Jump to content
Depresija Forum

Nedja

Members
  • Content Count

    1,775
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

205 Neutral

About Nedja

  • Rank
    CAR

Recent Profile Visitors

5,419 profile views
  1. Isto se deÅ¡avalo... (Mada sam ja toliko blokirana da ne reagujem ni na neke spoljaÅ¡nje uticaje, tipa hladno, toplo... Svi mi se na poslu krste jer sam lagano obuÄena. Ali prosto ne dolazi do mene....ali to je drugi par opanaka). Ali prije nekoliko veÄeri sam Äula neÅ¡to Å¡to sam već znala, ali Äuti to direktno od strane osobe na koju se odnosi nije lako (teÅ¡ka vijest) i tresla sam se. Nisam htjela da pokažem toj osobi to pa sam iÅ¡la do toaleta da pokuÅ¡avajući da se nekako umirim. Dakle..poÄne to probijati.
  2. A ja zamiÅ¡ljam da bi se strop sruÅ¡io svima na glavu i da bi svi poginuli..... Sati i sati psihoterapije. PokuÅ¡aji razgovora sa prijateljima i porodicom.... I tek poneÅ¡to "zagrebem". I u posljednje vrijeme je mnogo bolje nego Å¡o je bilo. I takva nisam samo za "ove" probleme već za sve. Za moj porodiÄni život i porodiÄne probleme (skoro je neÅ¡to bilo u porodici i ja sam sve vrijeme imala kamenu facu i govorila sam svima da ja neću da se petljam..... a da sam se upetljala...ko zna kako bih reagovala), za vezu (nikome i nikad ne govorim Å¡ta me tiÅ¡ti) i sl.... Koliko puta mi je to zamjereno. Koliko puta sam na pitanje "Å¡ta ima kod tebe?" odgovarala sa "niÅ¡ta", sluÅ¡ala druge i onda na rastanku kažem... znaÅ¡, kod mene se to i to teÅ¡ava i nije dobro. Postala sam poznata po tome. OOOOO, ooooo koliko zavidim tim spontanim ljudima koji se otvoreno nerviraju, koji otvoreno govore Å¡ta im je i kad zasmetalo i TAÄŒNO znaju zbog Äega, kako, na koji naÄin.... Pa analiziraju, priÄaju o tome. Nikad nisam ljudima zavidjela na materijalnom statusu, izgledu, vezama i sl.... zavidjela sam im jer sam ih sluÅ¡ala i razmiÅ¡ljala "kako ova osoba voli sebe Äim ovako otvoreno priÄa o onome Å¡to je tiÅ¡ti"...
  3. Imam (imala) sam je ja. Od 18. godine pa narednih 10 godina POTPUNA anhedonija. Preživjela sam kao robot. ZavrÅ¡i Å¡kolu, upiÅ¡i fakultet, uÄi, izlazi, imaj ljubavni život, imaj prijatelje, uÄi, zavrÅ¡i fakultet, zaposli se, radi.... Ali sve to potpuno robotizovano. Bez ikakve emocije. Kao Kamijev Merso. Neke teÅ¡ke stvari su se u porodici deÅ¡avale na mene to nije uticalo, a mrzila sam sebe jer ne utiÄe. Prezirala. Grizla se jer se ne grizem oko onoga oko Äega treba. Onda neko buÄ‘enje. Rodila mi se sestriÄina i tad nisam niÅ¡ta osjećala (i mrzila sam sebe). Onda je ona poÄela da raste, da se veže za mene i u meni je neÅ¡to poÄelo raditi. Treperiti. Zatim se desila sadaÅ¡nja veza. I tu jesam i dalje nekad suzdržana (Å¡to je momak i sam primjetio), ali emocije probijaju polako, ali sigurno. Umjetnost je poÄela uticati na mene. Dolazi sve nekako na svoje.
×
×
  • Create New...