Jump to content
Depresija Forum

pera080

Members
  • Content Count

    10
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

3 Neutral

About pera080

  • Rank
    Baby
  1. Hvala na savetima celofan i Hyperdrive. Naime, ja uvek imam mogucnost da se vratim na psihoterapiju jer sam svakako jos uvek pacijent ustanove, samo sam prestao da se pojavljujem, tako da je to uvek jedna od opcija. E sad, nisam vise u onako losem stanju kao tada, da kad bih otisao. Mozda bi mi u neku ruku i bilo glupo jer mi svi ostali problemi koji su ostali deluju kao nesto sto se zapravo lako resava ili nije potrebna pomoc strucnog lica. Dok sam posecivao, bilo je zaista potrebno, jer em sto me peglala depra 24/7, pokusavao sam i da se ubijem. Sad sve sto nije to mi deluje manje vazno, u smislu nedovoljno ozbiljna stvar da bi zahtevalo strucnu pomoc. Uspeo sam nekako da se zatrpam poslom i obavezama i da nekako drzim to sve pod kontrolom. Naucio sam sta mi smeta pa mogu nekada ljudima da kazem kako da se ponasaju, sta mi prija ili ne, tako da imam donekle jasnu sliku o tome sta mi stvara problem. Jedino sto se sada osecam kao da sam izgubio deo sebe otkad je ta depresija nestala ili je bar prisutna u zanemarivo malim kolicinama. Ipak je to bilo nesto sto je samo moje i nicije vise. Sad sam mozda kao i svi ostali, "zdravi", a ne znam koliko mi se to svidja. Vise sam voleo da budem na ovoj strani. Ako ovo uopste i ima smisla sto pricam
  2. Pozdrav svima na forumu, naime dugo već se borim sa graniÄnim poremećajem liÄnosti ali sam se u medjuvremenu nekako navikao da živim sa time i nauÄio sam kako da se ponaÅ¡am (imam problem 6 godina već, te se taj boljitak nije dogodio brzo). E sad, do negde maja 2018. sam bio na lekovima nakon Äega sam odluÄio da prestanem sa konzumacijom istih, jer je depresija nekako nestala ili je postala relativno slaba. Tudio sam se da ostale probleme koje uz to idu, a u opisu su dijagnoze, reÅ¡avam samostalno, Å¡to kroz savetovanje, internet, meditaciju i ostale metode. Sada mi se javila želja da ponovo budem depresivan kao onda, da ponovo želim da se ubijem. Valjda je to toliko dugo bilo deo mene, da sam nekako lakÅ¡e funkcionisao kada me nije bilo briga hoću li biti živ ili mrtav. Sad tog osećaja nema u mom životu i ja prosto ne znam kako da se ponaÅ¡am. Ostali parametri dijagnoze su joÅ¡ uvek prisutni, ali nema te konstantne depresije i nekako kao da fali deo mene. Razumem da će masa vas reći "Svaka Äast, voleo bih da sam na tvom mestu, dobro ti je", ali ne želim da me pogreÅ¡no shvati bilo ko. Drago mi je da mi je bolje, ali opet sa druge strane mi nije to to. Imate li neki savet, a da nije "ćuti i uživaj". Hvala.
×
×
  • Create New...