Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
naivko

Narcisoidni poremecaj licnosti (NPD)

Recommended Posts

Gospode, psihijatar mi samo nabraja simptome NPD-a. "Ti si takva, ti tako funkcionišeš, ovo je kod tebe ovakvo, ti to radiš zato i zato"...I onda mi je rekao da dođe majka moja tamo da je preispita neke stvari o mom detinjstvu :o A čitala sam da se inače skoro svi poremećaji ličnosti formiraju jako rano zbog raznih odnosa sa roditeljima. Kako mi je sad sve ovo čudno. Ne znam šta da mislim. Nadam se da me je pogrešno procenio...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mislite da su narcisi bezobarzni, arogantni, sebični, razmaženi ???

 

E vala nije tako. Narcisi nisu arogantni, bezobrazni, sebični, razmaženi ili bilo šta slično.... Izanalizirala sam taj svoj narcizam i došla sam do nekih zaključaka koji vama ne bi nikako pali na pamet, a psihijatar je potvrdio da su svi ti moji zaključci ispravni...

 

Ne mogu svi da nas (narcise) razumeju, teško je, ali meni je mnogo drago što sam došla do suštine problema, do onog korena, do izvora narcizma.

 

I šta sam ja skapirala, jeste da osobe koje su narcisi (bar u mom slučaju, nemojte da mislite da je sa svima tako jer ja ne znam da li su svi narcisi slični/isti kao ja), jeste da kod narcisa zapravo dominira osećanje jedne OGROMNE odbačenosti.

 

 To osećanje dominira i kod osoba sa izbegavajućim poremećajem ličnosti, samo je razlika između narcisa i osoba sa izbegavajućim to što osobe sa izbegavajućim izbegavaju sve situacije u kojima kojima mogu da se osećaju odbačeno i ismevano na bilo koji način, a osobe sa narcističkim se bore za divljenje i pažnju drugih ljudi da bi upotpunili taj osećaj praznine, odnosno da bi otklonili taj osećaj odbačenosti.

 

Dakle oni ne traže divljenje generalno, nego se oni osećaju U TOLIKOJ MERI odbačeni da je njima NEOPHODNO divljenje ostalih, divljenje svih ljudi. Ne znam da li kapirate o čemu pričam...Normalna osoba koja se oseća odbačeno, njoj je dovoljna jedna osoba da bi taj osećaj otklonila, osoba koja će da bude tu za nju i nešto slično.

 

Međutim, narcisima to ne bi bilo dovoljno, jer se oni osećaju TOLIKO odbačeno da je njima jednostavno potrebno divljenje drugih ljudi da se ne bi tako osećali. I moj psihijatar kaže da je to činjenica, i da je to totalno tačno, sve što sam rekla. Dakle, kod nas, narcisa, dominira osećaj odbačenosti. Zato se mi stalno hranimo divljenjem, zato nama nikad nije dovoljno. Upravo i samo zato.

 

Pisala bih još i još i još i još, i previše bih pisala, samo sam uuuužasno dekoncentrisana, ne znam ni da li sam ovo dobro objasnila. Pisaću neki drugi put da upotpunim priču...Ali nadam se da nas kapirate bar malo bolje, da mi nismo osobe koje imaju previsoko mišljenje o sebi pa misle da ljudi zato moraju da im se dive, već da se na tom podsvesnom nivou osećamo patološki odbačeno. Zato to i sve jeste patološki narcizam. Kiss

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa dobro, cak i u dijagnostickom uputstvu pise da se ide od obozavanja do potpune deevaluacije sebe. Ali mislim da ne treba toliko da se brines oko etikete vec oko samih simptoma. Inace je praksa da se tinejdzerima ne daju dijagnoze poremecaja licnosti jer je sve to u razvoju jos.

Share this post


Link to post
Quote

"Narcis zapravo nije zaljubljen u sebe već u vlastiti odraz. Stara priča je tu veoma jasna - opčinjen svojim likom, Narcis ne uzdiše, on uništava sebe. Ova razlika je od ogromne, suštinske važnosti. Narcizam nije opčinjenost sobom već predstavom o sebi. Ne onim što Äovek jeste već onim kakvim se prikazuje. Ne svojim bićem već svojim odrazom.

 

Biti opsednut svojim odrazom znači zapostaviti, zanemariti, napustiti sebe. Znači izgladneti sebe do smrti. Znači uvenuti.

 

Ljubav prema vlastitoj predstavi je jalova, besplodna ljubav. Ona ne bogati već osiromašuje, nije stvaralačka već rušilačka.

 

Narcizam se često osuđuje sa moralnog stanovišta. Narcisoidnoj ličnosti se prigovara da previše vodi računa o sebi, premalo o drugima. Ova osuda promašuje suštinu stvari. Narcisoidna osoba nemilosrdno zanemaruje i sebe, ne samo druge, u ime predstave o nemogućem savršenstvu, kojoj se očajnički i strasno divi, a koja joj postaje važnija od sopstvenog života.

 

U svojoj uobraženosti, narcisoidna ličnost može biti nesnosna drugima, ali je nesnosna i sebi samoj. Iza uobraženosti žuljaju i tište samoprezir i samonipodaštavanje. Narcisoidna osoba je očajničkom strašću prigrlila svoj odraz je jer je prezrela i odbacila sebe.

 

Takvoj osobi manjka sampouzdanja. Samopouzdanje i uobraženost su različite, nespojive stvari. Gde ima pravog samopouzdanja, nema uobraženosti. Gde ima uobraženosti, nema samopouzdanja.

 

Narcis sebe žrtvuje vlastitoj predstavi. Propada zbog jedne opsene, jedne varke. I u tome je suština njegove tragedije.

 

U svojoj osnovi narcizam je duboko samodestruktivan."

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Receno mi je da sam pomalo sadista, nakon visemesecnog posmatranja, i mazohista.

Slusala sam pre par dana nekog psihijatra na youtube da je sadizam povezan sa narcizmom jer narcisi vole, osecaju zadovoljstvo kad kaznjavaju druge ljude.

Nesto slicno mi je rekao moj psihijatar pre gledanja tog videa, da sam pomalo sadista jer osecam zadovoljstvo i volim da kaznjavam druge ljude. Malo sam se zaprepastila, reakcija mi je bila: "Stvarno?!", ali kasnije sam videla da je u pravu, kada sam videla da se kidam od smeha dok sam 'kaznjavala' nekog na neki nacin, mucila ga.

Bar u mojoj glavi postoji razlog za to...

Ali dobro. Sta je tu je.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

moj psihijatar to kaze jer sam tvrdila da me ljudi neki ne podnose jer su ljubomorni na mene...vau kakav profesionalac

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I ja isto mislim da me mnogi ne podnose jer su ljubomorni...Ali ne vidim tu sadizam nikakav pfff. Ja sam nazalost uspela da uhvatim sebe dok sam sadisticki nastrojena...

 

Narcizam je jedan zesci zajeb. Secam se kad sam bila u toj nekoj malo jacoj narcistickoj fazi, radila sam svasta, niko nije smeo da se sukobi s mojim misljenjem, sa svima (bukvalno) sam se svadjala, isla sam od coveka do coveka i pricala im da treba da budu kao ja, pricala sam o sebi sve najnaj (bukvalno dodjem do nekog i kazem im da sam ja NAJ-nesto u necemu), a pritom sam stvarno mislila i imala neke grandiozne ideje u fazonu "mene kao da je Bog pravio - kao u Simsu da je uzeo i da mu je receno da napravi savrsenu osobu i on je napravio mene", dakle to je bio uzas.

 

To je bilo pre dve god a i dalje se osecaju posledice. Sad kad sam zrelija i svesnija svog problema, nosim se s njim koliko-toliko da bar ljudi misle da sam normalna. Jer zaista, mnogo njih je pricalo da sam nenormalna, neki i dan-danas to misle.

 

I dalje imam neke grandiozne ideje o sebi ali umem da ih kontrolisem.

 

Zbog narcizma nemam prijatelje, zbog narcistickih fantazija ne mogu da ucim i obavljam sve normalne funkcije, ne mogu svoje potrebe normalne da ispunim kako treba, ego mi je ogroman i cesto preterujem jako jako u nekim stvarima.

 

On te prvo ucini da se najlepse osecas uz sumanutost koju stvara, a onda te baci u prokletu realnost i onda moras da trpis sve posledice od ranije dok su sumanutosti bile prisutne. I dan danas su, ali kao sto sam rekla, umem da kontrolisem. Ali to nije dovoljno, problem je veliki...

 

:o

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

o sadizmu ni ne pricam, nigde nije zapisano, ali da sam sadista jesam posebno ako me neko izbaci iz takta znam se okomiti i ubijati ga u pojam mesecima ako sam u sadistic moodu.

i ponosna sam sto sam sadista :)

mazohizam u smislu seckanja sebe prosao, nemam zivaca za to vise, valjda se svi klinci seckaju jer umisle nesto...doduse ja kidam rane i kraste povremeno, to od nervoze, nije mazohizam. To su sve dosta zaebane stvari...mi cesto koristimo neke od tih termina ne znajuci ni sta zapravo znace.

meni ni do dana danasnjeg nije jasno sta im znaci grandiozna ideja? I nisam narcisoidna samo sam egocentricna pa sta sad...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja mislim da grandiozne ideje znaci kad mislis da si bas najveca carica u celom univerzumu i sl. Da zasluzujes sve najbolje, da si najbolja, najpametnija, najlepsa, sve mozes.

Inace nemam NPD ali takodje kad se nek ozbiljno ogresi o mene, potrudim se da upamti. Tesko prastam, pamtim dugo. To moja dr smatra da je u sklopu granicne strukture, izgleda da je zajednicki simptom sa NPD (koji nemam).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ne znam, ja prosto tako delujem, jer ako ne krenem sa svojim nekim tripom onda se nista ni ne desava jer idem iz jednog extrema u drugi. Moja pokojna komsinica je imala istu dg. kao ja i ona je, recimo, umisljala da je autor svih pesama Cece i da joj je neko to ukrao i sad je Ceca na osnovu toga postala popularna...i tako...ja sam imala problema sa filozofima, i ugradjenim kamerama i magijskim ritualima, mislim, pokapirala sam da im je to bilo kao wtf...pricamo tako i on samo opali da duplu dozu AP...a meni je super, i ne kontam sta je grandiozno... :o

 

problem je u tome sto znam puno o tim dijagnozama, i onda na momente pomislim da doktor ne zna sta prica :lol: evo, sad sam svesna da nekad preteram, da uvek preteram u necemu ali ne vidim patologiju u tome, e to je problem...i mislim da prave budalu od mene...ajd OK, imala sam fazu tipa oni su se dogovorili da me nakljukaju lekovima jer tako moj super UM nece moci da deluje svojom genijalnoscu u fulu :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Dobar primer za jednu grandioznu ideju koju ja imam trenutno je to kako zamisljam sebe iznad svih ljudi na nekoj dolini, ja onako stojim kao Bog a oni svi manji od mene, a ja imam 'moc' da ih kontrolisem. Odnosno, mislim da ja sve mogu, bukvalno sve, ako bih sad zelela da zadivim predsednika drzave, mogla bih. Ili Barack Obamu. Ali ja mislim da je to realno, koliko puta sam dokazala sebi do koje mere sam sposobna da se svidim svima/zadivim sve ?

 

E pa eto. Dala sam primer. Mada meni je stvarno prisutna. A ja se malo neckam da mislim da umisljam, meni sa ovakvim sposobnostima ovo deluje krajnje realno...

 

Dakle, imas jedno patoloski visoko misljenje o sebi...To je grandiozna ideja, za koju kazu da prelazi u sumanutosti.

 

Takodje, psihijatar mi je pricao o jednom decku koji ima 20 god i ima NPD (pitala sam ga da mi navede primer zasto ja nemam ovaj poremecaj). Decko ima samo osnovnu skolu i misli isto tako nesto visoko o sebi vezano za posao neki, tako nesto. Sve u svemu, stvari koje misli nemaju veze s realnoscu.

 

Dakle ja to imam, ali nije preterano izrazeno kod mene, kao kod tog decka...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Grandiozna ideja ne mora biti samo u pozitivu, moze da bude i krajnji negativ. Npr. mislis kako si mnogo pametna, i suprotnost, mislis da si mnogo glupa. Ili da si prelepa ili da si jako ruzna. Itd, itd. Poenta je da ides u krajnosti, bile one u pozitivu ili negativu.

Share this post


Link to post

pa znam ja mnogo ljudi koji misle da su mnogo mocni i pameni,a nemaju pojma...to nije grandiozna ideja...to je ljudska glupost i uobrazenost.

 

ne mora to biti samo lepa sam, ruzna sam...to svi imamo...krajnost...i to se moze desiti mnogima a da nije grandioznost...moja ruzna koleginica misli da je najbolja riba, to nije grandiozna ideja, nego ona prosto misli da je lepa sto je OK...

 

ja sam smatrala da pokusavaju da me otruju i da sam reinkarnacija genijalca kome je tesno u ovom telu...

 

hahah zavedi NIkolica i reci Vucicu da nam poveca plate molim te Dzejvi :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

istovremeno mi ljudi nisu potrebni i gade mi se, i cak i najobicniji razgovor s nekim me uzasno smara, ali kad vidim da me napustaju osetim se jako lose, ne znam zbog cega...ne znam u kojoj temi da pisem ako ne u ovoj...kao da znam da ce da mi zatrebaju nekad, da budu tu, ali da ne zelim trenutno da budu tu i onda me je strah da ne ostanem sama?! ne znam zbunjena sam.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 10/30/2014 at 8:56 AM, angela_delamorte said:

pa znam ja mnogo ljudi koji misle da su mnogo mocni i pameni,a nemaju pojma...to nije grandiozna ideja...to je ljudska glupost i uobrazenost.

hahah zavedi NIkolica i reci Vucicu da nam poveca plate molim te Dzejvi :D

 

I onog ministra obrazovanja, da idemo manje u školu. HE HE HE...E vala ovo kada sam pročitala pukla sam od smeha... XDD

 

On 10/29/2014 at 4:16 PM, matilda said:

Grandiozna ideja ne mora biti samo u pozitivu, moze da bude i krajnji negativ. Npr. mislis kako si mnogo pametna, i suprotnost, mislis da si mnogo glupa. Ili da si prelepa ili da si jako ruzna. Itd, itd. Poenta je da ides u krajnosti, bile one u pozitivu ili negativu.

 

Brinem se za svoj mozak. :mellow2:

 

On 1/3/2015 at 11:46 AM, dzejvi said:

istovremeno mi ljudi nisu potrebni i gade mi se, i cak i najobicniji razgovor s nekim me uzasno smara, ali kad vidim da me napustaju osetim se jako lose, ne znam zbog cega...ne znam u kojoj temi da pisem ako ne u ovoj...kao da znam da ce da mi zatrebaju nekad, da budu tu, ali da ne zelim trenutno da budu tu i onda me je strah da ne ostanem sama?! ne znam zbunjena sam.

 

:mellow2::mellow2::mellow2::mellow2::mellow2: ! Evo plačem...Mrzim ljude, ali mrzim...ZAŠTO IMAM PROKLETU potrebu da pričam sa njima :dry: A da, strah od napuštanja. Kako ga se rešiti... :ph34r2::ph34r2:

Nisam narcis, al se vala slažem sa komentarima poput "Ljudi niža vrsta, uobraženi i glupi"...Ne svi, ali veelika veećina...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 1/3/2015 at 12:26 PM, Veronika said:

Nisam narcis, al se vala slažem sa komentarima poput "Ljudi niža vrsta, uobraženi i glupi"...Ne svi, ali veelika veećina...

 

ja mislim da je to sve proizvod granicarske strukture licnosti jer mislis da su SVI ljudi takvi ili da je vecina takvo...znaci opet to crno belo, idealizacija-obmanjivanje i gledanje s visine...

ja npr.ne mislim da su ljudi niza vrsta ili bilo sta, medjutim gade mi se kad vidim koliko sam bolja od njih, od vecine, i kad vidim kakvi su i jaooo groza me je uopste da pricam o tome svemu...ne znam bre vise...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ja mislim da smo mi u velikim govnima ovde jer citamo mnogo o tim pormećajima pa dobijamo dodatnu teskobu koju mozda ne bismo ni imali da nismo citali o nasem premecaju. meni psihijatar nikad nije nista rekao o mojoj dijagnozi, ni psiholog jer je to nesto sto ja ne treba da znam, a nisam je do kraja ni svesna, svoje bolesti, a neki vapaj za pomoc, tj.pokusaj da definisem sebe i da pokupim svoje komade sa poda i sastavim se POKUSAVAM da udjem u neku fioku pa dobijem i neke simptome koje inace ni nemam ali onda imam dobar alibi za to sto su prozori jebeno prljavi i kosa mi je masna i histerisem jer eto pored punog ormara ja nemam sta da obucem i ako me neko smara dok pijem jutarnju kafu ja imam opravdanje nizak mi je pritisak, ne nego sam jebeni drkadzija koji generalno ne moze skoro nikoga da podnese, kao ni kritike ni savete, jedna introvertna osoba koja zivi u svom svetu koja do nedavno nije znala raziku izmdju patlidzana i tikvice jer mene zabole za ovaj svet a opet vristim da potrosim zadnji dinar na glupost koja mi ne treba i zelim sve, a ne znam sta zelim, a imam sve sto sam htela ali sam ja opet histericna i nemam mira aaaaaa!!!!!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

aaaaa razumemo seeeeee :clapping:verovala ili ne jako mi je slicno

slazem se sve

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

stoga ne citati. ne analizirati. prepisanu terapiju gutati ako se bas mora i idemo. bez detaljisanja.

bavimo se zivotom, nekim napretkom, analize nas teraju unazad...mene je poslednja odvela pravac hopitalizacija, teska manicna psihoticna epizoda, morbidna mrsavost i odvojenost od realnosti, ali totalna.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

da...trudim se da stavljam lekara sa strane, odnosno celu tu stvar s tim bolestima i poremecajima i lekovima sa strane, u smislu "samo jos jedna od milijardu stvari u mom zivotu," lakse je mnogo...

preporucujem svima

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Imam neke simptome narcisoidnog poremecaja... Ovo grandiozno misljenje o sebi, jer mislim da sam pametna, sve radim kako treba... Tudje podvige dozivljavam kao svoje, pripisujem sebi. Nekad se osvestim pa vidim da za neke stvari nisam ja zasluzna...

Share this post


Link to post

Nije to narcistički poremećaj ličnosti... Narcizam je znatno drugačiji i kompleksniji od onih simptoma koji pišu na Internetu.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...