Jump to content
Depresija forum
Sign in to follow this  
dejica

Somatoformni poremećaj/hipohondrija (F45.2)

Recommended Posts

Dakle evo i mene da vam ispricam svojoj prici o hipohondriji dakle novi sam na forumu a sve je ovo pocelo negdje u decembru prosle godine nesto me boljelo grlo a prije toga negdje sam cuo nesto o rak grla pa sam sebi umislio da mozda i ja imam rak i odmah u istom momentu nesto me steglo u grlu ja sam u tom momentu znao da nije to nista mislim bio sam svjestan da mi je nastala fobija jer sam ih presao puno u zivotu tako da nisam obracao preveliku paznju o tome i nisam se isao pregledivat dok mi nije samo od sebe nekako nestalo nakon nekih 2 mjeseca posle ovoga jedan period mjesec dva sam bio miran dok nije pocela ona prava hipohondrija i poceo umisljati nove boleste ali ovoga puta je postalo puno teze i gore dakle u tom periodu imao sam jednu ranicku na ruci nesto sam bio udren pa sam se jedne veceri pozdravljivao sa puno ljudi sad neznam kako mi je palo na pamet da mozda neko od njih ima sidu i isto rana na ruci koja glupost zar ne i op odmah sam sebi stvorio strah da sam se mozda zarazio dakle moj um samo je trazio okidac da stvori novu fobiju dakle isti momenat sam se osetio vruce kao da imam temperaturu i kad sam izmerio imao sam 37,4 i eto kazem si ja gotovo zarazen sam kakva glupost zar ne kako bi se mogli odmah osetiti simptomi kad je covjek zarazen ali nema veze ovo nije bilo nista i temperatura je za skoro prosla iako sam je imao svakodnevno neka nedelja dve onda je usledila ona prava agonija dakle neznam od cega nesto su me poceli boljeti testisi a ja kao ja odmah poceo guglati da vidim sta moze da bude dakle vidio sam da postoje 1001 bolest na testsima ali ono sta je najstrasnije naravno rak ne mogu vam opisati kako sam se isprepadao tada i mislio sam da 100% imam rak testisa dakle idem se pregledati pipa me doktor gleda na ultrazvuk kaze sve u redu nema nista isto tako mi je pregledao i prostatu i rekao da je sve u redu radio sam i urinokultura i tu je bilo sve ok dakle idem ja sretan da nemam nista i bolovi su mi neko vreme prestali ali nije tu bilo kraj jedne sam veceri nesto lose sanjao sripam tada sav isprepadan i vidim da srce tuce neverovatnom brzinom kako sam se uplasio tada mislio sam gotov sam umrecu ali naravno nije nista bilo sledece veceri bilo mi je strah ici spavati zbog tog ruznog sna iz prethodnoj veceri ali idem ja spavati dok ne skuzim da nesto nije u redu i ne mogu da spavam dakle fati me prvi san i nesto me pocinje tresti srce ubrzano lupa znojim se sav dakle fobija iz spavanja pretpostavljam ovo je produzilo do dan danas i ne mozem nikako da spavam dakle spavam sam preko dan i samo kad sam totalno umoran i iscrpljen svako malo kad legnem da spavam nesto me tresi,osjecam neke vrucine u nogama i ne mogu nikako zaspati dakle zivi uzas jos da napomenem da su mi se ti bolovi u testisi vratili i sam jos edno 3-4 puta bio da se pregledavam pregledao sam sve moguce organe i umislio sve moguce boleste alii sve u redu ali ovaj put bol ne prestaje dakle me ne boli mnogo ali ipak dovoljno da mi zaokupi misli i stalno mislim o tome stvarno neznam sta da radim osjecam se katastrofalno nigdje nemam mira izadjem van nije mi dobro kod kuce takodje se ne osjecam dobro anksioznost plusti na svim stranama te tahikardije su postale svakodnevne ne mozem nista fizicki da radim jer mi se puls odmah ubrza prestao sam ici poslu jer imam uzasni nesanicu i nisam sposoban radit jer jedino preko dan kad se totalno iscrpim mogu da spavam stvarno neznam vise sta da radim uz dana u dan se nadam da ce ovo prodji znam da ce prodji jer sve fobije vrve nakon nekog vremena ali ja nekako nemam vise snage i strpljenja da to izdrzim zelim da sto prije prodje da se vratim svojih svakodnevnih obaveza jer se vise ne zivi ovako

Share this post


Link to post

Pozdrav @Goce! Dobro je da si sve te pretrage uradio i da je sve ok!

 

Ja sam jedno vreme bila ok( pre toga sam imala tripove u vezi zdravlja dece)... onda je bilo zatisje i boom! Umrla mi je mama, koliko sam bila vezana za nju to znaju cure kojima dan pocinje tako sto uz kaficu nazovu prvo mamu...a onda dan krece.

Mama nije bila bolesna(ili jeste, ali niko to primecivao nije), bila je 3 meseca kod mene i brata u poseti i mesec dana nakon toga je umrla.Bilo joj lose nekoliko dana, doktori joj dali sedative( kao klimaks...bla bla), ona pada u komu, u bolnici kazu da je secer nenormalno visok i eto...nije se ni probudila.

Bila sam kao u transu mesecima, nisam ni plakala, samo me je grizla savest kako nismo nikad posumnjali na secer i obicnu analizu krvi da uradimo.

Onda pocinjem da tripujem kako i ja imam secer, odjednom su mi suva usta...hocu da odem kod dr da proverim i ne odem.

Zatim odem kod ginekologa i on kaze da je okej, ali da ima malo slobodne tecnosti u stomaku i da dodjem na kontrolu za 3 meseca, ali da je malo te tecnosti i da bi to trebalo samo po sebi da nestane.Jaoooooooo, ja ukucam u google i prvo sto nadjem "rak "Onda pocinje agonija, ne mogu nista da radim kao inace po kuci, oko dece obavljam sve kao robot a svo vreme mislim....sta ako se ne bude ta voda sklonila i ja imam rak!!!!!!!

Ne ustaje mi se izutra, razmisljam kako je zivot blentav, kako mladdi ljudi umiru, kako je sve tako neizvesno i strasno.

Odlucujem da ne koristim google i kad krenem da ukucam (a prosto me vuce) , ja ugasim laptop i bezim.

Nisam trazila strucnu pomoc(jesam jednom i totalno sam razocarana bila) i ne znam...Sad razmisljam samo o kontroli u oktobru i sve mi crne misli po glavi. Da ne pricam o ostalim " boljkama" ...citala sam vase postove i imamo isti dosije(uglavnom;),sve najgore bolesti koje postoje...

Pa onda razmisljam, sta mi je, imam fin zivot, porodicu, nemam brige, probleme...ali eto...stalno sam u nekoj agoniji da ce mi reci neku dijagnozu i sve ce se srusiti.

Za pocetak odoh iduce sedmice da izvadim krv(da bar to proverim), pa onda umiranje od straha do oktobra i posete ginekologu:((

Pozdrav svima i samo da kazem da mi je lakse kad vas citam...

Share this post


Link to post

Dakle evo i mene da vam ispricam svojoj prici o hipohondriji dakle novi sam na forumu a sve je ovo pocelo negdje u decembru prosle godine nesto me boljelo grlo a prije toga negdje sam cuo nesto o rak grla pa sam sebi umislio da mozda i ja imam rak i odmah u istom momentu nesto me steglo u grlu ja sam u tom momentu znao da nije to nista mislim bio sam svjestan da mi je nastala fobija jer sam ih presao puno u zivotu tako da nisam obracao preveliku paznju o tome i nisam se isao pregledivat dok mi nije samo od sebe nekako nestalo nakon nekih 2 mjeseca posle ovoga jedan period mjesec dva sam bio miran dok nije pocela ona prava hipohondrija i poceo umisljati nove boleste ali ovoga puta je postalo puno teze i gore dakle u tom periodu imao sam jednu ranicku na ruci nesto sam bio udren pa sam se jedne veceri pozdravljivao sa puno ljudi sad neznam kako mi je palo na pamet da mozda neko od njih ima sidu i isto rana na ruci koja glupost zar ne i op odmah sam sebi stvorio strah da sam se mozda zarazio dakle moj um samo je trazio okidac da stvori novu fobiju dakle isti momenat sam se osetio vruce kao da imam temperaturu i kad sam izmerio imao sam 37,4 i eto kazem si ja gotovo zarazen sam kakva glupost zar ne kako bi se mogli odmah osetiti simptomi kad je covjek zarazen ali nema veze ovo nije bilo nista i temperatura je za skoro prosla iako sam je imao svakodnevno neka nedelja dve onda je usledila ona prava agonija dakle neznam od cega nesto su me poceli boljeti testisi a ja kao ja odmah poceo guglati da vidim sta moze da bude dakle vidio sam da postoje 1001 bolest na testsima ali ono sta je najstrasnije naravno rak ne mogu vam opisati kako sam se isprepadao tada i mislio sam da 100% imam rak testisa dakle idem se pregledati pipa me doktor gleda na ultrazvuk kaze sve u redu nema nista isto tako mi je pregledao i prostatu i rekao da je sve u redu radio sam i urinokultura i tu je bilo sve ok dakle idem ja sretan da nemam nista i bolovi su mi neko vreme prestali ali nije tu bilo kraj jedne sam veceri nesto lose sanjao sripam tada sav isprepadan i vidim da srce tuce neverovatnom brzinom kako sam se uplasio tada mislio sam gotov sam umrecu ali naravno nije nista bilo sledece veceri bilo mi je strah ici spavati zbog tog ruznog sna iz prethodnoj veceri ali idem ja spavati dok ne skuzim da nesto nije u redu i ne mogu da spavam dakle fati me prvi san i nesto me pocinje tresti srce ubrzano lupa znojim se sav dakle fobija iz spavanja pretpostavljam ovo je produzilo do dan danas i ne mozem nikako da spavam dakle spavam sam preko dan i samo kad sam totalno umoran i iscrpljen svako malo kad legnem da spavam nesto me tresi,osjecam neke vrucine u nogama i ne mogu nikako zaspati dakle zivi uzas jos da napomenem da su mi se ti bolovi u testisi vratili i sam jos edno 3-4 puta bio da se pregledavam pregledao sam sve moguce organe i umislio sve moguce boleste alii sve u redu ali ovaj put bol ne prestaje dakle me ne boli mnogo ali ipak dovoljno da mi zaokupi misli i stalno mislim o tome stvarno neznam sta da radim osjecam se katastrofalno nigdje nemam mira izadjem van nije mi dobro kod kuce takodje se ne osjecam dobro anksioznost plusti na svim stranama te tahikardije su postale svakodnevne ne mozem nista fizicki da radim jer mi se puls odmah ubrza prestao sam ici poslu jer imam uzasni nesanicu i nisam sposoban radit jer jedino preko dan kad se totalno iscrpim mogu da spavam stvarno neznam vise sta da radim uz dana u dan se nadam da ce ovo prodji znam da ce prodji jer sve fobije vrve nakon nekog vremena ali ja nekako nemam vise snage i strpljenja da to izdrzim zelim da sto prije prodje da se vratim svojih svakodnevnih obaveza jer se vise ne zivi ovako

 

Kod psihijatra po tablete za spavanje. NemaÅ¡ Å¡ta Äekati.... spavati se mora, a za daljnje postupanje sa anksioznošću, hipohondrijom i ostalim takoÄ‘er od spomenutog potraži savijet. Problem se ne rijeÅ¡ava sam od sebe i u iÅ¡Äekivanju da proÄ‘e. TrebaÅ¡ nauÄiti nositi se sa fobijama, i mislima koje te plaÅ¡e, jer oÄito da su prisutne cijeli tvoj život i velike su Å¡anse da će tako biti i dalje. ÄŒim ne radiÅ¡ i ne spavaÅ¡ znaÄi da je problem preÅ¡ao okvire unutar kojih ga ti možeÅ¡ rijeÅ¡avati, te moraÅ¡ potražiti pomoć. Nije to niÅ¡ta straÅ¡no, niti ne rijeÅ¡ivo, ali zahtjeva postupanje, ne ignoriranje.

 

Pozdrav!!!

Share this post


Link to post

Pozdrav @Goce! Dobro je da si sve te pretrage uradio i da je sve ok!

 

Ja sam jedno vreme bila ok( pre toga sam imala tripove u vezi zdravlja dece)... onda je bilo zatisje i boom! Umrla mi je mama, koliko sam bila vezana za nju to znaju cure kojima dan pocinje tako sto uz kaficu nazovu prvo mamu...a onda dan krece.

Mama nije bila bolesna(ili jeste, ali niko to primecivao nije), bila je 3 meseca kod mene i brata u poseti i mesec dana nakon toga je umrla.Bilo joj lose nekoliko dana, doktori joj dali sedative( kao klimaks...bla bla), ona pada u komu, u bolnici kazu da je secer nenormalno visok i eto...nije se ni probudila.

Bila sam kao u transu mesecima, nisam ni plakala, samo me je grizla savest kako nismo nikad posumnjali na secer i obicnu analizu krvi da uradimo.

Onda pocinjem da tripujem kako i ja imam secer, odjednom su mi suva usta...hocu da odem kod dr da proverim i ne odem.

Zatim odem kod ginekologa i on kaze da je okej, ali da ima malo slobodne tecnosti u stomaku i da dodjem na kontrolu za 3 meseca, ali da je malo te tecnosti i da bi to trebalo samo po sebi da nestane.Jaoooooooo, ja ukucam u google i prvo sto nadjem "rak "Onda pocinje agonija, ne mogu nista da radim kao inace po kuci, oko dece obavljam sve kao robot a svo vreme mislim....sta ako se ne bude ta voda sklonila i ja imam rak!!!!!!!

Ne ustaje mi se izutra, razmisljam kako je zivot blentav, kako mladdi ljudi umiru, kako je sve tako neizvesno i strasno.

Odlucujem da ne koristim google i kad krenem da ukucam (a prosto me vuce) , ja ugasim laptop i bezim.

Nisam trazila strucnu pomoc(jesam jednom i totalno sam razocarana bila) i ne znam...Sad razmisljam samo o kontroli u oktobru i sve mi crne misli po glavi. Da ne pricam o ostalim " boljkama" ...citala sam vase postove i imamo isti dosije(uglavnom;),sve najgore bolesti koje postoje...

Pa onda razmisljam, sta mi je, imam fin zivot, porodicu, nemam brige, probleme...ali eto...stalno sam u nekoj agoniji da ce mi reci neku dijagnozu i sve ce se srusiti.

Za pocetak odoh iduce sedmice da izvadim krv(da bar to proverim), pa onda umiranje od straha do oktobra i posete ginekologu:((

Pozdrav svima i samo da kazem da mi je lakse kad vas citam...

 

Želim ti izraziti svoju iskrenu suÄut povodom smrti tvoje majke.

 

A sad problem:

Prvi boldani i podcrtani dio treba nauÄiti prihvatiti i postaviti je kao glavnu misao vodilju, da kontrolu možemo izvrÅ¡iti samo u onoj domeni u kojoj je moguća, a da je ostalo u Božjim rukama, toÄnije potpuno neovisno od nas samih. Dakle nema niÅ¡ta loÅ¡e u tome da brineÅ¡ i da se pregledaÅ¡, sebe i svoje najmilije.Ali to je sve Å¡to možeÅ¡; provjeriti jeli sve u redu i nastojati zdravo živjeti i zdravo se hraniti. Ako te mora snaći bolest ili smrt, snaÄi će te, nemožeÅ¡ uÄiniti niÅ¡ta viÅ¡e od gore navedenog da to sprijeÄiÅ¡.

 

 

Drugi dio je boldan jer nije toÄan. Ti imaÅ¡ i briga i problema koje ti zadaje tvoja boleÅ¡tina. Ima puno literature o hipohondriji i ljudi na ovom forumu koji te mogu uputiti... i naravno bilo bi dobro porazgovarati sa struÄnjakom o daljnim koracima. Sretno!!

Share this post


Link to post

Kod psihijatra po tablete za spavanje. NemaÅ¡ Å¡ta Äekati.... spavati se mora, a za daljnje postupanje sa anksioznošću, hipohondrijom i ostalim takoÄ‘er od spomenutog potraži savijet. Problem se ne rijeÅ¡ava sam od sebe i u iÅ¡Äekivanju da proÄ‘e. TrebaÅ¡ nauÄiti nositi se sa fobijama, i mislima koje te plaÅ¡e, jer oÄito da su prisutne cijeli tvoj život i velike su Å¡anse da će tako biti i dalje. ÄŒim ne radiÅ¡ i ne spavaÅ¡ znaÄi da je problem preÅ¡ao okvire unutar kojih ga ti možeÅ¡ rijeÅ¡avati, te moraÅ¡ potražiti pomoć. Nije to niÅ¡ta straÅ¡no, niti ne rijeÅ¡ivo, ali zahtjeva postupanje, ne ignoriranje.

 

Pozdrav!!!

 

ma ja stvarno neznam vise sta da postupam bio sam psihijatru najboljem u gradu i reko mi je da sa fobijama moram sam izlaziti na kraj da lijekovi nece mi nista pomoci nego samo vlositi moje stanje moram da poradim na kvaliteta svog zivota jer neuspjesi i to sto nesretno zivim su upravo uzroci moje fobije da kad promenim sebi zivot da ce te fobije nestati sa vremenom i tako dalje tako da ja cu produziti bez lijekova jedino mogu uzeti neke sedative za spavanje ali antidepresive nakon ono sta mi je rekao doktor ne dolazi u obzir sam cu nekako izaci sa ovim na kraj a onda pokusam da sredim svoj zivot jer to je upravo ono sto me dovelo do ovo stanje al da je tesko zaista je tesko boriti se sa ovim i pobjediti ali do sad sam mnoge fobije pobjedio tako da pobjedit cu i ovaj put ovo ce jednom proci u to sam siguran

Share this post


Link to post

 

ma ja stvarno neznam vise sta da postupam bio sam psihijatru najboljem u gradu i reko mi je da sa fobijama moram sam izlaziti na kraj da lijekovi nece mi nista pomoci nego samo vlositi moje stanje moram da poradim na kvaliteta svog zivota jer neuspjesi i to sto nesretno zivim su upravo uzroci moje fobije da kad promenim sebi zivot da ce te fobije nestati sa vremenom i tako dalje tako da ja cu produziti bez lijekova jedino mogu uzeti neke sedative za spavanje ali antidepresive nakon ono sta mi je rekao doktor ne dolazi u obzir sam cu nekako izaci sa ovim na kraj a onda pokusam da sredim svoj zivot jer to je upravo ono sto me dovelo do ovo stanje al da je tesko zaista je tesko boriti se sa ovim i pobjediti ali do sad sam mnoge fobije pobjedio tako da pobjedit cu i ovaj put ovo ce jednom proci u to sam siguran

 

Dragi moj Goce, da biÅ¡ sredio svoj život prvo moraÅ¡ srediti sebe. Okolnosti oko nas upravo stvaramo mi, pa Äesto ljudi misle da su u depresiji jer su ostali bez posla, a zapravo zbog depresije nisu mogli obavljati svoj posao kvalitetno, pa su bez njega ostali.

 

Isto tako kao Å¡to ima budala meÄ‘u ljudima, tako ih ima i meÄ‘u psihijatrima, pa nema veze Å¡ta je on najbolji u gradu, nije reÄeno da je najbolji za tebe. Kad Äovijek ne može izaći na kraj sa normalnim svakodnevnim stvarima znaÄi da je prestao funkcionirati i to znaÄi da mu treba pomoć. Nigdje nisam rekla da moraÅ¡ piti antidepresive, ali idiot je onaj koji kaže da sam možeÅ¡ izaći na kraj sa svojim fobijama, bez da te itko ili iÅ¡ta(neka kvalitetna literatura sa tehnikama za prevazilaženje i ili noÅ¡enje sa raznim fobijama) usmjeri. Nisi prebrodio niti jednu fobiju ako ti se uporno stvaraju nove. Dakle iz nekog razloga tvoj mozak non stop proizvodi nove strahove i drži te u ansioznom stanju, a ti sam sebi stvaraÅ¡ iluziju da svaki put neÅ¡to prevaziÄ‘eÅ¡ iako se uporno vrtiÅ¡ u krug. Dakle nisi sam svoj majstor i to nije nitko od nas. Ne moraÅ¡ nužno Äak ni ići psihijatru za to, iako je to možda najjednostavnije (govorim o psihoterapiji ne o kljukanju bilo kakvim ljekovima), ali moraÅ¡ negdje (možda baÅ¡ ovdje) potražiti kako!!

 

Å to se tiÄe tableta, ako joÅ¡ jednom proÄitaÅ¡ moj post vidjeti ćeÅ¡ da sam spomenula samo one za spavanje, jer ako ne spavaÅ¡ sve drugo pada u vodu i to je primarna stvar koju treba rijeÅ¡iti.

 

OdluÄi sam kako ćeÅ¡, samo se nemoj samozavaravati jer bezveze gubiÅ¡ vrijeme i živiÅ¡ u konstantnom grÄu. Pozdrav Goce...

Share this post


Link to post

pukla_ko_kokica slazem se potpuno sa sve sto kazes isto mi je reko i psihijatar da uzrok sta mi se javjlaju te fobije je vrlo podsvijestan da imam neki konflikt u licnosti t.e. 2-3 slucke u zivotu koje nisam mogao da prevazidjem i koje mi i dan danas stvaraju problem sa tome sta proizvode nove fobije jos da napomenem da sam jos kao dijete jako plasliva osoba da me i najmanje sitnice pogode da sam sklon idealizovanje stvari i t.n. tako da sve u svemu to je uzrok sta mi se javljaju fobije ali da ce i isti nestati sa tokom vremena kako budem unapredivao i podobrivao svoj zivot da su fobije vrlo povezane sa nacinom zivota koliko covjek je zadovoljan sobom,samopouzdanje i t.n. dakle reko mi ja da moram sebi sredim zivot i poceti da se radujem zivotu kako bi mi poraslo samopouzdanje i to ce sprijeciti da se javjaju nove fobije isto mi je reko da ne kopam uzrok jer je to vrlo podsvijesno i stresno da se covjek ne zeli setiti tome da sa samim tim sta podobrimo zivot taj uzrok ce postajati sve manji i manji i nece praviti probleme u tamosni zivot ja vjerujem u njegovim recima tako da cu ozbiljno poradit da podobrim sebi zivot naravno prvo da se suocim sa ovom fobijom a zatim podobriti i sveukupno tako da ja vjerujem da cu uspjeti i da ce biti bolje tako da videcemo vrijeme ce pokazati

Share this post


Link to post

Uf!

 

Ne treba tražiti uzroke nego otkloniti posljedice. Psiho - terapija ne mora biti isto Å¡to i psiho - analiza. Postoje vježbe samopouzdanja, takoÄ‘er predpostavljam da postoje razne tehnike, filozofije i ine stvari koje se primjenjuju da bi se otklonile/prihvatile/minimalizirale fobije. Nitko nigdje nije rekao da odgovaraÅ¡ na pitanje zaÅ¡to, već kako, a Äak postoji i opcija da uopće ne odgovaraÅ¡ na pitanja, ali i to se uÄi... I opet kažem problem je toliki samo zato Å¡to je poprimio razmjere u kojima ne ideÅ¡ na posao i imaÅ¡ ostalih problema sa obavljanjem svakodnevnih stvari!! Tvok mozak radi krivo i samo zato Å¡to ćeÅ¡ promjeniti životne okolnosti (Å¡to je upitno dali uopće u ovom stanju možeÅ¡) neće poÄet raditi ispravno. Taj psihijatar je debil! I uostalom Å¡ta ti daje garanciju da kad jednom srediÅ¡ život da će to biti konstanta, zar zbilja misliÅ¡ da ćeÅ¡ neÅ¡to postići bude li ti život sreÄ‘en (Å¡ta god to znaÄilo) i zar zbilja misliÅ¡ da to može zauvijek tako biti uz sve turbulencije modernog druÅ¡tva?? ÄŒovijeće život je promjenjiv, i o tome ne može i ne smije ovisiti tvoj unutraÅ¡nji mir!! Ti ga moraÅ¡ naći uprkos životu, a ne obrnuto.

Zbilja, ali zbilja ti je taj doktor kreten i mjenjaj ga ASAP!!!

 

Neću te više daviti, ali ovo sam morala napisati. Drži se!! Šta da ti kažem. Sve najbolje ti želim, kako god, ali iskreno!!

Share this post


Link to post

Ova tema nije dugo update-ovana...je l' su svi izleceni od hipohondrije, ako jesu dajte taj magicni lek :)

 

U proslosti sam "bolovao" od, Side i Hepatitisa B i autoimunog, dok nije doslo do toga da cu izludeti pa se testirao na sve, 10ak dana sam imao glavobolje, stoga je i rak mozga bio logican i dijagnostikovan mi je gastroduodenitis, vrlo logicna posledica stalnog nerviranja. Sve je ovo bilo u periodu od 5 godina, stoga za toliko dug period lista bolesti i nije preterano velika. ^^

 

No, nije ovo toliko puno bolesti i nije hipohondrija bila toliko znacajna i remetila moj svakodnevni zivot do pre mesec dana, kada je iz cista mira pocela da mi vibrira (titra) leva podlaktica..prestade to posle par sati, al' morao sam da pogledam na internetu sta bi to moglo da bude i tad cuh za bolest ALS...ako je niste do sada guglali nemojte, nemate je. U svkaom slucaju, pocne meni posle konstantno triceps da vibira i to je trajalo 9 dana dok nisam otisao kod neurologa koji me je pregledao i rekao da je to od stresa itd...te fascikulacije nisu prestale, ali sam se bar od te bolesti oslobodio.

 

Onda dolazi, trenutak pre 10 dana, kada su mi drugari, inace studenti medicine pomenuli rak testisa...izguglam ja to malo i vidim da je veci rizik ukoliko si kao mali imao podignut jedan testis, ako si imao bruh, sve sam ja to imao, i poceo da osecam pritisak na levoj strani prepona, al' rekoh, to je 100% anksioznost i s obzirom da nisam nista napipao odluciih da cu otici u februaru kod urologa na generalni pregled i to je to. Al' ne lezi vraze, juce, sasvim slucajno, u predelu oziljka od jedne od tih operacija sa leve strane, napipah kvrzicu...uplasih se da je mozda bruh, otrcah kod urologa, sve ispricah, uradio ultrazvuk testisa...nemam bruh, a kvrzica...ma to je samo neki uvecani limfni cvoric...Mislim da je to najgora stvar koju je mogao da mi kaze, jer znate sta sledi...limfoma, ili ti rak limfnih zlezda. Kvrzica je tu, ja prestravljen, pipam se po telu za druge cvorice, ali dzaba, nisam lekar.

 

I tako dan za danom...pored ispitivanja limfnih zlezda (mislim da je to neizbezno), moracu da posetim i psihijatra. Ono sto me zanima, s obzirom da sam iz Beograda, je koje su vase preporuke. I koje ste vi lekove uzimali za ovu vrstu anksioznosti?

 

Neurolog, gore pomenuti, mi je prepisao 2*25mg Lorazepama, ali sam se od njega osecao kao zombi, izgubio i erekciju, i rekoh nema sanse da ga pijem i prestah posle 4 dana....imam rivotril od ranije koji sam pio kada sam imao gastritis 3*0.5mg, ali on nista ne pomaze.

 

Da li je mozda trebalo dati sansu Lorazepamu, tj. da li on mozda deluje progresivno, ili ako na pocetku nije to to, onda ga ne treba ni piti?

 

Ok, raspisah se ja, al' rekoh malo da podstaknem ovu temu.

Share this post


Link to post

Sve ovo mi je jako poznato, jer sam sada u fazi kada jos uvek mislim da mogu da se izborim sama sa anksioznoscu i kada lutam od lekara do lekara da nadjem fizicku bolest. Svakog dana razmisljam o nekim novim pretragama, o novim lekarima, privatnim klinikama, novim bolestima. Niakako ne mogu da se opustim.

Share this post


Link to post

Ali ono stoje najzanimljivije je to sto kad citam sve postove, ja se ubijem od smeha. Pronalazim se, a u isto vreme mi je i to toliko smesno da moj momak misli da citam neke viceve.

Share this post


Link to post

Postovi su urnebesni, al' kad si ti u pitanju, onda je varijanta....ok, znam da prethodnih 8970482 puta nije bilo nista, i da su sanse male, ali sta ako JESTE nesto, a nisam istrazio i posle bude kasno...

 

Trebalo je da upisem medicinu...student generacije u najavi!

 

Je l' ima preporuku za dobrog psihijatra konkretno za ovaj problem?

Share this post


Link to post

Znaci nisam jedina koja se smeje dok cita. Zabrinuh se! :P E, bas tako , mislis uvek ce tebi nesto, naravno. Pa, to je sustina hipohondrije, onda je ne bi ni bilo kad bismo shvatali da to umisljamo. Ne znam, moj psihijatar je , kada sam mu na prosloj seansi rekao da nosim holter , rekao : " Lele, pa ti ides kod lekara." Jos nije shvatio koliko hipohondrisem, ustvari! Rekao mi je da nece da mi zabrani, jer imam tu temperaturu jako dugo, pa ne bi bilo umesno da je samo pripise anksioznosti, ali da bi mi zabranio da je drugacija situacija. Eto! Da sam ja upisala medicinu sad bih na forumu bila master! :)

 

Idi kod psihijatra i on ce najbolje da ti kaze koje lekove da uzimas i da promeni ako ti ne ude odgovarao. Ja trenutno ne pijem nista, ali kako stvari stoje izgleda da cu morati, jer okolina ne moze vise da me podnosi, svi ce me napustiti, a ja se osecam uzasno. :11565: Psihijatar mi je prepisao Cipralex za slucaj da se odlucim da ga pijem, aja se ne usudjujem, naravno, pogadjaj, zbog straha od nuspojava. Ma, ne pijem ni vitamine , cak i savku hranu izbegavam, pretvorila sam se u biljku, a pored svega agorafobija. Danas sam isla opet kod infektologa, a ona me gleda pa me pita: " Jel si ti malo nervcik?" Ja priznajem i uvek gledam da prikrijem moje stanje, ali ono je izgleda previse ocigledno.NEurolog mi ladno napisao dijagnozu F45. Crkla sam od smeha kad sam videla. Ai, ja ne odustajem , uporna sam u svojo bolesti, idem od sutra na dalja ispitivanja, pa sta bude!

Share this post


Link to post

Rekao/shvatio---isla/uporna....Dodaj na hipohondriju i dvostruku licnost ^^

 

Ja bih probao jedno 2 meseca sa Cipralexom...to ti je samo februar i mart, ako ne deluje, cao zdravo...Ima nezeljenih efekata, ali su prolazni, malo mucnice itd...ako si zensko (seti se dvostruke licnosti), taman mozes da se pripremas za trudnocu :D

Share this post


Link to post

Hahahhaha, e ja danas ubedih mog psihijatra da sam fizicki bolesna. Ustvari, on covek nije znao sta ce sa mnom, nije eticki da kaze da mi fizicki nije nista,a i kako on moze to sa sigurnoscu da tvrdi, ali mi je rekao da pre 20 dana uopste nije bio za to da pijem lekove, ali da je sada siguran da moram, jer vreme prolazi, a ja mestimicno bolje sa sve izrazenijom hipohondrijom. Imam spisak svih specijalista kod kojih sam nameracila da idem i ici cu. Obisla sam naurologa, sutra idem na eeg, orl , dajem bris grla i nosa i snimam sinuse, imunologa, kardiologa, stomatologa, reumatologa, oftamologa... :crazy: Odakle znas za nuspojave od cipralexa i u kojoj dozi ih izaziva ?

Kako je kod tebe?

Share this post


Link to post

Mama je uzimala.

 

Standardno, gotive me izmisljene bolesti pa se druzimo...sledeca posati ce biti psihicu krajem meseca.

Share this post


Link to post

Ja se jos uvek ne usudjujem da krenem sa lekom. Danas stigli rezultati eeg i crp i fibrinogena. Sve normalno, a ja danas 37 sa 2 temperatura i jedva se krecem. Strasno , starsno. Sad sam pocela iu rezultate da sumnjam i u laboratorije i u pouzdanost tih parametara. Loodilo!

Share this post


Link to post

Pozdrav svima, nova sam ovdje, i citam satima vase postove i komentare, i dodjem do ovog dijela gdje pronadjem sebe u potpunosti. U 6. mjesecu proÅ¡le godine mi je dijagnosticiran paniÄni poremećaj, nakon Å¡to sam primljena nekoliko puta u hitnu službu zbog prejakog lupanja srca i sl. terapija mi je bila Zoloft 0,50 mg 1X dnevno i Xanax 0,25 po potrebi. U tom periodu paniÄni napadi su bili podnoÅ¡ljivi koliko toliko, lupanje srca, strah od smrti, nesanica i sl. I nakon 2,5 mj koriÅ¡tenja terapije samoincijat8ivno prekinem terapiju, i super mi bude sve do unazad mjesec dana kada mi se poÄinju javljati Äudni bolovi u ledjima, prsima, nedostatak zraka, želuÄane tegobe, glavobolje, kao da se raspadam, kao da me sve boli. Izvadim sve nalaze i sve bude sasvim uredu, da bi mi psihijatrica rekla da su se moji paniÄni i anksiozni poremećaji vratili u joÅ¡ gorem obliku, taÄnije da se poÄela razvijati hipohondrija uz paniÄne napade i anksioznost. I od danas sam opet na terapiji istoj Zoloft i Xanax, i već mi je od Xanaxa mnogo bolje, Zoloft ce tek kasnije da poÄne djelovati. Ali ono Å¡to me zanima jeste, koje psihoterapije koristiti da bi se Å¡to bolje ovaj problem savladao?? Da li imate iskustva s tim?? Pozz.

Share this post


Link to post

Ako bi mi netko mogao dati savjet ....

 

Više od dvije godine javljaju mi se neki simptomi, traju na jednom dijelu tijela 2-5 mjeseci i onda ništa....ali dođu u drugi dio tijela pa tamo borave par mjeseci. Već sam o tome pisala...sad sam u fazi bola oko desnog ramena, ponekad malo rebra.... Već sam u svojoj glavi imala misli o raznim vrstama rakova (ovisno u kom dijelu tijela sam imala simptome)

 

PoÅ¡to ja imam neku groznu varijantu hipohondije - uvjerena sam da imam groznu bolest - ali sam prestravljena od odlaska doktoru, nalaza, izraza lica od doktora, neke njegove grozne reÄenice o beznadežnosti.... zanima me kako se vi uspijete nositi sa strahom od nalaza?

Imate li uopće strah od nalaza?

Imate li neki savjet kako da uspijem dignuti nalaz?

 

Ja znam da je sve bolje saznati što ranije...to mi baš ne pomaže...kao da onom koji ne može izaći iz kuće kažete - odi van, ništa se neće dogoditi...

Tako i ja....ne mogu podignuti nalaz i razumna objašnjenja poput:

- ako je sve ok, bit ćeš sretna

- ako nije ok, bolje da dođeš na vrijeme

 

meni ne pomažu.

 

Sama se bi kažem - šta bi ti uopće htjela? Nalaz kaže sve....

A ja ne mogu po njega :(:(:(

Share this post


Link to post

hej drustvo,nova sam ovde...a zanima me jedno samo. da li se vama desava kada umislite da imate neku bolest,pocnu odjednom javljati simptomi te bolesti?

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...