Jump to content
Depresija Forum

ruzza

Honorable Members
  • Content Count

    8,291
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    70

Everything posted by ruzza

  1. Mnogo mi je zao sto vam se to desava, znam da mnogo boli, ali sve znate, borite se kako mozete, to je stanje koje je ipak resivo... Ne dajte se!
  2. Draga Mia, meni su te faze u zivotu bile najlakse za prezivljavanje i zivljenje, kad dodjem u tu fazu da ne osesam skoro nista i ne mislim niocemu ozbiljnom... Onda ni sebe ne mrzim, ne mislim o tome, i bas kao sto ti kazes, svejedno mi je... Valjda je to stvarno nakupljen umor od svih tih osecanja... I to moze da traje dugo... Ali posle opet pocne ... I tako... iz faze u fazu...
  3. Nema ovde dovoljno mesta da ti odgovorim koliko i zbog cega sve mrzim sebe...
  4. Pila sam mnoge, ako ne i sve koji postoje. I sa svakim sam dobijala kilazu. Od jedne buckaste osobe sa oko 70 kila i 160cm visine, sada imam preko 125kg, neznam tacno koliko... najvise je bilo 129. A nisam porasla u visinu u medjuvremenu Poksavala sam u nekim periodima nekakav sport ili imitaciju, ono trcanje na masinama po jeftinim teretanama, setnje, malko plivanja... Pokusavala u vise navrata da ne jedem, izdrzim mesec ili dva, skinem 4 kila ili 5, i onda sve ispocertka... Neki ljudi imajus recu da od AD nemogu da jedu. Ja nisam od te vrste.
  5. Ne daj se, doslo je, ali ce i da ode...Te su nase "bolesti" ciklicne, tako svi kazu, ali niko ne objasnjava zasto...Mora da postoji neki razlog. Da nije foruma, ja neznam sta bih, casna rec...Procitam, nekad vise puta, nekad na brzinu, posle malo razmisljam, i svaki put osecam ono najvaznije: "Nisam sama i nisam jedina." I onda se malo lakse dise...
  6. Ljudi, ja vam dugujem uzasno veliko izvinjenje. Tek sad sam videla da pise "maniji" a ne "manjini". Ne vidim... Majko mila koji sam ja idiot, izvinjavam se mnogo! Nadam se da ce ti Venlefax proraditi kao sto treba i da ce biti bolje...
  7. Meni je npr Litijum bio tezak, otekle su mi noge kao slonu i nisam mogla da hodam. Idem dva koraka i nemogu vise, nemogu da disem, nemogu da mrdam... Posle su mi jednom dali (pored nekih antidepresiva) i onaj atipicni antipsihotik Abilify od koga su mi se bukvalno otvorile rane po nogama i curila je tecnost iz njih, serum ustvari, neverovatno nesto. I danas imam tamno bordo fleke po nogama, bas puno tih fleka, na mestima gde je to curilo... A od Maprotilina sam (uh sto je to bilo divno za spavanje) isto imala te otoke po nogama i lupanje srca i nisam mogla da udahnem dovoljno vazduha, kao neko gusenje. Pa nisam smela vise da pijem. A spavala sam od toga kao beba, vise od 6 sati u komadu. Medjutim, nece organizam da trpi... To su moja tri favorita sa najgorim nezeljenim dejstvima...
  8. Ako smem da kazem, a smem , nuspojave su losa stvar. Po definiciji. Dakle, ako pijes neki lek i imas nuspojave, onda ne treba vise da pijes taj lek. Jer lek treba da te izleci, a ne da te razboli od nekih drugih poremecaja. Dakle, nuspojave su nesto sto ukazuje da paciojent treba odmah da prestane sa uzimanjem leka. Nuspojave postoje zato sto farmaceutska industrija pravi lekove zbog zarade novca, a ne zbog poboljsanja naseg zdravlja. Dakle, oni naprave lek, taj lek deluje na neki simptom i smanjuje ga, ali na primer usput ostecuje jetru ili bubrege. Lek ce se pojaviti u prodaji bez obzira na nuspojave (zbog novca) ali ce na kutiji da pise "izaziva nuspojave". Kao pacijent, ti treba da probas lekove jedanpo jedan, dok ne naidjes na onaj koji kod tebe ne izaziva nuspojave tj izaziva najmanje nuspojava. Antidepresivi su lekovi koji deluju na sinapse u mozgu, na kontakte izmedju neurona, kojih mi imamo na milijarde. I razlicitih receptora na membranama neurona u podrucju tih sinapsi tj kontaktnih zona, ima na hiljade i hiljade razlicitih. Jedan lek kao sto je Zoloft, deluje na mnogo takvih mesta u mozgu, pa deluje u nekim regionima mozga gde smanjuje osecanja depresije, ali deluje i u nekim delovima koji npr regulisu neke hormone, metabolizam, rad nekih vaznih organa. I otuda nuspojave. Ti treba da sve unspojave uredno prijavis svom psihijatru, a on treba da bira bolju terapiju za tebe. Nadam se da sam uspela malo da ti pomognem...
  9. Ja se tebi izvinjavam, izvini sto ja ovako ostrasceno pisem o tim bolestima/poremecajima, jer je meni zao male dece, ispod 6 godina, a radim posao gde imam direktan uvid u klinicke podatke i nesmem da pisem o tome, ali uzasno je sta se radi. Ali ti sigurno treba da se testiras, ti testovi postoje, meni su davali par puta (zivim u Nemackoj i pre par godina sam bila kod njih u bolnici kao neki oblik teske depresije, pa su mi svasta davali, a nista mi nisu pomogli). Ali treba da odes kod psihijatra, zasto da ne odes? I ako je neki normalan covek/zena nece te shvatiti pogresno, nadam se barem, jer njihov je posao da pomognu. I treba da probas da popricas o svemu ovome s nekim profesionalcem, jer mozda postoji nacin da se pomogne. Oni bi to trebali da znaju. Vrlo cesto nedostatak volje, energije, koncentracije, ustvari poticu od neke potisnute neuroze a mozda su i ti poremecaji paznje zaista jedini uzrok. Na primer, znam za nekoliko gena koji su identifikovani u vezi sa tim poremecajima, postoje i razni experimenti radjeni na zivotinjama ali i neki testovi radjeni sa ljudima, uglavnom decom, ili mladjim osobama, ali vazi i za odrasle. Mi jos uvek o mozgu neznamo dovoljno. Svakako treba da odes na razgovor, nemas cega da se plasis, jedino da ta osoba bude neka normalna, da nije neko zauzet i isfrustriran niskom platom, pa da ti s vrata napise recept za neke lekove i izbaci te... Raspitaj se nekako, ili ovde na forumu ili negde, ko je dobar. Ja mogu od srca da ti preporucim Dr Milana Milica, on ima sad neku privatnu ordinaciju ali neznam kako se zove. On je covek fenomenalan i strucnjak i covek. I verovatno radi sa slicnim ljudima, probaj da pitas. Mozda cak moze negde da se nadje i besplatno, neko savetovaliste. Bila je i neka zena psiholog, jednom sam je upoznala, Vesna Brzev, ona je bas onako fina zena. Raspitaj se ti jos pa idi kod nekog i molim te da se ne plasis, jer oni zaista mogu da pomognu. I izvini molim te ako sam te bilo sta povredila, ne msilim ja da ti simptomi ne postoje, daleko od toga, samo sam protiv toga da se maloletnima, koji nisu izasli iz puberteta (zbog sazrevanja neuronskih kontakata i reza itd) daju lekovi za koje ni strucnjaci neznaju kako tacno deluju... Izvini molim te, i sa srecom!
  10. Drago mi je da pomazu, mozda ja gresim... Drago mi je i nadam se da ce biti jos bolje
  11. Zao mi je sto je tako, ali ako verujes da ce ti lekovi pomoci, slusaj doktora. Onaj Eglonyl ti je verovatno prepisan kao dodatak SSRI antidepresivu jer je on antagonist D2 dopaminskih receptora i deluje u nekim slucajevima blado antidepresivno, ali i blago anksioliticno, medjutim psihijatri misle da on konkretno poboljsava dejstvo originalnog antidepresiva koji pijes, zbog te ravnoteze izmedju neurotransmitera. Venlefaxin je SNRI, tj on povecava koncetraciju i serotonina i noradrenalina. Ja pijem to ima par godina, prekinula sam na 2 godine, pocela ponovo i isto mi deluje. Doduse ja imam 54 godine i pijem sva ta ... da ne kazem ruznu rec za lekove, vec 20 godina. I posle svih tih godina mogu da zakljucim da meni u mozgu nije mnogo bolje. Mozda malo, ali ne mnogo. Ali sam dobila preko 60kg, dijabetes tip 2 i sve psoledice, glaukom, pritisak, losi su mi bubrezi, i da ne nabrajam sad... DAkle, fizicki sam prilicno ostecena kao posledica tzih svih lekova. Mislim da je bolje bilo da sam isla na psihoterapiju i uporno uporno uporno pokusavala da tako sebi pomognem, a ne lekovima. Ali nisam i kajem se. Medjutim, ti probaj i taj Zoloft, mnogi su ga hvalili.... ali probaj da u dobrim fazama stvoris neke navike kojij ces se drzati kasnije, kad se skines s lekova ili kad ciklicno dodje losa faza. Ako stvoris navike, bilo kakve, mozes da se uz njih izvuces... Samo napred!
  12. Nova istrazivanja iz razvojne psihologije pokazuju da upotreba racunara kod dece i mladjih dovodi do gubitka koncentracije i paznje, jer se na ekranu slike i zvuci brze menjaju nego u realnosti i previse je informacija... Kazu da pada i procecan IQ. Ko zna... Ja kad vidim na ulici ljude i decu koji bulje u one telefone, sve mi je jasno...
  13. Postoje testovi, kod svakog psihologa, ali pitanje je koliko je sve to precizno. Verovatno ti najbolje znas sta je s tobom. Jer nedostatak paznje moze biti uzrokovan mnogim stvarima, a s druge strane postoje definisane mutacije u nekim genima koje su (navodno) precizno povezane sa ADD ili ADHD ili slicnim nekim poremecajima. Sada su u americi popularni poremecaji PANDA (Pediatric Autoimmune Neuropsychiatric Disorders) i PANDAS (Pediatric Autoimmune Neuropsychiatric Disorders Associated with Streptococcal Infections) za koje nema objasnjena, i uskoro ce i nasi psihijatri, pedijatri i psiholozi poceti s tim dijagnozama jer nemaju ojma sta je deci. A toj deci nije nista posebno, imaju ceste upale grla ili usilju, malo su nemirni ili nepazljivi, ne slusaju roditelje (a zamisli da si malo dete koje nonstop ima upalu srednjeg uva a to uzasno boli, pa koga bi slusao ili kako bi se ponasao?) i roditelji su nervozni, oni bi da dete sedi ceo dan i meditira, i eto... Onda lekari toj deci daju antidepresive, psihostimulanse, antipsihotike i ankisolitike. Posle toga deci bude jos gore i na kraju im dodaju jos i dijagnozu autizma. I eto...
  14. Tesko... ponavljam u sebi neke kratke fraze, pokusavam da brojim dok disem, a ako nije velika frka smiruje me nesto glupo kao sto je resavanje ukrstenih reci ili neka glupa igrica ...
  15. ruzza

    Otac

    Pablo, mozda treba da pokusas korak po korak, kao sto su te ranije savetovali nasi forumasi, da potrazis neku sobu koju bi mogao da platis od plate, pa polako... mozda da citas mogucnosti za odlazak u neko inostranstvo, znam da je tesko ali nije nemoguce... On ima svoju patologiju i prenosi je na tebe, i to se nikada nece zavrsiti. Bice samo gore. Jer mi roditelji (ja sam roditelj dvoje dece) kako starimo, tako vise mislimo o deci i kao brinemo ili stvarno brinemo, a neki od nas se direktno emsaju deci u zivot, makar ta deca imala preko 30 ili cak 40 godina... I od nas, roditelja, treba bezati. Iskreno, govorim ovo kao majka. VErujem da bi mojoj deci bilo bolje da se osamostale cim jos malo porastu (ssad imaju po 17 godina). Pobaj da polako gledas neke mogucnosti, da gledas u buducnost, a nemoj da misis o njemu ili njegovim postupcima, nemoj da trosis energiju na to ako ikako mozes... Jer on se nikad nece promeniti. Ali ti mozes da se promenis i da pobegnes! Ne daj se!
  16. Slazem se, cim covek shvati da je zlostavljan morao bi da nekako reaguje... Ali nekad ne shvatis odmah...
  17. Jedino resenje da se spreci to drzanje lekcija je da od samog pocetka komunikacije s nekom osobom (ako ti to nije roditelj ili neko koga znas od rodjenja) postavis odmah pravila da to nece moci. Kazes lepo "nemoj da mi drzis lekcije". Ili tako nekako. Jer ako saslusas makar do pola, ako odcutis prvu recenicu, gotovo je... ta ce osoba celog zivota da te smara. Jer sustinsko je pitanje ovde "Zasto ljudi nekome drze lekcije?" Dal iskreno mislimo da nas vole toliko da zele da nam pomognu pa nam zato kao pricaju sta treba? To je potpuno nelogicno, jer da nas zaista vole, valjda bi nas saslusali i probali da razmisle kako je nama u nasoj kozi, a ne bi odmah poceli da nam govore savete iz svoje koze, koja je drugacija? Dakle ubedjena sam da vecina ljudi, medju kojima su najvise zastupljeni roditelji, drze te lekcije jer su sami nesrecni ili iskvareni iznutra, i govore zapravo o sebi, a ne o nama. Oni nas uopste ne konstatuju kao individue, oni samo istresaju na nama svoje frustracije. To je kao kad na sahrani nekog manje poznatog, ljudi koji su dosli jer je "red da se dodje" pocnu da placu. Za kim ooni placu? Za sobom, naravno. Tako i ove lekcije, i popovanje i sve to... To je ustvari sebicno izbacivanje licnih frustracija koje sa nama, kojima su lekcije upucene, nema ama bas nikakve veze... inace, meni svi drze lekcije jer sam dopustila i jer se od pocetka postavljam tako. Pustam. Govorio mi je psihijatar da je to zato sto ja verujem ljudima, generalno. A to kao nije bas najmudrije. Ne treba dopustati nikome da ti drzi lekcije. S kojim pravom? Naravno, ako si navucen na heroin ili aktivno seces vene u javnosti, naravno da te treba spreciti, ali one klasicne lekcije o tome kako treba da se ponasas i dal ovo treba da radis ovako ili onako... to su besmislice.
  18. Fenix, koliko imas godina? Ima li neka sigurna kuca u koju mozes da odes kao zrtvaporodicnog nasilja?
  19. Trebalo bi da postoje drzavne ustanove gde bi se to moglo prijaviti, nekakve socijalne sluzbe itd. Medjutim, to se sve raspalo i svuda se raspalo, dakle i na istoku i na zapadu, sve se raspalo. Ali ako taj psihik´cki bolesnik ima nekoh´g od poverenja, ako postoji ijedna osoba koja je tu, koja ima razumevanja, koja veruje, treba se njoj obratiti, Ispricati. Saslusati misljenje. Mozda naucimo nesto pametno. Mozda ta osoba visi realnije od nas (psihicki zlostavljanih). Ako nemamo nikoga, onda obicno trpimo. Ali valjda postoji neki veci smisao. Ili postoji granica do koje neko moze da trpi zlostavljanje, pa kad dodje do nekog nivoa nepodnosljivosti, VALJDA cemo da reagujemo. Na zalost, mi koji smo psihicki bolesnici, vidimo i osecamo realnost drugacije od onih koji nas okruzuju. Tako da nekad njihovo tumacenje tumacimo kao zlostavljanje, a mozda to nije... Ili ne tumacimo zlostavljanje nromalno. ili ne prepoznajemo zlostavljanje. Nama treba lecenje i neko kome mozemo da verujemo. Ako nista ne pomogne, postoje neki manastiri ili religijske ustanove, neznam za sve zemlje sveta ali znam za bivsu SFRJ i znam za neke zajednice u Americi i Kanadi, gde odes pa ti pomognu na svoj nacin. I kazu da zaista pomognu. JEr ti ljudi koji su zaista religiozni, oni su po definiciji dobri ljudi i prici ce nam s dobrim namerama. Na svoj nacin.
  20. Ako mislis na pucanje koze na usnama, to je verovatnije od zime i vetra, jer je napolju niska temperatura. Lekovi tesko izazivaju pucanje koze. Mogu neki lekovi da izazovu susenje koze a onda i efekat tog ljustenja ili "pucanja" (predpostavljam, bez krvi)... ali to su retki ekefti. Ako ih primetis, treba da pijes puno vode i da mazes povremeno kozu lica i usana i ruku nekom kremom, bio kojom, obiv´cnom kremom za ebe ili Niveom, ne trreb da dajes pare na neke specijalne kreme.
  21. Moze i tako... znas kako kaze onaj neki u filmu Ko to tamo eva :" Sve zavisi snajka od toga sta vi hocete". E tako i za nas vazi. Sve zavisi od toga sta MI hocemo. Kao da mi hocemo da budemo te dijagnoze, lakse nam je da odustanemo od borbe i da se prepustimo tome, tom stanju "dijagnostifikovanog"pasivniog cekanja smrti. A Primal Pain draga moja, pisem i tebi i sebi, i pitam i sebe i tebe zasto je to tako. Zasto bismo odustajale? A onda, od cega odustajemo? Sta je to sto postoji van dijagnoza, van nas, van negde.. Nesto... Nekakav ZIVOT, nesto neuhvatljivo, ljubav, snovi, pad i let, gde je bre to sve? Ko nas je slagao da to postoji i da tako mora? Koje su tvoje dijagnoze? Depresija, na primer. Ti nemozes biti depresija. Ti mozes da povremeno stvaras depresiju, u sebi i oko sebe. Ali postoji i nesto drugo. Ali sta, majku mu? I kako se to drugo pravi? I kad se to pravi? I kojom energijom? Nista neznam. Samo imam osecaj duboko u utrobi da se osecam slicno kao ti, i da to NE MOZE BITI slucajnost. TO nije slucajno. NEsto nas tera da se tako osecamo, Postoji neki razlog zasto je tako. Mi neumemo da ga otkrijemo ali postoji. Ako ista saznam, ja cu ti javiti. I ti javi meni. A do tad sta bude... Uostalom, kako god postojimo, i to je nesto. Ipak postojimo. PA zar nije tako? Ne daj se, grlim te JAKO.
  22. Istina...Ali kada pricamo s drugima, treba da ih i slusamo, a ne samo da ih dozivljavamo kao sopstveni publiku. Ako bismo SVI slusali one s kojima pricamo, mozda bi uvek ponesto naucili. Mozda duhovnik nije mogao da carobnim stapicem promeni stanje tvoje svesti, ali je sigruno izrekao neke misli koje bi ti mogle pomoci... Problem ljudi je sto slusaju samo sebe...
  23. Golube, a jel si primetio one ljude koji npr plate, pa pakuju stvari polako, bez obzira na red iza sebe... Ja to svakog dana vidim, to su ljudi svih polova, godista i etnickih grupa, Oni polako pakuju, ne jebu zivu silu, ni majke sa decom koja vrsite, ni bake sa onim hodalicama, ma nista... Pakuju polako, slazu kartice, stoje tako, svi stojimo, jos se kasirka ljubazno javi i kaze "dovidjenja" a red se otegao, .. E ti ljudi su pametniji od nas, od tebe i mene, koji se sludimo, da pobegnemo sto pre, da ne smetamo, da se sklonimo... i tako mi gubimo stvari, kartice, papire, pare, a oni lepo polako... Sta je nama??????? Te situacije na kasi su odlicnaa vezba, da probamo da se ponasamo opusteno. Kad odes u neku radnju gde te niko nezna, sta te kosta da probas da lagano sve slozis, kao da si jedini u radnji? Ja probam, ali odustanem posle 2 sekunde, uhvati me neprijatnost, smetam, smetam, necu da smetam.. i tako uvek histericno i izvinjavam se na svim jezicima na svetu...
  24. Macaroni, dobro dosla i nisi sama, tu nas ima puno... KAzes da ti je doktorka Ana Munjiza. E bio je, dok sam ja studirala, re 200 godina, jedan DIVAN cika profesor Munjiza, mislim da se zvao Marko, boze kakav divan covek i psihijatar, mora da je Ana neka njegova rodjaka, i mora da je dobra, jer on njega je mogla samo da nauci korisne i dobre stvari... Drzi se ti dotorke... Tearpija traje dugo. Ja isto pijem ´Venlefaxin, posle taznih drugih AD koje sam probala. Taj je onako naj-ujednaceniji, on deluje na serototnin i na noradrenalin, pa ko zna mozda nije lose... Drzi se terapije kako ti je ona rekla, probaj... I redovno idi na sastanke. I kad ti je muka, i kad nije, moras ici... To je najvaznije. I svaki put kad odes, treba osle sebi da zahvalis, neznam, popijes kafu negde sama, sednes i cesitas sebi, napises par recenica, bilo sta... kupis sebi neki cvet ili neku glupost jeftinu, da das znacaja sebi i pohvalis se sto si vila na terapiji. TI imas 20 godina i pocinjes studije, dakle pred tobom su prirodne zivotne promene. DEpresija se tu nije jos razmahala, ti se jos menjas i sazrevas, i mozda ce ti biti laske uz necije prisustvo kao nor te doktorke... Samo polako. Korak po korak. Ceo zivo je pred tobom. Sada mu postavljas pravila. I ti to mozes i ti to hoces, i nasla si pomoc i radis sve kako treba. Zelim ti mnogo srece u borbi sa tugama i problemima, toga be uvek biti, ali ces ti nauciti da se boris s tim... Ne daj se, rasti, postani bar delimicno ono sto zelis! Ne daj se"!!!!!!
×
×
  • Create New...