Jump to content
Depresija Forum

Nedja

Members
  • Content Count

    1,775
  • Joined

  • Last visited

Community Reputation

202 Neutral

About Nedja

  • Rank
    CAR

Recent Profile Visitors

5,384 profile views
  1. Isto se deÅ¡avalo... (Mada sam ja toliko blokirana da ne reagujem ni na neke spoljaÅ¡nje uticaje, tipa hladno, toplo... Svi mi se na poslu krste jer sam lagano obuÄena. Ali prosto ne dolazi do mene....ali to je drugi par opanaka). Ali prije nekoliko veÄeri sam Äula neÅ¡to Å¡to sam već znala, ali Äuti to direktno od strane osobe na koju se odnosi nije lako (teÅ¡ka vijest) i tresla sam se. Nisam htjela da pokažem toj osobi to pa sam iÅ¡la do toaleta da pokuÅ¡avajući da se nekako umirim. Dakle..poÄne to probijati.
  2. A ja zamiÅ¡ljam da bi se strop sruÅ¡io svima na glavu i da bi svi poginuli..... Sati i sati psihoterapije. PokuÅ¡aji razgovora sa prijateljima i porodicom.... I tek poneÅ¡to "zagrebem". I u posljednje vrijeme je mnogo bolje nego Å¡o je bilo. I takva nisam samo za "ove" probleme već za sve. Za moj porodiÄni život i porodiÄne probleme (skoro je neÅ¡to bilo u porodici i ja sam sve vrijeme imala kamenu facu i govorila sam svima da ja neću da se petljam..... a da sam se upetljala...ko zna kako bih reagovala), za vezu (nikome i nikad ne govorim Å¡ta me tiÅ¡ti) i sl.... Koliko puta mi je to zamjereno. Koliko puta sam na pitanje "Å¡ta ima kod tebe?" odgovarala sa "niÅ¡ta", sluÅ¡ala druge i onda na rastanku kažem... znaÅ¡, kod mene se to i to teÅ¡ava i nije dobro. Postala sam poznata po tome. OOOOO, ooooo koliko zavidim tim spontanim ljudima koji se otvoreno nerviraju, koji otvoreno govore Å¡ta im je i kad zasmetalo i TAÄŒNO znaju zbog Äega, kako, na koji naÄin.... Pa analiziraju, priÄaju o tome. Nikad nisam ljudima zavidjela na materijalnom statusu, izgledu, vezama i sl.... zavidjela sam im jer sam ih sluÅ¡ala i razmiÅ¡ljala "kako ova osoba voli sebe Äim ovako otvoreno priÄa o onome Å¡to je tiÅ¡ti"...
  3. Imam (imala) sam je ja. Od 18. godine pa narednih 10 godina POTPUNA anhedonija. Preživjela sam kao robot. ZavrÅ¡i Å¡kolu, upiÅ¡i fakultet, uÄi, izlazi, imaj ljubavni život, imaj prijatelje, uÄi, zavrÅ¡i fakultet, zaposli se, radi.... Ali sve to potpuno robotizovano. Bez ikakve emocije. Kao Kamijev Merso. Neke teÅ¡ke stvari su se u porodici deÅ¡avale na mene to nije uticalo, a mrzila sam sebe jer ne utiÄe. Prezirala. Grizla se jer se ne grizem oko onoga oko Äega treba. Onda neko buÄ‘enje. Rodila mi se sestriÄina i tad nisam niÅ¡ta osjećala (i mrzila sam sebe). Onda je ona poÄela da raste, da se veže za mene i u meni je neÅ¡to poÄelo raditi. Treperiti. Zatim se desila sadaÅ¡nja veza. I tu jesam i dalje nekad suzdržana (Å¡to je momak i sam primjetio), ali emocije probijaju polako, ali sigurno. Umjetnost je poÄela uticati na mene. Dolazi sve nekako na svoje.
  4. Dobrodošao. Alkohol i nespavanje baš umiju da naprave haos u glavi. Dobro je što si prstao, pokušaj sasvim umiriti tempo života i daj tabletama vremena da prodjeluju.
  5. U svakom znaÄajnijem romanu imamo takav tip lika. U Karamazovima je to AljoÅ¡a, a u ZloÄinu i kazni su to Sonja Marmeladova i Lizaveta Ivanovna (ona druga baba ) . A epilepsija je takoÄ‘e sveprisutna tema. OT: poznavala sam ljude sklone romantizaciji psihiÄkih oboljenja i mislim da je to ogromna zamka. I nezrelo je. Ne mogu misliti da sam posebna, a po drugoj strani posve zablokirana, zakoÄena, neprodukltivna, asocijalna.... Ma mani ti to. Hoću da budem funkcionalna.
  6. E ovo mi je super. Zamišljam neki fini, damski bicikl i odlazak na posao njime. Ali radim daleko, a i....kako obući suknju?
  7. Ja vozim stari sestrin bajs. NeÅ¡to mi se ne ulaže u novi, a u ljetnjem periodu ga Äesto koristim. Najdalja ruta je bila prije dvije godine - ukupno 44 kilometra. Ne vjerujem da ću ikad viÅ¡e oboriti taj rekord.
  8. Nemam koncentracije da Äitam sve komentare pa ću se možda sad nalupati i ponoviti Å¡ta su ostali rekli. Prvo Å¡to mi je upalo u oÄi jeste da si se identifikovala sa bolešću...svi to radimo, a nikako nije dobro. Nisi ti samo dijagnoza. Ti imaÅ¡ pregrÅ¡t osobina koje nisu uslovljene bolešću. ImaÅ¡ potencijala (kao i svaka živa jedinka) koji je bolest usporila ili neke stvari jeste zakoÄila, ali ne sve. Stvariti u kofer?? Mislim da je nemoguće taj kofer potpuno odložiti. MožeÅ¡ ga spakovati pa će ti Äesto zatrebati neka stvarÄica i ponovo ćeÅ¡ ga otvoriti. Ali neka stoji ipak u ćoÅ¡ku, a ne na sredini sobe. Malo ja sad lupam, ali nadam se da me razumijeÅ¡. Ja sam sinoć bila jako loÅ¡e, a trebalo je da izaÄ‘em sa rodbinom koja mi je u gostima. Jedna od njih je djevojka sa dijabetesom. Već smo se družili ovih dana. Ona normalno funkcioniÅ¡e i živi, ali Äim pojede slatko, ubode se i da sebi inzulin. Pozlio joj je jednom dok smo bili na nekom izletu (pao Å¡ećer) pa smo svi malo zastali i ona je polako doÅ¡la sebi, pila sok i jela medenjake. I razmiÅ¡ljam.... Å ta ako ja tako prihvatim sebe i svoj problem? Kao.... ok, normalno živim i funkcioniÅ¡em. Kad nastane kriza uÄiniću da mi bude bolje (ne znam joÅ¡ kako, ne pitajte me detalje ), ko me prihvata malo će zastati i saÄekati da se saberem. I ja ću saeÄkati da se saberem i onda ćemo nastaviti Å¡etati i družiti se...i živjeti. Nadam se da nisam prekonfuzna. ZnaÄi...pihvatiÅ¡...tako je i tako. Ne zataÅ¡kavaÅ¡ problem. Ali ne poistovjećujeÅ¡ se sa njim.
  9. Olanzapin...isto je AP, ali sam ga pila zbog depresije. Neko je jednom napisao za njega ovdje "jedeÅ¡ Äokoladu kao hljeb". E BUKVALNO..... To su takvi straÅ¡ni napadi gladi i tako straÅ¡na potreba za slatkiÅ¡ima (koje inaÄe ne volim toliko). Zato je tad bilo viÅ¡ka 10 kilica. Ne želim da mi se to ikad ponovi.
×
×
  • Create New...