Jump to content
Depresija Forum

ruzza

Honorable Members
  • Content Count

    8,291
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    70

Everything posted by ruzza

  1. ruzza

    Nesanica

    Draga, davali su mi razne lekove godinama, preko 20 godina idem po psihijatrima. ocigledno imam neki poremecaj u mozgu. nemam pojma... Ne deluje nista. Osim to kad mi skoci noradrenalin, ali to na zalost kod mene ima veoma jake efekte na bubrege...Tako da se mucim ne-dobrovoljno, na zalost. Hvala ti na brizi!
  2. ruzza

    Nesanica

    Drago mi je da deluje... Jeste, ovo sa isprekidanim spavanjem i sve te muke, dugogodisnje, nekad mi stvarno dodje da se obesim. Kao da me neko ukleo. Sta sam bre ja Bogu zgresila da nemogu da spavam bar 6 sati nocu, eto moze i 5... Ali nesto sam valjda zgresila, pojma nemam...
  3. ruzza

    Nesanica

    Duso, kakvu so? Sve sam lekove pila, po preporuci psihijatra, triciklicne AD, SSRI, SNRI, tetraciklicne, neke atipicne antipsihotike... Nista. Nista ne pomaze. Jedino mi je pomagao nekakav Maprotilin (sto dize nornadrenali) ali sam od njega dobijala uzasne otoke na nogama i probleme s bubrezima, odmah, drugi dan vec, pa su mi to najstroze zabranili...
  4. ruzza

    Nesanica

    Kod mene nista ne deluje efikasno. Nemogu da spojim duze od dva sata, mozda ni toliko. Ponekad spavam 3 ili 4 puta po tih sat i po ili dva, sto bude bas dosta. Ali ponekad nemogu, i budim se direktnoiz zivog sna, svaki put. I tako godinama...
  5. Evo procitrala sam to na Wikipediji, pise "ne-invazivna", par redova ispod pise da moze da izazove epilepticke napade itd. To je vrsta elektrosokova, samo kontrolisanijih nego nekad. I to deluje neselektivno na ceo region mozga na koji su usmerene elektrode ili sta god. Dakle, neselektivno. Pa se onda postavlja pitanje koliko je to neinvazivno i koliko je dobro. Ja bih radije probala ketamin.
  6. ruzza

    Nesanica

    Ponekad jednostavno nista ne pomaze. Onda cekas. Kad bih mogla da budem malo sama, tj da nestane negde ovaj nesrecni covek koji zivi tu, koga izdrzavam i trpim godinama, a da pojma nemam zasto, kad bih bila malo slobodna i da njega nema, mozda bih mogla da se resetujem... Ovako, s negativnom osobom koja me ubija neprekidno, nemogu ni da se umorim ni da se odmorim. Nista od spavanja.
  7. Ako je neko dobar, posalji i meni adresu ili ime, necu da te odam casna rec...
  8. A gde nadjes GABA i tako to? jel moze bez recepta?
  9. Verujem i to je bioloski jedino ispravno ponasanje. Ali ne primenjujem nikada. Barem ne svesno. Ja imam ugradjen program, iz podsvesti ili odakle li, da automatski krecem ka drugome. I kao da aktivno zelim da budem korisna bas drugima, a ne sebi. A posle se ljutim i na sebe i na njih. Kakvo licemerje.
  10. Primetila sam da kod moje dece (pubertet, 17 godina) postoje periodi kad predugo spavaju. Ali ne na isti nacin. Mislim da nekad beze od sveta tako sto leze ispod jorgana. Moja cerka ponekad moze ceo dan da provede u krevetu, ponekad cita, ali ponekad samo pokrije glavu i lezi tako satima. Ali mislim da ne spava. I mislim da je zdravije kad zaista spavas, nego kad samo lezis i krijes se od sveta. Ali opet, i kad previse spavas, opet bezis od sveta. Kazu da je najbolje kao pod nekom diktaturom, ustajanje u isto vreme, blablabla, legnes u isto vreme, i tako svaki dan. Dok se organizam ne istrenira da spava u odredjeno vreme i odredjen broj sati. Ali ko bi to mogao da izvede u ovom surovom svetu? Podrzavam i hiper i hipo-spavace. Nikome nije lako...
  11. joj kako te razumem.... Mnogo mi nedostaje Xanax...
  12. Pijem 5-6 kafa dnevno i minimu 3 ona energy booster pica bez secera. Znam da ne valja ali nemam energije i moram da se nekako pokrecem... Smanjicu... Preci cu na zeleni caj kad-tad.
  13. moje iskustvo s fluoxetinom je: 3 godine, 80mg dnevno. Onda je prestao da deluje. U toku te tri godine sam nekako funkcionisala iako mi nije bilo bas lako ali sam bila svesna svih problema. Posle su mi dali Venlafaxin 300mg. Neznam sta je bolje ili gore...
  14. Ali "rukopisi ne gore" (Bulgakov) Istina, gledam juce jedna zena s posla koju znam, imala je jedno 150 kila, sad je na ispod 100. Kao da je druga osoba. Menja se. Brine o sebi. Voli sebe. A sta mi radimo? Unistavamo se jedenjem, ne uzimanjem lekova, i to je isto samopovredjivanje, vidi se sve... ne mozes da sakrijes... Mozda i namerno radimo to tako da se vidi, jer trazimo pomoc, paznju, kao neka mala deca. Kao da neumemo sami sa sobom da se dogovorimo hocemo li ziveti ili ne. Jer ovo nije zivot. Treba da sednes sa sobom i kazes: cemu ovo prejedanje? I da probas da nadjes odgovor. Isto je sa seckanjem, stipanjem, cuppanjem kose, uzimanjem pogresnih lekova, postoje razni nacini... Zasto? Kazu da je to jer nemozemo da trpimo psihicku bol. Meni je ovo sto ja radim, ubijanje hranom, neuzimanjem lekova za pritisak i insulina, to mi je kukavicki. Ili odustanes odmah od svega ili zivis. Nemoze izmedju. A ja se guram u to "izmedju". Kao neka najgora kukavica.
  15. Nekad bude jako lose ali kad nemam lekova (a najcesce nemam anksiolitike) ja onda moram da se smirim drugacije, i na poslu, na primer, odem u wc i zatvorim se i ponavljam "proci ce, proci ce, proci ce" i disem polako, brojim, i nekako se malo smirim. To kad moram. Ali kad sam sama, kad nema ljudi oko mene, onda mnogo vise panicim i mnogo mi je losije. Znaci, kao da mi imamo tu snagu u sebi ali je ne aaktiviramo uvek. Ti si meni govorio da se okruzim ljudima, da se druzim, setam, izlazim... Secas se sigurno... Moras i ti to, ma znas ti to bolje od mene... Samo hrabro Macak, ti si toliko do sad sebe savladavao i borio se sa raznim demonima, pobedices i ovo! Iskreno se samo nadam da ces sto pre naci neku divnu zenu da ti pravi drustvo, jer to je najbolji lek
  16. Macak, najbolje da ga uopste nemas kod kuce, to ti je moj savet od srca... Jedva sam se skinula, ali jedva. I jos mi nedostaje i olaksanje kad ga uzmem je bilo najbolje, bolje nego bilo koji drugi lek... ali ne vredi, zavisnost koja se stvara je zaista strasna. Tako da probaj da ga ni ne kupujes, ja trpim, sta cu... Ne bih prezivela jos jedno onakvo "skidanje" sa ksanaksa, stvarno je bilo strasno. Probaj neku zamenu, mada nema zamene ... ali neki ankisolitik drugi, nesto drugo...
  17. Ja se cesto setim pokojnog Zorana Djindjica i kako je govorio "ustanete ujutru, tesko vam je, umijete se hladnom vodom, istusirate se hladnom vodom. Pa sredite svoju sobu. Pa sredite svoj stan. Pa sredite dvoriste. Pa ulicu, pa grad..." tako nekako... Pocne se od umivanja hladnom vodom
  18. Macak, druze moj, bas mi nedostajes...
  19. Treba da odes do lekara, ali i da malo povecas magnezijum, i treba da radis neke vezbe za misice ledja, da ojacas malo drzanje kicme. Sreca da nemas jak i ostar bol u ledjima, to je dobar znak. Tup bol je mozda zbog slabosti misica ledja... Mozda... A drhtanje misica nogu moze da bude stvarno zbog nedostatka nekih minerala. Ali nemoj da se plasis, sigurno se moze popraviti uz malo korekcije, malo vezbi... ali idi kod doktora za svaki slucaj...
  20. Citam ovu temu i potpuno sve razumem, ista sam i ja kao i vecina vas, ali zanimljivo je sto bih decije sobe mogla da sredjujem svaki dan, samo kad bi oni dozvolili. Drugo nista ne mogu i mrzi me uzasno, ali njihove sobe bih odmah sad mogla da sredjujem. A njihove sobe su kao i sve ovde pomenute, sa gomilama svega, prasina, garderoba, knjige, igracke, sve pomesano. Pa kad vam majke zvocaju (sto rece Pablo) to je mozda zato sto brinu za vas, casnu rec vam dajem, majke se brinu za vase zdravlje i onda bi da sklone sve, obrisu prasinu (kao da prasina ubija) i da ociste i blablabla... To je to "zvocanje", barem kako ja razumem. Ja se trudim da zvocam na duhovit nacin, ali naravno da moju decu bas briga... Da sam u vasoj blizini, rado bih dolazila da vam spremim sobe svima, casnu rec dajem. Ali svoje stvari, ukljucujuci i lekove i bitna dokumenta, ne umem i Necu da sredjujem. Zanimljivo.
  21. Dobar savet je da uzimas Omega 3, pa i maslinovo ulje, vitamine B, proizvode sa triptofanom kao sto su mleko, sirevi, Tofu sir od soje, soja... pa onda sto manje secera a sto vise dobrih masti, pa sve ono: sport, aktivnosti, sunce, barem 2 litra vode dnevno... onda Vitamin D3, to sad skoro da svima treba (zbog loseg lvaliteta hrane) i vitamin C... Komplex B vitamina je jako vazan... ali najbolja bi bila psihoterapija. Mada, ako ti ne pomaze, nema veze... svaki covek je prica za sebe, i ti treba da nadjes neki nacin kako da zivis a da tebi bude lakse, jer najbolje ces ti sam znati sta ti prija... Ne daj se! Samo napred!
  22. I dakle nemoze tebi ritalin tj kako se jos zove, Concerta, jer je to za malu decu... Dakle, zemljo otvori se... Zao mi je sto nece da ti daju tu terapiju, ali makar eto znas sad, da budes u miru sa sobom, samo hrabro... Mada, toliko je bezobrazno i vredja bazicvnu inteligenciju, da moze da se daje maloj deci sa nesazrelim CNSom, a nemoze tebi sa 22 godine... Ovaj svet je stvarno... Nemam reci...
  23. recite mi da li bi opisali vaš život kao sređen? Ne. Naprotiv. ako je nesređen da li mislite da je u tome gori od mentalno zdravijih ljudi Jeste gori. Mnogo. patite li da kao u američkim filmovima ustanete u cik zore optrčite krug po plaži tuširanje kafa đus blistavi idete na posao Naravno. Sanjam o tim americkim porodicnim vecerama u savrsenim kuhinjama, o posteljini boje lavande, o apotekarski uredjenom stanu , o svakodnevnom bavljenju sportom, vitaminima, kurkumom, ehinaceom, veganizmom, gluten-free ishranom, blablabla. Ali nisam sigurna da li patim zato sto bih ja zaista to htela, ili mi je ta slika nametnuta kroz filmove, reklame, vaspitanje ili sta god... samo da proverim ima li neko kao ja da je našao recept (za sreću) da se izbori s ovim Ja nisam nasla recept za srecu, ali je dobra vest da ga vise ne trazim. Odustala sam. I iskreno, da mogu sada da udjem u neki film, radije bih usla u neki film Balabanova nego u americke filmove. Iako kao zelim tu posteljinu boje lavande... Ali nekako ne osecam da sam to ja. Nekako se osecam kao da pripadam kod Rusa, pa makar i tih sa dna, koje prikazuje Balabanov, nego kod izvestacenih propagandnih americkih polu-ljudi.
  24. Meni nedostaju one emocije koje sam imala, koje su deo "ja". Sad ih retko osetim... Ove koje sad imam se mogu svesti sve na jednu rec: Strah. Tako da mi nedostaju... Zao mi je, ali znam da je to stereotip, da musku decu ucis da ne smeju da zaplacu ili ppokazu osecajnost. To nije dobro. Mi vise ne zivimo u pecinama, pa da muskarci moraju da budu neustrasivi i spremni da od lava ili tigra otimaju neki komad antilope, da bi doneli u pecinu i nahranili zenu i decu. Nije vise tako. A i ta muska dominacija, bajke o testosteronnu, nije to bas tako... Muskarci nemogu da budu jaci pol jer oni nikad nece znati kako je to biti trudan ili roditi decu. Samo to je dovoljno da se dokaze da oba pola, i zenski i muski, mogu i moraju d abudu i jaki ali i osecajni i slabi. Mi smo prilicno ravnopravni bioloski. Jeste da muskarci imaju vise misica itd. alli to je sve zaostavstina od tog jurenja za lavovoima iz davnih vremena... Dakle, kao sto ne moras da juris lavove, ti isto tako ne mroas ni da krijes emocije. Ali dzabe je pricati kad si ti odrastao s tim ubedjenjem. Ali posto to sada znas, molim te da ponekad sam sa sobom razmisljas, pisi dnevnik, ili pricaj nekako sam sa sobom i tako dozvoli sebi da pokusas da promenis to nauceno ponasanje da potiskujes sve. Jos ako bi nasao nekog prijatelja ili prijateljicu koji bi te podrzali i razumeli, da mozes da pricas s nekim o tome, to bi bilo najbolje. Jer surovo je da ti osecas nesto a nesmes da pokazes, a neka tamo devojcica sme.To nije fer. I bas kao sto lepo kazes, ti sve to guras u sebe. A ne treba da ti pricam da se posle nekog vremena takvog potiskivanja pojavljuju fizicke bolesti, od gastritisa, lupanja srca, problema sa glavoboljama, spavanjem, da ne nabrajam sad... Molim te pisi, pisi ovde... Pricaj,pisi dnevnik, pokusaj da izbacis. Ako ne moze, a ti onda kreni na fizicke aktivnosti, tako se isto deo potisnutog nekako izbaci, izmori se, idi na nekakav boks ili neke intenzivne sportove, umaraj se... Mozda to malko olaksa.. Ali imas prava na sve, samo treba sam sebi da dozvolis to... To je jedino vazno.... Ne daj se sine!
  25. Kao roditelj, potpuno podrzavam tvoj stav. Jer vi, tj deca, morate da zivite, imate svoje zivote... Roditelji su takvi kakvi su, uradili su sta su uradili (za vas) i sad je dosta... Ako imaju para, naravno, uzmite odmah, ali idite od njih. Nemss ptrebe da vas ucenjuju i na vama iskaljuju svoje besove. Ilustracija: jutros deci napravim dorucak koji su oni prethodno trazili. Oni, naravno, nece to da jedu (a trazili su), ali popiju kao po solju kakao-a i to kao bez secera. I jutros moj sin prospe celu solju po zidu. Neznam kako, to su misterije kako on uspeva da napravi razna sranja, ali tako je kako je. I ja sam mogla da pocnem da se derem i nateram ga da to cisti, da vicem blablabla. Ali zasto? Samo njima otezam, a ni meni ne bi bilo nista lakse. Ja ih nateram da se nista ne sikiraju, te naravno uzmem da to perem, a kako se ja oseam ne treba da pricam. Ali ni oni to ne treba da znaju. I operem to i ne pominjem vise. Sta je bolje? Sad bi mi neki zlobnici koji su roditleji rekli da ja to upropastavam decu jer kao razmazicu ih i nece biti sposobni da svoje greske babalbla. E bas me briga za te zlobnike, ali basd me briga. I eka su razmazeni. Samo da budu koliko je moguce zadovoljni sobom, da ne osecaju krivicu, da neznam, da im makar to olaksam, kad vec nemogu da im platim studije u Oxfordu ili tako negde... Dakle, roditelji treba da pomazu dok mogu. Kad ne mogu, arivedercci, dovidjenja, astaluego, "uzmi novce i bjezi"... A deca treba da se trude da ne iznevere SEBE...
×
×
  • Create New...