Jump to content
Depresija Forum

onlyme

Members
  • Content Count

    367
  • Joined

  • Last visited

  1. Crnokosa, znam odliÄno o Äemu piÅ¡eÅ¡, ali nažalost ne znam kako da ti pomognem. Znam taj osećaj, nije glavobolja nego pritisak, kao metalni obruÄ da steže glavu i tako konstantno. Nekad mi se to kombinovalo sa probadanjima u glavi, a nekad preÄ‘e u bol. S obzirom da po nekoj logici to izaziva slaba cirkulacija u mozgu možda pomogne omega 3, ginko ili magnezijum. PokuÅ¡aj sa tim suplementima. Meni to baÅ¡ ovih dana smeta, ali ću tek u ponedeljak do apoteke pa ću kupiti sve to Å¡to tebi preporuÄujem. Pozdrav i srećno!
  2. Nemam Å¡ta pametno da ti kažem, samo BiH da te podrži i da ispratim temu jer i mene zanima. Naime, ja sam anksiozno/depresivna već preko 15 godina, i isto toliko na lekovima. Trenutno pijem rivotril, 2 x 1/4, i anafranil 2 tablete dnevno. Uglavnom sam funkcionalna, ali imam izvesne smetnje i simptome koji su manje ili viÅ¡e izraženi. Imam 37, nemam decu, ali kako godine odmiÄu razmiÅ¡ljam o tome. Svesna sam da bi uskoro trebalo doneti tu odluku, ali kada sam priÄala sa svojom doktorkom rekla mi je da bar prva 3 meseca ne bi trebalo da uzimam bilo kakve lekove. Ja sam uspela da malo smanjimo rivotril (sa 3 Äetvrtine na 2) i to je sve. Dalje ne ide, tj. ne osećam se dovoljno dobro da bih izbacila lekove. Zanima me kako su ostale Älanice iznele trudnoću, odnosno da li su uzimale neku terapiju i koju? ÄŒini mi se da nema Å¡anse da se skinem sa svega ni na 3 nedelje a ne 3 meseca. :-(
  3. Užasan simptom. BaÅ¡ sam htela da pitam za savet, kad naiÄ‘oh na temu. Ne znam, mene je to užasno stezanje u glavi, dok je anksioznost bila izražena, muÄilo svakodnevno. Sećam se da mi je rivotril malo olakÅ¡ao, i kao malo razbistrio glavu. Sad evo već dugo nemam klasiÄne simptome anksioznosti (osećaj straha, izraženu napetost...), pijem rivotril po 1/4 ujutru i uveÄe + anafranil 2 tablete dnevno, i dugo mi je ta terapija bila skroz OK. Sad, iako se ja psihiÄki priliÄno dobro osećam, krenuli su da izlaze na povrÅ¡inu neke somatske smetnje - već mesecima mi je ubrzan puls (ide do 120 u stanju mirovanja), pa sam dobila terapiju za to, i evo sad ponovo krenulo stezanje u glavi. Bukvalno se danima budim i ležem sa tim pritiskom pomeÅ¡anim sa nekim osećajem probadanja, kao da mi neko noževima probada glavu + je stežu nekakvi okovi. Za vratni deo može da pomogne istezanje, vežbe, masaža..., ali za glavu stvarno ne znam. Povremeno pijem magnezijum i uzmem neke biljne kapsule za opuÅ¡tanje koje pijem uz rivotril + melatonin uveÄe da bih bolje spavala. Možda sve to i deluje, ali ne mogu da tvrdim jer ne znam da li stanje oscilira zbog suplemenata ili samo od sebe. Da stvar bude gora, imam ovih dana dosta posla koji podrazumeva gledanje u monitor, Å¡to samo pogorÅ¡ava stvar. Uh! Ako je neko primetio da mu neÅ¡to pomeže sa ovim simptomima molim da piÅ¡e i podeli to sa nama. Odoh sad da kuvamo Äaj (matiÄnjak + kamilica) i da popijem magnezijum. Srećno svima!!!
  4. Hvala ljudi svima! I meni je frka uzimati ovo, ali vidim da se neki preparati sve više reklamiraju, pa su me zanimala vaša iskustva. Prosto sam se nadala da bi nešto prirodno moglo ublažiti depresiju, a da je pritom bezbedno.
  5. Zdravo drugari, ovih dana se uveliko reklamira 5- HTP + SAMe STRESS & MOOD kao "Hormon sreće u tableti". Konkretno piÅ¡e: "5-HTP + SAMe uz dodatak Vitamina B6, Vitamina B12 i inositola predstavlja sjajnu kombinaciju najbitnijih sastojaka koja: Brzo podiže nivo raspoloženja i Äini vas srećnim Brzo podiže nivo hormona sreće - serotonina Efikasno otklanja posledice stresa i anksioznosti Vraća samopouzdanje Ima povoljan uticaj na zdrav san PreporuÄuje se: Svima koji bi da smanje osećaj uznemirenosti, anksioznosti i stresa, a pri tome da se osećaju SREĆNO." Guglajući shvatila sam da se kao prirodni podizaÄi serotonina pominju L-tirozin, L-triptofan, 5-htp, koji se mogu nabaviti na slobodnom tržiÅ¡tu. Da li ste probali neÅ¡to od ovoga i kakva su vam iskustva? Ja sam trenutno na 2 tablete anafranila, i znam da se ne preporuÄuje kombinacija sa klasiÄnim AD-ovima zbog mogućeg serotoninskog Å¡oka, ali se nosim miÅ¡lju da ipak probam, pa ako bi neÅ¡to od ovoga delovalo da pokuÅ¡am da smanjim AD. TakoÄ‘e, drugarica koja je pila eliceu, ali je prestala, sada je blago depresivna pa bi i ona da pokuÅ¡a neÅ¡to od navedenog umesto klasiÄnog AD-a. VaÅ¡i komentari? Hvala!
  6. Meni je bio super, ali sam ga davno pila pa se ne sećam precizno svih pojedinosti. ÄŒekam da malo proradi pa ću kod doktorke na kontrolu da sumiramo stanje i vidim Å¡ta mi je dalje Äiniti. Ndam se da će mi malo smiriti i ovu nervozu jer je nesnosna!
  7. Drugari, joÅ¡ jedno pitanjce, poÅ¡to sam davno pila anafranil, pa sam zaboravila. Naime, meni je standardna terapija rivotril 1/4 + 1/4 + 1/4 (i po potrebi mogu da idem do 1 cele tablete). Sad, u poslednje vreme sam jaaako napeta, nervozna, imam problema sa spavanjem i STRAÅ NO me guÅ¡i.... Bukvalno mi je problem da udahnem, srce mi lupa, ne mogu da govorim kolko mi je dah kratak i iseckan. PoÅ¡to sam poÄela sa uzimanjem anafranila (sada sam tek na 1/2 tablete od 25 mg) zanima me ispoljava li on i sedativno dejstvo, tj. ,ogu li da oÄekujem da će mi malo smiriti gore pomenute siptome? Please vaÅ¡a iskustva, poÅ¡to jedva izdržavam ovako, a joÅ¡ imam dosta posla na koji u ovom stanju treba da se koncentriÅ¡em i da ga uspeÅ¡no obavim. Hvala svima!
  8. Hvala vam svima! PoÄela sam sa malom dozom, povećavaću postepeno pa ću stati na dozi koja mi bude OK. Dalje ćemo videti. Pozzz
  9. Zdravo drugari! Nadam se da ste dobro, Å¡to vam svakako želim. Imam jednu dilemu, i volela bih vaÅ¡e miÅ¡ljenje povodom toga. Negde u martu mi je posle dužeg vremena (nekoliko godina) promenjena terapija koja mi oÄito nije odgovarala. Uzimala sam: - DEMETRIN 1,5 tabletu dnevno - TRITTICO 1tableta uveÄe Dugo sam se žalila doktorci da sam već par godina potpuno anhedoniÄna, tupa, prazna, izražena depersonalizacija, izraženo ruminiranje (konstantne brižne i mraÄne misli koje ne mogu da iskljuÄim), želja da se umre i intenzivno razmiÅ¡ljanje o smrti... Nije mi bilo jasno zaÅ¡to se i pod terapijom osećam tako loÅ¡e ali ona je uglavnom odmahivala rukom uz nesuvisle i glupe komentare, i jednom, na moje insistiranje, mi promenila AD i uvela CALIXTU (mitrazapin) na koji sam užasno reagovala pa mi je vraćen trittico. KonaÄno sam u novembru promenila i doktorku i otiÅ¡la privatno kod druge koja mi se znatno viÅ¡e dopada. Njen inicijalni predlog je bio da zamenimo DEMETRIN poÅ¡to sam dugo na njemu (a anksioznost je bila dosta izražena u prethodnom periodu, i da umesto trittica uvedemo SEROXAT. Na SEROXAT i posle dužeg vremena nije bilo odgovora, pa je doktorka zakljuÄila da mi nijedan SSRI neće delovati, i konaÄno odluÄila da me vrati na ANAFRANIL, poÅ¡to sam joj rekla da mi je on ranije super odgovarao. Prvo sam DEMETRIN zamenila RIVOTRILOM (1/2+1/2+1/2) i odmah mi je bilo bolje. Anksioznost je splasnula, nisam viÅ¡e bila ako napeta i preplaÅ¡ena, i generalno mi je viÅ¡e legao. Onda sam pristupila skidanju sa TRITTICA da bih ga zamenila ANAFRANILOM. Nije bilo lako. Par nedelja je bilo baÅ¡ gadno, nisam mogla da radim ni normalno funkcioniÅ¡em, ali je bivalo sve bolje, i onda sam zapravo shvatila da se osećam bolje bez njega nego sa njim. Prvio put sam od 2006. ostala bez AD-a i najednom sam se osećala živo, poÄela da imam reakcije (koje su bile potpuno umrtvljene) na spoljaÅ¡nji svet... DoduÅ¡e, deÅ¡avalo se da Äešće i lakÅ¡e zaplaÄem, ali sam se isto tako lako, prvi put posle par godina koliko sam bila na tritticu, iskreno i istinski smejala, onako celim bićem. Popravila mi se pažnja i koncentracija, konaÄno sam opet mogla da Äitam, prijalo mi je da stalno budem aktivna, da se krećem i radim neÅ¡to, imala sam viÅ¡e volje za sve... LoÅ¡e je bilo to Å¡to sam i pored te pozitivne promene raspoloženja ipak želela da umrem, i Å¡to mi se anksioznost pojaÄala. Zbog te pojaÄane anksioznosti morala sam da povećam rivotril, ali mi se dopalo Å¡to sam najednom tako živa, pa sam odluÄila da ipak ne uzmem ANAFRANIL već da probam bez AD-a. Osim te anksioznosti, uznemirenosti, napetosti, strahova... depresivna nisam bila izvesno vreme (par meseci). ÄŒak sam putovala, viÄ‘ala se sa ljudima, renovirali smo neÅ¡to po kući pa sam i oko toga bila dosta aktivna... U maju i junu sam imala jaaako puno posla (inaÄe radim od kuće) i imala sam volju da radim od jutra do mraka, jedino Å¡to sam sve vreme osećala da ne mogu da se opustim i da je napetost dosta izražena. E sada je naiÅ¡ao period kada su ta napetost, strahovi i nervoza postali nesnosni (pokuÅ¡avam pored rivotrila koji sam povećala da pijem neÅ¡to na biljnoj bazi, Äajeve za smirenje, povremeno uzmem i bromazepam da malo odahnem, jer je baÅ¡ postalo nesnosno). Uz to sad postajem i depresivna - sve sam bezvoljnija, primećujem da se jedva teram da uradim osnovne stvari. Ne razmiÅ¡ljam o smrti ali mi je samo življenje nesnosno, previÅ¡e sam zabrinuta i napeta da bih se opustila pa ni u Äemu ne uspevam da uživam... Sve u svemu osećam da ne ide ovako i da nekako moram da se izvuÄem. Dakle, stigli smo do opcije zvane ANAFRANIL! Anafranila je AD koji mi je par godina (negde od 2010) jako prijao, i osim problema sa libidom, zbog Äega sam i tražila da mi ga dr zameni, većih problema nisam imala (sećam se suvih usta, ali i to se nekako preživnjava). To je prvi AD na koji pomislim ako već ponovo moram neki da uzimam, jer su svi ostali koje sam probala meni bili bezveze (maprotilin, cipraleks, amizol, alventa, calixta, trittico...). Dakle, izgleda da moram da mu se vratim, ali ta dilema koju pominjem je u sledećem... KONAÄŒNO VAŽAN DEO I DILEMA: Naime, kada mi je prvi put prepisan poÄela sam kao i svaki AD da ga uzimam postepeno, prvo 1/4, pa potom 1/2, pa stigla do 1 tablete... i tu sam već na 1 tableti poÄela da se osećam previÅ¡e/neprirodno dobro. Sećam se da sam pomislila kako ne želim da budem tako veÅ¡taÄki euforiÄna i onda sam ga na svoju ruku smanjila i doÅ¡la do optimalne doze na kojoj se osećam dobro ali ne euforiÄno (to mi deluje logiÄno). Nisam bila sigurna koju sam to dozu tada pila dok maloÄas nisam prelistala ovu temu i naiÅ¡la na svoj post iz 2010. gde izjavljujem da ('ladno ) pijem 1/2 ANAFRANILA, ovog od 25 mg, i meni to radi! Stvarno nisam sklona placebo efektu, da jesam radio bi mi i neki od gore pomenutih AD-a, ali ovo Äude je meni prijalo na samo pola tablete, iako se sećam da sam pre toga bila priliÄno depresivna (konstantno su mi se smenjivali plaÄ, onaj kad ridate i duÅ¡a vas boli, i potpuna tupost kad nemam emocija i zurim u jednu taÄku). Å ta je sad moja dilema. Doktorka mi je sad prepisala ANAFRANIL 2+1+0, i naglasila kako sad nećemo da se igramo sa tim malim dozama, a ja sam ponela papir kući i niÅ¡ta viÅ¡e nisam pitala. PoÅ¡to mi se Äini da moram ponovo da vratim AD, dodatno i zbog toga Å¡to mislim da mi je on prijao i za anksioznost koja je sad izražena, zanima me zaÅ¡to je problem uzimati malu dozu ako pacijentu prija? Da, nailazila sam negde na tu priÄu o sub-dozama, kako one nemaju pravi efekat... bla, bla, bla... Ali kakav je tu PRAVI(!) efekat ako mene AD ne izleÄi, tj. ne pijem ga par meseci pa sam posle OK i mogu bez njega, nego sam od prve tablete AD-a već goooodinama na njima? Ja bih da poÄnem sa anafranilom, ali bih da se zadržim kod doze koja mi radi posao tj. sa kojim se oseća, OK (ako mi sada bude dobro delovao kao ranije), i ne razumem zaÅ¡to je loÅ¡e da pijem, recimo, 12,5 mg, kao pre, a nije loÅ¡e piti 100 ili Äak 250 mg, kao Å¡to neki ovde piju? Razumem ja kad se neÅ¡to mora. Onda povećavaÅ¡ dok ti ne bude dobro, ili bar lakÅ¡e, kao ja sad sa rivotrilom, ali ako je nekome dovoljna neka mala doza zaÅ¡to bi to bio problem? Dajte neku sugestiju i miÅ¡ljenje Å¡ta bi trebalo da radim. Ako odem kod dr pretpostavljam da će insistirati na punoj dozi koju je prepisala, pa ne bih da se konsultujem sa njom dok ne Äujem joÅ¡ neko miÅ¡ljenje ili iskustvo. Hvala vam ako ste proÄitali moj post i unapred hvala na komentarima/odgovorima. Ljupci za sve!
  10. Ne znam da li je od depresije, anksioznosti, lekova ili neÄeg trećeg, ali upravo sam legla da se isplaÄem jer ne mogu viÅ¡e sa ovako praznom glavom. Da, kao da sam otupela i oglupela. Mozak prazan i nervozan, koncentracija nikakva, bukvalno baziÄne, proste stvari ne mogu da ispratim. Neki dan sam se muÄila da saberem 3 broja i na kraju pitala mamu. Ja ovako viÅ¡e ne mogu. Užasan a konstantan osećaj. Jedino mi se deÅ¡avalo da mi se razbistri kad uzmem veće doze bromazepama pa me on opusti, al' već dugo je ovo baÅ¡ izražen simptom. GROZNO JEEEE!!!!! :'(
  11. Da, postavio si krucijalna pitanja, ali odgovor nije lak. Å ta me drži? Hm, recimo porodica koju volim i zbog koje pokuÅ¡avam da izdržim i kad je gadno, i saznanje da je najlakÅ¡e odustati i da je to uvek moguće, ali nasuprot tome, kad mi je već dat ovaj život pokuÅ¡avam da uradim neke stvari koje bih svakako volela i da nema ovih poremećaja - proÄitam neku zanimljivu knjigu, pogledam neka dobra filmska ostvarenja, otputujem negde, upoznam neke nove ljude vredne upoznavanja... IzmeÄ‘u toga i niÄega, s druge strane, pokuÅ¡avam da izaberem ovo prvo, iako posrćem, Äesto i neizbežno. Kako mi prolaze dani? Nažalost ne onako kako bih volela. Trudim se da neÅ¡to radim (poÅ¡to radim od kuće onda pokuÅ¡avam da obavljam posao iako mi je nekad baÅ¡ teÅ¡ko da se nateram na rad), pokuÅ¡avam da budem od koristi i pomognem mami u kućnim poslovima, uveÄe gledam da neÅ¡to pogledam/proÄitam... ali su mi dani ipak priliÄno muÄni i nosim se sa raznim simptomima, osećajem manje vrednosti, nesposobnosti za normalan pogotovu samostalan život... ÄŒesto sam oÄajna jer sam svesna svojih problema i ograniÄenja, svesna onoga kakva bih mogla biti da nije ovih problema, svesna svega Å¡to nemam i ne mogu... Uh, teÅ¡ko je. Da li se nadam u bolje sutra? Hm, pa i da i ne. Nadam se da ima Å¡anse da imam neke malo bolje periode, da vodim malo smisleniji i ispunjeniji život, da uradim i doživim neke od stvari koje sam oduvek volela... ali se ne nadam da će generalno biti bitno bolje i da će to stanje potrajati. Naprotiv, plaÅ¡im se joÅ¡ goreg, jer me život već uveliko neprijatno iznenaÄ‘uje. Eto, mislim da sam na sve odgovorila.
  12. Upravo tako, Exley! Vratila sam se iz velikog grada u svoje rodno mesto, prijatelji su mi daleko, ovde nemam ni posao ni ljude za druženje, niti mi je bilo Å¡ta intetesantno. Ne znam da li bi bilo drugaÄije da su okolnosti drugaÄije, ali ja bukvalno nemam razlog da izaÄ‘em iz kuće, a onda se Äovek valjda dodatno olenji. ProÅ¡etala sam veÄeras oko 2-3km po naselju u kom živim, trrbalo mi je da udahnem a i zidovi su poÄeli da me gutaju, ali ja van tog hodanja u prazno nemam razlog, motiv, želju...da negde odem. Uporno me muÄi pitanje koliko je ova bezvoljnost do mene, a koliko do okolnosti. Upravo tako, Exley! Vratila sam se iz velikog grada u svoje rodno mesto, prijatelji su mi daleko, ovde nemam ni posao ni ljude za druženje, niti mi je bilo Å¡ta intetesantno. Ne znam da li bi bilo drugaÄije da su okolnosti drugaÄije, ali ja bukvalno nemam razlog da izaÄ‘em iz kuće, a onda se Äovek valjda dodatno olenji. ProÅ¡etala sam veÄeras oko 2-3km po naselju u kom živim, trrbalo mi je da udahnem a i zidovi su poÄeli da me gutaju, ali ja van tog hodanja u prazno nemam razlog, motiv, želju...da negde odem. Uporno me muÄi pitanje koliko je ova bezvoljnost do mene, a koliko do okolnosti.
  13. Jako, i već dugo je tako uprkos AD-u koji pijem. Prazna i bezvoljna - nekako mrtva. I ovaj post mi je teÅ¡ko da napiÅ¡em. OdraÄ‘ujem neke osnovne dnevne obaveze unutar kuće, napolje mi je problem da izlazim, ali mi sve predstavlja manji ili veći napor. Teram se i liÄnu higijenu da održavam, i da uradim jednostavne stvari poput pranja zuba i oblaÄenja pidžame pre odlaska u krevet. Muka mi je od ovog stanja. Brine me i plaÅ¡i. Potpuni gubitak interesovanja za bilo Å¡ta i potpuna bezvoljnost da se neÅ¡to uradi. DoduÅ¡e, pamtim i jednu gadnu zimu kad je i najmanji pokret predstavljao gotovo nemoguć zahtev i ne znam kako da se izborim da ne doÄ‘em opet u to stanje poÅ¡to sam mu suviÅ¡e blizu.
  14. Zdravo drustvo, znate sta mene zanima... Vec par godina pijem AD. Evo, ne mogu da vratim film koliko dugo, al' minimum 4 god, i do sada mi dr. nikad nije pomenula da je vreme da se skidam, iako sam na jako maloj dozi (oko 1/4 do 1/2 tablete od 25 mg anafranila, dok u uputstvu pise da se piju 2-6 tableta dnevno). Kad sam na 1/2 tablete ja se super osecam, na 1/4 ne tako dobro ali mogu da funkcionisem, ali pitam se kako znati kada je dosao trenutak za skidanje. Kako znate, vi ili vasi dr. da treba da prestanete sa terapijom? U literaturi pise da depresivne epizode najcesce traju par meseci, pa mi nije jasno sto ja onda pijem lek par godina. Inace, pokusala sam nedavno da se skinem, posto sam vec na jako malo. Bio je problem iseci manje od 1/4 tablete jer su jako sitne i klizave ali sam ih nekako krunila i preskakala doze. Da, svi simptomi o kojima gore pisete su se javljali - vrtoglavice, propadanje, stvari koje setaju i izmicu se, nesnosna nervoza... Nekako sam uz povecanje anksiolitika to podnosila ali se onda vratila -depresija u svom najcistijem obliku. Bila sam mrtva. Lezala u krevetu bez volje da se pomerim, plakala, osecala se ocajno... i tako danima. Odlucila sam da se vratim ad-u posto mi je bilo jako tesko da prolazim kroz sve to, a i posto pijem toliko malu dozu da mislim da bi se vecina slozila da je zanemarljiva. Sad, ostaje ta dilema - da li se skidati i kada?? Kada je pravi trenutak i kako znati? Any comment? Hvala!
  15. E pa nece da se otvori!!!!
×
×
  • Create New...