Jump to content
Depresija Forum

ruzza

Honorable Members
  • Content Count

    7,964
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    46

Everything posted by ruzza

  1. Pijem 5-6 kafa dnevno i minimu 3 ona energy booster pica bez secera. Znam da ne valja ali nemam energije i moram da se nekako pokrecem... Smanjicu... Preci cu na zeleni caj kad-tad.
  2. moje iskustvo s fluoxetinom je: 3 godine, 80mg dnevno. Onda je prestao da deluje. U toku te tri godine sam nekako funkcionisala iako mi nije bilo bas lako ali sam bila svesna svih problema. Posle su mi dali Venlafaxin 300mg. Neznam sta je bolje ili gore...
  3. Ali "rukopisi ne gore" (Bulgakov) Istina, gledam juce jedna zena s posla koju znam, imala je jedno 150 kila, sad je na ispod 100. Kao da je druga osoba. Menja se. Brine o sebi. Voli sebe. A sta mi radimo? Unistavamo se jedenjem, ne uzimanjem lekova, i to je isto samopovredjivanje, vidi se sve... ne mozes da sakrijes... Mozda i namerno radimo to tako da se vidi, jer trazimo pomoc, paznju, kao neka mala deca. Kao da neumemo sami sa sobom da se dogovorimo hocemo li ziveti ili ne. Jer ovo nije zivot. Treba da sednes sa sobom i kazes: cemu ovo prejedanje? I da probas da nadjes odgovor. Isto je sa seckanjem, stipanjem, cuppanjem kose, uzimanjem pogresnih lekova, postoje razni nacini... Zasto? Kazu da je to jer nemozemo da trpimo psihicku bol. Meni je ovo sto ja radim, ubijanje hranom, neuzimanjem lekova za pritisak i insulina, to mi je kukavicki. Ili odustanes odmah od svega ili zivis. Nemoze izmedju. A ja se guram u to "izmedju". Kao neka najgora kukavica.
  4. Nekad bude jako lose ali kad nemam lekova (a najcesce nemam anksiolitike) ja onda moram da se smirim drugacije, i na poslu, na primer, odem u wc i zatvorim se i ponavljam "proci ce, proci ce, proci ce" i disem polako, brojim, i nekako se malo smirim. To kad moram. Ali kad sam sama, kad nema ljudi oko mene, onda mnogo vise panicim i mnogo mi je losije. Znaci, kao da mi imamo tu snagu u sebi ali je ne aaktiviramo uvek. Ti si meni govorio da se okruzim ljudima, da se druzim, setam, izlazim... Secas se sigurno... Moras i ti to, ma znas ti to bolje od mene... Samo hrabro Macak, ti si toliko do sad sebe savladavao i borio se sa raznim demonima, pobedices i ovo! Iskreno se samo nadam da ces sto pre naci neku divnu zenu da ti pravi drustvo, jer to je najbolji lek
  5. Macak, najbolje da ga uopste nemas kod kuce, to ti je moj savet od srca... Jedva sam se skinula, ali jedva. I jos mi nedostaje i olaksanje kad ga uzmem je bilo najbolje, bolje nego bilo koji drugi lek... ali ne vredi, zavisnost koja se stvara je zaista strasna. Tako da probaj da ga ni ne kupujes, ja trpim, sta cu... Ne bih prezivela jos jedno onakvo "skidanje" sa ksanaksa, stvarno je bilo strasno. Probaj neku zamenu, mada nema zamene ... ali neki ankisolitik drugi, nesto drugo...
  6. Ja se cesto setim pokojnog Zorana Djindjica i kako je govorio "ustanete ujutru, tesko vam je, umijete se hladnom vodom, istusirate se hladnom vodom. Pa sredite svoju sobu. Pa sredite svoj stan. Pa sredite dvoriste. Pa ulicu, pa grad..." tako nekako... Pocne se od umivanja hladnom vodom
  7. Macak, druze moj, bas mi nedostajes...
  8. Treba da odes do lekara, ali i da malo povecas magnezijum, i treba da radis neke vezbe za misice ledja, da ojacas malo drzanje kicme. Sreca da nemas jak i ostar bol u ledjima, to je dobar znak. Tup bol je mozda zbog slabosti misica ledja... Mozda... A drhtanje misica nogu moze da bude stvarno zbog nedostatka nekih minerala. Ali nemoj da se plasis, sigurno se moze popraviti uz malo korekcije, malo vezbi... ali idi kod doktora za svaki slucaj...
  9. Citam ovu temu i potpuno sve razumem, ista sam i ja kao i vecina vas, ali zanimljivo je sto bih decije sobe mogla da sredjujem svaki dan, samo kad bi oni dozvolili. Drugo nista ne mogu i mrzi me uzasno, ali njihove sobe bih odmah sad mogla da sredjujem. A njihove sobe su kao i sve ovde pomenute, sa gomilama svega, prasina, garderoba, knjige, igracke, sve pomesano. Pa kad vam majke zvocaju (sto rece Pablo) to je mozda zato sto brinu za vas, casnu rec vam dajem, majke se brinu za vase zdravlje i onda bi da sklone sve, obrisu prasinu (kao da prasina ubija) i da ociste i blablabla... To je to "zvocanje", barem kako ja razumem. Ja se trudim da zvocam na duhovit nacin, ali naravno da moju decu bas briga... Da sam u vasoj blizini, rado bih dolazila da vam spremim sobe svima, casnu rec dajem. Ali svoje stvari, ukljucujuci i lekove i bitna dokumenta, ne umem i Necu da sredjujem. Zanimljivo.
  10. Dobar savet je da uzimas Omega 3, pa i maslinovo ulje, vitamine B, proizvode sa triptofanom kao sto su mleko, sirevi, Tofu sir od soje, soja... pa onda sto manje secera a sto vise dobrih masti, pa sve ono: sport, aktivnosti, sunce, barem 2 litra vode dnevno... onda Vitamin D3, to sad skoro da svima treba (zbog loseg lvaliteta hrane) i vitamin C... Komplex B vitamina je jako vazan... ali najbolja bi bila psihoterapija. Mada, ako ti ne pomaze, nema veze... svaki covek je prica za sebe, i ti treba da nadjes neki nacin kako da zivis a da tebi bude lakse, jer najbolje ces ti sam znati sta ti prija... Ne daj se! Samo napred!
  11. I dakle nemoze tebi ritalin tj kako se jos zove, Concerta, jer je to za malu decu... Dakle, zemljo otvori se... Zao mi je sto nece da ti daju tu terapiju, ali makar eto znas sad, da budes u miru sa sobom, samo hrabro... Mada, toliko je bezobrazno i vredja bazicvnu inteligenciju, da moze da se daje maloj deci sa nesazrelim CNSom, a nemoze tebi sa 22 godine... Ovaj svet je stvarno... Nemam reci...
  12. recite mi da li bi opisali vaš život kao sređen? Ne. Naprotiv. ako je nesređen da li mislite da je u tome gori od mentalno zdravijih ljudi Jeste gori. Mnogo. patite li da kao u američkim filmovima ustanete u cik zore optrčite krug po plaži tuširanje kafa đus blistavi idete na posao Naravno. Sanjam o tim americkim porodicnim vecerama u savrsenim kuhinjama, o posteljini boje lavande, o apotekarski uredjenom stanu , o svakodnevnom bavljenju sportom, vitaminima, kurkumom, ehinaceom, veganizmom, gluten-free ishranom, blablabla. Ali nisam sigurna da li patim zato sto bih ja zaista to htela, ili mi je ta slika nametnuta kroz filmove, reklame, vaspitanje ili sta god... samo da proverim ima li neko kao ja da je našao recept (za sreću) da se izbori s ovim Ja nisam nasla recept za srecu, ali je dobra vest da ga vise ne trazim. Odustala sam. I iskreno, da mogu sada da udjem u neki film, radije bih usla u neki film Balabanova nego u americke filmove. Iako kao zelim tu posteljinu boje lavande... Ali nekako ne osecam da sam to ja. Nekako se osecam kao da pripadam kod Rusa, pa makar i tih sa dna, koje prikazuje Balabanov, nego kod izvestacenih propagandnih americkih polu-ljudi.
  13. Meni nedostaju one emocije koje sam imala, koje su deo "ja". Sad ih retko osetim... Ove koje sad imam se mogu svesti sve na jednu rec: Strah. Tako da mi nedostaju... Zao mi je, ali znam da je to stereotip, da musku decu ucis da ne smeju da zaplacu ili ppokazu osecajnost. To nije dobro. Mi vise ne zivimo u pecinama, pa da muskarci moraju da budu neustrasivi i spremni da od lava ili tigra otimaju neki komad antilope, da bi doneli u pecinu i nahranili zenu i decu. Nije vise tako. A i ta muska dominacija, bajke o testosteronnu, nije to bas tako... Muskarci nemogu da budu jaci pol jer oni nikad nece znati kako je to biti trudan ili roditi decu. Samo to je dovoljno da se dokaze da oba pola, i zenski i muski, mogu i moraju d abudu i jaki ali i osecajni i slabi. Mi smo prilicno ravnopravni bioloski. Jeste da muskarci imaju vise misica itd. alli to je sve zaostavstina od tog jurenja za lavovoima iz davnih vremena... Dakle, kao sto ne moras da juris lavove, ti isto tako ne mroas ni da krijes emocije. Ali dzabe je pricati kad si ti odrastao s tim ubedjenjem. Ali posto to sada znas, molim te da ponekad sam sa sobom razmisljas, pisi dnevnik, ili pricaj nekako sam sa sobom i tako dozvoli sebi da pokusas da promenis to nauceno ponasanje da potiskujes sve. Jos ako bi nasao nekog prijatelja ili prijateljicu koji bi te podrzali i razumeli, da mozes da pricas s nekim o tome, to bi bilo najbolje. Jer surovo je da ti osecas nesto a nesmes da pokazes, a neka tamo devojcica sme.To nije fer. I bas kao sto lepo kazes, ti sve to guras u sebe. A ne treba da ti pricam da se posle nekog vremena takvog potiskivanja pojavljuju fizicke bolesti, od gastritisa, lupanja srca, problema sa glavoboljama, spavanjem, da ne nabrajam sad... Molim te pisi, pisi ovde... Pricaj,pisi dnevnik, pokusaj da izbacis. Ako ne moze, a ti onda kreni na fizicke aktivnosti, tako se isto deo potisnutog nekako izbaci, izmori se, idi na nekakav boks ili neke intenzivne sportove, umaraj se... Mozda to malko olaksa.. Ali imas prava na sve, samo treba sam sebi da dozvolis to... To je jedino vazno.... Ne daj se sine!
  14. Kao roditelj, potpuno podrzavam tvoj stav. Jer vi, tj deca, morate da zivite, imate svoje zivote... Roditelji su takvi kakvi su, uradili su sta su uradili (za vas) i sad je dosta... Ako imaju para, naravno, uzmite odmah, ali idite od njih. Nemss ptrebe da vas ucenjuju i na vama iskaljuju svoje besove. Ilustracija: jutros deci napravim dorucak koji su oni prethodno trazili. Oni, naravno, nece to da jedu (a trazili su), ali popiju kao po solju kakao-a i to kao bez secera. I jutros moj sin prospe celu solju po zidu. Neznam kako, to su misterije kako on uspeva da napravi razna sranja, ali tako je kako je. I ja sam mogla da pocnem da se derem i nateram ga da to cisti, da vicem blablabla. Ali zasto? Samo njima otezam, a ni meni ne bi bilo nista lakse. Ja ih nateram da se nista ne sikiraju, te naravno uzmem da to perem, a kako se ja oseam ne treba da pricam. Ali ni oni to ne treba da znaju. I operem to i ne pominjem vise. Sta je bolje? Sad bi mi neki zlobnici koji su roditleji rekli da ja to upropastavam decu jer kao razmazicu ih i nece biti sposobni da svoje greske babalbla. E bas me briga za te zlobnike, ali basd me briga. I eka su razmazeni. Samo da budu koliko je moguce zadovoljni sobom, da ne osecaju krivicu, da neznam, da im makar to olaksam, kad vec nemogu da im platim studije u Oxfordu ili tako negde... Dakle, roditelji treba da pomazu dok mogu. Kad ne mogu, arivedercci, dovidjenja, astaluego, "uzmi novce i bjezi"... A deca treba da se trude da ne iznevere SEBE...
  15. Mnogo mi je zao sto vam se to desava, znam da mnogo boli, ali sve znate, borite se kako mozete, to je stanje koje je ipak resivo... Ne dajte se!
  16. Draga Mia, meni su te faze u zivotu bile najlakse za prezivljavanje i zivljenje, kad dodjem u tu fazu da ne osesam skoro nista i ne mislim niocemu ozbiljnom... Onda ni sebe ne mrzim, ne mislim o tome, i bas kao sto ti kazes, svejedno mi je... Valjda je to stvarno nakupljen umor od svih tih osecanja... I to moze da traje dugo... Ali posle opet pocne ... I tako... iz faze u fazu...
  17. Nema ovde dovoljno mesta da ti odgovorim koliko i zbog cega sve mrzim sebe...
  18. Pila sam mnoge, ako ne i sve koji postoje. I sa svakim sam dobijala kilazu. Od jedne buckaste osobe sa oko 70 kila i 160cm visine, sada imam preko 125kg, neznam tacno koliko... najvise je bilo 129. A nisam porasla u visinu u medjuvremenu Poksavala sam u nekim periodima nekakav sport ili imitaciju, ono trcanje na masinama po jeftinim teretanama, setnje, malko plivanja... Pokusavala u vise navrata da ne jedem, izdrzim mesec ili dva, skinem 4 kila ili 5, i onda sve ispocertka... Neki ljudi imajus recu da od AD nemogu da jedu. Ja nisam od te vrste.
  19. Ne daj se, doslo je, ali ce i da ode...Te su nase "bolesti" ciklicne, tako svi kazu, ali niko ne objasnjava zasto...Mora da postoji neki razlog. Da nije foruma, ja neznam sta bih, casna rec...Procitam, nekad vise puta, nekad na brzinu, posle malo razmisljam, i svaki put osecam ono najvaznije: "Nisam sama i nisam jedina." I onda se malo lakse dise...
  20. Ljudi, ja vam dugujem uzasno veliko izvinjenje. Tek sad sam videla da pise "maniji" a ne "manjini". Ne vidim... Majko mila koji sam ja idiot, izvinjavam se mnogo! Nadam se da ce ti Venlefax proraditi kao sto treba i da ce biti bolje...
  21. Meni je npr Litijum bio tezak, otekle su mi noge kao slonu i nisam mogla da hodam. Idem dva koraka i nemogu vise, nemogu da disem, nemogu da mrdam... Posle su mi jednom dali (pored nekih antidepresiva) i onaj atipicni antipsihotik Abilify od koga su mi se bukvalno otvorile rane po nogama i curila je tecnost iz njih, serum ustvari, neverovatno nesto. I danas imam tamno bordo fleke po nogama, bas puno tih fleka, na mestima gde je to curilo... A od Maprotilina sam (uh sto je to bilo divno za spavanje) isto imala te otoke po nogama i lupanje srca i nisam mogla da udahnem dovoljno vazduha, kao neko gusenje. Pa nisam smela vise da pijem. A spavala sam od toga kao beba, vise od 6 sati u komadu. Medjutim, nece organizam da trpi... To su moja tri favorita sa najgorim nezeljenim dejstvima...
  22. Ako smem da kazem, a smem , nuspojave su losa stvar. Po definiciji. Dakle, ako pijes neki lek i imas nuspojave, onda ne treba vise da pijes taj lek. Jer lek treba da te izleci, a ne da te razboli od nekih drugih poremecaja. Dakle, nuspojave su nesto sto ukazuje da paciojent treba odmah da prestane sa uzimanjem leka. Nuspojave postoje zato sto farmaceutska industrija pravi lekove zbog zarade novca, a ne zbog poboljsanja naseg zdravlja. Dakle, oni naprave lek, taj lek deluje na neki simptom i smanjuje ga, ali na primer usput ostecuje jetru ili bubrege. Lek ce se pojaviti u prodaji bez obzira na nuspojave (zbog novca) ali ce na kutiji da pise "izaziva nuspojave". Kao pacijent, ti treba da probas lekove jedanpo jedan, dok ne naidjes na onaj koji kod tebe ne izaziva nuspojave tj izaziva najmanje nuspojava. Antidepresivi su lekovi koji deluju na sinapse u mozgu, na kontakte izmedju neurona, kojih mi imamo na milijarde. I razlicitih receptora na membranama neurona u podrucju tih sinapsi tj kontaktnih zona, ima na hiljade i hiljade razlicitih. Jedan lek kao sto je Zoloft, deluje na mnogo takvih mesta u mozgu, pa deluje u nekim regionima mozga gde smanjuje osecanja depresije, ali deluje i u nekim delovima koji npr regulisu neke hormone, metabolizam, rad nekih vaznih organa. I otuda nuspojave. Ti treba da sve unspojave uredno prijavis svom psihijatru, a on treba da bira bolju terapiju za tebe. Nadam se da sam uspela malo da ti pomognem...
  23. Ja se tebi izvinjavam, izvini sto ja ovako ostrasceno pisem o tim bolestima/poremecajima, jer je meni zao male dece, ispod 6 godina, a radim posao gde imam direktan uvid u klinicke podatke i nesmem da pisem o tome, ali uzasno je sta se radi. Ali ti sigurno treba da se testiras, ti testovi postoje, meni su davali par puta (zivim u Nemackoj i pre par godina sam bila kod njih u bolnici kao neki oblik teske depresije, pa su mi svasta davali, a nista mi nisu pomogli). Ali treba da odes kod psihijatra, zasto da ne odes? I ako je neki normalan covek/zena nece te shvatiti pogresno, nadam se barem, jer njihov je posao da pomognu. I treba da probas da popricas o svemu ovome s nekim profesionalcem, jer mozda postoji nacin da se pomogne. Oni bi to trebali da znaju. Vrlo cesto nedostatak volje, energije, koncentracije, ustvari poticu od neke potisnute neuroze a mozda su i ti poremecaji paznje zaista jedini uzrok. Na primer, znam za nekoliko gena koji su identifikovani u vezi sa tim poremecajima, postoje i razni experimenti radjeni na zivotinjama ali i neki testovi radjeni sa ljudima, uglavnom decom, ili mladjim osobama, ali vazi i za odrasle. Mi jos uvek o mozgu neznamo dovoljno. Svakako treba da odes na razgovor, nemas cega da se plasis, jedino da ta osoba bude neka normalna, da nije neko zauzet i isfrustriran niskom platom, pa da ti s vrata napise recept za neke lekove i izbaci te... Raspitaj se nekako, ili ovde na forumu ili negde, ko je dobar. Ja mogu od srca da ti preporucim Dr Milana Milica, on ima sad neku privatnu ordinaciju ali neznam kako se zove. On je covek fenomenalan i strucnjak i covek. I verovatno radi sa slicnim ljudima, probaj da pitas. Mozda cak moze negde da se nadje i besplatno, neko savetovaliste. Bila je i neka zena psiholog, jednom sam je upoznala, Vesna Brzev, ona je bas onako fina zena. Raspitaj se ti jos pa idi kod nekog i molim te da se ne plasis, jer oni zaista mogu da pomognu. I izvini molim te ako sam te bilo sta povredila, ne msilim ja da ti simptomi ne postoje, daleko od toga, samo sam protiv toga da se maloletnima, koji nisu izasli iz puberteta (zbog sazrevanja neuronskih kontakata i reza itd) daju lekovi za koje ni strucnjaci neznaju kako tacno deluju... Izvini molim te, i sa srecom!
  24. Drago mi je da pomazu, mozda ja gresim... Drago mi je i nadam se da ce biti jos bolje
  25. Zao mi je sto je tako, ali ako verujes da ce ti lekovi pomoci, slusaj doktora. Onaj Eglonyl ti je verovatno prepisan kao dodatak SSRI antidepresivu jer je on antagonist D2 dopaminskih receptora i deluje u nekim slucajevima blado antidepresivno, ali i blago anksioliticno, medjutim psihijatri misle da on konkretno poboljsava dejstvo originalnog antidepresiva koji pijes, zbog te ravnoteze izmedju neurotransmitera. Venlefaxin je SNRI, tj on povecava koncetraciju i serotonina i noradrenalina. Ja pijem to ima par godina, prekinula sam na 2 godine, pocela ponovo i isto mi deluje. Doduse ja imam 54 godine i pijem sva ta ... da ne kazem ruznu rec za lekove, vec 20 godina. I posle svih tih godina mogu da zakljucim da meni u mozgu nije mnogo bolje. Mozda malo, ali ne mnogo. Ali sam dobila preko 60kg, dijabetes tip 2 i sve psoledice, glaukom, pritisak, losi su mi bubrezi, i da ne nabrajam sad... DAkle, fizicki sam prilicno ostecena kao posledica tzih svih lekova. Mislim da je bolje bilo da sam isla na psihoterapiju i uporno uporno uporno pokusavala da tako sebi pomognem, a ne lekovima. Ali nisam i kajem se. Medjutim, ti probaj i taj Zoloft, mnogi su ga hvalili.... ali probaj da u dobrim fazama stvoris neke navike kojij ces se drzati kasnije, kad se skines s lekova ili kad ciklicno dodje losa faza. Ako stvoris navike, bilo kakve, mozes da se uz njih izvuces... Samo napred!
×
×
  • Create New...