko ne svuče masku a nema nikog 10m u radijusu a vreme kuva, al mislim da se ne bi naljutio da mu je u lice rekao nego iza 100 puta ponovio nekima kojima je osnovno zanimanje ismevanje drugih.
  12. Moguće da je i tako, slažem se i samom mi je to pre dolazilo na pamet.
  13. Na psihoterapiju sam išao nešto preko godinu i po. Tada i nekom vremenu posle toga sam bolje funkcionisao, bilo mi je bolje, ne verujem da je to bilo samo do životnih okolnosti nego i terapije. Možda bi mi i sada bilo lošije, možda bi došlo do nekih još gorih stvari, možda se čak i planiranja samoubistva ne ni zaustavila samo na tome, s druge strane ni ovo sada nije dobro, ko zna. Psihijatri možda i nemaju više vremena i uslova da se svakom na osob više posvete. Sa posvešćenošću svoje psihoterapeutkinje sam bio prezadovoljan, takođe posle početnih seansi je rekla da bi mi bilo u idealnom slučaju potrebno oko dve godine rada, nakon stagnacije je predložila prekid lečenja, tokom svog lečenja smo pravili i mesečne ili višemesečne ciljeve. I ako je bilo često i skupo i plaćao sam od studentske stipendije, posle kredita, ne žalim taj novac jer bi sigurno otišao na neracionalnu upotrebu sportskih suplemenata, proteinskog praha, ali i energetskih pića i slatkiša i slično, jedino da sam sve uložio u bitkoin takođe najmanje a sigurno i više od četvrtine seansi je našla način da mi nenaplati. Možda bi stvar još bolje prošla da je imala više radnog iskustva, imala je oko 5 godina pre toga, što verovatno nije nešto mnogo za taj posao. Ako se plaća lečenje, trebalo bi da sama osobnost lekara odgovara onome ko ide kod njega. I da poštuje etiku svoje struke, bez čega ne bi imao licencu ili bi imao problem sa njom ako se kontrolom otkrije suprotno, bar mislim bi trebalo da je sve tako.
  14. Mojoj kumi isto, a jedno vreme je i moja majka imala prepisano, nije joj smetala ali ni procenta pomagala, kao bombonice da je uzimala.
  15. Taita je valjda antidepresivi. Ne znam šta bih ti rekao jedino mislim da ne bi bilo loše da ideš u dnevnu bolnicu, jer kad si u tako lošem stanju moguće da uopšte ne bi izlazila iz kuće, a bilo kakva druga dodatna obaveza, kontrola, savet, komunikacija su bolji od samo tog prvog.
×
×
  • Create New...