Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
lana3

Izbjegavajući poremećaj

Recommended Posts

Ja bih,iz nekog svog ugla gledanja,razliku izmeÄ‘u socijalne fobije i izbegavajućeg poremećaja opisala tako da osoba koja boluje od SF joÅ¡ i može da ima donekle oÄuvano (kakvo-takvo) samopoÅ¡tovanje i makar donekle oÄuvanu pozitivnu sliku o sebi i nekim svojim sposobnostima...Dok,nažalost, osoba sa izbegavajućim poremećajem nema faktiÄki nikakvo samopoÅ¡tovanje (u prevodu-nema poÅ¡tovanje takoreći ni prema jednom jedinom segmentu svoje liÄnosti). :( Eto,to bi bila neka najosnovnija razlika po meni,najkraće reÄeno...Možda i greÅ¡im,ali to bi bilo iz nekog mog ugla gledanja.

 

Iskreno mislim da je izbegavajući poremećaj liÄnosti jedan veoma ozbiljan poremećaj,i da u suÅ¡tini nije niÅ¡ta "lakÅ¡i" niti "manje ozbiljan" nego,recimo-graniÄni ili paranoidni poremećaj liÄnosti,na primer...Možda se neće baÅ¡ svako složiti sa mnom u tome,ali ja zaista tako mislim.

Share this post


Link to post

Ja sam garant ovo imala bar u proslosti, kompletno sve simptome. Imam i sad u tragovima. Mozda sam ga ublazila zbog izlazenja iz zone komfora, a i decko mi je mnogo puta ustanovio, u mnogim situacijama, da se ponasam tako. Ustvari, nemam i nisam imala samo 1 simptom, ali necu reci koji.

Share this post


Link to post

Äitala sam da ga hoće sjediniti, Å¡ta je bilo s tim ne znam, moguće je da su ga sad izbacili iz dijagnoza u drugim zemljama, a ovdje se svakako nikad ne dijagnosticira

 

ja imam mesani sizoidno-izbegavajuci poremecaj licnost.

 

Prvo su mislili da sam cist sizo, posle su mi preimenovali dg u f61 tj mesani poremecaj licnosti

Share this post


Link to post

Može li jedno pitanje za sve one koji boluju (ili koji smatraju da boluju) od Izbegavajućeg poremećaja liÄnosti?

 

Pitanje je jednostavno: Å ta je ono Å¡to volite?

 

Dakle,Å¡ta volite da radite,koje su to aktivnosti koje vas ispunjavaju...Postoje li neki ljudi koji vam u emotivnom smislu mnogo znaÄe (s obzirom da ovaj poremećaj,izmeÄ‘u ostalog,karakteriÅ¡e izbegavanje većine socijalnih kontakata i svih onih situacija gde nam se može desiti da doÄ‘e do bilo kakvog emocionalnog vezivanja sa nekom drugom osobom)? Ako vam već ljudi i,uopÅ¡teno govoreći-meÄ‘uljudski odnosi u životu ne znaÄe previÅ¡e (ili ako je jednostavno vaÅ¡ poremećaj uÄinio da vremenom pobegnete i da se sklonite od njih "na sigurno"),Å¡ta je onda to Å¡to vam je znaÄajno? Jednom reÄju: Kakve su to sve aktivnosti i oblasti koje vas ispunjavaju,i uspevaju li one makar donekle da ispune tu neku unutraÅ¡nju prazninu,vremenom nastalu usled osiromaÅ¡enog socijalnog života?

 

Kakve su vam misli? Odakle crpite motivaciju? I na samom kraju,ono poslednje (a verovatno i najteže) pitanje: Da li smatrate da je život sa APD u suÅ¡tini jedno veliko muÄenje...Ili možda ipak postoji neka mogućnost da liÄnost obolelog pojedinca vremenom,u kakvoj-takvoj meri,ipak postigne neki "sporazumni dogovor" sa ovim poremećajem,u smislu da Äovek vremenom nekako može da se privikne,te da nauÄi da manje-viÅ¡e skladno funkcioniÅ¡e u svakodnevnom životu i pored prisustva svih pomenutih (u odreÄ‘enim situacijama-dosta onesposobljavajućih) simptoma?

 

Eto,to bi bila neka pitanja koja bi me interesovala (u smislu-na koji naÄin ljudi zapravo vide ovaj poremećaj u sebi,i na koji naÄin vide sebe u njemu)...

Share this post


Link to post

ne znam kako prije nisam shvatila, ali ovaj poremecaj potpuno opisuje moje ponasanje do prije nekih godinu dana. ne kazem da sam ga imala ili imam, ali mozda se uz granicni provukao nekako, ne znam. ugl u drustvu sam bila "ona koja suti" i oduvijek su oko mene ljudi u mojoj glavi, kad sam sama u stanu ili gledaju kroz prozor i pricajuomeni (pozitivno ako sam ok raspolozena) ili mi pozvone, iznenade me. na ulici ili me prate ili mi pridju... ali ti ljudi u mojoj glavi su uvijek pozitivni, uvijek nesto lijepo. u stvarnosti nemam apsolutno nikoga, mnogi kazu da su sami,a imaju obitelj, rodbnu, prijatelje, jednog ili tri, ali nekog. ja imam decka, mamu koja mi se zali na starog i starog pred kojim moram biti dobro i super da bi manje gnjavio mamu.

 

s bivsim npr nisam podnosila kontakt dok spavamo, u biti i inace mi je svaki dodir smetao, to ga je izludjivalo, nije znao kako sa mnom uopce, a sa sadasnjim volim da me zagrli, osjecam se zasticeno i toplo. a s njim sam krenula doslovno dan nakon sto sam prekinula s bivsim. to su opet neke od znacajki i ovoga i granicnog.

 

mislim da mi se stanje poboljsalo kad sam lyricu pocela piti, sad kad pogledam, jos uvijek sam razocarana i ljuta kad je prodavacica u trgovini bezobrazna, ne pozdravi i slicno. ali vecinom pricam uvijek sa svima, cak sama zapocinjem razgovor, i na predavanjima i u drugim situacijama. i to bez alkohola, prije je "lijek" za moju sutnju bio alkohol. vise mi ne treba, mogu komunicirati s ljudima.

zudim za prijateljima, uzasno, i nadam se da cu naci nekog s kim mogu pricati, tko ce htjeti pricati sa mnom, ne mislim na ozbiljne razgovore, nego kava, druzenje i to.

 

no, unatoc svemu losem, ne mogu se odvojiti od decka. pitam ga za svaku sitnicu sto misli kako da napravim, tek nedavno sam uplaseno pocela neke odluke sama donositi, on me ohrabruje u tome, uvijek kaze da sto god mislim da treba da tako napravim, a ja se uzasno bojim da ne pogrijesim.

iako sam debela, ne bojim se izaci van, znam da ne mogu sakriti to odjecom koju imam, ali jednostavno me nije briga. prije, kao dijete, sam nosila samo muske i prevelike majice, da bih se sakrila, sad sve manje.

 

tako da, nekih stvari sam se rijesila, ali neke su jos tu... mislim da jedino nikad necu prestati s tim svijetom u svojoj glavi jer to oduvijek imam i stvarno ne mogu ni minute izdrzati bas potpuno sama sa sobom.

 

 

 

@archaic, iako mozda ne spadam ovdje, mozda napola, ali ovo gore je univerzalan odgovor, za sve poremecaje, na tvoje zadnje pitanje: ocito je moguce pobijediti neke vlastite misli i strahove i relativno normalno sudjelovati u zivotu.

volim voznju biciklom i igranje sa psima. ali nikako da se natjeram na redovno vozenje, eto, sada vec bez straha po danu vozim bicikl, nekada je to bilo iskljucivo nocu u zabacenim dijelovima mog malog grada. vise ne mislim da izgledam ko idiot i veselim se kad prodjem izmedju dva parkirana auta ili nekako lijepo izbjegnem prepreku :D mozda su sitnice, ali te sitnice mi daju hrabrost da nastavim misliti da ipak znam voziti bicikl i ne izgledam debilno na njemu.

a sa psima, jos uvijek se bojim kritike drugih vlasnika i opcenito ljudi na moj nacin odgoja i postupanja s njima, ali pokusavam pravilno raditi i ne osvrtati se na zle komentare, vjerovati da dajem sve od sebe i da me ipak postuju oni koji trebaj: moji psi.

Share this post


Link to post

Ja mislim da imam ovo. Naravno, ne mogu tvrditi 100%, ali svi su znakovi tu.

Apatija i ravnoduÅ¡nost spram svega, do nekog užasnog stepena. Malo to varira ali u globalu je tako. Ne postoje ispunjujuće aktivnosti na duže staze. Ne postoji pretjerana želja za novim stvarima, uÄenjem neÄega novog, stjecanjem novih znanja, općenito okolnim svijetom. Visoka inhibiranost prema vlastitim emocijama(moja teorija je da doÄ‘e do emociinalnog iskljuÄenja kako bi se lakÅ¡e podnijeo neki izrazito stresogeni dogaÄ‘aj pa se to stanje kasnije pretvori u kroniÄno). Ako duže traje zaboravi kako je to dobro se osjećati u vlaatitoj koži. Osjećaj rascjepkanosti, neintegriranosti, nefunkcionalnosti.

Obzirom da socijalne situacije stvaraju neugodu, vremenom se izgradi nedefinirani strah od ljudi općenito Å¡to dodatna pojaÄava svakodnevni stres i onemogućava zbližavanje. Ipak izgradiÅ¡ nekoliko povrÅ¡nih odnosa(je li to oÄajniÄki pokuÅ¡aj, je li uklapanje u kalupe iako bi najradije samo blejao i gledai u toÄku, je li to oboje, ne znam..). Ipak se nekako uspijeÅ¡ probiti do poneke osobe, pa budu 1-2 osobe s kojima se zbližiÅ¡ toliko da ti postanu veoma drage(ali i tu si s rezervom, prikoÄen, ne ideÅ¡ do kraja). Å to se aktivnosti tiÄe, ruminirajuće podsvjesne misli, kroniÄni stres toliko s vremenom uzmu maha da ne možeÅ¡ ni u Äemu istinski i dugo uživati. A da stvar bude gora, ne možeÅ¡ ni biti u miru i tiÅ¡ini sa samim sobom. Motivacija varira, od beznadežnosti i osjećaja besmisla do toga da želiÅ¡ promijeniti svoj život i povjerujeÅ¡ da je to zaista moguće. U mom sluÄaju, za sebe sam vrlo malo toga uradio, Å¡kolovanje, Å¡trebanje i mnogo toga drugog eto da drugima valjda budem dobar, barem.

Riješiti se možda može ali uz snažnu pomoć izvana, jer osoba sa APD je toliko uronila u autodestruktivni obrazac ponašanja da se sama ne može izvući.

Eto Archaic, nadam se da si bar malo bolji uvid dobila.

Share this post


Link to post

Pronalazim se u svemu sto je rekao Tovar.

Share this post


Link to post

Nikad nemojte samo da dajete sebi dijagnoze.

 

Nemojte da citate o dijagnozama, simptomima, potonucete u njih, identifikovacete se sa njima, necete moci da vidite da ste vi vise od te dijagnoze i da postoji svet mimo tih silnih dijagnoza.

 

Ako bas sumnjate, idite kod psihologa, radite testove, evo kome treba, ja mogu da dam broj vrhunskog psihologa da radite testove...

Share this post


Link to post

Nikad nemojte samo da dajete sebi dijagnoze.

 

Nemojte da citate o dijagnozama, simptomima, potonucete u njih, identifikovacete se sa njima, necete moci da vidite da ste vi vise od te dijagnoze i da postoji svet mimo tih silnih dijagnoza.

 

Ako bas sumnjate, idite kod psihologa, radite testove, evo kome treba, ja mogu da dam broj vrhunskog psihologa da radite testove...

Eto vam na! ÄŒitajte sto puta iz poÄetka ako vam nije jasno. Nismo psihijatri ni psiholozi. Taman ako neki od Älanova i je, ovdje na forumu njegova diploma ne važi. NaÅ¡e rijeÄi nisu recept za sve. Å to je jednome lijek drugome je možda otrov.

 

Za dijagnozu, prvo kod lijeÄnika opće prakse po uputnicu pa kod psihologa na razgovor i testiranje a onda kod psihijatra po terapiju.

Share this post


Link to post

bas tako Macak :)

 

Uostalom, molite se bogu da nemate dg poremecaja licnosti jer je to dijagnoza za ceo zivot koja se samo lekovima i dugotrajnom psihoterapijom moze drzati pod kontrolom.

 

Ne znate sta znaci postati psihotican jer godinama niste izasli iz sobe, zaglavljivati po bolnicama, nemati prijatelje, osecati jednu duboku unutrasnju prazninu koju nista ne moze da popuni.

Kad ni sa kim niste bliski jer ne mozete, ne zelite, ne znate kako. Sta znaci ukociti se kad neko samo krene da vas zagrli.

Mene gotovo niko osim sestre ne grli jer ne mogu to da podnesem.

Kada je gotovo izvesno da ste nesposobni da zasnujete svoju porodicu, kada ne mozete da se istinski povezete sa drugim ljudskim bicem, kada se grozite seksa...

Ja imam 27 godina, i nikad se nisam zaljubila.

 

To je surova, neulepsana realnost ovog poremecaja i zaista mi je zao ako se iko od vas u ovome pronalazi.

Jer ona vam ne treba pakao posle smrti, vi ste vec u paklu i gorite.

Share this post


Link to post

Pa eto,verujem da ponekad ljudima dobro doÄ‘e da Äuju i tuÄ‘e viÄ‘enje odreÄ‘enog problema...

Share this post


Link to post

A mene niko nije zagrlio 8 sogina, od kad mi je deda umro, mislim da je kad poÄnem da piÅ¡em probleme poÄelo da preovladava stanje kao da sam otiÅ¡ao na neki drugi forum da se neÅ¡to hvalim, valjda sam pre imao nerealna oÄekivanja po pitanju saveta i prijateljstava, ili bar ovde mogu da piÅ¡em o onome u Äemu sam najbolji, nažalost problemima, dok ne klepe knockout pa tad ni to.

Share this post


Link to post

Kako to misliš,Nibrist? :huh2: Hoćeš da kažeš da si na nekim drugim forumima pokušavao da napišeš nešto u vezi svojih poteškoća,ali da tamo nisi nailazio na dovoljno razumevanja...Je li to?

Share this post


Link to post

Mislim da si malo izdramatizovala svoje stanje...

 

za tebe drama

 

za mene svakodnevna borba

do kraja zivota

Share this post


Link to post

Kako to misliš,Nibrist? :huh2: Hoćeš da kažeš da si na nekim drugim forumima pokušavao da napišeš nešto u vezi svojih poteškoća,ali da tamo nisi nailazio na dovoljno razumevanja...Je li to?

ne samo javno, al Å¡ta oÄekivati od foruma ovakvaog tipa, da napiÅ¡eÅ¡ da si silovan i to bi bilo ko dobar dan

Share this post


Link to post

Pa,da.

 

Pa imam valjda pravo da napisem kako se osecam vezano za svoj poremecaj? cak da i dramatizujem?

Share this post


Link to post

Upravo tako...Isto kao što i svi ostali imamo pravo da iskažemo svoje mišljenje.

Share this post


Link to post

bas tako Macak :)

 

Uostalom, molite se bogu da nemate dg poremecaja licnosti jer je to dijagnoza za ceo zivot koja se samo lekovima i dugotrajnom psihoterapijom moze drzati pod kontrolom.

 

Ne znate sta znaci postati psihotican jer godinama niste izasli iz sobe, zaglavljivati po bolnicama, nemati prijatelje, osecati jednu duboku unutrasnju prazninu koju nista ne moze da popuni.

Kad ni sa kim niste bliski jer ne mozete, ne zelite, ne znate kako. Sta znaci ukociti se kad neko samo krene da vas zagrli.

Mene gotovo niko osim sestre ne grli jer ne mogu to da podnesem.

Kada je gotovo izvesno da ste nesposobni da zasnujete svoju porodicu, kada ne mozete da se istinski povezete sa drugim ljudskim bicem, kada se grozite seksa...

Ja imam 27 godina, i nikad se nisam zaljubila.

 

To je surova, neulepsana realnost ovog poremecaja i zaista mi je zao ako se iko od vas u ovome pronalazi.

Jer ona vam ne treba pakao posle smrti, vi ste vec u paklu i gorite.

 

nisam aktivan na forumu vise a niti planiram zbog raznih okolnosti ali ovaj post je najbolji post kojeg sam imao priliku procitati i toliko je realan i toliko pogada u srz problema da je neopisivo

dode mi da ga isprintam i uokvirim na zid koliko je dobro napisan

 

bas je borba do kraja zivota nazalost i istinski pakao na zemlji

 

@secerlema samo da te pitam : da li ti vise zivis u fantaziji a prolazis sve te stvari kao sto su ljubav itd... u glavi dok u realnosti je to nesto sasvim suprotno

recimo u fantaziji ti nemas strah ili neku jaku averziju prema fizickom kontaktu i funkcioniranju opcenito (da li uopce imas tendenciju da cesto fantaziras ako to uopce i radis ?)

no ako ti se takva ista prilika pruzi i u stvarnosti tvoj organizam reagira suprotno i samim time stvara neopisivu patnju zbog manjka svega onoga sto je ljudski i sto bi naravno "trebala" kao ljudsko bice po nacinu na koji jesmo i funkcioniramo prolaziti ali to ne prolazis upravo iz navedenih razloga u postu

da li bez obzira na mentalno stanje koje imas ponekada isto tako imas potrebu ili ti dolazi bioloska potreba za : ja bih ljubav mene organizam sili, ja bih radala mene organizam sili a ja to tako ne mogu

 

recimo da je tvoje stanje uma sljedece (pokusati cu ti na primjeru iznjeti malo kretenskom ali opet ima smisla) : recimo da si muha i 10 metara od tebe je jedna fina velika balega i netko te naglo poklopi sa staklenom casom

ti i dalje vidis tu balegu u daljini posto je naravno staklo prozirno i osjetis njezin fenomenalan miris posto casa malo dihta ali nema sanse da razbijes to staklo nema nikakve sanse da prodes i da se probijes do te balege

 

sta mislis o ovome ?

Share this post


Link to post

nisam aktivan na forumu vise a niti planiram zbog raznih okolnosti ali ovaj post je najbolji post kojeg sam imao priliku procitati i toliko je realan i toliko pogada u srz problema da je neopisivo

dode mi da ga isprintam i uokvirim na zid koliko je dobro napisan

 

bas je borba do kraja zivota nazalost i istinski pakao na zemlji

 

@secerlema samo da te pitam : da li ti vise zivis u fantaziji a prolazis sve te stvari kao sto su ljubav itd... u glavi dok u realnosti je to nesto sasvim suprotno

recimo u fantaziji ti nemas strah ili neku jaku averziju prema fizickom kontaktu i funkcioniranju opcenito (da li uopce imas tendenciju da cesto fantaziras ako to uopce i radis ?)

no ako ti se takva ista prilika pruzi i u stvarnosti tvoj organizam reagira suprotno i samim time stvara neopisivu patnju zbog manjka svega onoga sto je ljudski i sto bi naravno "trebala" kao ljudsko bice po nacinu na koji jesmo i funkcioniramo prolaziti ali to ne prolazis upravo iz navedenih razloga u postu

da li bez obzira na mentalno stanje koje imas ponekada isto tako imas potrebu ili ti dolazi bioloska potreba za : ja bih ljubav mene organizam sili, ja bih radala mene organizam sili a ja to tako ne mogu

 

recimo da je tvoje stanje uma sljedece (pokusati cu ti na primjeru iznjeti malo kretenskom ali opet ima smisla) : recimo da si muha i 10 metara od tebe je jedna fina velika balega i netko te naglo poklopi sa staklenom casom

ti i dalje vidis tu balegu u daljini posto je naravno staklo prozirno i osjetis njezin fenomenalan miris posto casa malo dihta ali nema sanse da razbijes to staklo nema nikakve sanse da prodes i da se probijes do te balege

 

sta mislis o ovome ?

 

 

Sve manje zivim u fantaziji, ranije je to bilo mnogo vise. Odlucih da se posvetim poslu i fakultetu, pa je sve manje vremena za fantaziranje. Ranije sam prakticno zivela u fantaziranju o svemu i svacemu, od ljubavi do razmisljanja o najnovijom marksistickoj teoriji koju sam procitala. Takve stvari.

Ali da, jedna od fantazija dugo vremena mi je bila da cu naci nekoga u koga cu se zaljubiti, sa kim cu moci da osnujem porodicu i sa kojim mi fizicki kontakt nece biti odvratan.

Sada vec i to mnogo manje, iz prostog razloga sto sam sada svesnija dubine mog problema i svesna da se to nece dogoditi pa vise i ne vidim svrhu.

 

Nemam uopste nikakvu potrebu za orgazmom (ako si na to mislio), jako sam kasno izgubila nevinost i tada sam shvatila da mi je seks odvratan, da me ne interesuje i da do sada bas nikoga nisam zelela nekoga seksualno. Mozda se to jednom i promeni, ali kako sam starija sve vise mi se cini da su sanse male.

 

Bude mi tesko ponekad zbog toga, ali mi cesto nailaze i faze kad mi bude bas svejedno. Ponekad kad vidim druge devojke koje znam, koje se udaju, radjaju decu i slicno, a meni to sve tako daleko, bude mi zaista tesko.

Ali sa druge strane, posvetila sam se svom poslu i fakultetu, dodjem kuci, gajim kupine i vocke, setam psa, igram se sa svojim zilion macaka i pomislim da zivot i nije tako los kad si sam.

Share this post


Link to post

Sve manje zivim u fantaziji, ranije je to bilo mnogo vise. Odlucih da se posvetim poslu i fakultetu, pa je sve manje vremena za fantaziranje. Ranije sam prakticno zivela u fantaziranju o svemu i svacemu, od ljubavi do razmisljanja o najnovijom marksistickoj teoriji koju sam procitala. Takve stvari.

Ali da, jedna od fantazija dugo vremena mi je bila da cu naci nekoga u koga cu se zaljubiti, sa kim cu moci da osnujem porodicu i sa kojim mi fizicki kontakt nece biti odvratan.

Sada vec i to mnogo manje, iz prostog razloga sto sam sada svesnija dubine mog problema i svesna da se to nece dogoditi pa vise i ne vidim svrhu.

 

Nemam uopste nikakvu potrebu za orgazmom (ako si na to mislio), jako sam kasno izgubila nevinost i tada sam shvatila da mi je seks odvratan, da me ne interesuje i da do sada bas nikoga nisam zelela nekoga seksualno. Mozda se to jednom i promeni, ali kako sam starija sve vise mi se cini da su sanse male.

 

Bude mi tesko ponekad zbog toga, ali mi cesto nailaze i faze kad mi bude bas svejedno. Ponekad kad vidim druge devojke koje znam, koje se udaju, radjaju decu i slicno, a meni to sve tako daleko, bude mi zaista tesko.

Ali sa druge strane, posvetila sam se svom poslu i fakultetu, dodjem kuci, gajim kupine i vocke, setam psa, igram se sa svojim zilion macaka i pomislim da zivot i nije tako los kad si sam.

 

svaka cast

upravo zaokupirati i fokusirati um na nesto drugo je iznimno teska strategija za odigrati...treba se znati kontrolirati da ta patnja ne preraste u nesto jos gore pa cak i fizicku bolest radi izolacije i nedostatka stimulansa koji trebaju za razvoj individue u tzv. zdravi razvoj i ono sto cini osobu osobom tj. ljudskim bicem

ma nebitno ili si izbjegavajuca ili si shizoidna to je jedna te ista bolest tj. stit ili protekcija koja se samo na drukciji nacin ispoljava

znam otprilike kroz sta prolazis i mogu ti reci da se daleko bolje drzis od mene posto imamo slicno stanje

necu sada navoditi F oboljenja posto to nema veze (stvar koju su psihijatri izmislili) ali stanje u kojem smo je skoro pa slicno ili isto samo sto iz prilozenog ti bolje funkcioniras posto si se malo bolje adaptirala

jako dobro kontroliras svoju bolest samo naprijed

moram i ja da poradim na fokusiranju misli i da ih skrenem na nesto drugo a da ta metoda bude uzasno jaka i efikasna inace mi se lose pise posto mene fantazije ubise i izgleda da kada uspijem da prebrodim tu fazu da cu napokon mozda biti "slobodna osoba"

Share this post


Link to post

ja mnogo fantaziram to mi je jedina Äini mi se Ävrsta veza sa bolesnim ja

nekada emocije doživljavam samo u fantaziji

neko neki savet?

Iz mog nekog iskustva, dok nesto u realnosti ne vidis kao vaznije od fantazija, uvek ces ces se mislima zaokupljati necim nevaznim i tricarijama.

E sad treba naci nesto vazno jelte

svaka cast

upravo zaokupirati i fokusirati um na nesto drugo je iznimno teska strategija za odigrati...treba se znati kontrolirati da ta patnja ne preraste u nesto jos gore pa cak i fizicku bolest radi izolacije i nedostatka stimulansa koji trebaju za razvoj individue u tzv. zdravi razvoj i ono sto cini osobu osobom tj. ljudskim bicem

ma nebitno ili si izbjegavajuca ili si shizoidna to je jedna te ista bolest tj. stit ili protekcija koja se samo na drukciji nacin ispoljava

znam otprilike kroz sta prolazis i mogu ti reci da se daleko bolje drzis od mene posto imamo slicno stanje

necu sada navoditi F oboljenja posto to nema veze (stvar koju su psihijatri izmislili) ali stanje u kojem smo je skoro pa slicno ili isto samo sto iz prilozenog ti bolje funkcioniras posto si se malo bolje adaptirala

jako dobro kontroliras svoju bolest samo naprijed

moram i ja da poradim na fokusiranju misli i da ih skrenem na nesto drugo a da ta metoda bude uzasno jaka i efikasna inace mi se lose pise posto mene fantazije ubise i izgleda da kada uspijem da prebrodim tu fazu da cu napokon mozda biti "slobodna osoba"

 

Hvala ti :)

 

Ja tek od skora mogu da kazem da sam full funkcionalna, ali tome mogu da zahvalim iskljucivo hospitalizaciji, lekovima i svojoj doktorki u Palmoticevoj koja je zaista uvek tu da pripomogne sa savetima, mada bi ona volela da se vise druzim sa ljudima...

 

Lecim se od 2009 godine i sve do skora je to bilo neko zivotarenje, napadi depresija, psihoze... tek u Palmtocievoj su mi dijagnostikovali poremecaj licnosti, potpuno promenili terapiju i od tada ide sve bolje i bolje....

 

 

Kako se ti boris sa ovim dijagnozom?

Share this post


Link to post

ja mnogo fantaziram to mi je jedina Äini mi se Ävrsta veza sa bolesnim ja

nekada emocije doživljavam samo u fantaziji

neko neki savet?

 

to je kako to danas nazivaju "daydream" valjda

kao sto se organizam brani na nacin da potiskuje krv prema organima na "-140 stupnjeva" i prvo ti odlaze ruke i noge posto naravno krv ode iz njih tako i mozak stvara laznu sliku i brani organizam od patnje

bar ja tako vidim za cega nama sluze fantazije, ono da nam malo skrate muku da nije bas toliko jebeno za prezivjeti jedan dan

fantazije su tu zato sto ih mozak prisilno stvara posto mora braniti "organe" (necu da kazem dusu)

za mene dusa ne postoji

za mene ne postoji dusevni bolesnik

sve bolesti koje su psihicke su plod mozga koji je u "rasulu" naravno neorganske bolesti

mozes imati karcinom i misliti kako imas psihozu no zapravo karcinom napada mozak pa imas simptome psihoze ili cega god e to je vec druga prica

ajde na svu srecu pa za karcinom postoje testovi dok za mentalnu bolest ne

ne postoje metode koje ukazuju na neku mentalnu bolest tj. laboratorijski testovi niti nema testa da potvrdi dizbalans kemije u mozgu isto tako

jednog dana ce biti ali ne za nasa vremena na zalost

biti ce i ljeka za doticne bolesti ali tko zna kada

 

znaci 2B da ti cestitam na admin funkciji pa onda samo da dovrsim - tesko da se mozes rijesiti fantazija i izgleda da su jako bitan dio nas upravo iz gore navedenih razloga

moraju se stvarati da osjecas ono sto trebas da osjecas posto je potrebno

to je kao da usporedis recimo : uh sto mi se jede slatko u picku materinu a kad ono pazi ne jede se tebi slatko vec tvoj mozak ti govori kako u tijelu nemas dovoljnu kolicinu secera recimo, to je samo jedan primjer

bar ja to tako vidim mozda se i varam ali mora imati makar neke logike

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...