Jump to content
Depresija Forum

ruzza

Honorable Members
  • Content Count

    8,291
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    70

Everything posted by ruzza

  1. S vremenom se ili naviknes ili nekako otupis. Zivim s tim, to se pojacava i smanjuje, uhvati me kao neki unutrasnji cunami, i prodje... a sedim kao balvan, na meni se spolja nista ne vidi. Valjda navika?
  2. Deca su uvek u pravu. To je zakon evolucije. Nema tu sta da se diskutuje. Moja deca su pocela da mi govore koliko i zasto mene optuzuju, i bas je bolno, ali nijednog trenutka nisam ni pomislila da nisu u pravu. Sta ima da ja mislim o sebi kao roditelju, kad su oni buducnost. Nemam ja tu sta da mislim. Tako i kod tebe, ti si potpuno u pravu, a roditleji bi morali da to prihvate i da se trude da makar u narednom vremenu ne cine previse gresaka prema tebi.
  3. Jel' ima sanse da uzmes neko bolovanje ili odmor? To je jedini nacin...Ne daj se...
  4. Xanax!!! I meni se cini da je ovakav redosled. Da mi je sad xanax/ksalol... joj kako bi me to diglo iz mrtvih. To je bilo odlicno, uzmem xanax i za 15 minuta svet je podnosljiviji i ja sam podnosljivija... Ali nisam pila redovno, preterivala sam, i eto... Ali dodje mi da naucim to o dark webu i da kupim preko interneta dva-tri kila xanaxa, da malo danem dusom... A ovi drugi anksiolitici su bas kao bombonice...
  5. Brak mojih roditelja je bio pun trzavica i sitnih svadja, ail podnosljiv. Mama je trpela, zalila se, kukala, grdila ga. On nije reagovao. Evo ja sad imam isti brak. Odabrala sam sama sebi muza, mislivsi da ja mogu samo to, i da druge prilike nece biti. I tako dva puta Izabrala sam muskarce koji su verovatno slicniji mom ocu nego sto bih zelela da priznam. Verujem da postoji skladan brak, kad se dvoje zaljube, pa se posle vole, pa se posle trpe i tolerisu.
  6. ruzza

    Nesanica

    Hvala ti dragi moj Apoptosis!
  7. ruzza

    Nesanica

    Dragi moj Apoptosis, ja mislim bas tako, da sam ili kriva ja, ili nekakva druga sila koja je van mene. ali tesko mogu da verujem u postojanje demona, jer ne razumem u cemu bi bio smisao njihovog postojanja. Ako ja verujem u Boga, pa sta ce mi demoni da me iskusavaju? Ali mozda je bas to sustina, da zlo postoji da bi nas podsecalo da verujemo u Boga. Za mi je sto te je duhovnik odbacio, to nije nikako u skladu sa Bogom i pravoslavljem, ili bilo kojom drugom religijom. Bas je tada, kad si izrazio svoje sumnje, trebao da te najjace zagrli i prihvati. Ali vazno je da ti znas istinu, i da ti ne prestajes da verujes. A kako se zove religija, to je manje vazno. Znam da uz molitve uvek nestaje strah, nervoza, teska osecanja se smire... To sam probala mnogo puta i to funkcionise. I ne mogu da kazem da Bog ne postoji. Najdivniji primer vere u Coveku i Boga u Coveku sam videla u jednom intervjuu sa CG Jungom, koji pred kraj zivota, na pitanje da li veruje u Boga, odgovara "Ne treba da verujem. Ja znam." Uh ta njegova recenica mi prosto gori u dusi. Evo ga cika Jung, pogledajte molim vas, fantasticno...
  8. ruzza

    Nesanica

    Dali su mi neki Trimipramin da pijem uvece, i to me onako malo osamuti pa zaspim ali se opet budim na svakih sat, samo sam osamucena.. A i ujutru sam ko drogirana... Kaze neki svestenik na youtubeu da je nesanica rezultat napada demona na nas. Joj sto bi to bilo dobro, tj da je to stvarno tako i da postoje ti demoni, jer onda nismo mi krivi nego demoni...
  9. Bas dobro pitanje. Vec samo pitanje mi izaziva neprijatnosti, ali se prisiljavam da napisem sledece: Ne zelim da vidim sebe objektivno i na svaku misao koja vodi u tom pravcu reagujem nekako "izutra" bezanjem. Sta god, samo da ne mislim. Veoma retko se pogledam u ogledalo, a i to sam uvezbala da gledam samo kao sliku na televiziji i dal ima velikih nepravilnosti, mrlja, fleka, samo povrsno. Kad retko ugledam svoj odraz u nekom staklu na ulici, u nekom izlogu, uzasnem se i sto pre skrenem pogled... I mislim da je to razlog zasto ne mogu da poboljsam zdravstveno stanje. Bez objektivnog sagledavanja samog sebe enma nikakvog napretka. I ja to znam. I kao da perverzno uzivam u tome sto necu da mislim o sebi objektivno, sto NECU iz inata (prema sebi? pokojnim roditlejima? rema kome????) da se pogledam, da zastanem i razmislim... Hvala ti na ovom pitanju, o ovome treba svi da dobro razmislimo!
  10. Meni je najlakse bilo kad sam pored antidepresiva (neki triciklicni, i neki tetraciklicni, zaboravila sam imena) pila redovno 3 x 1mg ksalola tj xanaxa. Joj sto je dobar taj xanax. Ali kasnije, posle mnogo godina ksalola, jedva sam se skinula tj bilo mi bas neprijatno jedno 7 dana, bas gadno...Tako da najbolje da pitas doktora, da ne uzimas sam... Ali pola mg rivotrila je mala doza, mogao bi da ti poveca tu dozu pre nego sto ti uvodi nove lekove. Oitaj ga slobodno, nemas sta da izgubis
  11. Samo se ti drzi, samo ponavljaj sebi da ce to stanje proci, kad tad ce proci... i bice malko bolje... i ponavljaj sebi da ti zasluzujes da ti bude bolje
  12. ruzza

    Paranoja

    Mozda ti se ne dopada, ali on je (cinjenica je) tvorac savremene psihijatrije, tvorac ideje o idu, u postojanju svesti i podsvesti, on je tvorac psihioanalize, od koje smo toliko naucili o ljudskoj psihi... Mnogo toga je u psihijatriji bukvalno pocelo od Frojda...
  13. Proci ce, samo malo istrpis da lekovi i teraija deluju... korak po korak... Ne daj se, tu smo svi uz tebe, citam kako ljudi pisu i bas mi je toplo oko srca... Puno forumasa salje ti sada svoju energiju! Ne daj se draga! Uskoro idem i ja u bolnicu, idem u ono "dnevna bolnica" na 8 nedelja, pa ce mi tamo nadodavati i lekove i dijagnoze.... Sta da se radi...
  14. Poslednjih nedelja pusim mnogo vise nego ranije... Ne bih ni primetila da ovde gde zivim cigarete nisu jezivo skupe... I uopste nemogu da se zaustavim...
  15. ruzza

    Beta blokatori

    Prvi put su mi prepisali beta blokatore kad sam bila trudna. Pila sam neki lek koji se pije za sprecavanje kontrakcija u trudnoci, a uz njega mora da se pije beta blokator. Meni je bilo jasno da oni nisu stetni, ni za bebe u stomaku, a ni za mene. I posle trudnoce ih nisam pila, ali kad mi je pre 10tak godina skocio krvni pritisak, dali su mi i beta blokatore, zajedno sa nekim anti-hipertenzivnim lekovima. I sada npr kad mi je jako lose ja ponekad izmerim pritisak. Kad mi je donji pritisak veci od 110, ja popijem jos jedan beta blokator (pijem inace neki bisoprolol od 2.5 mg dva puta dnevno redovno) i malo mi se smanji taj donji tj srcani pritisak, padne na 100. Tako da mislim da su to odlicni lekovi. Mnogi psihijatri ih prepisuju pacijentima koji su skloni panicnim napadima ili napadima anksioznist. Zaista pomazzu jer uspore rad srca tj umire ga. Toplo ih preporucujem, ali svakako popricajte sa lekarom o tome.
  16. Evo ja, imala sam bas jaku neku ljutnju ili bes neki... trajalo je nekoliko dana a onda se malko smanjilo... Samo hrabro!
  17. Ne daj se Koba! U Nemackoj traze mnogo emdicinskih radnika svih profila. Za srednje obrazovanje tj medicinske sestre ili ono sto zovu "kraknenpflege" tj nega starih i nepokretnih, za to ima posla svuda. Oni traze neko njihovo obrazovanje ali mogu da se raspitam. Plata je oko 1000 EUR neto na ruke minimum, dakle oko 1500 EUR bruto, ovo su vrlo grube cifre Verovatno moze da se dobije vise, jer ima i rada nocu i vikendom, a nemci to nece da rade. Posao je tezak ali je siguran. Uz to dobijes mogucnost da ides na kurs jezika besplatno, ili za male pare, stanovi kostaju za 1 osobu od 300 EUr minimum pa na vise (neto) plus trosak za internet. Karta za mesecni prevoz je oko 60 EUR najvise, za hrannu ti treba kao u Srbiji, iste su cene. Cigarete su skupe, oko 6 EUr po kutiji. Ima raznih organizacija koje zaposljavaju ali ja bih ti savetovala da licno potrazis direktno u bolnicama i starackim domovima. JAvi mi se ako bilo sta mogu da ti pomognem (ja zivim u Nemackoj). Ne daj se!
  18. Moguce ali je bilo interesantno... A svest mi se uopste nije promenila. A jeste otrov, naravno...
  19. Volela bih da probam, iskreno. Kokain. Amfetamin sam probala kad sam radila doktorat, pa sam ga davala pacovima, a bilo je dosta u bocici, i ja izracunala koliko meni treba i probala. Nisam spavala ukupno 3 dana i noci, i nisam nista jela, uopste nisam imala nikakav apetit, ni fizicki ni psihicki. A nista drugo. Sad kad sam matora i debela volela bih da mogu da uzmem amfetamin samo 3-4 puta, da jedno 7 dana ne jedem, da se "odviknem" od hrane... Mislim da bi mi to mnogo pomoglo... inace je uzasno neurotoksican i ubija neurone po celom mozgu, najvise u onim delovima mozga koji su vazni za razmisljanje, planiranje, za vise funkcije...
  20. Odlicno je pitanje i ako smem da odgovorim kao biolog, i kao roditelj, i kao nekadasnje dete: Nije bitno da li "teramo roditelje u grob". Vazna je sledeca generacija. Vaznija su deca od roditelja. Roditelj treba da omoguci odrastanje i sto srecniju strukturu licnosti. Ali nema nikakvo pravo da utice na izbor dece sta ce i kakvi ce biti u svojim sopstvenim zivotima. Roditelj mora, ali MORA, da slusa, pokusava da razume decu i da im ukaze na lose efekte njihovih zivotnih izbora. Ali nema prava da zabranjuje, osim ako nije u pitanju nesto sto direktno ugorzava egzistenciju deteta, npr koriscenje heroina. Dete treba da slusa roditelje do onog trenutka kada zaista oseti da moze da preuzme odgovornost za svoje postupke. Dakle, sva ona kukanja roditeljska da smo ih mi oterali u bolest, da smo ih unistili blablabla, sve je to besmisleno. To da li ces da budes homoseksualan umesto da se ozenis/udas za osobu suprotnog pola, da studiras filozofiju umesto ETFa, da ides sa drugarima na more umesto u selo kod babe i dede, da spavas po danu umesto po noci, da budes vegetarijanac ili da si clan neke politicke partije, da se druzis sa nekim migrantima umesto sa belim streberima, to je sve stvar izbora deteta i roditelj NEMA PRAVO da se ljuti ili namece detetu osecaj krivice, jer dete zivi SVOJ a ne njihov zivot. Na zalost, skoro svi mi smo ovde na ovom forumu zbog nesuglasica sa roditeljima. Skoro svi.
  21. Nikada! Ja cak skupljam lekove po kucama To jest, dok sam se druzila s ljudima, kad neko hoce da baci neki lek, ja odmah uzmem, i kad je istekao rok, i kad mi ne treba taj... Sve treba! Pijem tako, kao mala sam krala od majke neke lekove i pila u nameri da se ubijem, ali nisu bili ubitacni. Secam se popila sam jednom dve table nekog Propranolola, a nisam imala pojma sta je. Kasnije sam naucila da je to bezazleni betablokator tj za mene bezazleni... I tako... Ali treba bacati.
  22. Joj nemam ja zivaca za ovakve snimke... Ali sam sigurna da pomazu... ja to probam, tri sekunde, i gotovo... Steta...
  23. Zao mi je sto je tako, ali ako ti je ikakva uteha, i kod mene je slicno stanje, samo sto nemam psihijatra (jer zivim u j... Nemackoj). Valjda ce nas proci, ne moze to stanje vecno da traje. A lekovi nisu idealni, nikad nece ni biti... Vise zavisi od nas samih... Ali valjda ce proci... Ne daj se...
  24. ruzza

    Nesanica

    Istina je da kad se jede 3-4 sata pre spavanja, lagana hrana, onako mediteranska, onda se jakse spava. Ali treba biti uporan. Znam ja sve te trikove, ali ih ne primenjujem jer kao da me vise bas briga za sebe... Ali zato sam htela da otvorim neki taj blog (hvala Macak na linkovima) pa da pisem to sto sam saznala i proverula da ima naucnu osnovu, a prirodno je... Ko zna...
  25. Ako vas zamaju posledice dijabetesa, tu sam. Imam retinopatiju, razne neuropatije, popustili su bubrezi, cirkulacija, blablablablabla...Probali su na meni svasta, one novije lekove tipa Victoza, Trulicity itd. I nista...Ali znam teorijski dosta...
×
×
  • Create New...