Jump to content
Depresija Forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

Apoptosis

Aspergerov Sindrom F 84. 5

Recommended Posts

Ovu temu otvaram kao pacijent kome je ovaj sindrom dijagnostifikovan, ne kao profesionalac pa ne mogu mnogo neÅ¡to objasniti i struÄno se izražavati, ali ću pokuÅ¡ati približiti ovaj sindrom svim posetiocima foruma na najlaiÄkiji naÄin.

Ukoliko neko od forumaša ima Aspergerov sindrom, molim da se javi privatnom porukom. Mnogo bih voleo razmeniti iskustva.

 

Aspergerov sindrom - ovaj sindrom je tek odnedavno priznat kao zvaniÄni poremećaj, i kao takav je uvrÅ¡ten u priruÄnik za dijagnostifikovanje ICD pod Å¡ifrom F (psihijatrijska oboljenja) kod 84. 5.

Aspergerov sindrom je prvi dijagnostifikovao dr Hans Asperger, 1944., austrijski pedijatar koji je primetio specifiÄne Å¡ablone ponaÅ¡anja kod grupe dece koja su se razlikovala od normalnog ponaÅ¡anja dece pred Å¡kolskog i Å¡kolskog uzrasta.

Dijagnoza nije bila prihvaćena decenijama zato što se vodila debata o tome koliko je ova dijagnoza zaista merodavna, opravdana i realna.

Problem sa validacijom dijagnoza pojavljivao se i u ostalim oblicima pedijatrijske psihopatologije, kao Å¡to su : deÄija Å¡izofrenija, deÄiji bipolarni afektivni poremećaj, deÄija depresija, poremećaj pažnje i hiperaktivnosti i sliÄno.

Svetski psihijatri, psiholozi i defektolozi su utvrdili kako je dijagnoza aspergerovog sindroma opravdana i realna, kao i da je zapravo reÄ o poremećaju na autistiÄkom spektru, odnosno aspergerov sindrom predstavlja formu autizma, visoki stepen funkcionisanja u autizmu.

 

Za razliku od autistiÄne dece, oboleli od aspergerovog sindroma imaju visok stepen funkcionisanja, veliku dozu samostalnosti i mogućnosti samostalnog opstanka i funkcionisanja u druÅ¡tvu.

 

Bitno je naglasiti kako se aspergerov sindrom ne može leÄiti konvencionalnim psihijatrijskim lekovima.

Psihotropi se daju da bi se umirili simptomi ovog poremećaja, ili da bi se tretirale sekundarne bolesti, komorbidne bolesti poput depresije i anksioznosti.

Depresija i anksioznost su veoma Äesto prisutne uz aspergerov sindrom.

ÄŒest komorbiditet Äini i opsesivno kompulzivni poremećaj.

Donekle je moguće modifikovati i tretirati aspergerov sindrom specijalnim psiholoÅ¡kim tehnikama, psihoterapijama meÄ‘utim leka nema i do sada nije zabeležen nijedan sluÄaj ulaska u remisiju.

 

Ljudi koji imaju normalno (druÅ¡tveno prihvaćeno) ponaÅ¡anje se nazivaju neurotipiÄnima, dok ljudi sa autizmom i aspergerovim sindromom imaju ponaÅ¡anje koje nije u skladu sa druÅ¡tveno propisanim normama.

 

Simptomi aspergerovog sindroma su:

1. Izbegavanje kontakta oÄima

2. Osetljivost na dodire, buku, jaka svetla i izbegavanje tih stimulanasa

3. Neprimereno socijalno ponašanje u pogledu govora, gestikulacije

4. Nerazumevanje neverbalnog govora

5. Nerazumevanje uobiÄajenih verbalnih socijalnih interakcija

6. Manjak empatije

7. Veoma sužene oblasti interesovanja

8. Repetativan šablon ponašanja

9. MotoriÄke smetnje (poput nespretnog hoda)

10. Izlivi besa ili naleti izuzetno jake disforije

 

Naravno, ovo su primarnih 10 simptoma.

Ljude sa aspergerovim sindromom Äesto karakteriÅ¡e socijalna izolacija zbog bola koji im socijalni odnosi nanose. Aspergerovci nisu u stanju da razumeju neverbalni govor, pokrete tela, ali i verbalni govor shvataju doslovno, Å¡to dovodi do ismejavanja, odbacivanja i povlaÄenja u sebe.

Sa druge strane, pojedini aspergerovci Äesto bivaju izuzetno socijalne, druželjubive osobe, svim srcem pokuÅ¡avajući da se uklope sa ljudima, meÄ‘utim skoro uvek to ne uspeva.

Postoji veliki problem sa emotivnim vezama i zasnivanjem porodice.

Zbog manjka empatije i nemogućnosti pravilnog razumevanja, ali i izražavanja emocija, aspergerovci Äesto ostaju doživotno sami, bez osnivanja porodice i dobijanja potomaka.

Sa aspergerovim sindromom se povezuje sklonost ka kriminalu, zbog manjka empatije.

Edukacija obiÄno nije naruÅ¡ena. Kao i ostali autistiÄni poremećaji, aspergerovci pokazuju nadproseÄnu inteligenciju, meÄ‘utim, postoji problem sa pažnjom i hroniÄni nedostatak ambicija.

KarakteristiÄno za aspergerov sindrom je postojanje 1 ili par tema interesa, naprimer hemija i geografija, pri Äemu oboleli apsolutno ne posvećuje ni malo pažnje ostalim temama, dok postaje potpuno obuzet temama koje je izabrao kao privlaÄne.

Fiksacija na određene predmete interesovanja se sa vremenom može promeniti.

Predvidivi Å¡abloni ponaÅ¡anja, poput konstantnog Äitanja jednih te istih knjiga je skoro uvek prisutna.

Anksioznost predstavlja ogroman problem u ovom poremećaju, u svim svojim formama, ali posebno opasna je pojava depresije, sa suicidalnom ideologijom.

Suicidi koji se deÅ¡avaju bez najave, impulsivno ili bez prethodnog pominjanja obiÄno bivaju poÄinjeni od strane aspergerovaca (ukoliko je suicidalna osoba imala bilo kakve psihijatrijske poremećaje).

Homoseksualne emocije su Äesto pristune, meÄ‘utim mnogi aspergerovci bivaju aseksualni zbog preosteljivih Äula dodira, te izbegavaju bilo kakve fiziÄke kontakte, Äesto izbegavaju i rukovanje.

 

Mnogo godina, odrasli su bivali dijagnostifikovani nediferenciranom šizofrenijom, šizofrenijom koja se ne uklapa ni u jedan od predviđenih tipova.

Zapravo većina njih je bolovala od aspergerovog sindroma.

Velika većina je bivala pogreÅ¡no dijagnostifikovana zbog toga Å¡to se ovaj poremećaj Äesto ne primeti u detinjstvu, a sa godinama biva sve gori i viÅ¡e se ispoljava.

Aspergerov sindrom i Å¡izofreniju, je veoma lako pomeÅ¡ati zbog sliÄnog ispoljavanja i zbog toga Å¡to oba ostavljaju strukturalne promene na mozgu.

Socijalna izolacija, anhedonija, depresivnost (negativni simptomi šizofrenije) su prisutni u aspergerovom sindromu, a takođe dolazi do pojave pozitivnih šizofrenih simptoma.

U aspergerovom sindromu, psihoza Äesto postoji samo mnogo slabijeg inteziteta nego Å¡to je u Å¡izofreniji.

Većina aspergerovaca iskusi halucinacije, ali najÄešće su u pitanju deluzije, lažna uverenja, paranoidne prirode.

Dok je Å¡izofreniju moguće tretirati antipsihoticima, i potrebno zbog potencijalnih opasnosti, aspergerov sindrom se ne može tretirati antipsihoticima, jer se psihotiÄni elementi ne smanjuju administracijom antipsihotika, a takoÄ‘e Äesto su psihotiÄne epizode suptilne i bezopasne po druÅ¡tvo.

Smatra se da su psihotiÄni simptomi u aspergerovom sindromu kompenzacija mozga na svet u kome se ne snalazi i ne može se uklopiti.

 

Oboleli od aspergerovog sindroma trpe neopisivu patnju, i veoma je teško shvatiti srž ovog poremećaja i njegovu težinu.

Nadam se da sam bar malo približio ovaj poremećaj od kog i sam patim svima vama...

 

http://www.aspergersyndrome.org/

http://en.wikipedia....perger_syndrome

http://www.autism.or...r-syndrome.aspx

Share this post


Link to post

Iskreno ne znam, mada ima na netu dosta o tome.

Sajtovi koje sam priložio su engleski, ali ima i na srpskom, hrvatskom ponešto.

ObiÄno se kod dece primećuje slabije druženje sa vrÅ¡njacima i opsesivan interes prema jednoj ili dve teme...

Zaista ne znam mnogo o AS u tom uzrastu...

Share this post


Link to post

Apollon, znam da si jednom pomenuo Å¡izotipni. Jesu li oba prisutna ili je Å¡izotipni greÅ¡kom dijagnosticiran? Pitam jer mi izgleda da ima dosta sliÄnosti. Ako sam fulila sa Å¡izotipnim, izvinjavam se.

Share this post


Link to post

Apollon, znam da si jednom pomenuo Å¡izotipni. Jesu li oba prisutna ili je Å¡izotipni greÅ¡kom dijagnosticiran? Pitam jer mi izgleda da ima dosta sliÄnosti. Ako sam fulila sa Å¡izotipnim, izvinjavam se.

 

U pravu si, nisi pogrešila, to mi je bila dijagnoza dosta dugo, šizotipni poremećaj.

Taj poremećaj je blaža forma šizofrenije, i bila je pogrešna dijagnoza... ALi je jako jako lako pogrešiti između tih dijagnoza.

Share this post


Link to post

Džudi,

> Kako prepoznati ovaj sindrom kod dece od 8-10 godina?

MayoClinic.com spominje:

- ne pokazuju interes za prijateljstva

- kasni razvoj motorike - hodanja, hvatanja lopte, igranja na igralištu s opremom

Djeca imaju svoje muÅ¡ice i ne treba zbog sitnica (recimo 'zaluÄ‘enosti' nekim junakom ili dinosaurima) trÄati lijeÄniku.

Trebalo bi popriÄati s lijeÄnikom ako dijete ima Äeste probleme u osnovnoj Å¡koli (npr. uÄenje) i ako se ne može ni s kim sprijateljiti.

 

----

Postoji test za odrasle http://www.rdos.net/eng/Aspie-quiz.php (150 pitanja)

(za one koji su prepoznali neke simptome :))

Share this post


Link to post

Poznajem jednog deÄka sa Asperger sindromom , mlad je , mislim 18 godina i jako je simpatiÄan , dosta se uklapa u opis . Ja volim da priÄam sa njim jer komunicira oÄima i polako izgovara smislene reÄenice , vidi se da oseća nekako iznutra okolinu mada se teÅ¡ko uklapa . Nažalost , kao Å¡to to Äesto biva imao je problema sa vrÅ¡njacima jer su ga neÅ¡to prozivali , nervirali ili Å¡ta već a on je imao napade besa i derao se .Nadam se da će biti dobro .Ako je glup ovaj moj post ja se izvinjavam , eto imao sam potrebu da neÅ¡to napiÅ¡em .

Share this post


Link to post

Poznajem jednog deÄka sa Asperger sindromom , mlad je , mislim 18 godina i jako je simpatiÄan , dosta se uklapa u opis . Ja volim da priÄam sa njim jer komunicira oÄima i polako izgovara smislene reÄenice , vidi se da oseća nekako iznutra okolinu mada se teÅ¡ko uklapa . Nažalost , kao Å¡to to Äesto biva imao je problema sa vrÅ¡njacima jer su ga neÅ¡to prozivali , nervirali ili Å¡ta već a on je imao napade besa i derao se .Nadam se da će biti dobro .Ako je glup ovaj moj post ja se izvinjavam , eto imao sam potrebu da neÅ¡to napiÅ¡em .

 

Hvala što si napisao taj post. Bitno mi je da se na ovom topicu piše o aspergerovom sindromu, bilo da su forumaši nosioci te dijagnoze ili poznaju nekoga ko ima tu dijagnozu.

Ja takoÄ‘e nemam poseban problem sa kontaktom oÄima, meÄ‘utim sve ostale simptome imam sve do jednog...

 

Kod mene je najizraženiji problem dodira, tj taj problem sa Äulima uopÅ¡teno i komunikacija.

Kada sam pokuÅ¡ao pristupiti ljudima, rukovanja su mi izazivala stres, zagrljaji gaÄ‘enje, a kada sam pokuÅ¡ao ostvariti viÅ¡i fiziÄki kontakt sa jednom osobom, moj mozak je pao u stanje Å¡oka, kao Å¡to to biva prilikom doživljaja velike fiziÄke traume - potpuno blokiranje bilo kakvih osećaja i reakcija, katatonija...

Osećam se kao hendikepiran, ali potpuno hendikepiran...

U grad nikada ne izlazim, em što ne vidim smisao tog razvrata i ludovanja i ne shvatam poentu cele pompe, ali i zato što padam u nesvest od strob svetala i trešteće muzike. Hendikep.

Kada sam pokuÅ¡ao da se družim, zavrÅ¡ilo se uvek ismejavanjem kako niÅ¡ta ne kapiram Å¡ta mi se priÄa i kako previÅ¡e ozbiljno sve shvatam i bolesno gledam na svet, i na kraju sam zavrÅ¡io komunikaciju i odnose sa svim ljudima osim sa kumom... Besne ispade imam veoma Äesto... I nije nimalo prijatno, par puta sam zavrÅ¡io na Bensedinu zbog toga, sa optužnicom kako sam maniÄan.

 

Aspergerov sindrom psihijatri skoro nikada ne prepoznaju, već samo veoma posvećeni terapeuti ili psiholozi, mada su defektolozi profesionalci koji jedini sigurno neće omašiti znakove aspergerovog sindroma.

Ako neko sumnja na ovu dijagnozu neka ide kod psihologa ili ako je moguće kod defektologa.

 

P.S.

Ono Å¡to sam zaboravio u naslovnom postu da napiÅ¡em jeste da su autizam i aspergerov sindrom pervazivni razvojni poremećaji, Å¡to znaÄi da se ljudi raÄ‘aju već oboleli od ovih poremećaja, a ne stiÄu se kroz život zavisno od trauma iz detinjstva ili drugih stresogena!!

Ovi poremećaji nastaju (veruje se) tako Å¡to su sinapse u mozgu drugaÄije povezane nego kod neurotipiÄnih ljudi (normalnih ljudi), tako da su strukturalne promene u mozgu obolelih uoÄljive na CAT i MRI skenerima. BaÅ¡ zbog toga Å¡to je razvojni poremećaj, i organskog je nastanka a ne psihiÄkog, izleÄenje ne postoji.

Share this post


Link to post

Evo ga savršen test za aspergerov sindrom, dobih link od terapeuta.

Ovaj test može poslužiti kao dijagnostiÄko sredstvo jer je kreiran od strane instituta za defektologiju iz USA.

Kome nije problem engleski jezik (ili drugi jezici, birajte na zastavici), i 200 pitanja, a imate što kakve simptome još od pre puberteta, uradite slobodno.

 

http://rdos.net/eng/Aspie-quiz.php

 

Moj rezultat je 169 od 200 aspergerovih simptoma.

 

Test je savrÅ¡eno napravljen, toliko da Äak i pored znanja o ovom poremećaju, neka pitanja deluju kao totalno besmislena, a ustvari su kljuÄna za postavljanje dijagnoze ovog pervazivnog razvojnog poremećaja.

Share this post


Link to post

hi, pozdrav svima.

ja sam 95% uvjerena da hodam s deÄkom koji ima taj poremećaj, i htjela bih mu pomoći, ali s obzirom na njegovu naglu narav, bojim se kako bi reagirao, vjerojatno bi graknuo na mene da Å¡to ja mislim da je on lud ili ******iran....užasno je teÅ¡ko s njim i ne znam Å¡to da napravim....inaÄe ide ko psihića i pije lijekove - ali ne pije ih redovito. kod psihića se vodi kao da je depresivan i anksiozan, ali ja mislim da tu ima neÅ¡to viÅ¡e od toga...

bilo kakav savjet je dobrodošao :unsure:

Share this post


Link to post

NiÅ¡ta se ne može uraditi da se "Pomogne" u sluÄaju AS. Prosto ne može niÅ¡ta da se uradi.

AS nije psihijatrijski poremećaj, to je uroÄ‘eno, razvojni poremećaj. I ne smatra se neÄim Å¡to se može na bilo koji naÄin leÄiti...

To je naÄin funkcionisanja, ono bazalno Å¡to svi imaju, instinkti, razmiÅ¡ljanja... Ne može se niÅ¡ta uraditi.

Navodno mogu lekovi kontrolisati odreÄ‘ene simptome AS, ali i psihoterapija malo promeniti naÄin miÅ¡ljenja, ali zapravo niÅ¡ta nema efekta.

Share this post


Link to post

Apollon, ja stvarno ne verujem da ti imas AS, ne znam kako ti tako menjaju dijagnoze, cas jedno, cas drugo i ko je tebi uspeo da dijagnostikuje AS? Inace, moj jako dobar drug (stranac je) ima dg, potvrdjen vise puta AS i kroz ove godine druzenja sam uspela, donekle, da shvatim kompleksnost i prirodu ovog poremecaja. Moguce je da si ti u prirodi drugaciji, da drugacije komuniciras, da se ne snalazis medju ljudima, da ne umes da protumacis cesto neke stvari koje se smatraju delom kulturnih konvencija, o kojima drugi ljudi ni ne razmisljaju, a tebi predstavljaju problem. Moguce je da imas problema sa mimikom lica, da ti je gestovni jezik siromasan i da apsolutno ne znas kako da se ponasas u datoj situaciji. Ne razumes zasto nesto sto si rekao moze da bude uvredljivo, dok je svima drugima potpuno jasno itd.

 

Dakle, ostavljam mogucnost da je tako, ali koliko dugo te citam, plus nase dopisivanje - cini mi se da ti imas visoko razvijenu emocionalnu inteligenciju; itekako umes bez problema da iskomuniciras sa okolinom, kao i da ces vrlo dobro umeti da protumacis feedback..

 

To je mojih 5 para.

Share this post


Link to post

Tu dijagnozu mi je "predložila" defektologinja pre mnogo godina, zatim Å¡kolski psiholog. Ali niko to nije uzeo u razmatranje. Sada je zvaniÄno postavljena od strane terpaeuta sa kojim saraÄ‘ujem godinu dana i koji mesec.

I potpuno se pronalazim u toj dijagnozi. Mislim da to zaista jeste to.

A Å¡to se tiÄe dopisivanja jedino tu uspevam da se izrazim.

To može potvrditi i @ charnadefacto jer me poznaje i uživo...

A Å¡to se tiÄe promena dijagnoza, za to mogu zahvaliti državnim psihijatrima koji su svaki put menjali dijagnoze kako im se htelo.

Za godinu + dana od kako sarađujem sa terapeutom, sve vreme je tvrdila da imam AS i bipolarni afektivni.

Radio sam testove konaÄno i to se potvrdilo. Iako nisam hteo nikada prihvatiti bilo koju dijagnozu koja mi je data, ove prihvatam jer znam da su bazirane em na velikim razgovorima kroz dugo vremena em na osnovu testova koje ranije nikada nisam radio. A na sve to, dijagnoze obe su mi objaÅ¡njene, kao i zaÅ¡to prethodne nisu bile korektne.

Share this post


Link to post

UpAndDown, sad si me navela na duboko razmišljanje i razbijanje glave da li zaista imam AS ili je ponovo pogrešna dijagnoza, da li je zapravo Šizotipski koji sam dugo nosio kao dijagnozu F21, ili je zapravo ta dg bila pogrešna a AS je prava dijagnoza... Uhhhhhhh.

Svakako za taj F21 su mi mnogi lekari potvrdili da nema veze sa mnom jer nisam ekscentriÄan toliko i imam simptome od detinjstva Å¡to se viÅ¡e uklapa sa AS...

Kako god, leÄenje nijedno ne pomaže i nema vajde niÅ¡ta, koja god dijagnoza da je u pitanju.

A možda je kod mene, kako reÄe jedna doktorka, prosto nemoguće utvrditi Å¡ta je u pitanju zapravo, psihijatrijski fenomen. Psihijatrijski kurac.

Share this post


Link to post

Izvini, molim te, nisam zelela jos ja dodatno da te bacam u dilemu. Ja svoje znanje o AS baziram iskljucivo na primeru tog mog druga. Tek u neposrednoj interakciji, live, sam ja do kraja mogla da shvatim o cemu se tu tacno radi, plus sto mi je on sam dosta pricao na tu temu i pokusavao da mi docara kako izgleda ziveti sa tim poremecajem. Inace je natprosecno inteligentan, zavrsava doktorat, obrazovan, ali zivi i dalje sa roditeljima (u njegovoj zemlji je to potpuno nezamislivo u njegovim godinama), ima problem da uspostavi bilo kakvu emotivnu vezu sa nekom devojkom, jer nema kapacitet emocionalne dubine koja je za to potrebna, a i ne razume do kraja kulturne konvencije (tipa kako se to muva riba, sta treba da kaze, suptilni signali koji se ne uce, vec ih "kupimo" tokom zivota itd. Kao da je stranac u sopstvenom okruzenju, a ne da je u u toj sredini socijalizovan).

 

Ne znam kako da ti objasnim.. npr. njega bi 95% obicnog sveta, koji nemaju nikakvo znanje o AS, dozivelo kao ekscentrika i on je u svojoj sredini malo cudak, zato i voli da putuje, jer kaze da ga ljudi mnogo bolje prihvataju i razumeju u drugim sredinama (valjda njegovu "cudnost" pripisu kulturnim razlikama). Mozda si ti neki mild slucaj, ja en znam kako to ide.. e, imas neke filmove na tu temu (idi na imdb, ukucaj asperger syndrom za key words ili u tags)..

 

AS podrazumeva negde flat liniju kad je raspolozenje u pitanju, nemaju oni takve amplitude, cak moze da se procita da se kod dece najcesce pocne sumnjati na AS kad se ustanovi da ne pokazuje emocije, ne reaguje nesto burno, ima bezirazajan pogled, ne osmehuje se, jer jednostavno ni ne zna da izrazi emocije na drustveno-prihavtljiv nacin, onako kako vecina ljudi to cini.

 

 

Izvini, jos jednom. Nisam nikakav ekspert, samo imam tog druga sa kojim sam bliska i dosta smo i pricali na tu temu i jednostavno mi se ti ne uklapas tu, jer kod tebe detektujem visok stepen emocionalne inteligencije, a i vrlo si senzibilna osoba, raspolozenje ti varira.

Share this post


Link to post

Ma nema potrebe da se izvinjavaš, tvoj mišljenje mi je uvek dobro došlo.

Tvoje znanje o AS je super. U sve se uklapam u to Å¡to si napisala o tvom drugu, izuzev Å¡to ne volim da putujem.

A nije baš flat line karakteristika AS. Depresija i anksioznost su prisutni kod velike većine obolelih od AS.

A meni je dijagnostifikovan pored AS i bipolarni afektivni.

Naprimer, kad sam u normalnom stanju ponaÅ¡am se kao taj tvoj drug, kad sam depresivan totalna izolacija i sve u krajnost, a kad sam maniÄan troÅ¡im besomuÄno i dobijem nalete patoloÅ¡ke euforije gde se u tim danima družim sa par ljudi, za razliku od sadaÅ¡njeg stanja gde se družim sa jednom osobom, ali to proÄ‘e. I kada sam sa drugim ljudima i u euforiÄnom raspoloženju, ipak se ne osećam prijatno i redovno me svi ismejavaju kako se Äudno ponaÅ¡am, bukvalno sve shvatam i govorim neprikladne reÄi...

Kao kad sam bivÅ¡u drugaricu koja ima problema sa kilažom "uteÅ¡io" rekavÅ¡i da je ona Kirbi, usisivaÄ koji usisava sve iz frižidera i tako Äini dobro delo jer hrana neće propasti. Ona se smrtno uvredila i zaplakala a ja nisam hteo taj rezultat... -_-

Za devojke / momke znaÅ¡ kako stvari stoje. I Å¡ale, vicevi, nijednom u životu se nisam nasmejao na te humore, prvenstveno Å¡to ne skapiram poentu a onda zato Å¡to to meni nije smeÅ¡no već obiÄno jadno...

A da, to da je mild version, ili blaži oblik autizma, AS, jeste taÄno, tako mi je rekla i terapeutkinja, prvenstveno zato Å¡to mogu uspostaviti kontakt oÄima sa ljudima koje jako dobro znam (sa strancima nikako) i nemam motoriÄke smetnje, zapinjanje u hodu i sliÄno Å¡to zna biti karakteristika pervazivnih razvojnih poremećaja.

Share this post


Link to post

Kao sto rekoh, ti najbolje znas koliko se uklapas u sliku AS. Moja procena se bazira iskljucivo na ovoj nasoj virtuelnoj komunikaciji, a to, naravno, da nije dovoljno.. samo mi se tako ucinilo. U svakom slucaju, AS ljudi mogu vrlo lepo da funkcionisu, ako uspeju da usklade svoje zelje sa mogucnostima (ovde mislim, pre svega na emotivnu sferu zivota, ejr su intelektualno vrlo cesto i iznad proseka)..

 

AS je, definitivno, jedna blaza forma autizma..ali vrlo blaga..

 

U svakom slucaju, ja se nadam da te nece vise vozati, menjati ti lekove, dg u svom neznanju i da te nece vise nepotrebno maltretirati na taj nacin. Inace, ne zanm da li sam dobro skapirala tvoj post na KSOD, ali u slucaju da jesam, srecan ti rodjendan, dragi moj Apollon.. da te vecito obasjava svetlost ! :)

Share this post


Link to post

pre oko godinu dana sam prvi put cula za aspergerov sindrom na televiziji i onda sam citala razne stvari na internetu o tome i radila kvizove i uvek mi je rezultat bio da najverovatnije imam aspergerov sindrom ali mi nije zvanicno dijagnostikovan … imam skoro sve simptome i prepoznala sam se u mnogim stvarima koje su pisale ovde ali nikad nisam upoznala nikog drogog ko ima aspergerov sindrom i ni sa kim nisam pricala o tome…

volela bih da znam sigurno da li to imam ili ne i zanima me kako to moze da se dijagnostifikuje i sta bi trebalo da uradim?

Share this post


Link to post

pre oko godinu dana sam prvi put cula za aspergerov sindrom na televiziji i onda sam citala razne stvari na internetu o tome i radila kvizove i uvek mi je rezultat bio da najverovatnije imam aspergerov sindrom ali mi nije zvanicno dijagnostikovan … imam skoro sve simptome i prepoznala sam se u mnogim stvarima koje su pisale ovde ali nikad nisam upoznala nikog drogog ko ima aspergerov sindrom i ni sa kim nisam pricala o tome…

volela bih da znam sigurno da li to imam ili ne i zanima me kako to moze da se dijagnostifikuje i sta bi trebalo da uradim?

 

Potraži psihologa, dobrog psihologa, i traži testove za AS, kao i da razgovarate na tu temu... Ja sam igrom sluÄaja u porodici imao defektologa pa je to bilo sve olakÅ¡ano.

Share this post


Link to post

Hvala na odgovoru, pokusacu da pronadjem psihologa pa cu da vidim sta ce da mi kaze... uradila sam jedan test koji je bio ovde naveden i rezultat mi je bio 164/200

Share this post


Link to post
Sa aspergerovim sindromom se povezuje sklonost ka kriminalu, zbog manjka empatije.

Za ovu tezu u literaturi ne postoji podrska, ni za nepostojanje empatije, a ni za posebnu sklonost kriminalu. Eventualno postoji teskoca u identificiranju osjecaja drugih, sto se tumaci nedostatkom empatije, sto je jednostavno pogresno. Aspiji pokazuju jaku empatiju u slucajevima kad osjecaje drugih zaista tocno identificiraju.

 

Po stopi kriminala nema razlike u odnosu na opcu populaciju.

 

U aspergerovom sindromu, psihoza Äesto postoji samo mnogo slabijeg inteziteta nego Å¡to je u Å¡izofreniji.

Većina aspergerovaca iskusi halucinacije, ali najÄešće su u pitanju deluzije, lažna uverenja, paranoidne prirode.

Za ovo jos manje. Ovo je toliko pogresno da ne znam odakle poceti.

Share this post


Link to post

ako mozete malo da mi pomognete... tek sam skoro sebi prizala da postoji mogucnost da su skola i doktori koji se okupljaju oko mog sina mozda u pravu... vec par godina se mlatimo oko mogucnosti te dijagnoze "Aspergerov sindrom" za mog malog, pa sam htela da vas pitam, vas koji imate slicnu dijagnozu, kakva su vam secanja iz detinjstva i sta vas je nerviralo ili blokiralo od strane vasih roditelja.

moj sin je svojeglav. on je veoma inteligentno dete ali ima te neke faze ... da te Bog sacuva. Nece i nece i nece nista i tera po svom do izbezumljenja. Onda ga to prodje pa je sve OK. i tako. nema bas dobre odnose s decom tj neume da se druzi, sve je nakratko i povrsno. ima o svemu svoje misljenje i jako se zuri da odraste, sve vreme pokuswava da govori kao da je odrqastao.

ja ne vrsim pritisak, ali neke stvari uporno trazim (samo najvaznije, oko higijene, ishrane, domacih zadataka) i pricamo razumno tj ja prica,m a on se povremeno dere. ali ja se ne derem. nremogu da se derem na decu, nemogu bre...

pa eto, ako neko moze d ami nesto napise o tome, detinjstvu sa tim sindromom...bas bi mi znaiclo

hvala vam unapred

Share this post


Link to post

Za ovu tezu u literaturi ne postoji podrska, ni za nepostojanje empatije, a ni za posebnu sklonost kriminalu. Eventualno postoji teskoca u identificiranju osjecaja drugih, sto se tumaci nedostatkom empatije, sto je jednostavno pogresno. Aspiji pokazuju jaku empatiju u slucajevima kad osjecaje drugih zaista tocno identificiraju.

 

Po stopi kriminala nema razlike u odnosu na opcu populaciju.

 

 

Za ovo jos manje. Ovo je toliko pogresno da ne znam odakle poceti.

 

da, dosta ljudi na autisticnom spektru ima takoder i psihozu, moguce je posto ih sama bolest vec dovoljno izludi (da ne nabrajam zbog cega sve) a sto se tice sklonosti kriminalu zbog "manjka empatije" je totalna glupost (ne radi se o antisocijalnom poremecaju osobnosti) a opet sve ovisi i o samoj osobnosti osobe koja ima aspergerov posto nitko nije isti i svi imaju razlicite simptome ali jednu zajednicku stvar a to je poteskoce u socijalnom funkioniranju i sada se ja opet pitam neka mi neki profesionalac objasni tocnu razliku izmedu aspergera,AvPD,SPD,StPD,Schizophrenia (meni je iskreno to sve slicno)

kuzim da je aspergerov neuroloska bolest ali opet takoder spada i pod psihicke tako da je na nekoj granici neuro/psih bolesti

aspergerovci imaju empatiju mozda ne na toliko visokoj razini kao neurotipicni ali glavni problem je taj sto unatoc tomu ne znaju kako na pravilan nacin pokazati empatiju stoga se cine da su bez empatije

no zapravo itekako imaju empatiju i jako su iskrene osobe

pricam iz iskustva posto imam tu dijagnozu, koliko je tocna ne znam niti sam ali ajde vjerovati cu psihijatru

volio bih porazgovarati s nekim tko ima bas ovu dijagnozu a da je izmedu 20-30 godina starosti

neka mi se javi u inbox hitno, zelim razmjeniti iskustva a moze proci i netko tko ima izbjegavajuci poremecaj osobnosti posto je problem sto sam prekasno dijagnosticiran

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...