Jump to content
Depresija Forum

Stojke

Members
  • Content Count

    578
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    2

Stojke last won the day on October 25

Stojke had the most liked content!

Community Reputation

1,419 Excellent

1 Follower

About Stojke

  • Rank
    Ćobim! xD

Recent Profile Visitors

2,585 profile views
  1. Stojke

    Nesanica

    Odvalio sam se od nespavanja.
  2. Tučem Bipolarni od dve hiljade desete.
  3. Ako možeš, hajde, ukloni je.
  4. Da li postoji mogućnost da se ova tema obriše kao da nikada nije postojala?
  5. Videli biste zašto kada bih vam pokazao slike kako sam izgledao na Haloperidolu, Citalexu, Mendilexu, Remirti, 30mg Bensedina i 1500mg Eftila. Pre ću da se ubijem neko da ponovo izgledam tako.
  6. U ponedeljak idem na kontrolu ali se mnogo plašim jer će mi dati neku tešku dijagnozu.
  7. Molim vas, neka mi neko odgovori na ovo pitanje. Hvala.
  8. Moram sada neÅ¡to da dodam. Jako mi je bitno. Letos sam kupio orgonsku piramidu i ogrlicu misleći da će da me „Äiste†od negativne energije. Odmah sutradan, oko pet ujutru, vrane su obletale oko moje sobe. Prepao sam se. Nekoliko dana nisam mogao mirno da spavam, jer su mi Äula bila izoÅ¡trena. Bio sam prepun energije. Mogao sam da budem aktivan ceo dan i nekoliko sati sna mi je bilo dovoljno da se potpuno odmorim. Svakakve stvari su mi u tom periodu padale na pamet. Mislio sam da ću uskoro postati prosvetljen i da ću spaÅ¡avati planetu od zla. Sada kada se setim toga ne znam Å¡ta da mislim. Nekoliko meseci preisputujem svoje ponaÅ¡anje u tom periodu. Užasno se osećam zbog toga. Ako je to bila psihoza ne znam kako ću da podnesem. Možda stvarno imam bipolarni poremećaj.
  9. Ne znam gde da pišem pa sam rešio ovde. Ne smem da izađem iz kuće jer mislim da me ljudi posmatraju. Mislim da se ljudi prave dobri kada su sa mnom a da me ogovaraju iza leđa. Imam osećaj da ću da poludim. Jel to simptom psihoze?
  10. U osnovnoj Å¡koli su psiholozi primetili da sam tih i povuÄen. Bio sam odliÄan djak i bavio sam se sportom. U srednjoj sam se osećao jako loÅ¡e: nezadvoljno samim sobom zbog fiziÄkog izgleda (iako su za govorili da sam najlepÅ¡i deÄak u odeljenu), imao sam nepodnoÅ¡ljive glavobolje, popustio u Å¡koli, osećao se odbaÄeno, usamljeno, neshvaćeno. Pored svega toga sam uspeo da zavrÅ¡im Prvu beogradsku gimnaziju i budem dobar sportisa. Od 10 godine imam problem sa jakim glavoboljama, sećam se perioda iz detinjstva kada me je glava bolela mesec dana bez prestanka. Poslednjih desetak dana osećam zatezanje i pritisak na desnoj strani glave koji ne prestaje. Jedva ga podnosim i totalno me paraliÅ¡e. Sve ovo me podseća na srednjoÅ¡kolski period, posebno na 2014. godinu kada nisam bio u stanju da ustanem iz kreveta, nisam video izlaz, glava me je toliko bolela da sam hteo sam da se ubijem. Iz neznanja sam uzeo amfetamin i glavobolja je nestala. Posle toga je bilo joÅ¡ gore. Ubrzo zavrÅ¡avam na psihijatriji. Promenio sam dve ustanove u protekle dve godine, u njima nekoliko psihijatara, menjali su mi lekove kao Äarape, nekoliko dijagnoza i na kraju ustanovili da imam bipolarni poremećaj. Glavobolje su nestale ali sam se osećao potiÅ¡teno, konfuzno, glupo, ******irano, tupo, usporeno, tromo, agresivno; imao želje i misli koje ranije nikada nisam imao; ni za Å¡ta nisam bio zainteresovan; povremeno sam imao ogromne nalete energije (Å¡to mislim da je bilo izazvano prevelikom dozom antidepresiva); ugojio sam se do neprepoznatljivosti. Dugo sam razmiÅ¡ljao i zakljuÄio sam da sam kao mali pretrpeo nekoliko ogromnih emotivnih i telesnih Å¡okova. Pitam se zaÅ¡to sam uopÅ¡te poÄeo da razmiÅ¡ljam u tom pravcu? Majka me je dobila jako mlada, imala je 20 godina. Pobegla je od kuće jer se nije mogla da podnese oca. Vikala je na mene, plaÅ¡ila me i tukla. PrireÄ‘ivala scene koje ne mogu da zaboravim. Sa tatom nisam imao nikakav kontakt jer je radio po ceo dan. PoÅ¡to je tata izgradio kuću pored kuće njegovih, Äesto sam bio kod njih. Jedan dan sam plakao i nisam smeo da uÄ‘em u kuću da me mama ne bi tukla. Deda je rekao da niko ne sme da me dira, uveo me je u kuću i polomio joj je prst. Plakala je danima i branila mi je da idem kod njih. Njena majka živi na moru. Imao sam 6 godina. UÅ¡la je u dedinu sobu i poÄela da vriÅ¡ti. Ja sam se sakrio ispod stola i upiÅ¡kio u gaće. Posle dve godine, na isti dan, je umro moj drugi deda. Bio sam nemirno i nestaÅ¡no dete. Zbog strahova od maminih reakcija sam prećutkivao mnoge stvari koje su mogle da me koÅ¡taju života. Telo mi je puno ožiljaka, jedan sam namerno napravio. U prvi razred osnovne Å¡kole sam krenuo sa gipsom na ruci. U prvi razred gimnazije takoÄ‘e. Kada je trebalo da krenem na fakultet, zavrÅ¡io sam u ludnici. Iz revolta (zbog pretrpljenih uvreda i poniženja od vrÅ¡njaka, komÅ¡iluka, roditelja i familije koje pamtim joÅ¡ od detinjstva; ucena, zastraÅ¡ivanja i pretnji psihijatara; svaljivanje krivica na mene) sam prestao da pijem lekove u martu mesecu ove godine. Ponovo sam se osetio kao dete. SmrÅ¡ao sam 47kg od Nove godine. Najveći motiv mi je bio da se ponovo posvetim sportu, poÄeo sam ponovo da treniram, jako sam bio uzbuÄ‘en zbog toga Slao sam hiljade i hiljade Å¡aljivih slika i poruka "prijateljima" (to sam poÄeo da radim na poÄetku gimnazije; drugima je izgledalo kao da sam srećan, ali sam najviÅ¡e patio od svih). ÄŒesto menjam brojeve telefona, otvaram i briÅ¡em e-mail adrese, naloge na druÅ¡tvenim mrežama. Pet puta sam vadio liÄnu kartu za 4 godine. Osećam se nesvaćeno, milsim da ne niko ne razume, govore da sam Äudan. Osećam se zarobljeno u nekom svom svetu. Tamo se lepo osećam. Kada hoću da uÄ‘em u svet odraslih i shvatim da sve drugaÄije funkcioniÅ¡e bude mi jako teÅ¡ko. Mislim da nisam dovoljno pametan da bih ih razumeo. Nemam svoj identitet. Osećam se nesposobnim za život koji većina živi. Uskoro punim 23 godine, emotivno sam nestabilan, nezreo i jako osetljiv na kritiku. I pored svega se osećam jedinstvenim i posebnim, kao da se sve to deÅ¡ava sa razlogom i da sam pod zaÅ¡titom Boga. Oduvek me je privlaÄila literatura u koju većina ljudi ne veruje i tu nalazim utehu. Nikada nisam imao halucinacije i vizije i Äesto patim zbog toga jer mislim da su ljudi koji ih imaju prosvetljeniji od mene. Verujem da postoje zle sile koje uniÅ¡tavaju ÄoveÄanstvo i koje sputava nas jedinstvene da im se suprotstavimo. Å ta vi mislite o tome? RazmiÅ¡ljam da proverim hormonski status jer mislim da sam imao rani pubertet. Možda stvarno imam ozbiljan psihijatrijski poremećaj pa doživljavam svet drugaÄije. Kako je moguće da sam pametniji od svih psihijatara kod kojih sam bio i da oni nisu u pravu? Kažu da bolestan Äovek nema uvid u svoju bolest. NajviÅ¡e bi me bolelo da jednog dana vidim druge, srećne i nasmejane, sa svojim porodicama, a mene po bolnicama i lekarima bez igde ikoga. Osećanja i verovanja su mi pomeÅ¡ana zbog svega Å¡to se izdeÅ¡avalo. Ovaj tekst piÅ¡em satima i stalno ga ispravljam. Jako mi je bilo teÅ¡ko da ovo podelim sa prijateljima jer svaki put kada poÄnem da Äitam ono Å¡to sam napisao pomislim da je glupo. ZaÅ¡to tako razmiÅ¡ljam? OSEĆAM SE PROKLETO.
×
×
  • Create New...