Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Lenna

Patološko kockanje

Recommended Posts

Pozz svima.

Dugo nisam bila na forumu jer sam se nekako dobro osecala i nisam imala potrebe da dolazim.

Naime,u pitanju je moj suprug.On je patoloski kockar,to sam sve saznala pre par dana.Ceo svet mi se srusio.Pogodilo me kao grom iz vedra neba,a toliko sam mu verovala,

To je bolest zavisnosti,malo sam citala o tome.Zelim da mu pomognem i ako trenutni ne zivimo zajedno,ne zelim da zivim u lazi i nepoverenju.Mnogo se finansijski zaduzio i ne zelim da moje dete zbog toga ispasta.

Odlucio je da ide na lecenje.Podrzavam ga.Otisao je kod mog psihijatra lecenje mnogo kosta,injekcije su jako skupe kao i psihoterapija.Ne znam koliko to sve vredi.

da li mislite da se moze izleciti snagom volje ili su medikamenti neophodni?Dali neko ima iskustva sa tim?

Share this post


Link to post

Lenna,

 

Tvoj suprug je uÄinio već korak ka ozdravljenju. Zna da je kocka veliki porok, zavisnost zbog koje psiholoÅ¡ki i finansijski pati cela porodica, ne samo zavisnik.

 

Dobro je Å¡to je odluÄio da se leÄi, e sada da li može samo snagom volje ili su potrebni i medikamenti, to već nisam sigurna..Ali, ako imate mogućnost, neka se leÄi, i psihoterapijom i medikamentima. I neka promeni krug prijatelja-poznanika.

 

Milion posto te razumem, možemo da nastavimo razgovor, ukoliko želiš preko pp-a, imam svoje ozbiljne razloge..nadam se da shvataš.

 

I dobro je Å¡to si pokrenula ovu temu, jer verujem da ovde ima joÅ¡ ljudi koji posećuju kladionice i sliÄne objekte ali nisu svesni problema...problema koji nanosi bol celoj porodici.

Share this post


Link to post

Ja sam jedan od njih...

 

Cak mi je i neugodno u ovom virtualnom svijetu razgovarati o svome poroku, ali nažalost nemam sa kime drugime...

Share this post


Link to post

Nije stvar u dobitku. ÄŒesto se radi o izgubljenim ljudima koji su izgubili put iliti kompas, kako se to obiÄno kaže. Ovisnik o kocki je suÅ¡tinski uvjeren da će se neÅ¡to dogoditi onda kada osvoji dobitak i fantazira o tom trenutku. Ovisnost o kocki nije pitanje razuma nego emocija koje su jaÄe. Uzroci su duboko u Äovjeku, ali pronaÄ‘e se nekad preÄica do uzroka problema. Eto tako nekako ja na to sve gledam.

 

 

EDIT: ako medikamenti pomažu, zašto ne?

Edited by bol

Share this post


Link to post

Znam dosta raje koji imaju problema sa kockom,kladionicom itd...al nisam dosad cuo da hard core kockare trpaju nekakvim inekcijama i ostalim medikamentima

Share this post


Link to post

Kockam se samo kako bih pobegao od svih problema,kad se kockam nema ni hocd ni anksioznost ni bpd ni socijalna fobija ni depresija ni nista,jednostavno sam u tom trenutku,sadasnjost. I tad imam osecaj da mi nista ne treba,ispunjen sam svime,ne treba mi ni drustvo,ni cura ni porodica. Nisam neki kockar,ne trosim somice evra svake nedelje,ali na sitno se kockam i stvarno mi pomaze. Kad mi je najteze ja odigram neki slot ili sta vec i stvarno pomaze,ali koliko pomaze toliko ti i odmaze. Jel ima neko isti problem?

Share this post


Link to post

Ja sam prije par mjeseci imao sliÄan problem. Finu svotu novca sam spisko na kerovima i bingu, nekako mi je to bio sav kontakt s aljudima i koÅ¡to kažeÅ¡ na trenutak zaboravim i na soc. fobiju i sve živo. TjeÅ¡io sam sebe da pomalo kockam da to nije niÅ¡ta sve dok nisam poÄeo sve viÅ¡e para ulagati a niÅ¡ta nisam dobijao. Sreća pa sam se trgnuo na vrijeme i nisam viÅ¡e Äak ni tiket odigrao. Mani se kockanja na vrijeme, ne treba ti joÅ¡ i taj problem...

Share this post


Link to post

Burazeru,ne poznajes me,ali ja stvarno imam granicu sto se tice toga,do pre godinu dana sam isao 2 puta nedeljno sa 200 kinti u dzepu na aparate, i kad sam dobijao nikad nisam imao potrebu da napravim pare nego cisto da razbistrim misli,nista drugo. Ja sam u plusu sto se tice aparata,a sto se tice tiketa tu sam u debelom minusu,mada se kladim od 4. osnovne i uvek mislim da je dobitan tiket i to me drzi dok ne padnem,bukavnlno samo na to mislim i ne treba mi nista drugo(iako mi te pare nisu hitne). Poenta je da me kocka drzi normalnim koliko kod to ludo zvucilo... Ni sad ne ulazim za mnogo vece pare,najvise za soma,ali nikad ne pokusavam da se vadim vec dodjem za par dana,ne smatram sebe za kockarem iako bi to vecina rekla,ali ja stvarno ne patim za izgubljenim novcem kao drugi... Hvala ti na savetu u svakom slucaju :)

Share this post


Link to post

Ovo je inece bila klasicna laz,sve vreme se vadim iz gubitka da bih povratio ulozeno. Ne znam sta nije u redu sa mnom,ali patoloski sam lazov izleda :D. Kocka me zdere,ovo sto sam napisao pre toga je klasicna laz,ja ulozim soma,ali vracam bar 3,4.

Najgore od svega je sto se ne kajem jer sa tim ja ubijam sve ostale probleme. Jel ima neko slican problem? (iako ne gledam na to kao problem,koliko kod zvucilo ludo).

Share this post


Link to post

Ne brini, nisam ti ni poverovala :P Svi s nekim porocima (ajd, neka to bude uslovno receno) su u fazonu "kontrolisem se, nije frka..."

 

Ja ne znam koliko ce ovo sto napisem uopste odgovoriti na tvoje pitanje, i da li se uopste moze uporediti sa tvojim problemom, ali, nece ni naskoditi.

 

Ja imam muza. Zdravog i pravog. Do pre nekog vremena, ziveli smo... onako... jadno. Jedva smo prezivljavali, i ni sami ne znamo kako smo taj period pregurali, a da ne uletimo u govna sa dugovima. Sa kreditne smo dizali po 500 dinara, samo da bismo imali sta da jedemo. Imali smo malo dete, samo je muz radio, za mizernu platu, srecom, nesto baksisa je uvek donosio kuci. Onda je iskrsla svekrvina bolest (30 km od nas je zivela, sa drugim muzem), i sve pare koje smo imali, (a imali smo jako malo) smo davali na gorivo, pravili dezurstva oko svekrve, muzev ocuh je izuzetno tezak covek (biram reci jaaaako). Znaci, bili smo zeljni svega, da ne kazem skoro gladni, krvnicki se svadjali sa muzevim ocuhom, i pokusavali da zadrzimo zdrav razum, jer je svekrvi bila potrebna stalna nega (a opet, sta god uradili, nismo bili dobri ocuhu).

Brzinom svetlosti, ja sam se pretvorila u histericnu zenu, a moj muz se povukao u sebe. Poceo je da pije (inace ne pije), a kada bi se i desilo da budemo malo vremena u nasoj kuci, on se povlacio za komp. Izludjivao me je sa counterom. Izludjivao me sa alkoholisanjem. Izludjivao me je u svakom pogledu. Skoro da se desavalo da umesto pozelimo dobro jutro jedno drugom, prosikcemo jedno "MRS".

Rekla sam, kada tad nisam poludela, i kada se tad nismo rastali, necemo nikada.

Meseci su prolazili, svekrvi je bivalo sve gore. Slog na slog, krenula demencija, muke! Takvu je dobijemo na cuvanje na nedelju dana, u tada jednosobnoj kuci. Uzas! I tako, tih nedelju dana, umesto da se nekako rasporedimo, jer nam u nasoj kuci niko ne gazduje, moj muz je, mrtav 'ladan picio po counteru, dok mu je na krevetu u blizini majka krkljala. Ja sam bila preumorna od svega- od odrzavanja kuce, pazenja svekrve, brige o detetu, a on, ili je bio na poslu ili na prokletom kompjuteru. Kao da je gost. Ma, i gost da ti dodje u kucu, preplasio bi se od bolesne nepokretne zene.

Kada je svekrva umrla, jutro posle sahrane, kao da sam se probudila u nekom paralelnom svetu. Sve je bilo ok. Bukvalno, kao, pucnes prstima i desi se magija. Ponovo smo se poceli zblizavati, nije bilo vise napetosti. Komp sveden na minimalnu meru.

 

Poenta je da svako, kada se nadje u nekom problemu (i stvarno je mozda glupo sa moje strane sto uporedjujem ovo sa tvojim problemom), trazi neki izduvni ventil, negde gde ne postoji niko i nista oko njega, gde zaboravlja kakve probleme ima.

Share this post


Link to post

Ljudi ovako, ja sam u tom svijetu deset godina ali sa one druge strane. Ja sam onaj koji kontrolira situaciju, privlaci nove ljude sa razno raznim navlakusama, trudi se da se svaki gost osjeca kod nas ugodno jer je uvijek cilj da je gost sto duze u kasinu jer mu s vremenom matematicki padaju sanse za dobitak. Radim kao casino manager i prakticki unistavam ljudima zivote. I to me uzasava ali tjesim se cinjenicim "da ne dodu kod mene, dosli bi negdje drugdje". Svjestan sam toga da radim odvratan i kvaran posao ali hebiga, trenutno ne mogu bolje od toga a rezije se moraju platiti. Uglavnom, pisem vam ovo iz jednog jedinog razloga: odrasao sam u kvartu punom droge, nasilja i prozivio i vido svasta sto velika vecina nikad nije niti nece, ali najgore od svega sto sam vidio su kockari. Na tisuce sam ih susreo u tih desetak godina i jedina stvar koju vam mogu reci iz svoje perspektive, "iznutra", je ta da nikada ali bas nikada nogom nemojte krociti u kasino jer se stvar vrlo brzo otme kontroli a da toga postanete svjesni tek onda kada se nagomilaju dugovi, kada krenu ovrhe od banke a kamatari zovu u tri ujutro i traze svoje pare natrag. Ne zavaravajte se, ne postoji covjek koji kocka a da je u plusu sa novcima i da je nesto zaradio jer inace ja nebi dobio placu a moj gazda nebi imao milijone. Jedina varijanta da uzmes lovu u kasinu je da dodes par puta i pogodi te neki dobitak i vise se nikada ne vratis. Ali to obicno bude tako, prvi put kad dodes dobijes nesto sitno i onda se ulovis na mamac i svaki puta kad ostanes bez para pomislis "ej pa idem malo do kasina, mozda nesto dobijem". Neces dobit nista, vjeruj mi, a ako i dobijes kad-tad ces sve to vratiti puta osamsto. Nadam se da ce od ljudi koji procitaju barem jedan odustati od tog po meni najjaceg moguceg poroka i ovisnosti. I ako bude tako, ja cu biti sretan.

Share this post


Link to post

Ovako, sa kockom sam poceo davno, jos u danima dok sam pohadjao osnovnu skolu, na nagovor prijatelja poceli smo igrati tikete. Te tikete igram i sad, petnaestak godina poslije. Imao sam epizodu u kojoj sm bio teski ovisnik o igrama na aparatima (skotovi). Znate kako vec to ide, izgubis pa dodjes da se vadis pa tones dublje i dublje. Znao sam prodavati stvari i posudjivati cesto, samo da bi igrao. Kockam i danas, svjestan da to ne vodi nigdje, tjeseci sebe kako je to stvar koja me odvlaci od drugih (zdravstvenih) problema

Share this post


Link to post

Odlicna tema za pricu o kocki. Ja sam takodje imao odredjenih problema sa kockom, tacnije sa ruletom i to je trajalo do skoro. Bio sam ubedjen da ja mogu da pobedim taj sistem, pokusavao sam sve zivo, trosio svoja sredstva misleci da cu da napravim nesto veliko.

 

Istripovao sam da ce mi razne strategije ili savjeti pomoci, na kraju sam saznao naravno da su sve strategije za rulet prevarantske: https://sr.casino.guru/rulet-prevarantske-strategije - ko god ima problema samo nek procita ovaj tekst, bice sve jasnije.

 

Nije bio problem dok sam trosio svoja sredstva, ali sam poceo da koristim i tudja i zaista to je jedna mracna strana mog zivota. Naravno, sve sto sam uzeo, vratio sam ljudima, neki su mi oprostili a neki ne.

 

Kocka je nestvarna bolest, izbegavajte, molim vas sve. Ma ni kladionica, nista.

Share this post


Link to post

dada nijedna kockarska igra nije iskoristljiva da tako kazem

tacno se zna koliko koja igra "uzima" tj "daje nazad" korisniku

 

to se zove "house edge" na engleskom

 

llupam sad ali imas sllotova koji vracaju 10 centi na ulozeni dolar a imas i onih koji vracaju 90 centi

lupio sam cifre potpuno a i za rullet bas ne mogu da se setim ai recimo 8 posto uzimaju to mi je negde ostallo u malom mozgu

Share this post


Link to post

Ma "navukao", navukao jer bih mogao satima, haha.

 

Međutim, nema šanse da dinar potrošim ikada na išta takvo. Jedan super time killer ovako. U životu nisam ni listić u kladionici uplatio a kamoli nešto više od toga. Imun sam na ovisnosti te vrste. :D

Share this post


Link to post

Ma "navukao", navukao jer bih mogao satima, haha.

 

Međutim, nema šanse da dinar potrošim ikada na išta takvo. Jedan super time killer ovako. U životu nisam ni listić u kladionici uplatio a kamoli nešto više od toga. Imun sam na ovisnosti te vrste. :D

 

To je onda dobro. Pazi, brzo se odvija ta bolest zavisnosti, ja ne mogu da verujem da sam bio u stanju svesti da ukradem pare zbog toga...

Share this post


Link to post

To je onda dobro. Pazi, brzo se odvija ta bolest zavisnosti, ja ne mogu da verujem da sam bio u stanju svesti da ukradem pare zbog toga...

 

Nema brige uopće. :)

 

Znam itekako dobro Å¡to su ovisnosti (doduÅ¡e neke druge vrste), ali vidiÅ¡ kocka i bilo Å¡to povezano s novcima me nikada nije niti najmanje privlaÄilo. Kažem, ovo mi je jedno vrijeme bio baÅ¡ samo perfektni time killer ali kako doÅ¡lo tako proÅ¡lo samo od sebe.

 

Svaka ovisnost mijenja svijest na kraÄe ili dulje intervale. Ni najmanje nije Äudno da si bio u stanju ukrasti zbog kocke. ÄŒak se ne moraÅ¡ niti kriviti, Å¡to je bilo bilo je. Kocka je ovisnost a ovisnosti su psihiÄke bolesti, dobro je da je bila samo kraÄ‘a a ne i neÅ¡to gore.

 

Ukoliko se lijeÄiÅ¡/lijeÄio si se i nastojiÅ¡ ne ponavljati iste greÅ¡ke uzmi sve samo kao jako dobru životnu Å¡kolu.

 

Nisam nikada krao, ali imao sam doticaja sa zakonom zbog posjedovanja odreÄ‘enih opijata. Jbg. Å¡to sada, pojeo vuk magare, idemo dalje. Najbitnije je da nema apsolutno nikakve Å¡anse (ni one teoretske, rekli bi ljudi) da se takvo Å¡to ponovi i mislim da je upravo to poanta cijele priÄe.

Share this post


Link to post

Uzas, kod mene u ulici ima 4, 5 kladionica poredjanih na 50 metar skoro jedna do druge.

Kakva navlaka, ja sam jedno vreme isao i video sam da samo gubim vreme, nema tu leba, sva sreca da sam ulagao samo sitnu kintu.

 

Cesto u poslednje vreme uhvatim sebe da se kockam recima, verbalno i pismeno.

Share this post


Link to post

Kod bilo koje ovisnosti ima više mjerila da je izmaklo kontroli.

Osoba laže gdje je bila i s kim je bila da sakrije ikakvu vezu sa kockanjem.

Zadužena je preko svake mjere, svima. Ako daÅ¡ 20kn da ode kupiti hrane, užica u pekari kruh od prekjuÄer, ukrade Äokoladu za djete.. ili ne donese kući niÅ¡ta. Dan nakon plaće nema niÅ¡ta.

 

Ima puno vrsta kockanja koje se obiÄno ni ne smatra kockanjem.

Ja sam imao problem sa poslovnim kockanjem, zalijetanjem u riziÄne poslove. Imao sam strme uspone i padove, Jedan mjesec 100000kn u minusu, drugi mjesec 150000 do 200000 u plusu, srećom se provlaÄio i uspio sam se jedva izvući na kraju da odem u mirovinu na pozitivnoj nuli. Mozak mi je morao biti stalno napet jer Äim bi stao krenuli bi ratni filmovi u glavi i osjećao sam se loÅ¡e.

 

Taj konstantni stres je doveo do težeg psihiÄkog i fiziÄkog stanja i tu je poÄelo lijeÄenje a dijagnoze su se mijenjale kako kad koji doktor doživi, liÄilo je na svaÅ¡ta ali najmanje na PTSP. Trebalo je puno vremena da itko pomisli da se radi o ovisnosti i da je sve do tad preživljeno bilo uzrok. Doslovno, kad nema problema ja sam ih napravio. Kao i svi drugi ovisnici ja sam to doživljavao kao normalan posao i poslovne uspjehe i neuspjehe.

 

Kao što su neki prije spomenuli kockanje dobro skreće misli sa ružnog na neku nadu u bolje sutra.

 

Od 20 ljudi sa kojima sam preživio rat njih 15 ima zabranu prilaska svojoj djeci i ženi. Kockar, narkoman, alkoholiÄar itd. Nema teorije da razumije netko tko nije preživio isto. Ja nemam zabranu jer se nisam ni oženio. Nisam nikad bio alkoholiÄar ni narkoman, prestao sam i puÅ¡iti, lijeÄim se, radim na sebi, stvarno nastojim biti Å¡to bolji ali nije dovoljno. Od neki dan viÅ¡e se i ne nadam da me itko osim moje kuje može stvarno voljeti.

Share this post


Link to post

PatoloÅ¡ko kockanje se leÄi, kao i sve druge bolesti zavisnosti. Psihijatar, lekovi, porodiÄna i individualna psihoterapija.

 

Advokat ili neki pravnik mogu da pomognu ukoliko zavisnik NE ŽELI leÄenje, tj ne priznaje da je zavisnik.

 

Ne znam kako to ide kada je kocka u pitanju, ali alkoholiÄare na prisilno leÄenje mogu da odvedu samo najbliži srodnici-roditelji, braÄni drugovi i deca..ostala rodbina, pa i najbliža ( braća, sestre ) ne mogu, po zakonu koji važi u Srbiji i koji dugo, predugo nije menjan.

Share this post


Link to post

Koliko sam citao SSRI, narocito paroksetin, su se dobro pokazali u terapiji kockanja.

Share this post


Link to post
Guest
This topic is now closed to further replies.
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...