Jump to content
Depresija forum
Sign in to follow this  
dejica

Somatoformni poremećaj/hipohondrija (F45.2)

Recommended Posts

Do sad sam 100 puta isao kod doktora cim me nesto zaboli i hvala Bogu u svakom slucaju sam bio u krivu, nije mi nista... :) Trenutno nemam tih problema...

Share this post


Link to post

Meni je sad sa ove tacke gledista kad saberem i oduzmen ova moja situacija smesna.Ja sam toliko ubedljiva kad odem u hitnu da me je svaki doktor bukvalno odmah uveo u ordinaciju, pregazivsi one kojima je mozda pomoc bila preca(to se tako kaze jelte) i sa zabrinutim licem konstatovao pa sve je u redu.Pritisak vam je ok, ekg takodje.

 

Jadni ljudi , svaki dan im je borba sa ovakvim "hitnim" slucajevima :rolleyes::)

Share this post


Link to post

Je li imao ko povremene bolove u misicima vrata I glavobolje u jednom dijelu glave?

Share this post


Link to post

Imala i imam jos uvek ponekad . Ja stalno masiram vrat imam utisak da je ukocen i da mi je glava teska pa moram da je pridrzavam:-)

Smenjivala se leva pa desna strana . Sa elektricitetima , kao da mi struja prolazi kroz glavu. To mi se desava kada sam pod velikim stresom i nervozom.

Share this post


Link to post

Meni s konstantno javljaju ti problemi sa glavoboljom i velikim pritiskom u vratnoj kiÄmi, Äak sam isla i da slikam taj dio kicme i sve je sasvim u redu, glavobolja me bila zabrinula cak sam mislila i da imam tumor na mozgu jer imam osjecaj u jednom trenutku kao da mi se lobanja smrskala i onda opet shvatim da nije nista.... :S

Share this post


Link to post

Isto tako sam opsjednuta mislima da imam neku bolest. No ja ne oÄekujem da ću umrijeti za nekih par dana, mjeseci ili godina, ja oÄekujem da će to biti straÅ¡na patnja s kojom ću se teÅ¡ko nositi, samo zbog toga Å¡to mi nije na vrijeme otkriveno. Trenutno sam uvjerena da imam artritis, i hormonski poremećaj. Ovo uvjerenje za artritis traje duže od godinu dana, i toliko sam istraživala da sam se maltene poÄela lijeÄiti. Ljutim se na doktore koji mi nisu to dijagnosticirali, i uvjerena sam da, ne znam na koji naÄin ali tako jeste, se bolest prikrije svaki put kad odem vaditi nalaze. Drugog objaÅ¡njenja nema.

Share this post


Link to post

Ja vise ne znam sta da rdaim od simptoma, sad je glavobolja zatiok oko pece glava , pa onda zigovi po glavi, pa glavobolje u licu oko u jednoj strani glave ma jos mnog toga to je samo vezano za glavu , a imam jos i za srce , noge ruke, zeldac

Share this post


Link to post

Vec nekoliko meseci sam u fazonu da imam razne bolestine...svaki dan drugu nadjem, bilo je svacega u pitanju, Ms, tumori i ostale gluposti(sad mi je malo smesno kad ovo pisem, ali inace nije uopste kad se istripujem :) ). Onda me prodje na par dana pa opet pocnem isto...Imam malo problema sa vratom pa sad tripujem svasta, najgore od svega je sto kad se umislim da nesto imam odma pocnem da se preznajam, nabije mi se pritisak neki u glavu hocu da poludim.

 

Nervira me sto ne prodje ni pola sata ja pocnem o tome opet da razmisljam, ne mogu da se opustim ko covek... Jedina dobra stvar je sto dosta izbegavam Google, to jedino odem kad sam bas u bedaku, ni ne plasim se toliko bolesti koliko me ovo nervira i zbog toga ne mogu normalno da funkcionisem i da se opustim...

 

Isao sam na analize kod doktora sve je u redu bilo, nikakvih problema nema, al opet... fora je tome sto svaki put pomislim "Ako ja ovo osecam, to mora da je tako, to je moja intuicija, kome cu da verujem ako necu sebi" i to me uvek povuce nazad :/ Kako vi izlazite na kraj sa ovim?

Share this post


Link to post

Ja stalno mislim da imam rak i da tegobe koje me snalaze potjecu od nekog karcinoma koji koji jos nije dijagnosticiran. Leukemija mi je na prvom mjestu potencijalnih bolesti, a potom rak kostiju, odnosno metastaze nekog raka (dojke?) u kosti. Buduci da me ledja bole vec ima 2,5 tjedna. Lumbalni dio, pogotovo desni kuk, uvjerena sam da je tamo neko zariste bolestine. Kad ne listam emciklopediju medicinsku koju imam kuci, onda surfam netom i printam simptome -- skupila sam vec podeblji fascikl raznih dijagnoza, od stitnjace, fibromijalgije, dijabetesa, karcinoma, glaukoma itd... Uzas. U zadnje vrijeme bas nikako da se otarasim tih misli o raku. A kad su ovakve vrucine, pomisljam da sam garant srcani boesnik s nekok teskom manom koju mi od djetinjstva nisu otkrili... Bliznjima je vec smijesno moje ponasanje, a sto ce i oni vise, tko bi to trpio. Bojim se samo da ako mi pozlije jednom ili se razbolim da mi vise nitko nece vjerovati.

Inace, generalno govoreci o hipohondriji, barem stose mene tice, koliko sam se sama psihoanalizirala -- u pozadini je neka vrsta podsvjesnog trazenja paznje... Pretpostavljam. Iako moram priznati da nisam bas sretna s tim mislima u glavi :-(

Share this post


Link to post

Meni je najveci problem to sto imam neke simptome par dana, oni prodju pa "nadjem" nove odma(sve naravno teske bolesti)...i onda povezujem ove nove sa prethodnima i to stvara jos goru paniku u mom slucaju, nesto u fazonu da se to rasirilo i sad mi nema spasa i slicno, a stvarno se ok osecam fizicki(jos su sad i ove vrucine i haos vreme), ne znam vise ...

Share this post


Link to post

@Hypo Kondor

 

A koliko dugo tebe drzi to? Kako se boris?

 

Ja na primer sad znam da mi je to klasicno tripovanje, znam da je bezveze i to, ali jednostavno u tom trenutku kad me uhvati panika, analiziranje i osluskivanje tela, sklapanje teorija i ostalo... onda sve to sto ja znam i svestan sam toga da se tripujem pada u vodu :/

Share this post


Link to post

Ja se mogu pohvaliti da već cca 2 mjeseca nisam imala nikakve hipohondriÄne misli, a posljednje Å¡to me muÄilo je bilo uvjerenje da 100% imam melanom.

Share this post


Link to post

@Hypo Kondor

 

A koliko dugo tebe drzi to? Kako se boris?

 

Ja na primer sad znam da mi je to klasicno tripovanje, znam da je bezveze i to, ali jednostavno u tom trenutku kad me uhvati panika, analiziranje i osluskivanje tela, sklapanje teorija i ostalo... onda sve to sto ja znam i svestan sam toga da se tripujem pada u vodu :/

 

PrijateljE,pa naravno ! Isto tako ! KlasiÄna nesreća nas paniÄara - sve znamo, ali u trenucima napada, svo znanje je bezvredno jer nagonsko u nama preovlaÄ‘uje. Razlika je samo u tome Å¡to nekada uspevam da ostanem pribrana i da se odbranim od preplavljivanja,dok se nekad potpuno obezglavim i imam straÅ¡an poriv da zovem Hitnu pomoć. Valjda zavisi od toga koliko sam strahova akumulirala u datom momentu i da li postoji neposredni okidaÄ za napad.

Vremenom sam jedino uspešno savladala lekciju prepoznavanja šta mi je okinulo napad - tu već postajem ekspert !

Share this post


Link to post

@hypo

 

Upravo to, ja se plasim sebe kad se obezglavim sto ti kazes, kao da to nisam ja. Da da, o toj akomulaciji strahova sam malopre pricao, najgore je sto je ona vremenom sve veca. I ja mogu da prepoznam okidac za napad, u poslednje vreme bar jednom dnevno cujem da se neko koga znam razboleo i slicno, mislim sigurno sam i pre slusao samo nisam obracao toliko paznju. Pre par dana sam saznao da 2 meni bliske osobe imaju rak i to u roku od sat vremena, mozes da zamislis kako sam se osecao i koja je to panika bila. Sada se ispostavilo da sa njima to nije toliko strasno kao sto je izgledalo, a i ja sam se vratio u normalu, pa su napadi sve redji, nadam se da ce biti bolje :)

Share this post


Link to post

posljednje Å¡to me muÄilo je bilo uvjerenje da 100% imam melanom.

Uf, kao da sebe slusam. I ja od prosle godine razmisljam o melanomu. Imam neku novu mrlju na lijevoj potkoljenici i ne mogu se sjetiti je li tu bila kakva rana ili je nastala sama od sebe pa razmisljam o melanomu medju ostalim.

 

Hipi, tocno koma je preslikavanje bolesti bliskih ljudi na sebe. I meni odmah bude losije kad cujem da je netko bolestan, odmah trazim iste simptome na sebi.

 

Hypo kondor kod mene isto! Sve ovisi koliko sam koji dan bolje da se nosim s panikom.

Share this post


Link to post

U 100 p.materine!!

koji sam ja umisljemi bolesnik!!!

ma vise dosta mi je sebe!!!

dosadila sam si!!!

sta god da umislim to me i strefi..gde god da umislim da ce da me zdoboli tamo pocinje da be boli..nekoliko dana kukam ovo mi je ono mi je..realno znam da mi nije nista..a opet si umislim..pa realno osecam da me nesto boli..

dali hospitaliziraju hipohondere???ne mogu vise ovako..dobvoljno cu da se prijavim na lecenje!!!

 

sinoc sam izasla na kafi..jos na putu do kafica moja luda glava je pocela da izvodi..sta ako me zaboli ovo ili ono..? kako si bre ne umislim da me zaboli dupe za sve hipohondrije..mozda se tako i izlecim!!!

i normalno u kaficu me sve bolelo..jedva sam cekalla da dodjem doma..od parkinga do kuce sam se vukla ko prebijena macka..

 

nije mi jasno kako ne mogu tako jako da si umislim da treba da diplomiram..pa realno da se uhvatim za knjigu..realno da si smestim dupe na stolici..za nista nemam koncentraciju..e kako onda mogu da se koncentrisem na "sta ce danas da mi bude? sta ce danas da me boli?"i to tako jako da me stvarno zaboli..

 

za sve drugo sam slkeroticna..ali pola apoteku znam napamet..i nikad ne zaboravim da napunim tasnu za 20 lekova koji mi ne trebaju..ali da se nadje..sta ako pocne ovo ili ono..??!!

 

luuuddddaaaaaaaa sammmmmmmmm!!!!!!!!!!!!!!!!!

ne znam da zivim..!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

nekad sam znala...i ne znam gde se izgubila ta V koja je znala da zivi i da se opusti..

sva srece pa nisam upisala medicinu..kako sto sam zelela.....pa do sad bi umrla..jer sam si to umislila...

 

Kao da sam ja pisala ovaj post. Isto sve...neznam dali ce ikad ta pretraga po bolova da nestane. Ako nije vrat, onda su grudi, ako nisu grudi onda je glava i td. Oslobodi se budalo hipohondriska kazem sebi uvek.

Zivi, raduj se, smesi se. Pocela sam u zadnje vreme da gledam horore i samo da vam kazem da u tim momentima nista me ne boli, prolazi mi sve. Koncentrisem se na strahove sto dozivim u filmu i super mi je.

Share this post


Link to post

Sta da vam kazem ja sam 2009. umislila da sam se otrovala hranom pa sam prenela ludilo na muza koji je isto hipohonar kao i ja pa smo lezali, preznojavali se, povracali i posle vidim da smo imali 9 od 10 simptoma trovanja, samo ne i trovanje. Ta-na-na!

Share this post


Link to post

Ovo je moja tema, definitivno. Pronalazim se u svakom postu!

Ruzno je za reci, ali puno mi je lakse kada vidim da nisam sama u ovome.

 

Takodje sam prosla sve od infarkta, rakova, artritisa.. Majko mila, ni sama vise ne znam sta sam se sve tripovala i kod kojih lekara isla.

Sad strahujem od mozdanog udara jer mi ponekad jezikom prodje trnjenje, ziva nisam. A danas putujem na more i sad me hvata neopisiva panika sto cu biti u drugoj zemlji..

Uh, ko nije prosao nikad kroz neku fazu hipohondrije ne moze ni da zamisli koliko je tesko ziveti i nositi se svaki dan sa tim..

Share this post


Link to post

U mene su bile opsesivne misli jedno vrijeme, dok nisam zapravo uvidio da moj "mozak" želi da izbjegne te misli. A kako se to blokira nego kad predje u opsesiju sa zdravljem. I tako sam ja promijenio sve doktore. Prvo sam strahovao da mi srce nije uredu. Ali odem ja kod doktora za pluća-ne naÄ‘e niÅ¡ta.Mjesec dana poslije, zuji mi u uÅ¡ima. Odem opet kod doktora, ali ovaj put neurologa, i slikam kiÄmu jer to može uputiti na zujanje. Opet niÅ¡ta. Pa odem kod doktora za srce- i tu nema niÅ¡ta. I tako skontam da moj mozak samo meni nameće misli o zdravlju koje suÅ¡tinski žele da se rijeÅ¡e ovih negativnih misli. Mogu reći da je sve ovo asociralo na hipohondriju u mene, ali je bio OKP. No hvala Bogu, pa sam ja nadvladao sve to, a ono nije mene. Znam kako to ide sa hipohondrijom. Cijeli si dan u strahu, diraÅ¡ se, provjeravaÅ¡ i sve ti je na to usmjereno. Samo hrabro.

Share this post


Link to post

Nisam pisala neko vreme na forumu jer me uhvatila zdravstvena hipohondrija i opet sam krenula da obilazim lekare i pomisljala na najgore bolesti i bila sam ubedjena da ih imam, iako je logicki gledano to bilo nemoguce. Na kraju sam otisla da se testiram na hiv, hepatitis b i c, i sve je bilo negativno. Vec sam ranije radila tumor markere i ne smem opet da trazim jer znam da nece da mi daju uput. I sad ne znam sta cu, imam dokaze da mi nije nista, ali se ne osecam uvek dobro, boli me glava, misici, koce mi se zglobovi, al za to sve kazu da su samo manidestacije mog psihickog stanja.

Share this post


Link to post

Nisam pisala neko vreme na forumu jer me uhvatila zdravstvena hipohondrija i opet sam krenula da obilazim lekare i pomisljala na najgore bolesti i bila sam ubedjena da ih imam, iako je logicki gledano to bilo nemoguce. Na kraju sam otisla da se testiram na hiv, hepatitis b i c, i sve je bilo negativno. Vec sam ranije radila tumor markere i ne smem opet da trazim jer znam da nece da mi daju uput. I sad ne znam sta cu, imam dokaze da mi nije nista, ali se ne osecam uvek dobro, boli me glava, misici, koce mi se zglobovi, al za to sve kazu da su samo manidestacije mog psihickog stanja.

 

Reci to svom psihijatru, sigurno ce znati sta bi trebalo da radis

Share this post


Link to post

ja neznam za vas ali ja stalno gledam u ogledalo dali sam bljed i vec godinu dana si umisljam da imam rak debelog crijeva i uzas mi je a bojim se doktoru

strasnooo moi je

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...