Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
ahil

Socijalna fobija

Recommended Posts

Opisacu vam jedan problem koji sam ranije imao (inace imao sam ih bezbroj).

 

Zbog prisustva SF u drustvu se osecamo dosta ranjivi. Postoji jedna vrsta ljudi (istina malobrojna) koja voli da nas zadirkuje i da nas ismeva pred drugima zbog nasih slabosti. To mi je ranije predstavljalo ogroman problem i ja sam izbegavao drustvo takvih ljudi jer sam se pored njih osecao manje vrednim. Posle godina i godina ja sam naucio kako da se izborim sa njima, i danas vise nemam problema kada sam u njihovom prisustvu.

 

Sta se tu zapravo desilo, kako mi je to poslo za rukom ?

 

Promenio sam moje razmisljanje i stav koji sam imao prema tim ljudima. Oni su ostali isti, a ja danas ipak nemam problema u komunikaciji sa njima. Iz samo ovog jednog primera se ocigledno vidi da je problem celo vreme bio u mojoj glavi odnosno u pogresnoj percepciji sveta oko mene. Ljudi koje sam ranije izbegavao i smatrao ih za neprijatelje sada su postali prihvatljivi za mene.

 

Doktori su tu da nam pomognu i da nas usmere, lekovi su tu da nam olaksaju stanje, a mi smo ti u cijim je rukama kljuc izlecenja.

Share this post


Link to post

Bravo ahile, vidim da ti je krenulo. daj mi reci kako si promjenio svoje razmisljanje o tim ljudima odnosno sta si mislio prije, a sta sada mislis o njima, mozda i meni pomogne...

Share this post


Link to post

Ranije sam o tim ljudima imao dosta negativno misljenje. Vremenom sam primetio da se vecina od tih ljudi prema svom okruzenju ponasa sasvim normalno. U sustini oni su bili uglavnom dobro primljeni od svoje okoline. Ja sada ne mogu da ulazim u razloge zbog cega su voleli da me zadirkuju iako u sustini oni nisu losi ljudi, ne znam mozda imaju pomalo uvrnut smisao za salu, ili su jednostavno radoznali i interesantno im je sto sam za razliku od vecine ljudi povucen i cutljiv, te jednostavno zele da vide sta se to desava samnom. Ispada pomalo cudno ali upravo su ti ljudi uticali na mene da se pokrenem i da pocnem konacno da radim na sebi. Danas nemam problema u komunikaciji sa tim ljudima i gledam na njih potpuno isto kao i na ostali svet.

 

Naravno jedan manji broj od tih ljudi su stvarni iskvareni, ali sa njima celo drustvo ima problema a ne samo mi, i njih bi iskljucio iz ove price, i naravno njih treba bez pogovora izbegavati.

 

Nasu povucenost i cutljivost ljudi mogu da protumace na razlicite nacine. Ponekad neka osoba moze da stekne pogresan utisak da mi zapravo i ne zelimo njeno drustvo jer nismo voljni da zapocnemo ozbiljniju komunikaciju sa njom, dok sa druge strane mi osecamo nelagodnost u njenom drustvu i ona ni ne zna, niti moze da shvati nase stanje. Dobijao sam zamerke od ljudi gde su oni mislili da se ja pomalo cudno ponasam, da me je bas briga za druge, da ne marim ni za koga, te da im je trebalo podosta vremena da shvate da sam ja ipak sasvim normalna osoba.

 

Ljudi su po prirodi takvi kakvi su, vole da se druze, i ostavljaju na miru i postrani povucene i cutljive ljude a traze one koji ne izbegavaju drustvo i koji su otvoreni za razgovor i druzenje.

 

Ebony, ti si mlada, i za razliku od mene postala si svesna svog problema dosta ranije nego ja. Mi nemamo drugu alternativu nego da se promenimo.

Share this post


Link to post

Sinoc sam bio na grupnoj terapiji, prevazisao sam i moja najbolja ocekivanja, toliko sam pricao da sam u pojedinim momentima sam sebe prekidao kako bi i drugi dosli do reci.

 

Ako sam dosad i sumnjao u svrsihodnost odlaska na grupnu terapiju sada sam konacno ubedjen da je ona itekako potrebna za nas sa SF. Na grupnu terapiju idem blizu 6 meseci, i prvih par meseci sve mi je to delovalo besmisleno, a razlog tome je sto uopste nisam bio angazovan na grupi. Kada sam se konacno pokrenuo i promenio stav prema terapiji rezultati su poceli da pristizu.

 

Dok mi je u pocetku delovalo da bas niko i ne zeli da komunicira sa mnom, sada sam uvideo da sam gresio, jer su me svi clanovi prihvatili i ucestvovali su samnom u diskusiji. Moja ranija zatvorenost mogla je samo da dovede do utiska da ja bas i nisam zainteresovan za ostale clanove te su me oni i ostavljali na miru, a nisu me ignorislai zbog nekih smesnih razloga koje sam sebi uvrteo u glavu. Zbog moje zatvorenosti osecao sam se sve gore i gore.

 

Svi vi koji ste u nedoumici i koji se predomisljate treba pod hitno da krenete na grupnu terapiju, a oni koji su vec na terapiji i nisu zadovoljni sa postignutim rezultatima treba podrobno da preispitaju svoje ponasanje i stavove. Na kraju ce sigurno shvatiti da je problem u njima, i da je jedini lek menjanje sopsvenih stavova i matrice ponasanja.

 

Mozda vam ovo deluje neostvariovo, ali verujte mi, ova osoba sada i ona od pre par godina su dve razlicite osobe, i znam da je do ozdravljenja moguce doci iako je i meni do pre par godina sve to delovalo neverovatno i neostvarivo. Naravno predamnom stoji jos rada i angazovanja, ja se jos nisam izlecio, ali osecam da sam konacno nacinio prvi korak i da sam se uspeo popeti na prvu stepenicu. Osecam se bolje nego ranije, i sada ponekad imam periode losijeg raspolozenja ali oni su kraci i brze prolaze nego pre. Sada se pripremam da lagano zakoracim na drugu stepenicu, osecam de je potpuno novi svet predamnom.

Share this post


Link to post

Pozdrav svima!

Danas sam prvi put naisla na ovaj forum i jako mi je drago sto svi tako otvoreno pricate o svojim problemima. Ja sam prilicno na pocetku sa otvaranjem i priznavanjem...

Prepoznala sam se u vasim pricama i gotovo sam sigurna da vec godinama patim od socijalne fobije. Pokusavala sam alternativnim metodama dovest se u red (reiki, joga, autogeni...) Sve su to sjajne vjestine, ali meni nisu dale ono sto sam trazila - a to je mir, ili jos konkretnije, rjesavanje od napada panike pred nepoznatim ljudima.

Moj najveci problem je drhtavost ruku kada me ulovi strah, tako da uredno godinama izbjegavam situacije u kojima moram pisati pred drugima, potpisati se u banci npr., popiti kavu u kaficu i sl.

Godinama sam se preispitivala sto mi je i eto, nekim cudom, jucer shvatih da simptomi socijalne fobije najbolje opisuju moje probleme.

 

Glavna molba koju imama za vas je - prema vasem iskustvu, kojim putem krenuti u rjesavanju - da li otici lijecnici opce prakse, pa psihijatru kojeg mi pokriva zdravstevno, ili potraziti privatnog psihijatra ili ili ...?

Kakva su vasa iskustva sa psihijatrima zaposlenim u zdravstvu?

 

Zeljno iscekujem vase odgovore! Sad kad znam sto mi je, jedva cekam zapoceti!

 

Puno hvala unaprijed!

I hvala osnivacima ovog foruma! Pravo mi je otkrice!

Pozdrav!

Share this post


Link to post

lora dobrodosla prije svega, bas mi je drago da si nas nasla. srce.gif

i ja ti 7 godina nisam imala pojma sta mi je,a skrivala sam to od svih jer sam mislila da samo ja to imam. kad sam na internetu procitala o anksioznosti i socijalnoj fobiji odmah sam znala da ja to imam i da nisam sama. evo skoro 2 mjeseca se lijecim. prvo moras otic kod doktorice opce prakse po uputnicu. reci joj sto te muci. ako si iz zg trazi uputnicu za centar za krizna stanja na rebru, tamo ce te odma primit. koliko imas godina? ja imam 23. neznam dal si vidjela mi se nalazimo odnedavno po sf kavicama pa ako hoces mozes nam se pridruzit, to ti je jedna vrsta grupne terapije. ja ti samo sa forumasima mogu na kavu, i meni je najveci problem tremor pa s time niti mogu jesti niti piti s drugima. ali vec mi je bolje, danas sam bila kod psihijatra i napisao mi je da se vide mali pomaci a i ja osjetim. pisi, cekam odgovor... srculenca.gif

Share this post


Link to post

Hvala na brzom odgovoru!

 

Zivim u blizoj okolici Zg, tako da mogu traziti i uputnicu za rebro, mada znam da i u nasem "lokalnom" Domu zdravlja postoje 2 psihijatra, pa mozda prvo da njih upoznam?

 

Znaci, odlazis na terapiju preko zdravstvenog osiguranja? To bi mi naravno bilo povoljnije, ali nisam bila sigurna u kvalitetu...

 

Imam 27 godina i vec mi je stvarno preko glave skrivat se od zivota! Kao sto sam napisala, radila sam na rjesavanju ovog problema, ali do sada su to sve bili sicusni pomaci... Panika me jos uvijek hvata. Radim autogeni, barem jednom dnevno, godinu i pol. Da ne obeshrabrim one koji polazu nadu u autogeni, bitno ga je raditi sto cesce, pa onda i daje rezultate. Moja samodisciplina ocito nije dovoljno jaka, pa pored autogenog tragam za necim drugim...

 

Hvala jos jednom,

bok!

Share this post


Link to post

neznam, probaj vidjet ako ti je blize kod tebe, na rebru izgubis cijeli dan. koliko dugo vec imas te simptome? ja od svoje 17-te otprilike. ja sam zadovoljna sa svojim psihicem. i nista ne placam, pokriva mi sve osiguranje i autogeni isto jer studiram. ako nas hoces upoznat uzivo, pogledaj pod susreti za subotu smo se dogovorili sastanak. imas tamo u starim susretima i nase slike. meni je to puno pomoglo jer sam izgubila sve prijateljice zbog sf. srce.gif

Share this post


Link to post

Ok, krenut cu tim putem - lijecnica opce prakse, pa psihijatar u Domu zdravlja. Cula sam da radi sa hipnozom i da izbjegava lijekove, pa mi se to cini ok za probat.

 

Prve napade panike dozivila sam na faksu cini mi se... I u srednjoj mi nije bilo ugodno npr. citati pred cijelim razredom, ali tada to nisam prozivljavala ovakvim intenzitetom. Dugo sam mislila da ce to proci samo od sebe, ili barem, radom na sebi. Jos uvijek i vjerujem da rad na sebi pomaze, ali ocito trebam strucno vodstvo. Tek sam nedavno ispricala bliskim osobama sto me muci. Godinama sam se sramila izreci to.

Eto, priznavanje je ocito vazan korak.

Hvala na pozivu na kavu. Vjerujem da cu uskoro skupiti dovoljno hrabrosti...

Share this post


Link to post

i ja sam mislila da ce proci samo od sebe, ali nije... cry.png treba jako puno radit na sebi. a sto se tice lijekova, neznam koliko si ti tezak slucaj, ali vecina nas ti pije antidepresive. ja pijem zoloft, pise da on lijeci socijalnu fobiju. uz njega pijem i helex, on je anksiolitik. i ja sam se iznenadila kad mi je prepisao lijekove jer sam mislila da mogu bez toga. a sto se tice hipnoze, mislim da nije bas dobra za lijecenje fobija... ma prvo ti odi pa da vidis dijagnozu, a onda ces vidjet dalje. ali ako si se prepoznala ovdje onda je nazalost to sigurno to. samo sto prije odi kod doktorice, pa da se prije pocnes lijecit.

Share this post


Link to post

Lora, dobrodosla na forum.

 

Sto se tice doktora tu ti ebony moze daleko vise pomoci od mene, jer su moji doktori u Novom Sadu.

 

Ranije sam i ja praktikovao autogeni trening, i mislim da to i nije losa stvar, ako se osecas bolje i opustenije posle njega trebas ga nastaviti upraznjavati.

 

Imas lepu priliku da odes na kaficu sa clanovima foruma iz okoline Zagreba, da sam na tvom mestu takvu priliku za druzenje ne bih ni slucajno propustio.

 

Budi istrajna, sada kada si pronasla osobe sa slicnim (ili gotovo istim problemima) veruj mi bice ti mnogo lakse, meni je ovaj forum (tacnije ljudi sa foruma) mnogo pomogao.

 

Nemoj da oklevas, odmah da si prionula na lecenje, i naravno potrebno je da se angazujes a ne da ocekujes neko cudo jer do njega nece doci bez rada na sebi. Prvenstveno je potrebno da ne gajis prevelika ocekivanja, i treba da shvatis i da je i najmanji napredak za nas sa SF zapravo ogroman pomak ka ozdravljenju.

Share this post


Link to post

Hvala ahil, hvala ebony...

 

Posto sam eto tek po vasim postovima shvatila da se i kod mene vjerojatno radi o soc. fobiji, jos sam prilicno prestrasena cinjenicom da cu trebat piti lijekove.

 

Bila bi zahvalna ako mi mozete nesto napisati o djelovanju lijekova, kako je npr. nakon prvog uzimanja, da li je strah manji, da li smijem / mogu voziti auto, nakon koliko vremena ste sa lijekovima mogli proci kroz uznemirujucu situaciju a da napad panike nije bio jak kao bez lijekova i sl.

 

Nekako vjerujem da smo kao dio prirode sposobni iscijeliti se prirodnim putem. Da li to vama ima smisla? Postoji li netko tko prakticira samo psihoterapiju i da postize rezultate?

Share this post


Link to post
Posto sam eto tek po vasim postovima shvatila da se i kod mene vjerojatno radi o soc. fobiji, jos sam prilicno prestrasena cinjenicom da cu trebat piti lijekove.

 

tako je i meni bilo kad sam saznala da imam socijalnu fobiju... jos sam sva u cudu, ali i sretna sta nije neka nepoznata neizljeciva bolest

 

Bila bi zahvalna ako mi mozete nesto napisati o djelovanju lijekova, kako je npr. nakon prvog uzimanja, da li je strah manji, da li smijem / mogu voziti auto, nakon koliko vremena ste sa lijekovima mogli proci kroz uznemirujucu situaciju a da napad panike nije bio jak kao bez lijekova i sl.

 

joj, treba ti dosta vremena da lijek pocne dijelovati... neki ljudi imaju i nus pojave. o tome mozes sve naci na forumu kad saznas dali i koji ces lijek piti. ja bih ti preporucila da pijes. i ja sam se prepala kad sam saznala da cu morati, mislila sam pa nije valjda dotle doslo. ali nisu to strasni ljekovi i ja ih pijem u najmanjim dozama. mozes normalno voziti auto. meni jos nisu poceli djelovati, tek sam popila 30-ak tableta zolofta, ali mnogi kazu da im je pomogao. pomaci su postepeni i mali ne mozes odmah ocekivat cudo. samo helex dobro dodje ako si jako anksiozna, pa te trenutno smiri.

 

Nekako vjerujem da smo kao dio prirode sposobni iscijeliti se prirodnim putem. Da li to vama ima smisla? Postoji li netko tko prakticira samo psihoterapiju i da postize rezultate?

 

dunja - ona isto ima sf, pije aktivin H. i o tome imas na forumu...

Share this post


Link to post

Slazem se da je verovatno moguce izlecenje bez lekova. Ipak smo svi mi individue za sebe, tako da sve zavisi od mnogo faktora. Ja licno nisam uspeo bez lekova iako sam godinama pokusavao da se izlecim bez njih. Na insistiranje doktora poceo sam da pijem razne antidepresive (ksalol, amizol, sulpirid, nitrozepam, bromazepan) ali mi oni bas i nisu pomogli, samo bi me umrtvili i osecao bih se kao biljka.

 

Prvi lek koji me je instinski pokrenuo je seroxat (paxil). Poceo sam da ga koristim proslog leta ali zbog nus pojava sam prestao. Takodje uplasili su me i razni negativni natpisi po internetu kako seroxat ima dosta nezeljenih efekata. Mislim da su ti natpisi kod mene unapred stvorili sliku kako je taj lek nepodnosljiv tako da je i to pojacalo uticaj realnih negativnih efekata koje taj lek donosi. Nisam izdrzao ni tri nedelje tako da sam odustao.

 

Negde krajem januara ponovo sam poceo da pijem seroxat, ali ovaj put sam odlucio da budem istrajniji. U pocetku sam osecao pospanost, apetit mi je oslabio, ali kako je vreme prolazilo nus pojave su bile sve slabije tako da se sada dosta lako nosim sa njima.

 

Treba da budes svesna da je lekovima potreban odredjen period da bi poceli da deluju, tako da ne treba da dozivis razocarenje ako ti ne bude odmah bolje nakon popijene prve tablete. Naravno uz lekove neophodno je da budes aktivna i da redovno ides na psihoterapiju. Ako budes lenja i ne budes radila na sebi jednom kada prestanes da pijes lekove svi simptomi ce se ponovo vratiti. Lekovi su tu da te opuste i pomognu da sto lakse prihvatis svoje probleme i da ih istinski pocnes resavati.

 

Nije lose da proveris i navike u ishrani. Pojedine namirnice kao stu su riba, testenine, krompir, zitarice, beli i crni luk, med, cokolada, pomorandza, casa toplog mleka pred spavanje itd. povoljno uticu na popravljanje raspolozenja. Takodje cajevi od valerijane, kantariona, maticnjaka, hmelja, narandzinog cveta mogu da pomognu. Cajevima je potreban takodje jedan duzi period da bi poceli da deluju. Cajevi su tu da pomognu da se opustis, oni sami po sebi nisu dovoljni za izlecenje ali su ipak od koristi.

 

Fizicka aktivnost takodje pomaze kod obolelih od SF. Kada god ugrabis priliku izadji u setnju, pocni da se bavis na primer areobikom, plivanjem, idi na trcanje, jednostavno bilo kakva fizicka aktivnost u mozgu proizvodi supstance koje dovode do toga da se lepse osecas.

Share this post


Link to post
Guest JURA

Dobrodosla Lora!

Ako ista saznas o toj hipnozi, javi nam.

 

 

Ljudi, hipnoza vam ne?e pomoci u izlje?enju socijalne fobije.Ja sam išao prije godinu dana i mislio sam da ?u kad završi seansa biti izlije?en, da ?u mo? normalno hodat ulicom i da ?u normalno funkcionirat u socijalnim kontaktima bez stanja pove?ane pobu?enosti koje mu?i sve nas i onemogu?uje nam normalan život.Socijalna fobija je izlije?iva bolest koja se lije?i kognitivno-bihevioralnom terapijom i lijekovima koji nadomještaju manjak serotonina u mozgu.Sada sam na terapiji seroxatom i rivotrilom i sve mi je bolje, a nuspojave (smanjen apetit, umor,smanjen interes za seks..) su ništa u usporedbi sa mogu?noš?u da ?u za godinu dana biti izlije?en! Što se ti?e KB terapije malo je teže na?i nekog lije?nika koji je kvalitetno sprovodi,što ne zna?i da ne možemo mi sami raditi na sebi tako da se što više educiramo o toj bolesti.Ja iz osobnog iskustva ne preporu?am hipnozu, ali ako je želite probati javite se Dr.Denisi Legac na mob, 091 505 7449, napla?uje sat/seansu 350 kn i uspješno lijeci neke poremecaje ali za soc. fobiju bas nisam siguran.Ljudi dragi, moj je životni cilj da sjebem tu prokletu bolest koja nam neda normalno živjeti i da pomognem što više ljudi koje je zahvatila.

Share this post


Link to post
Socijalna fobija je izlije?iva bolest

 

joj, to volim cut... :D/>

 

ajmo ljudi, svi koji imate socijalnu fobiju iz zagreba dodjite u subotu s nama na kavu, pa cete vidjet kako se to lijeci... :D/>

Share this post


Link to post
Guest Guest

joj, to volim cut... srce.gif

 

ajmo ljudi, svi koji imate socijalnu fobiju iz zagreba dodjite u subotu s nama na kavu, pa cete vidjet kako se to lijeci... :(/>

 

 

Di se nalazite? u kojem bircu i u kolko sati? Doc cu i ja iz Samobora sutra samo da napokon vidim još jedno ljudsko bi?e koje ima isti poreme?aj kao ja.Daj se javi.

Share this post


Link to post

sutra u 18 sati u Oliver Twistu u tkalcicevoj ulici. imas detalje u podforumu susreti a tamo su i nase slike sa ranijih susreta. daj se ulogiraj pa pisi, jesi m,z, koliko imas godina...? ja cu cekat u 15min do 18 h kod konja na trgu nove clanove.

Share this post


Link to post

Zovem se Juraj, imam 21 godinu i živim u Samoboru.SF me mu?i od srednje škole...Kaj ?eš bit sutra na trgu bana Jela?i?a u 17.45?

Share this post


Link to post

bit cu tamo u to vrijeme, ja imam 23 godine. ajde onda ces i ti doc? imat cu crni kaput sa umjetnim krznom, imam smedju duzu kosu, ma skuzit ces me. ima slika na susretima pa pogledaj ili ako hoces poslat cu ti sutra sliku na pm. bit ce nam super, nemoj nis brinut. ;)/>

Share this post


Link to post

ok, cekam te, i ja jedva cekam da sretnem nekoga kao ja, pa da popijemo jednu sf kavu... :ludilo:

Share this post


Link to post

Pozdrav svim ucesnicima foruma.

Procitala sam vase poruke trazeci resenje za svoj problem koji je iz godine u godinu sve izrazeniji (sada imam 27).Nemam nikoga sa kim bih mogla da porazgovaram o tome jer ljudi iz mog okruzenja nemaju bas mnogo psiholoskog razumevanja ( kao sto rekoste, ljudi kojima se to ne desava, ne razumeju ovaj problem.Strucnjaku se, bar dosad nisam obratila jer mi se cini da velika vecina njih bas i nema respekta prema, naizgled normalnim ljudima kojima ne treba hospitalizacija, mislim da je socijalna fobija na nasem podneblju jos uvek tabu tema, pa prosto ne znam kome da se obratim a ko bi mogao da me iole uputi kako da pomognem sebi, jer stvarno imam jaku volju i volim zivot. Samo sto prilicno pasivno ucestvujem u njemu.

Imam iste probleme kao Ahil, cak mi se cini da smo imali slicno detinjstvo i da smo na slican nacin vaspitavani.

Imam nekoliko dobrih prijatelja u koje imam bezrezervno poverenje, koji me cene, prihvataju onakvu kakva jesam i u cijem drustvu se osecam opusteno. I pored toga, moj drustveni zivot je prilicno siromasan. Tesko komuniciram, tesko sklapam poznanstva, a o prijateljstvima i da ne govorimo.Neprijatmo se osecam u drustvu nepoznatih, uvek mi se cini da te osobe analiziraju svaki moj pokret i svaku moju rec ili da cu, nedajboze biti pitana za misljenje o necemu u sta se bas i ne razumem. Sta god da je u pitanju, uglavnom se blokiram, izgubim koncentraciju i mogu misliti koliko smesno izgledam u takvim situacijama. Ovo je narocito izrazeno kada su u pitanju muskarci ili osobe koje smatram intelektualno jacim, ili od kojih mi nesto zavisi.

Kada su muskarci u pitanju, daleko bolju komunikaciju imam sa ozenjenima, mada ne znam zasto je to tako, valjda zato sto od njih ne ocekujem nista i nemam potrebu da glumim ( znate vec kako to ide). U svakom slucaju do sada nisam imala nista sto se moze nazvati konvencionalnom i normalnom vezom.

U sustini ne dosadjujem se jer su moja interesovanja opsezna i uvek imam cime da se zanimam kada sam sama. Ali znam da to nije resenje. Nije to zivot koji ispunjava. Dan mi se uglavnom zavrsava histericnim plakanjem, dugo ne mogu da zaspim, a potom ne mogu da se probudim, hronicno sam umorna, imam smetnje prilikom disanja i gutanja,koncentracija mi opada,osecam se nekako otupelo a kada su u pitanju bitniji socijalni kontakti, onda crvenim, znojim se, srce mi ubrzano lupa i ne mogu da dodjem do daha. Nasuprot tome, kada su moji najblizi u pitanju, umem da budem neprijatna, zbog cega se posle kajem.

Narode, javljajte mi se.

Ahile, volela bih da znam gde ides na terapiju u NS-u, posto sam iz okoline, mozda bih se prikljucila.

Pozdrav.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...