Jump to content
Depresija Forum

svejeok

Newcomers
  • Content Count

    6
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

0 Neutral

About svejeok

  • Rank
    Baby
  1. Hvala ti puno ☺ Pauza je definitivno neophodna, danima vec pauziramo sto bi se reklo. Tesko je, al se osecam delimicno oslobodjeno. I bas si lepo to napisala, i da zapocnemo vezu, prekid iste bi znacio i prekid prijateljstva sto je jako lose. To ne zeli nijedna. Verujem da se i ona oseca isto pa mi je to olaksavajuca okolnost (koja uteha). Ispalo je da sam dosla ovde da se zalim na ljubavne probleme, a ja sam zaista zbunjena i nemam pojma zasto se ovo desava i kako je doslo do ovoga, gledala sam je kao sestru i u njoj nasla oslonac i razumevanje, a onda sve nizbrdo...
  2. Da, ja mislim da je sve pocelo od trenutka kad sam ja pomislila da je ona zaljubljena u mene, iz nacina pogleda, nzm, kad god sam ja htela da se udaljim iz drugih razloga ranije, ona bi tugovala, isla za mnom, pokusavala da me zadrzi, posvecivala mi pesme (?) Te "kobne" veceri haha, otkad sam se pogubila secam se da mi je rekla da me je zamisljala u ulozi jedne zene u jednoj lezbijskoj pesmi koju mi je posvetila Rekla sam joj skoro to uvijeno jer zna bukvalno sve o meni, znam i ja o njoj, + recenicu "meni drugi nije potreban pored tebe, u tebi sam nasla sve sto mi treba" rekla je da me voli kao prijatelja i u tom smislu joj nista ne fali, ja sam joj rekla "e pa izgleda ja tebe volim vise" Otad se ja udaljavam, patim, oplakujem je kao da je boginja, ipak nije lako poptuno prekiniti odnos od par godina pracen dubokom emocionalnom povezanoscu. Pati i ona. Ali mislim da moja posesivnost prema njoj steti vise meni nego njoj i ne mogu sa tim da se borim, ne umem protiv sebe. I ona je poswsivna, ali samo kad su u pitanje drugarice moje jer misli da me mogu zameniti. Znam da se preterano vezala za mene, al izgleda da sam i ja za nju... Koji je problem sada? Taj sto osecam OGROMNU KRIVICU sto je doslo do ovoga i sto osecam da sam upropastila prijateljstvo do kraja zivota jer su se stvari u mojoj glavi poremetile.
  3. Da me ne shvatite pogresno, nisam neka pacenica koja je umislila da ima to i to vec osoba sklona preteranoj analizi sopstvenog ponasanja u medjuljudskim odnosima i kad vratim film shvatam da sam od osnovne skole prema bliskim osobama imala cudne izlive cas emocionalnosti, potom obezvredjivanja... TO SAM PRIPISIVALA I DAN DANAS RADIM PONASANJU MOJE MAJKE PREMA MENI-ona me gleda ili kao dobru ili kao najgoru, kad sam najgora a bila sam ceeesto jer nisam dobila peticu/stavila pikslu na stolu a ne kod nje u krevetu/oborila sampon sa kade, bukvalno su te sitnice u pitanju, bila je jako gruba. Isto, plasim se samoce kao i svi valjda, pogotovo sto neman oslonac u roditeljima, imala sam ga u najboljoj drugarici dok nisam pozelela da je vezem za sebe, bile smo kao sestre par godina, 24h zajedno, deljenje intimnosti, razumevanja, tajni, sve, do pre mesec dana kad sam se potpuno POGUBILA NAKON JEDNE VECERI S NJOM DE SMO BILE PRISNIJE NEGO OBICNO cak mislim da se nisam zaljubila vec da je u pitanju sebican razlog da se ne ostane sam. Sad je ostavljam jer NE MOGU vise da se borim svakodnevno sa zamisljenim situacijama gde ona nalazi nekog i zapostavlja me, zelim da joj budem prioritet, ali njoj fali muska paznja,stoga se povlacim jer zelim da je povredim, da joj se osvetim (?) Kad bude nasla nekog jadnika i shvatila da joj niko nece pruziti ono sto sam ja... ona i dalje pokusava da me zadrzi, vidi u meni nekog idola, zeli da je vodim, usmeravam, pruzam joj sigurnost, prica o meni u superlativu pocevsi od izgleda do ponasanja, gleda me s divljenjem i zaljubljeno pa je sve to pocelo od moje umisljotine da se ona zaljubila u mene (?)
  4. Down town queen, ma prihvaticu bez problema nego mi je cudno sto sam mogla do skoro da se zakunem u svoju heteroseksualnost, a onda iznenadjenje... prvi put i to sa najboljom drugaricom
  5. Cyanide jesi me uvredila jer sam preosetljiva, tata nema nikakvu genetsku predispoziciju za oboljenja, pukao je striktno zbog lekova, alkohola i STRESA sa majkom i sa mnom. Mama je imala genetsku predispoziciju vec. Imam promene raspolozenja kao posledicu, to mi se menja na dnevnom planu, tipa ujutru i u podne sam poletna, uvece bezvoljna ili obrnuto. U depresivnim fazama ne mogu iz kreveta da ustanem, vucem se do stolice i nazad u krevet po par nedelja. Isla sam psihijatru pre tipa 4god, dao mi je neki fluoksetin koji sam pila 4 nedelje, ali nisam videla nikakav pomak i zajebala sam ga, prosto i vulgarno receno. Zelela sam da budem bez "f" kad je vec moja porodica... al sve mi se cini da cu uskoro morati otici bar po antidepresive jer sam skoro imala par suicidalnih razmisljanja, ali skroz racionalno, svesno, nista narocito, al opet...
  6. Pozdrav, Imam 23 god, citala sam vas cesto kad mi je bilo najteze i iskreno da vam kazem, samo ste me u vecu depru bacali, ali priznajem, olaksavajuce je saznanje da postoji neko slican tebi, shodno tome, mislim da zasluzujete da i ja podelim sa vama svoju pricu. Jedinica sam. Krenimo od majke, razbolela se kada sam imala 7, paranoidna sizofrenija, nikada nije bila tu, cini mi se da me nije volela ni dok je bila zdrava. Tata je doneo odluku da ostane uz nju(jer nije imala gde) i tako smo svo troje prozivljavali pakao na zemlji do pre par godina-kada se njeno stanje stabilizovalo. Primeri kroz sta smo prosli: Njena agresivnost, stalne promene raspolozenja, uvrede, omalovazavanja, pokusaji samoubistva, policija + hitna jednom godisnje, nocna dezuranja, nemogucnost funkcionisanja od njene glasne price sa glasovima, sve ostalo joj smeta itd id Tata... na njega gledam kao na najboljeg coveka na svetu, i zameram mu sto je stvorio tako prijateljski odnos sa mnom i vezao me za sebe patoloski. On je utehu trazio u alkoholu, alkohol + lekovi za smirenje, al je uvek nekako stigao da mi pruzi paznju, toplinu i obezbedi sve sto treba. Pre 6godina se potpuno predao, pukao i dobio dijagnozu bipolarnog poremecaja. Bilo je... kao da ti se ceo svet rusi pred ocima a ti ostajes potpuno sam, nemocan i sam, gledas kako se sve raspada, a ti si po kazni ziv i svestan. E tako sam se ja osecala nakon njegove prve manicne epizode. Mislis ne moze gore, a ono u depresivnoj bilo duplo gore, pokusao da se indirektno jelte ubije, pijuci lekove za odvikavanje od alkohola + alkohol. SVE JE TO NEKAKO PROSLO, nadam se da sam u kratkim crtama ubola poentu. Oni su trenutno ok i stabilizovani su (koliko je moguce). Kakva je sadasnjost i posledice svega toga? Imam depresivne epizode, anksioznost, znoje mi se uzasno dlanovi i stopala, imam i tahikardiju, imam i trihotilomaniju, cupala san obrve i trepavice od 12 kako bih umirila sebe od pakla koji smo svi troje prezivljavali, nocne more koje se ponavljaju (obicno kako mi tata umire ili mama u djavolskom obliku, pa mama kao pomagac itd) i strah da cu i ja da poludim skroz al iskreno, od skoro ne vidim nista strasno ni u tome. Zavrsavam psihologiju, imam prijatelje, nije mi ustanovljen granicni ali se prepoznajem u simptomima i zelela bih da vas pitam posto sam od skoro izgubila granicu, mislila sam da sam strejt, kad ono... to cu da pisem naknadno valjda jer sam vec previse ispisala DA LI STE I VI NESIGURNI U SVOJU SEKSUALNU ORIJENTACIJU?
×
×
  • Create New...