Jump to content
Depresija Forum

ruzza

Honorable Members
  • Content Count

    8,291
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    70

Everything posted by ruzza

  1. To je sustina, potpuno si u pravu i iskreno, kao i svaka istina, i ova pomalo boli. Prepoznajem se i istina je da sam ja slaba i losa osoba koja BIRA da ne izadje iz toksicne atmosfere (a i toksicnog braka itd). Vidim oko sebe samo lose stvari (na poslu) i jedini razlog sto idem na taj posao je plata. Ali kao da ne dajem sebi mogucnost da mislim da bih mozda mogla da nadjem neki drugi posao. Umorna sam. Toliko sam trazila. Mnogo sam radila. Trudila sam se stvarno...I ne ide. Nekako gde god da krenem, slicni ljudi, kao sto kaze Pablo, kao da su svuda neke sekte kojima ja ne pripadam. Ali zbog licnih nekvaliteta, ja ne mogu da trazim drugi posao. Umorna sam i muka mi je. Mada je to jedino resenje. Traziti neku manje toksicnu sredinu. Nista drugo nece poboljsati nase situacije na nasim poslovima...
  2. Radimo samo za novac. Vise nista nije bitno, sta znas, koliko mozes, sta mozes...To nije vazno. Vazno je da si polucovek, bez misljenja, koji se ne suprotstavlja, ne postavlja pitanja, ne trazi istinu. Samo radis (gluposti) i na kraju meseca dobijes nekakve bedne pare...I tako do kraja...Kako razbiti taj ciklus? Kako se snaci da prezivis bez tog robovanja zlim i nezasitim gazdama, vlasnicima, bankarima, bogatasima? Nemam pojma. Na posao, i svako od nas mora da cuti i rmbaci sta god od nas traze, i jos drhtino od straha da nas ne otpuste, da nas ne otpuste nasi zatvorski cuvari i mucitelji. Nama je sve gore, patimo, mucimo se, a njima je sve bolje, oni se hrane nasim strahom, nasom poniznoscu, bespomocnoscu. Ali da li smo zaista bespomocni?
  3. Potpuno se slazem i da podela mora da postoji, jer se verovatno radi o potpuno drugacijim procesima u mozgu kod neuroticara i psihoticara. Onaj ko ima neurozu vec ima stvoreme mehanizme odbrane od surovog sveta (jer tome sluze nase depresije, anksioznosti, fobije) i aktivni su mu neki delovi mozga, nekakve neuronske mreze, koje su specificno aktvirane za te situacije. Svest, razum, Ego, kako god to zvali, je nonstop, 100% prisutna. Kod psihoze se gubi to, to ucesce razuma, svesti, kontakta sa realnoscu. Kod psihoze se vide, cuju, dozivljavaju realne stvari kao nerealne, protumacene od strane nasih mozgova na sasvim drugaciji nacin. Aktic´vne su druge strukture, aktivni su neki drugi neurotransmiteri i covek sa psihozom ima svoju sliku sveta koja je veoma individualna i u kojoj vaze drugacija pravila. Zamislite dva coveka koja ideu ulicom, i za jednog ne vaze pravila gravitacije. Onome ko podleze zakonu gravitacije sve izgleda ovako kako izgleda, on hod apo povrsini zemlje ne razmisljajuci o tome, njemu je prirodno da jabuka pada s drveta i da on ne moze da leti. Ali covek sa psihozom kao da nezna i negira zakon gravitacije. On zaista veruje da moze da poleti, da moze da hoda iznad povrsine zemlje, i cini mu se nekad da se upravo tako krece. I usamljen je ga niko ne razume. A on stvarno vidi stvari kao d anema gravitacije, i on vidi jabuku koja ne pada na zemlju, nego leti naokolo i moze da ode i u nebo... On to jasno vidi. Dakle, razlicita je persepcija realnosti. Na zalost, danas se lekovi svih vrsta daju svima. Pa se psihoticari nakljukavaju antidepresivima, a depresvni se truju antipsihoticima. I tako se stvaraju grupe ljudi koji su poludrogirani i kojima ti lekovi na kraju krajeva nista ne pomazu...
  4. Sine, ti si mlad i pred tobom je ceo zivot... Mozda su ti dali previse lekova i menjali lekove, umesto da se neko bavi tobom, da uporno ides na terapiju, na primer 2 puta nedeljno pa tako godinu dana ili dve godine... To moze da da rezultate. Sve manje od toga je samo lao lepljenje hanzaplasta na polomljenu ruku... Treba da se drzis jednog lekara i ako vec pijes lekove, treba da ih pijes duze vreme, da bi video kako zaista rade. Treba da nadjes neku metodu kojom ces moci da se smiris bez lekova, na primer, kad te uhvati panika ili jaka anksiotznost, treba da nekako sebe smiris bez lekova, i to mozes na najrazlicitije nacine. Mozes da ponavljas u sebi neke reci, da dises i brojis udisaje i izdisaje, tako neki ritual, koji ce ti sigurno smiriti rad srca, ritam disanja, zaustavice preznojavanje itd. To je sve moguce i lako izvodljivo i sve je naucno objasnjivo. Ako imas taj trik da se nekako smiris, dakle dovedes u neko stanje nalik normalnom, onda ces sa manje straha izlaziti medju ljude. Jer ces znati da se neces osramotiti ... Ali pre svega budi uporan i trazi psihoterapiju, sto vise termina... Sa srecom, ne daj se!
  5. ruzza

    Knjige

    Bezvremenska knjiga... bas si lepo rekao! A za "Karamazove" ti zavidim, jer ce ti biti kao da si dosao kuci, kao kad se prvi put zaljubis... Tako je jednom Borhes opisao kako on zavidi ljudima koji nikad nisu citali Dostojevskog (mislim da je to bila njegova knjiga "predgovora" koje bi on napisao za neke knjige, pa je on odabrao "Zlocin i kaznu") jer je osecaj prvog susreta sa ttakvom literaturim kao kad se prvi put zaljubis... A isto i ja, kao i ti, citam samo po cekaonicama kod lekara Zasto imamo problem da citamo knjige koje volimo? Bezimo od svojih osecanja ili bezimo od samih sebe, sto dalje? A knjige koje volimo, i osecanja koja imamo dok ih citamo, to nas vraca nama samima... Ko zna... A mozda je bas kao sto ti kazes, mozda smo izgubili tu Naviku? U svakom slucaju, steta...
  6. ruzza

    Knjige

    Deco draga, setih se nocas jedne knjige koja je meni promenila zivot, pa ako nista citali mozete danas da je nadjete u nekoj biblioteci: "Majstor i Margarita", Mihail Bulgakov To je jedna od najboljih knjiga koje sam procitala. A najbolja je, bez ikakve konkurencije, "Braca Karamazovi" FM Dostojevskog. To su knjige koje zaista mogu da vam promene zivot. Macak, bas sam se obradovala da vidim tvoj post Nedostajes mi puno!
  7. Draga Biljana, predpostavljam da pijes lekove, a svi ti nasi lekovi usporavaju metabolizam. Plus menopauza. Neznam dal imas dece tj dal si poradjala, to isto deluje. I nasa priroda, da se udavimo u hrani kao u nekoj utesi za sve, to isto doprinosi... I tako se za nekoliko godina, skoro neprimetno, sa 60kg odjednom dodje u fazu od 120kg. Ali moze valjda i obrnuto. Molim te da kontrolises nivo secera u krvi, i probaj taj nacin ishrane bez hleba, testa, peciva... Probaj da ne jedes nista slatko, i da se setas sto vise. I polako, Par kg mesecno... A sto imas stomacic i sve to, pa sta te briga, imamo svi prava da budemo kakvi god hocemo, a na zalost, i kakvi necemo da budemo. Ne bih ti sebe opisivala, da ti ne ogadim pocetak dana... Ali ja na primer, posto nemogu sebe da volim, prihvatim itd., niti da sistematski i uporno vodim racuna o zdravlju, ja onda barem ne razmisljam. Kad hodam ulicom ili sedim na poslu medju ljudima, ja se koncentrisem na njih, a ne na sebe. I nekad mi neko kaze "treba da se ofarbas" ili "joj morala bi malo da smrsas", ali mene to uznemiri samo na kratko, i BAS ME BRIGA sto sam debela, nikakva, takva sam, i sta ... necu d amislim uopste o tome. Nemogu sad da mislim o tome... Tako i ti, bas te briga ko sta misli... Nego zbog zdravlja, vazno je da imas manje kila, jer ces se lakse kretati, bolje ces spavati, bolje ces da dises, bice sve nekako lakse... Jer nas dve (ja imam slicnu kilazu tvojoj na 160cm) kao da nosimo dzaak od 60kg na ledjima... Nonstop. Pa da smanjimo taj dzak? Ne daj se dtraga moja menopauzalna drugarice Eh da dodam, ako nekog zanima, ja vec neko vreme deci i meni spremam tu low-carb ishranu tj sa vrlo malo ugljenih hidrata. Deca su vidno smrsala a meni se smanjio nivo secera u krvi na normalan nivo. Moj muz je vec dugo na tom rezimu ishrane i on je smrsao preko 30kg, a krvna slika mu je savrsena Medjutim on jede samo i iskljucivo jaja, meso, sir, masnoce. A deca i ja jedemo i povrsce itd. Ako nekom trebaju "moji" recepti, rado cu vam poslati, nemam ih puno ali su efikasni, i ako dva tinejdzera, koji su opasni zavisnici od cokolade itd., kazu da je to ukusno, onda valjda moze svako da to jede
  8. Mnogo mi je zao tvoje mame, a jos vise zbog tebe... Mozda je glupo, ali ja bih svakog slusala i nebih im govorila da su ti glasovi npr koji cuju nepostojeci, jer oni defacto postoje u njihovim glavama i ko smo mi da odredjujemo sta je halucinacija a sta nije. Svako od nas cuje svoje glasove ili ih ne cuje, i svi imamo ista prava... Ali lako je reci ali mora da je uzasno tesko ziveti s nekim koga tliko volis a nemozes da mu pomognes...Ustvari, mozes da radis te male stvari ali sustinski mi samo sami sebi mozeo da pomognemo. Osim ako ne postoji taj Bog pa da on malo pokrene stvari... Ali izgleda da je on cesto na bolovanju...
  9. Neznam vise... nisam ih ila dve godine, bila sam lose, sad ih pijem i isto sam lose, mozda malo bolje, ali razlika je neznatna. A ocekujem pogorsanje metabolizma i svih drugih komplikacija. Ako imate zivaca da se bavite sobom, postoje prirodni nacini da se podigne nivo serotonina a bez antidepresiva: koristite puno mlecnih proizvoda, Tofu sir od soje, izlazite se suncu 30min dnevno, uzimajte kantarion u bilo kom obliku, puno maslinovog ulja, vitamina C, bitamina B1 i B6, Omega 3 masne kiseline, i bavite se sportom...
  10. Hrana stvara zavisnost kao i bilo koja droga... a ono sto je najopasnije u hrani je secer, tj ugljeni hidrati. KAd se to izbaci iz ishrane, svi ozdrave... Gledam neke oko sebe, da ne poveruje covek, jedu meso, jaja, majonez, masnoce, a krvna slika fenomenalna... ja sam ove nedelje isla vise puta na neke kontrole kod dijabetologa. I nesto mi je muka, neznam sta mi je, nemogu da jedem, sto je veoma neobicno za mene. Pao mi je secer na oko 8mmol, a navodno sam skinula i 3 kila, ali na moju kilazu to moze biti i samo neka voda... Medjutim, sto manje jedem, manje mi se jede. Posto mi deca traze da im kuvam to low carb tj bez krompira, testenine, pirinca itd onda i ja s njima jedem to low carb, i evo posle par nedelja nemam vise one uzasne napade gladi. Mada ko zna koliko ce to kod mene da traje, ja sam cuveni zavisnik od svega na sta se navucem... Rado bih nekad kupila marihuanu, imam ovde u firmi neke ljude koji koriste, imam glaukom pa kao mogu "iz medicinskih razloga" ali nesmem, znam ja sebe... navukla bih se dok trepnes... Tako je i sa hranom. Svi bismo trebali da se disciplinujemo, jer stvar je prosta: treba jesti redovno, uvek u isto vreme, i kombinaciju raznih vrsta hrane. I to bez onih fast food itd. nego obicna hrana. I tako uporno, i piti barem dva litra vode dnevno. To je sve.
  11. Razumem te, evo i ja pijem ponovo antidepresive... bila sam dve godine skoro bez ikak ih llekoa, al nije islo na bolje... pa sam se rvatila, sta cu... neke lekove valjda moramo da uzimamo... ali sta da se radi...
  12. Doktori su ista banda kao i farmaceuti, sve je to postala mafija koju zabole dupe za sve nas... samo pisu recepte i bas ih briga sta pisu...
  13. Draga, ako pijes aspirin kao prevenciju za kolagulaciju, dovoljno ti je 60mg dnevno, a to znaci komadic tablete... mozes da kupis obican aspirin, oni su obicno od 325mg ili 500mg i dakle podelis to na par delova i uzimas dnevno po komadic. To ti nece odkloniti bol, ali deluje anti-koagulansno. Aspirin 100 ili kako to vec zovu, to sto prodaju po apotekama matorim ljudima, to je pljacka jer je potrebno samo piti male doze i nemora da bude bas 100mg i sto bi kupovala posebno pakovanje od 100mg aspirina kad mozes za mnogo manje para da kupis obican aspirin/andol i podelis tabletu? A za bolove u kostima ti nema mnogo izbora, obicno prepisuju one nesteroidne antireumatike tipa brufen ili diklofenak, to kao moze d apomogne kod takvih bolova. A moraces pre ili kasnije da ides kod ortopeda da ti ponovo nameste tu nogu, jer koliko shvatam, nije ti pravilno zarasla. Moras, nemoj da se plasis... idi, pa ako treba ponovo u gips, bolje da izdrzis 3 meseca u gipsu i posle normalno hodas, nego da trpis bolove celog zivota... Cuvaj se molim te...
  14. Mene cesto sve boli... Debela, matora, sedim po ceo dan na poslu itd. Pijem ili brufen 3x400mg (jer manje doze ne deluju) ili paracetamol 2x500mg. Ali u podlednje vreme izbegavam, jer i kad pijem to onako me tupo boli. Zivim u izuzetno vlaznoj sredini, gde je vlaga prosecno preko 70% a cesto je nocu preko 90%, bez kise. I to je meni tesko jer imam od detinjstva reumatske bolove, odrasla sam u vlaznoj kucici nekoj, zidovi su nam bili mokri do pola... I onda trpim, navikla sam. A trodon i te druge lekove sam nekad pila, ali nista meni to nije delovalo... Jedino kad sam bila u Americi, oni imaju neki Excedrin, to je mesavina neka 3 analgetika, kao nas kafetin ili tako nesto, e to mi je delovalo fenomenalno, samo sto rastura zeludac... Ali ako ima neko jake bolove, toplo preporucujem, mozda sad ima i u Evropi...
  15. Cini mi se da postoje dve grupe ljudi: Jedni nas pozivaju na odgovornost jer im je stalo do nas, i cini im se da mi radimo nesto pogresno, prosudjujuci prema sopstvenom shvatanju zivota i odgovornosti prema zivotu, zdravlju, ljudima itd. Ali to je, bojim se, veoma mala grupa ljudi... Drugi, kojih je mnogo vise, pozivaju nas na odgovornost, jer im licno smeta ono sto mi radimo. Ili ih licno ugorzava nasa "neodogovornost", ili sebi daju preveliki znacaj, i misle da su bolji, znacajniji, uspesniji od nas, pa treba da nam naredjuju sta treba a sta ne treba da radimo (sto je isto sustinski znak da s njima nesto nije uredu, jer bi po prirodi stvari trebali da nas postuju i prihvate onakve kakvi smmo, ili da se ne druze s nama ako im vec smetamo...). Ali najvaznije je sta mi sami sebi postavimo za cilj i sta mi definisemo kao vazno, i da li smo mi spremni da preuzmemo odgovornost za nesto, ili nismo. I ako na primer, ne uspemo, logicno bi bilo da kazemo sami sebi "dobro, nije uspelo, necu vise da ponavljam tu istu gresku" i da idemo dalje... ali to je jako tesko... Mi treba da budemo odgovorni samo sami prema sebi. Sto podrazumeva i odgovornostu vezi, odgovornost prema kucnom ljubimcu, prema decu, prema cak materijalnim stvarima... Ali mozda ne treba previse razmisljati, ponekad je spontano ponasanje bolje, narocito ako smo prethodno uno gresili i naucili na greskama...
  16. Mozda nema neke trajne pomoci, ali ponekad ziva rec (ili nasa forumska pisana rec) makar malo ublazi bolove...Makar malo...
  17. Secam se ja je meni moj doktor rekao da je promena kod mene nemoguca, ali je moguce i potrebno da ja naucim kako treba da zivim, da budem uvek svesna kako unutrasnja ja automatski reagujem, da to racionalno prepoznam i koliko god mogu da to menjam. Nije lako ali nije ni nemoguce. Tako je on mislio. Ali i ta promena ponasanja, u odnosu na ono automatsko ponasanje koje bismo sprovodili spontano, cak i ta promena ponasanja je ustvari neka vrsta promene. Tako nekako...
  18. Dibidus, a sta je to "heather ashton tapering"? Izvini sto pitam...
  19. Na zalsot, ti nemozes da je zastitis. To je kao kad imas decu pa deca porastu i na primer steknu prve drugare i onda na primer neko slavi rodjendan i pozovu svu drugu decu osim tvoje dece. I ti se sikiras, joj bas ti je tesko. Ali sta mozes? Pustila si decu "u svet" i to sto ih neko nije pozvao na rodjendan to je sad deciji problem, nije tvoj. Moras da ih pustis. Tako i ti tu tetu moras da pustis. Ti si joj dala svu svoju podrsku ali nemozes umesto nje da zivis. Ne mozes umesto nje da ubedjujes sve druge da budu fini prema njoj, da je ne ogovaraju itd itd itd. Ona ima SVOJ zivot i nemozes mnogo da utices na to. Mozda treba da je "pustis" a da budes tu negde, pri ruci, ako joj zatrebas bas ti... Ne mozes da zivis umesto nje..
  20. Bas mi je zao sto je tako i iskreno se saosecam s njom. Menopauza je proces koji traje... Nema kraja...Gubitak estrogena menja mnogo toga i na zalost se taj proces ne zavrsava tj neke se zene adaptiraju na to novo stanje ali neke se ne adaptiraju... A onda krece u tim godinama i normalna "demencija" tj kako starimo nama se menja situacija u mozgu i odumiru nam neuroni zbog godina, visokog krvnog pritiska, stetnog dejstva raznih lekova itd itd itd. Onda imas u tim godinama i (konacno) shvatanje da ti ipak razumes i znas nesto malo vise o svetu ko sebe, jer toliko godina iskustva u zivotu donose osecaj da neke stvari bolje razumes i ponekad ti se cini da bolje znas i vidis nesto sto mladji ljudi oko tebe (kao fol) ne vide ili nemogu da razumeju... A imas u tim godinama i normalno priblizavanje kraju zivota, dakle, strah od smrti, pa otvaranje pitanja o sustini svega, pa spoznaja da je mladost prosla, da mnogo toga vise nemozes da radis ili ti mnoge stvari vise nisu dostupne... Pa prokleto "sumiranje rezultata" koje neminovno dovodi do pro-depresivnih stanja... Dakle, zena starije zivotne dobi je po defaultu vidjena za dugotrajnu psihotarepiju... Ali veruj mi da ja osecam smoro sve sto o njoj pises. Samo sto to guram, ne govorim skoro nikome (ustvari samo vama na forumu pisem iskreno)...Mozda je to deo starenja? Ali sta god da je, ako pricas s njom, ako pokusavas da je zadrzis oko sebe, da nadjes neke zajednicke teme ili aktivnosti, ako uporno pokusavas da budes uz nju, mozda ce joj to dati malo snage? Ona se bori sa sustinskim pitanjima... Sve to nas ceka pre ili kasnije... NAdam se da ce joj uspeti da se ipak enkako izbori da ne odustane i da nadje jos poneki lep trenutak za sebe...
  21. Roditelji... moji nisu bili zadovoljni, barem ja tako mislim... A ja sam isto nekakav roditelj. Nisam imala ocekivanja, meni se podrazumevalo da moja deca budu najbolji djaci u skoli, jer sam ja uvek bila najbolja. Medjutim, to se nije desilo. I bilo mi je malo tesko prvih godina skole. Sedimo, vezbamo pisanje, matematiku... a njima dosadno. I ja nisam imala srca da ih smaram. Trudila sam se majke mi mile, ali deca stvarno nisu bila zainteresovana. I oni sad uce ono sto oni hoce, poslednje njihove ocene ja nisam ni pogledala. Imala sam "ocekivanja" da ce se baviti sportom, muzikom, da ce imati neke radosne aktivnosti... medjutim, njihova vizija sveta i zivota je drugacija od moje. I sta sad, da se derem nonstop? Zivot je, i bez mog dranja, veoma komplikovan i tezak. Nemam ja prava da kao roditelj budem razocarana sto oni npr nemaju neke ocene ili aktivnosti... Nemam prava da ocekujem, i sto vise rastu i sto vise ja starim, sve mi je jasnije da to moje "neocekivanje" nema nikakve veze s tom kakvi su bili moji roditelji. To ima veze samo s tim kakva sam ja. Ja kao roditelj NE OCEKUJEM. I stavrno mislim da svaki roditelj moze isto to. I bojim se da ne zvucim sad kao neka samoljubiva kretenka, ali svi ti nasi roditelji, koji su nam nabacivali osecanja krivice sto nismo ispunili nekakva ocekivanja, sve su to Ljudi Loseg Kvaliteta... Nije dete automobil ili masina koju si kupio, platio, pa mora da radi kako ti hoces. Dete je individualno ljudsko bice. Bilo bi divno kad bismo svi mogli tako o sebi da mislimo, da smo individualna ljudska bica i da imamo prava na svoje izbore u svom zivotu, makar bili pogresni. "voleo bih da roditelji budu ponosni na mene" Roditelj koji voli svoje dete, i koji veruje svom detetu, uvek je ponosan na svoje dete. Nemoze drugacije. Ali ako roditelj "voli" dete zbog nekakvih svojih problema, ako detetom nesto nekome dokazuje, ako ima decu iz pogresnih razloga (a to je bilo koji razlog koji nije cista ljubav), onda je to jako los roditelj. I sta ima tesko u tome da neko sam sebi prizna da ima lose roditelje? Trebalo bi da zelimo da mi sami budemo ponosni na sebe. A roditelji, ako vec nisu ponosni na svoju decu, sram ih bilo...
  22. Macak, hvala ti! Ti si i ranije pisao o meditacijama i upravo je to ono sto moze da pomogne, kako god mi to zvali, ali samo tako mozes da "prodjes" sebi, i da se, ako nista drugo, pomiris sa samim sobom. A moguce su i male promene. Ja sam isto ubedjena da samo upornom meditacijom moze da se postigne neko dugotrajnije resenje nasih problema. Naucno gledano, ako se svede sve na nervne ipulse, frekvencije itd verovatno moze da se koristi i molitva, moze bilo sta sto je tako repetitivno, traje neko vreme, radi se redovno i podrazumeva fokusiranje misli na nesto prosto, uporno, i redovno. To smirenje, to stanje mozga u koje ulazimo kad se 20min fokusiramo (uz mnogo distrakcija naravno) na jednu miso, sliku, rec, sta god, to stanje dakle pomaze da postanemo svesniji i sebe i svega oko sebe. Mozda zaista postoji podsvest, i mozda se zaista neuronske mreze tamo mogu "stimulisati" ili "vezbati". Kazu neki bihejvioristi da pomeza cak i to kad se svaki dan gledas u oglealo i govori sebi da sam sebe volis i sam sebe prihvatas. Meni se povraca na pomisao o takvoj aktivnosti ali to zaista pomaze. Nemoguce je da ja nebih malar malo promenila misljenje o samoj sebi ako bih se svakog dana makar jednom pogledala u ogledalo. Ako bih ponavljala nesto pozitivno, nije li to onda isto ono sto je moja majka meni radila kad me je ucila da ne piskim u pelene, ili da drzim kasiku u ruci ili sta god. Sad je valjda vreme da mi sami sebe programiramo... Ugh... Ali najteze je biti uporan. Nadam se da ces se ti vratiti redovnim meditacijama, jer to je vec deo tebe
  23. Zao mi je Apoptosis, nadam se da se napadi nece ponoviti...
  24. Hvala ti Kruskice na ovome... i srecno!
  25. Hvala ti Kruska sto si ovo podelila s nama i pisi o tome, ja bih volela da znam vise, pokusala sam i ja da s njima stuim u kontakt, ljubazni ljudi, ali neznam dovoljno Nemacki jezik pa me sramota... a mislila sam da odem na neko to predavanje, da prosto budem medju tim ljudima... postoji ta prica o energiji koju mi imamo i emitujemo, i ja nemam naucne dokaze ali ono sto sam procitala deluje uverljivo... a i desilo mi se vise puta u zivotu da osetim to nesto sto se ne moze drugacije objasniti. Bas mi je drago sto zvucis mnogo bolje no ranije i cestitam ti od srca!!! Bravo!!!!
×
×
  • Create New...