Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
ahil

Socijalna fobija

Recommended Posts

koji se lekovi koriste za socijalnu fobiju?

 

Uz ono Å¡to je Vanja napisao (naravno, razgovor s ljeÄnikom), prepisuju jako Äesto i pojedine antidepresive koji se koriste kod lijeÄenja ansioznosti ovako ili kod GAP-a.

 

Ponekad se desi da se zbog "straha" prepisuje i poneki antipsihotik tipa quentiapin ili promazinum.

 

Meni uzalud lekovi. Paralisana sam od straha.

 

 

:(

Share this post


Link to post

Meni uzalud lekovi. Paralisana sam od straha.

 

I kod mene je sliÄno. Koliko dugo pijem lijekove a i dalje se loÅ¡e osjećam kada sam meÄ‘u ljudima i ne mogu sama izaći iz kuće zbog agorafobije. IÅ¡la i na psihoterapije, malo je pomoglo. Ne znam Å¡ta viÅ¡e uraditi. PlaÅ¡i me pomisao da ću ovakva ostati :(

Share this post


Link to post

PSIHIJATRIJA. Najozbiljnije! Otkako sam tamo otiÅ¡la i pronaÅ¡la pravog doktora, ja sam druga osoba! Niti previÅ¡e spavam, niti lenÄarim.

Share this post


Link to post

Meni uzalud lekovi. Paralisana sam od straha.

A uzimam lekove, sad će biti Äetiri godine, pre toga tri godine, godinama kod psihologa... Svaki dan je borba, nekad gore, nekad bolje. Bojim se da ni to ''nekad bolje'' ne bi postojalo bez terapije lekovima i psihoterapije.

mazo,ja uzimam lekove tri godine i pomogli su mi dosta.nisam nesto posebno isao na terapije,al sam se sam trudio koliko sam mogao...sad mi se sf smanjila za nekih 30-40 posto odprilike.ali,ostalo je jos puno rada,i sada se moram skoncentrisati na psihoterapiju i izlaganje.pomogli su mi lekovi kao sto sam rekao i sto sam odbijao da se predam...bio sam aktivan koliko sam mogao...moguce je i da sf slabi tokom godina i da sam sad zreliji nego pre... mozda je bilo nesto pogresno u pristupu u psihoterapiji,pa nisi uspela da napredujes vise?

Share this post


Link to post

Mislim da socijanla fobija nije psihicka bolest, ja sebe jako dobro poznajem pa samim tim i sve svoje simptome. Nemam dijagnozu nikakvu, isla sam kod psihologa, posle par meseci mi je rekao da sam ja savrseno normalna, bas tim recima, problem je sto previse proucavam, detaljisem i sto se neogu opustiti i ziveti u fazonu-bas me briga ko sta misli. Radila sam sa psigologom na tome i mnogo mi je pomoglo, savladala sam sve situacije koje su mi pravile problem alu to je dozivitna borba. Najveci problem mi je ono sto sam vec napisala-namam momka i ne znam, sa ovim sranj...kako da ga nadjem. Najvise bih volela da nadjem nekog ko ima isti problem pa da panico zajedno-eto dotle je doslo:-(

 

Odakle si,hoces da se upoznamo :)

Share this post


Link to post

To preko privatnih poruka, ne u temi.I BEZ navalentnih poruka i sex chata, fft!!!

 

ПоÑлато Ñа Lenovo K10a40 уз помоћ Тапатока

Share this post


Link to post

kada sam psihologu bio rekao da mislim da imam soc. fobiju on mi se poÄeo smijati u lice.ugl. rekao je da je soc. fobija puno veći strah od ljudi od onoga koji ja imam. :P . a kada sma iÅ¡ao kod tog psihologa imao sam oko 21 godinu i bojao sam se ljudi sto puta viÅ¡e neg sada.

Share this post


Link to post

bitno je jel izbjegavaÅ¡ ljude ili, gotovo svako ima odreÄ‘eni strah od tih socijalnih dogaÄ‘anja samo ih to ne sprjeÄava u druženju

Share this post


Link to post

Koliko se trudim izbeći svaki i malo dublji kontakt sa ljudima, a najbolje da je nikakav, da se odviknem potpuno od svega i onda je socijalna fobija joÅ¡ jaÄa, ne volim izlaganja, ali kad se neÅ¡to ne može izbeći posle nekog vremena se stanje popravi sa najdibljih stanja fobije.

Share this post


Link to post

E ljudi moji,

Sve sto mogu da kazem je da je socijalna fobija tezak problem iz kojeg imas osecaj da se nikad neces iscupati. Znam kroz sta sve prodjes u toku jednog dana zbog obicnog izlaska medju ljude, pa problemi na fakultetu/poslu, ma sve.. od anksioznosti, do depre, plakanja, bezanja i povlacenja.

Napisala bih nesto pametnije kada bih znala da sastavim trenutno ali da ne ulazim sad u filozofije.

Dosla sam samo da kazem da je moguce pobediti je sto cescim izlaganjima. Bacis se pravo u vatru i peces peces peces dok ne prestane da boli, dok strah ne pretvoris u ugalj.

I to ume da potraje dugo i da svaki put pozelis da odustanes pa i odustanes ali opet se bacis i tako u krug dok jednog dana ne prodje.

Birajte poslove na kojima se zahteva komunikacija sa ljudima, uclanite se u neki klub, volontirajte, stagod, samo da ste medju ljudima i da morate da komunicirate i provodite vreme sa njima. Ucite od drugih da pricate, da se cujete glasno i jasno. Razbijajte taj zid dok mozete. Ko zna sta sve svetu mozete da ponudite kada se otvorite ka njemu i sta cete sve lepo privuci.

A ja ako sretnem nekog od vas prepoznacu u cemu je stvar pa cemo zajednickim snagama u bitku.

Svima vam zelim da ne ocajavate, to je period zivota koji moze da prodje.

Ne osudjujte se i ne kocite sebe.

Share this post


Link to post

Pozdrav ljudi.

Neznam kako da zapocnem ovaj post, od kuda da krenem. Da napomenem ovo ce biti moj prvi post na ovom forumu i sada ga pisem jer osjecam veliku potrebu za tim, pa da krenem. Imam 19 godina, ove godine sam zavrsio srednju skolu i trebao sam ici na faks, jer nemam nikakve struke,no igrom slucaja nisam se upisao na zelje i faks i sada stupiram godinu. Tako da sam se prijavio na burzu i trazio posao. Srecom dobio sam prvi poziv na razgovor za posao i iz prve sam dobio posao, zanimanje skladiÅ¡tar. Svasta bih napisao, ali neznam kako da to opisem, napisati cu u kratkim crtama. Kada se probudim ujutro prije posla imam nekakvu blagu drhtavicu, kao da me je strah ici na posao. Vec radim 2mjeseca tamo i jos uvijek onako pravo popricao sa deckima iz skladiÅ¡ta, tako da mislim da imam isti problem kao i vi ekipa ovdje. Imam nekakav strah kad sam na poslu i svi decki koji tamo rade su komunikativni, samo uvjereni, mozda i nepristojni(stalno psuju boga i to me jako nervira)... E sad da napomenem u srednjom skoli sam imao slicne simptome, ali u manjoj mjeri jer sam se skombao sa 5 6 frenda sa kojima sam bio dobar, a ostali prodi mi dodi mi kako se kaze.Tamo u skladiÅ¡tu svi su stariji od mene ja sam najmlaÄ‘i, vecinom su tamo decki oko 22-30 godina i ja kada radim imam osjecaj kao da sam zbunjen, kao da se gubim pocinjem grijesiti u poslu. I uvijek kada se susretnem da nekime odmah spustim pogled, neznam zasto kao da se bojim kontakta s ocima. Da ne duljim kada se vratim sa posla i kada dodem doma cijeli ostatak dana razmisljam o poslu i pocinje me hvatati depresija. E da zaboravio sam reci da jos u sto i mucam, ne previse, ali kada sam bio manji onda sam znao dosta mucati... Imam jos mnogo slicni simptoma, ali bio bi predugačak post. Hvala sto ste me saslusali. :)

Edited by M&M
dijakritici

Share this post


Link to post

Dragi Ahile!!!

 

Evo sad kad si vise opisao svoj problem, mogu ti reci slijedece stvari, mozda ti to vec znas ali ti je najbolje sad krenut od toga:

 

1. u drustvu bliskih prijatelja osjecas se sigurno i nemas fobiju zato jer od sebe nemas prevelikih ocekivanja, jednostavno znas da ce te prihvatiti takvog kakav jesi

 

2. kada si sa kolegama sa posla i sa djevojkama strahujes da ces im biti dosadan i automatski u zelji da ne bude tako sebe zelis predstaviti u najboljem svjetlu, biti netko drugi odnosno nesto sto nisi ti i onda ti dolaze takvi napadi.

 

Buduci da se lijecis vec 20 god, jesi li ikada pokusao od sebe imati manja ocekivanja?

npr. ti zelis da tvoji simptomi nestanu, da sve bude super, da se super uklapas u drustva, druzis, ali jesi li ikada mijenjao neke svoje stavove o sebi? Znam da je tesko, ali na tome bi trebao raditi.

 

niti ja se uopce ne mogu skoncentrirati u drustvu, stalno razmisljam o tome dali oni vide da mi je lose i sta moram reci da ne ispadnem dosadna ili glupa. u dubini ti je nesigurnost, a na povrsinu ti izlaze simptomi u vidu socijalne fobije. takodjer unutarnji govor, kada si u takvom drustvu i jave ti se misli tipa STO AKO dobijem napad, vide da mi je lose, ispadnem dosadan i sl? to automatski vodi k novom napadu i onda se vrtis u zatvorenom krugu.

 

moras se u sebi mijenjati, lijekovi ti nisu dovoljni, a ocito nisi imao kvalitetne psihoterapeute koji bi ti pomogli da napravis strukturne promjene licnosti.

 

ovo sve sto sam ti napisala je meni moj psihijatar rekao na zadnjoj seansi pa probaj razmisliti o tome...

sretno i pisi :D/>

Tacno je ovo,to su ocekivanja,to je ono kakav mislis da trebas biti umesto da jesi onakav kakav jesi i da vidis da te ljudi nece odbaciti...sve je ok s tobom. Greske su dozvoljene,sta pak i ako napad dobije? Nista normalno je sve,niko nece misliti da je lud i da nesot nije uredu s njim,a ako misle onda ko ih fucka ides dalje jbg...just be yourself point.

Share this post


Link to post

Ponekad se,iÅ¡Äitavajući ovaj topik,zapitam Å¡ta li se je sve do sada izdeÅ¡avalo sa postavljaÄem topika,Ahilom (s obzirom da je od otvaranja teme,je li,ipak proÅ¡lo gotovo punih 13 godina)...

Share this post


Link to post

Ponekad se,iÅ¡Äitavajući ovaj topik,zapitam Å¡ta li se je sve do sada izdeÅ¡avalo sa postavljaÄem topika,Ahilom (s obzirom da je od otvaranja teme,je li,ipak proÅ¡lo gotovo punih 13 godina)...

 

I jA se to zapitam za mnoge od onih Älanova..

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...