Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Karlito

STA JE POTREBNO DA BI VAS ZIVOT BIO BOLJI???

Recommended Posts

Da se mogu posrat u miru. Pun mi je kurac ovoga 4 jebene godine. Stoka

Share this post


Link to post

vjere u ljubav <img src="http://www.depresija.org/forum/public/style_emoticons/<#EMO_DIR#>/sadangel.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":sadangel:" border="0" alt="sadangel.gif" />

 

Mila moja,

 

Ljubi te tvoja Snovi.

 

:flying kiss: :flying kiss: :flying kiss:

 

Ne daj mi se!

 

Imaš nešto posebno u sebi i to je podstrek...

 

Vjera mora iz tog razloga biti.

 

Bubim

 

Da se mogu posrat u miru. Pun mi je kurac ovoga 4 jebene godine. Stoka

 

Joj, al' apsolutno al' bukvalno znam na šta misliš!

Share this post


Link to post

@snovi

hvala ti :srculenca: :srculenca: :srculenca: bit ce nam bolje, kad tad...mora biti..

e kad mi se netko mota dok :poop: onda :wipe::ludilo:

Share this post


Link to post

@snovi

hvala ti :srculenca: :srculenca: :srculenca: bit ce nam bolje, kad tad...mora biti..

e kad mi se netko mota dok :poop: onda :wipe::ludilo:

 

I joÅ¡ kad ti "neki" hoće i oni u isti Äas :poop: pa sjedaju u krilo aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Share this post


Link to post

Madonna, srećno sa traženjem posla. :)

@ topic

Da budem normalniji... Da budem str8 ponovo... Kao pre par godina... Da se separatiÅ¡em u apsolutno nepostojanje dodirnih taÄaka sa muÅ¡karcima...

Kilažu i telo sam sredio, kožu takođe, još malo fali... Samo nedostaje ta hetero kockica, da budem dobro u svojoj koži...

A stvari koje objektivno nisu do mene, i u mojoj moći, o tome ne želim ni da razmišljam... Opet poželim da budem Bog...

Kad bi se reÅ¡ilo ovo Å¡to me muÄi, hetero/homo , sigurno bi se i anksioznost smanjila, i Äitava plejada misli koja me preplavljuje posebno noću, zbog Äega imam insomniju godinama... Sigurno bi mi život bio MNOGO lepÅ¡i, i možda bih poÄeo da gledam svet drugim oÄima, u boljim bojama.

Share this post


Link to post

Upoznala sam pre par meseci jednog coveka, ima neku firmu za belu tehniku, samo se probudio jedno jutro i nije se secao nicega, ni ko je zena koja spava pored njega, ni ko su ono troje dece po sobama....Ni mame, ni tate, ni nicega, niko ne zna kako se to dogodilo, lekari pokusavaju da mu pomognu, ali mi se svidela jedna njegova recenica "Cuti, ma meni je super, ko da sam se opet rodio"

E TO...ili neko drugo stanje svesti....

Share this post


Link to post

pitam se i ja, sta ja to ocekujem od sebe?

 

Sta to mi ocekujemo od sebe? Ili, sta smo ocekivali? Jel ima neka lista stvari koja se moze racionalno napraviti?

 

Ja ponovo uzela da citam, to mi je nekako dalo snage, ili neznam...

i pise dakle, u "O psihologiji nesvesnog" kod Junga o tim osnovnim problemima svih neuroza i npr o tome (sto i mi svi znamo ali on nekako lepse kaze) ovo:

 

"...terapija zapravo zapocinje tek onda kada pacijent uvidi da vise nisu otac i majka ono sto mu stoji na putu, vec on sam, tj nesvesni deo njegove licnosti, koji i dalje vodi ulogu njegovog oca i majke. I ovo saznanje, ma kako bilo korisno, jos uvek je negativno, tj ono samo kazuje "Saznao sam, i vidim, da nisu otac i majka ono sto je upereno protiv mene, vec ja sam". Ali sta je to u njemu sto mu se suprotstavlja? Sta je taj misteriozni deo njegove licnosti koji se skrivao iza slike oca i majke i njega tako dugo drzao u uverenju da uzrok njegovih nevolja mora da je nekada dospeo od spolja?" (CG Jung)

 

 

dakle, kad vidimo sta je problem, osnovni problem, sta onda ocekujemo od sebe?

Nekome je problem majka, nekome otac, nekome neka trauma iz detinjstva vezana za nekoga ili nesto, nekome neki dogadjaj stresann iz blize ili dalje proslosti i uvek je to nesto sto stvarno svi mi uglavnom verujemo da dolazi "od spolja".

Pa pod uslovom da jeste "od spolja" i da mi to konacno shvatimo nekako, opet nismo dalje presli od onoga sto Jung tamo pise, od toga da smo imamo tu spoznaju i nista drugo.

Kako sad dalje?

Sta da dalje radimo?

Posto me je ovo opsedalo danima i nocima, i kao kad sam bila mala pa sam mislila kako je svemir beskonacan i htela da poludim od nemogucnosti da to shvatim... ili kao kad mi je umrla mama pa i dalje nemogu da ukapiram da je umrla tj nema je vise u zivom vidljivom obliku, dakle da izbegnem to "izludjivanje" ja sam zamenila pitanje drugim:

Sta ja od sebe ocekujem?

 

Mozda je stvar mnogo prostija nego sto mislimo. Mozda postoji zaista lista realnih ciljeva ili potencijalno ostvarivih (dakle potpuno spoznajnih, spoznatih, opipljivih) koju moze svako od nas da napravi. I onda da nad njom place ili kuka naglas, ili da se aktivira da barem neke od tacaka sa liste ostvari...

Npr. Sta ja od sebe ocekujem?

Neznam bre.

Hvata me panika pri ovim razmisljanjima.

ali se obuzdavam, a i deluje nova terapija ili imam srece da nisam na dnu nego malo iznad...

Mogu i hocu da mislim.

Dakle, sta ocekujem? Ali konkretno, ne "da mi deca budu zdrava i srecna", jer to nije konkretno nego mora da se definise nesto sto JA mogu da uradim.

 

 

1. da budem dobra majka? tj da imam stabilan posao i dobru platu, dovoljno dobru da moja deca mogu da zive normalan zivot (cistoca, zdravlje, vitamini, zdrava hrana, citanje, igranje, poneko putovanje, skolovanje, itd)

2. da budem fizicki zdrava kako bih mogla da taj posao zadrzim i odrzavam kroz puno puno godina, dok mi deca ne porastu, dakle da smrsam, idem kod lekara redovno, redovno pijem lekove za secer pritisak itd itd i da hodam brzo ili neko kretanje radim itd itd

3. da budem psihicki zdrava ... a to znaci da ... sad ide niz iracionalnih misli, tzv "zelja" ali ne i konkretnih zadataka. mozda npr da se razvedem? da odvojim vreme u toku dana koje ce biti SAMO za mene (npor citanje itd)? da barem jednom nedlejno sa nekim zivim popijem kafu ili caj. da jednom mesecno kupim sebi neku sitnicu? i da joj se svakodnevno divim a sebi govorim "zasluzila si, nisi bas najgora na svetu" ??? npr.

 

 

tako sad treba da napisem konkretno listu sa tackama i podtackama...

i svi mi treba da to napisemo.

dal to moze da pomogne?

 

Jer ako budem sedela i mislila o tome sta je to doslo "od spolja" ili iz mojih gena, pa pokrenulo proklete rekurentne faze depresije koje me unistavaju vec godinama, ako budem kopala po rupi koja ima uglacano metalno sjajno dno bez ijedne ogrebotine, jer nema dalje, ja nemogu da ovako iskopam nista odatle, nema, ne vidim, nemam alate, nemogu... dakle ako budem to radila, proci ce vreme i mozda za to vreme necu moci da deci ponudim nesto sto bih ako se drugacije ponasam mogla, mozda necu primetiti neke lepe stvari, osmeh moje cerke, neki duhoviti trik mog sina, neki cvet, oblak, vetar, sta god...

mozda ce zivot da mi prodje u neurozi koju pokusavam da samoanaliziram.

A mogu makar da je stavim sa strane, koliko se i kada se moze, jer ja nisam Jung, na zalost, i moje misli ne idu tako duboko u ljudsku dusu, da mogu da nadjem malo "dublje" odgovore ili da donesem slike koje dolaze "sa one strane svesnog".

Ako probam da odgovorim na ovakva pitanja "Sta ocekujem od sebe?", ili "sta mogu da ucinim za sebe" ili jos vaznije "sta mogu da ucinim za drugog?", onda makar imam konkretne opcije.

Kao kad u najgoroj depresiji, kad se malo, samo na milisekund pojavi nesto malko svetlosti, pa zgrabimo olovke da pravimo spiskove "Ocistiti sobu, okupati se, osisati se, ili oprati zube"... E tako, samo sa malo vecim zadatcima ili ciljevima.

Ako se moze.

Ko god moze.,..

 

Mozda je to neki put?

Mozda i nije. ali mi se cini da je makar bolje razmisljati o tome "sta mogu da uradim? Sta ocekujem" sta hocu? sta necu?" nego da razmisljamo o tome "sta je to u mojoj podsvesti sto mi obara nivo serotonina?"

 

jao ugnjavila sam...

ali eto o tome mislim ovih dana. I nastavljam da kopam, ponekad, pre spavanja, ili kad se budim nocu onih nekoliko puta, kad se suzdrzim da ne ustanem (i da ne jedem!!!!) onda lezim i dozvolim sebi luksuz da mislim o toj podsvesti itd.

Ali inace pokusavam...

Jao Boze kako je tesko.

I kako sam sama u ovom realnom zivotu, ljudi moji, kako sam uzasno stravicno neoprostivo SAMA....

Kao i svi vi, znam...

Jao izvinite ako je iko uspeo da procita, nadam se da niste plavi oko vrata...

Ajde da napravimo te Liste, jel hocete?

Dakle lista "Sta mogu da uradim za sebe" ili "sta ocekujem" ili bilo sta slicno...

Ajde, ko ce prvi?

Share this post


Link to post

Cura, posao, da mogu normalno otici medju ljude i prijatelji

Share this post


Link to post

Da nestane ankcioznost,da se izlecim.

Tada bi sve bilo u najboljem redu.

Share this post


Link to post

danas mi se cini da nikada nista... ali kad bih dobila vizu za boravak, posao, mogucnost da izdrzavam decu i da malo ozdravim, malo samo...

Share this post


Link to post

Da se otarasim svega sto me opterecuje i tjeskobe.

Share this post


Link to post

Da se otarasim svega sto me opterecuje i tjeskobe.

 

Isto

Share this post


Link to post

Da se do kraja pomirim sama sa sobom, da prihvatim sve ono Å¡to sam bila i sve ono Å¡to sam sada u potpunosti.

 

Da shvatim i prihvatim da je put brdovit, pun kamenja i stjena, ali ako ne krenem njime non stop ću tapkati na mjestu!!!!

Share this post


Link to post

saznanje da iduća dva dana nema obveza. nema žurbe, nema živciranja, samo moje vrijeme.

 

moj pas.

Share this post


Link to post

Nista,nema te stvari,osobe ili bilo cega sto me moze usreciti pa da mi zivot bude bolji,ne znam sta je sreca,nikad nisam bio srecan, ali nikad nisam osetio neko zadovoljstvo.Ja ne mogu da poverujem u svoj zivot i da sam ovakav,ne mogu se setiti nijednog dana kada sam bio srecan cak ni u detinjstvu,zasto, uvek se pitam- kakve veze ima jedno dete sa depresijom,barem da sam imao lepo detinjstvo i radovao se decijim igrama,ali ne, ja ni rodjendan nisam nikada slavio i retko bih isao na druga slavlja,zasto citav jebeni zivot da kuburim sa depresijom.Pijem tablete deset godina zasto,i sta ja sad da ocekujem kad znam da mi nikad nece biti bolje,cemu da se nadam osim smrti.bice mi bolje kad umrem,jedino tada.

Share this post


Link to post

ja ni rodjendan nisam nikada slavio i retko bih isao na druga slavlja,zasto citav jebeni zivot da kuburim sa depresijom.Pijem tablete deset godina zasto,i sta ja sad da ocekujem kad znam da mi nikad nece biti bolje,cemu da se nadam osim smrti.bice mi bolje kad umrem,jedino tada.

 

mili Arture, evo moj sincic od 9 gpodina dobio prve tablete... nemoze da spava i oseca neku "tugu"... mozda ce i on piti tablete celog zibvota?

Ima 9 godina. I nezna odakle ta prokleta tuga. Ali zna da opise osecanja.

OK, ja jesam najgora majka i otac mu ne valja nista, ali sta god da je, desava se i moramo s tim da se borimo.

Ja radim sve sto mogu d amu pomognem, uspeva mi da ga veoma zasmejem i pricamo otvoreno o svemu tome sto on oseca i on stalno mene pita jel i ja imam isto to, ali ja necu da ga opterecujem, kazem, imam i ja tugu, svi imaju tugu... dodje pa prodje

ali mu ponavljam da je najbhlji najpametniji najlepsi, hvalim sve sto uradi itd

 

 

moras da imas podrsku, ako niciju onda svoju. Ponavljaj sebi da si dobar. Arture, TI SI DOBAR, ti ne zasluzujes Tugu...ponavljaj sebi...

nije kraj svemu,

 

kazes da nisi imao nijedan srecan dan, nisi slavio rodjendan...

pa ajde pocni sada npr

ajde spremi za sledeci rodjendan listu nekih ljudi, napisi pozivnice, nacrtaj sam nesto duhovito, nateraj sebe da na googlu trazis nesto kao "happy birthday funny" ili nesto... planiraj npr gde ces da slavis,m u kojoj sobi, sta ces da kupis, makar kiselu vodu i slane stapice, nemoras vise, znam da nemas para...

pozovi makar dvoje troje ljudi

ali pocni sada da planiras

 

zezaj se sa svojom depresijom ako mozes

sam smisljaj sale neke na svoj racun

 

mozda si nekada imao nesto lepo, ali si zaboravfio?

 

mozda ne treba da pijes tablete uopste?

mozda te tablete drze u tom stanju?

sve je moguce Arture

dok zivot traje, sve je moguce...

 

evo ti veceras, imas od 21h prenos Evrovizije. Neki ljudi pevaju neke uzasno lose i nekvalitetne pesme, ako se to moze uopste nazvati pesmama, ali su obuceni u neke sarene stvari, ima buke, svetla, zvuka... sedi, gledaj i spremi papir i olovku pa ih ocenjuj:

1. kvalitet glasa

2. izgled (garderoba itd)

3. "umetnicki dojam" sto bi rekla ona divna teta Milka sto je komentarisala nekada klizanje...

 

tako nesto, pa im das ocene neke pa na kraju sabiras ili bacis papir.

ali makar ih onako iskritikujes sam sa sobom, nasmejes se, rstuzis, vidis kakvih sve budala ima na svetu i sta sve sebi dozvoljavaju...

eto...

makar nesto

 

molim te probaj barem to

Share this post


Link to post

Kevo ja ne znam sta je sreca,ne znam majke mi.nista me neispunjava niti pricinjava zadovoljstvo.Moj dan izgleda sasvim prazno,cesto ni reci ne progovorim,kad ostanem sam napijem se i bude mi lakse barem dva tri sata.Sedim za kompjuterom i blenem,ne znam na sto da kliknem sta da procitam,nemam pojma sta se desava oko mene.Ja sam debil bez ideje,zaostao u razvoju.i sto prije to prihvatim bice mi lakse.

Share this post


Link to post

Kevo ja ne znam sta je sreca,ne znam majke mi.nista me neispunjava niti pricinjava zadovoljstvo.Moj dan izgleda sasvim prazno,cesto ni reci ne progovorim,kad ostanem sam napijem se i bude mi lakse barem dva tri sata.Sedim za kompjuterom i blenem,ne znam na sto da kliknem sta da procitam,nemam pojma sta se desava oko mene.Ja sam debil bez ideje,zaostao u razvoju.i sto prije to prihvatim bice mi lakse.

 

ali to jednostavno nije tacno. Ti sebe vidis, i zelis jako da se uvek vidis na taj nacin, da si debil bez ideje, arrested development...

Ali nisi. Mozda si ranije nekad, da bi preziveo neke situacije, morao da se postavis tako, kao nekakav luzer, bez motiva, radosti, povucen da nikome ne smeta, ne provocira neke uzasne stvari...

Ali to je vreme proslo, obrazac razmisljanja ti je ostao i moras da ga menjas.

Znam ja da je prosto reci a skoro nemoguce uraditi to, ali mozes barem da probas.

 

Arture, sinko moj mili, ono sto je sigurno merljivo na ovom svetu je sve ono sto se moze iskazati matematikom. Dva plus dva su uvek cetiri, na ovoj planeti i u ovom vremenu. Ne moze biti drugacije. Tako isto i osnovni zakoni fizike vaze i na njima se zasniva sve, rad nasih neurona, replikacija DNK, rad kompjutera... ma sve. Plus i minus uvek se neutralisu i daju nula, odnosno neutralnost. Ako ima previse negativnih nalektrisanih cestica, onda se prosto traze i privlace negativne, ne bi li se postigla neutralnost. U ljudskom organizmu, u tkivima, celijama, u proteinskim interakcijama, u vazduhu pred oluju, u svemu...

I nepostoji na svetu, ovom i sada, nista sto je apslolutno negativno ili apsolutno pozitivno. Nije moguce da takvo nesto opstane. Pre ili kasnije, iz okoline ce nagrnuti suprotno naelektrisane cestice i dovesti do neutralnosti.

Tako i kod tebe.

Nemoguce je da si ti potpuno nednoznacan tj nesrecan. To je nemoguce. Moraces, kad tad, imati i drugacija osecanja. Nemoze se ziveti samo u jednom stanju svesti, jer je to neprirodno i bilo bi evoluciono uklonjeno jos pre ko zna koliko miliona godina...

Ti si covek koji postoji i ima sve u sebi, i tugu i radost. Samo moras da to pronadjes, duboko u sebi. Sam i uz pomoc psihoterapeuta, moras da nadjes nesto Dobro, nesto od cega ces da podjes napred, malim nekim koracima, i da jednom konacno osetis i nesto sto nije nesreca i uzasna tuga.

 

Mozda gnjavim, tj znam da gnjavim, ali ... neznam kako da te ubedim da Postojis, Vredis i Zasluzujes sve sto i svi ljudi, normalan zivot, sa svim mogucim varijacijama raspolozenja...

 

Da probas malo da izadjes napolje? Da se odvojis od kompjutera? Da se suocis sam sa sobom, sa svojim nogama, dok hodas, sa svojim rukama, dok negde pijes kafu i drzis njima soljicu, sa svojim telom, koje ce se kretati ulicom, parkom... sa svojim ocima, koje ce videti neke realne stvari...

nije napolju "Solaris"... nije... Solaris je u tebi. (gledala ja pre neku noc... pa reci mi, zar nije zivot vredan zivljenja makar da pogledas Solaris ili Stalkera ili sta god od Tarkovskog? eto, samo njega d apomenem, necu dalje)

 

ne ljuti se na mene

ja ti zelim da se probudis, verujem u tvoje budjenje... neznam kada ce biti, ali desice se.

Mora da se uspostavi ravnoteza.

Ljubi te keva mnogo, mnogo!

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...