Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
lana3

Izbjegavajući poremećaj

Recommended Posts

Ja nemam baš običaj da postavljam sebi neke dijagnoze, ali razlog zašto mislim da je moj psihijatar nešto izostavio je što mi je dijagnoza samo depresija, što je smješno ja naprosto bježim od ljudi, neugodno mi je u svakoj socijalnoj situaciji pa makar to bio samo prolazak pored stranca, ljudi u depresiji nemaju takve probleme, očito da je još nešto u pitanju. Iako imam potrebu za druženjem svaki put kad mislim da se neću svidjeti toj osobi ili da se ona meni neće svidjeti povlačim se, mrzim ići gdje ima puno ljudi, osjetljiva sam, bojim se kritike, a ovo što piše o maštanju to mi je bila glavna aktivnost cijeloga života.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Po mom misljenju, glavna osobina ovog tipa licnosti je preterana osetljivost na kritiku i vrlo izrazena samokriticnost. S obzirom da mali zivotni nesupesi tako bole, logicno je da se osoba povlaci. Stoga, ne samo da takva licnost izbegava drustvo vec generalno izbegava zivot. Procitaj ove sajtove koje sam preporucio, tu pise dosta o tome.

Ne znam da li to vazi za tebe ali ja sam recimo osoba koja uvek negde kasni. Sad ne znam da li se to 100% moze pripisati poremecaju ali verujem da ima veze. Takodje prokrastiniram level 10. Lose stvari iz proslosti, koje su realno nebitne, vrtim u glavi u nedogled jer me i dalje bole...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Znaš kako, možda on prosto nije procenio da je to patološki problem.

Recimo moja dr kaže da ja imam neku opsesivnu crtu, opsesivne sklonosti, ili kako god, ali je kod mene to dovoljno slabo da se ne tretira kao patologija.

 

Ja iz tvojih postova stičem utisak da imaš neki problem s ljudima svakako, ali mislim da mi laici teško možemo razlučiti te neke nijanse. Da li je socijalna anksioznost, da li je AVPD, da li je nisko samopouzdanje, da li je samo povećana izbirljivost kad su ljudi u pitanju.

Harnemo je pomenuo primer telefona - meni je eto telefon baš noćna mora. Ranije sam proživljavala neke blaže napade panike svaki put kad bi me zvao neki nepoznat broj. Ili ono, obaviti neki razgovor telefonom... Tri dana bih se spremala psihički za to. A inače mislim da su moji kontakti s ljudima uživo, komunikacija, druženje, etc van ikakve patologije. I sad neko ko bi me video uz telefon bi bio u fazonu da sam ozbiljan slučaj, a ko bi me video kako komuniciram s ljudima u pabu bi bio u fazonu da nemam problem.

 

S druge strane recimo granični poremećaj koji ja imam mnogi povezuju sa posesivnošću, preteranom zavisnošću od partnera i sl. A ja ne da nisam bila posesivna nego se moj bivši par puta pobunio što ga ne smaram.

 

Inače i ja kasnim, odlažem probleme, s osetljivošću na kritiku sam se borila godinama dok se nisam konačno i izborila. Ali nemam AVPD. Nije mi cilj da umanjim vaše probleme, samo hoću da kažem kako je lako pronaći se u mnogim simptomima nečega.

 

Ja sam u poliklinici radila neke testove za dijagnostikovanje poremećaja ličnosti... Da li imate vi mogućnost da negde radite te testove?

 

U krajnjem slučaju, mislim da vam oboma ne bi škodila neka kognitivno-bihejvioralna terapija, koji god da je naziv boljke.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja rijetko kasnim, kad kasnim to je zbog drugih okolnosti, npr. bus mi kasni i sl. rijetko kad da je mojom krivicom. Pa izbjegavajući društvo izbjegava se i život, mislim rijetko možeš na nešto otići a da ne sretneš ljude, ja bi se bavila nečim ali mi je opet nezgodno zbog ljudi, samo kod mene je slučaj da kad se sprijateljim s nekim što se rijetko dešava, da mi je onda lakše ići negdje. Recimo na fakultetu kad sam imala prijatelje bilo mi je lako ići na predavanja, a na drugom fakultetu kad nisam imala izbjegavala sam ići i na testove osim kad baš moram. Čitala sam sa tih sajtova ne znam iskreno da li se uklapam u sve ovo samo znam da imam neki problem s ljudima.

Moj problem s ljudima ako nije patološki onda ne znam kako izgleda patološki problem :D, sprječava me da živim, jer se ne mogu zaposliti zbog ljudi, taj strah od razgovora preko telefona vrlo mi je poznat, nekad mi bude neugodno nazvati vlastitu mamu, izbjegavam odlaziti na sva mjesta gde ima puno ljudi ako sam sama, s nekim mogu. Kad sam sama onda baš volim da budem doslovno sama, mrzim biti sama među drugim ljudima. Nemam priliku da radim te testove. Išla sam na KBT, nije pogodila srž moga problema pa ni sama terapija nije bila uspješna. Ali vrlo vjerojatno idem u Mostar sljedeće godine pa potražim nekog ozbiljnijeg psihologa ili psihijatra.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A koliko si dr-u pričala o tome? Ono što htedoh reći jeste da je moguće da on nije uvideo dokle to sve ide i skapirao da je problem u tolikoj meri.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Govorila sam koliko sam mogla sa njim se čovjek mora otimati za riječ. On mene nije ni pitao koje simptome imam nego mi stavljao riječ u usta, a zna da izbjegavam ljude on misli da je to problem depresije tj.da nemam želju da se družim, a to nije tako imam želju samo me prati taj strah i neugoda, nešto me sprječava da budem s ljudima loša iskustva valjda ne znam.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Čudi me da se malo više ne piše na ovoj temi... :huh2:

 

"Guglajući" preko Interneta,na jednom sajtu sam pronašla dosta detaljan i razrađen opis izbegavajućeg poremećaja ličnosti (ili,kako sam još videla da se negde drugačije kaže-"inhibiranog poremećaja ličnosti").U pitanju je,ako sam to dobro razumela,opis ovog poremećaja prema DSM-V sistemu (iz 2012.godine).

 

APD (Izbegavajući poremećaj ličnosti / Inhibirana ličnost / Anksiozni poremećaj ličnosti) F60.6

 

A. Prisutni su upadljivi poremećaji u funkcionisanju ličnosti:

 

1. Prisutni su poremećaji u funkcionisanju same ličnosti:

 

a) Identitet. Postoji nisko samopouzdanje,koje je udruženo sa doživljavanjem sebe kao socijalno neadekvatnog i nedoraslog.Sopstvena ličnost se doživljava kao nedovoljno vredna pažnje drugih ljudi,i kao inferiorna u odnosu na druge.Stalno je prisutno izuzetno preterano osećanje velikog stida,kao i neadekvatnosti.

 

b) Ponašanje. Nerealni standardi u pogledu vlastitog ponašanja udruženi su sa velikom odbojnošću prema tome da se osoba trudi da ostvaruje bilo kakve ciljeve u životu;da preuzima bilo kakve lične rizike,kao i da se angažuje u bilo kakvim novim aktivnostima koje bi uključivale komunikaciju sa drugim ljudima.

 

2. Prisutni su poremećaji u funkcionisanju u sferi međuljudskih odnosa:

 

a) Empatija. Osoba je izrazito preokupirana mogućnošću da doživi bilo kakvu kritiku ili odbacivanje od strane drugih,i na to je veoma osetljiva.To je udruženo sa iskrivljenim doživljavanjem načina na koji ga vide drugi,što znači da je u njegovoj glavi slika koju drugi imaju o njemu gotovo uvek-negativna.

 

b) Intimnost. Osoba oseća odbojnost da stupa u bilo kakvu komunikaciju sa ljudima,osim u slučajevima ako je potpuno uverena (tj.ako je "zagarantovano") da će ti ljudi misliti pozitivno o njoj.Što se tiče odnosa sa suprotnim polom,ovakvim odnosima uvek "upravlja" veliki strah osobe da će biti ponižena ili ismejana od strane partnera,što na kraju često dovodi do neke vrste neravnopravnog odnosa u vezi.

 

B. Prisutne su brojne patološke crte ličnosti,i to u sledećim domenima:

 

1. Težnja ka izolaciji od ljudi,koju karakterišu:

 

a) Povučenost. Osoba ne izražava otvoreno svoje misli u socijalnim situacijama.Sklona je da izbegava socijalne kontakte i društvene aktivnosti.Kada ipak do socijalnih kontakata dođe,u njima postoji nedostatak inicijative.

 

b) Izbegavanje bliskosti. Osoba izbegava ulazak u bilo kakve bliske ili romantične veze,vezanost sa drugim ljudima,kao i ulazak u intimne odnose koji su seksualne prirode.

 

c) Anhedonija. Kada su u pitanju životna iskustva,postoji smanjeni kapacitet da se u njima uživa,kao i smanjena energija za angažovanje u životnim aktivnostima. Postoji smanjeni kapacitet da osoba oseti zadovoljstvo u nečemu,ili da se zainteresuje za bilo šta.

 

2. Prisustvo negativnih emocija,koje karakteriše:

 

a) Anksioznost. Često je prisutno intenzivno osećanje nervoze,napetosti,ponekad čak i panike-a sve to najčešće kao reakcija na socijalne situacije. Postoji strah od negativnih posledica ranijih loših iskustava,kao i od mogućnosti doživljavanja negativnih iskustava u budućnosti.Osoba je prestrašena i ugrožena svaki put kad se pojavi nesigurnost bilo kakve prirode.Postoji izraziti strah da se osoba pred nekim ne osramoti.

 

Postoje još 3 dodatna uslova za APD:

 

C. Poremećaji u funkcionisanju ličnosti i u crtama ličnosti su relativno stabilni sa proticajem vremena,i relativno konzistentni (nepromenjivi) u različitim situacijama.

 

D. Poremećaji u funkcionisanju ličnosti i u crtama ličnosti se ne mogu pripisati trenutnoj fazi razvoja u kojoj se pojedinac nalazi,kao ni normama koje nameće socio-kulturno okruženje.

 

E. Poremećaji u funkcionisanju ličnosti i u crtama ličnosti nisu nastali usled posledica upotrebe psihoaktivnih supstanci (npr.upotreba droge ili medikamenata),niti su prouzrokovani nekim trenutnim medicinskim stanjem (npr.trauma).

_____________________________________________________________________________________

 

(Ako nekog to interesuje,evo i web-stranice gde sam ovo "izguglala"; tu su navedeni DSM-V kriterijumi za ovaj,ali i za neke druge poremećaje ličnosti:

http://www.psi.uba.a...aterial/dsm.pdf).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Vidis da se o poremecajima licnosti iz A klastera i ne pise, mozda zato jer su A i C su manje zastupljeni od B, takodje manje bi i pisali o tome, pogotovo za A pre bi posecivali neki forum natprirodnih pojava.

Kao i drugi poremecaji licnosti razlozi nisu razjasnjeni, misli se da su kombinacija, genetskih, hemijskih, psiholoskih, socioloskih i sl, tako da se ne moze "oboleti" neke niti se od uvek provlace, dijagnoza poremecaj licnosti se moze dobiti tek od punoletstva.

U DSM-V ima oko 6 str o ovome, ali je sve onako uopsteno po stavkama, kontam da ni psihijatru nije puno od pomoci ako nije imao slucaj ranije, mislim da je najbolje za ocenu saradnja psihijatra i psihologa. Meni je psihoterapeutkinja rekla da da imam izbegavajuci, ne nesto jak iako ja mislim moze li biti gore od ovoga haha.

Statsticki, u nesto kasnijem dobu se smanjuju problemi u poredjenju sa onima iz B. Izbegavajuci moze da dovede do sizofrenije i gotovo ga uvek prate opsesivno-kompulsivne misli ili radnje, to je podatak sa jednog domaceg sajta.

Nesto najsire o tome sam nasao na dva srpska sajta, pisano onako razumljivije kao nekako u saradnji osobe i psihologa. Jedan od ta dva teksta je blog i tu su ljudi sa izbegavajucim nekako opisani kao zle podmukle zmije koje bi ujele izla ledja, ja nemam bas takvu predstavu, mozda je to pisano da se privuku pacijenti haha. Kao i za sve druge stvari (sem u vezi leba i rakije) na srpskom nema puno, vise ima na engleskom.

Ovaj poremecaj je veliki problem u partnerskim vezama i velik deo njega se racuna u tome iako gde god sam citao ne obraca se puno paznje na to, na jednom isto domacem sajtu je bila kao neka podela od par tipova ovog poremecaja u ljubavi, sve ove sjatove sam dosta ranije citao pa nisam sad trazio linkove, cini mi se da sam kucanjem nekih osnovnih reci za ovo, lako naisao na njih.

Velika i nerealna, nejasna preosetljivost u komunikaciji je karakteristika ovoga, tolika da je ljude sramota pricati o tome. Prisutna je velika rigidnost, koja i nije teska za odrzavanje jer je u uglavnom u glavi, iz kombinacije da nas drustveni zivot je nikakav.

Izbegavajuci nema tako jaka stanja kao npr granicni, pa veliki deo ljudi se i ne obraca psiholozima, cesto se ode kad bas zagusti, kad pukne veza, posao ili sl, ako uopste osoba dodje do tih stvari u ovako "lepom" drustvu. Niko sam sebi ne moze i ne ume odrediti da ima bilo koju dijagnozu, isto npr.meni kad je tek posle dosta poodmakle terapije receno da imam to, nista nisam imao puno od tog saznanja, bilo je bitnije sto sam u jednom trenutku skontao da trebam pomoc strucnjaka.

Jedno vreme sam dosta citao o ovome pa znam da sam znao jos stvari al ne secam se sad. Ja na svom putu u ovome nisam bas nesto napredovao, skontao sam neke stvari ali kao da idem po starom.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Nemam dijagnostikovan izbegavajuci poremecaj licnosti, ali se pronalazim u dosta stavki koje je navela archaic_tiger. Mada, ja sam mislio da je to sto ja imam neka vrsta socijalne fobije. Ali kao sto neko rece ne treba sebi postavljati dijagnoze preko interneta.

Share this post


Link to post

Pa kao poremecaj licnosti siri je od socijalne fobije, a moze se reci da u sebi sadrzi nju, tako da mislim da bi mnogi koji imanju nesto od ta dva citanjem se prepoznali u oba, kao i u anksioznosti koja je vezana za izbegavajuci (tako se i zvao) a ima je i u soc. fobiji.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ne znam ja. Ja se vežem za jednu osobu ostalo izbegavam baš kao što je opisano.

Zbog ekstremnih promena raspoloženja soc. fobija mi je u periodima depresije. U "up" fazama nema nijednog straha.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Naučio sam da izbjegavam sebi davati dijagnoze, ali ovo brat-bratu imam. Iz teksta koji je kopirala Archaic svaku karakteristiku imam, i to u većoj mjeri. Baš sam nedavno naišao na poduži tekst o ovom poremećaju ali sad ne mogu pronaći.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 3/2/2016 at 3:54 PM, Nibrist said:

Velika i nerealna, nejasna preosetljivost u komunikaciji je karakteristika ovoga, tolika da je ljude sramota pricati o tome. Prisutna je velika rigidnost, koja i nije teska za odrzavanje jer je u uglavnom u glavi, iz kombinacije da nas drustveni zivot je nikakav.

Izbegavajuci nema tako jaka stanja kao npr granicni, pa veliki deo ljudi se i ne obraca psiholozima, cesto se ode kad bas zagusti, kad pukne veza, posao ili sl, ako uopste osoba dodje do tih stvari u ovako "lepom" drustvu. Niko sam sebi ne moze i ne ume odrediti da ima bilo koju dijagnozu, isto npr.meni kad je tek posle dosta poodmakle terapije receno da ima to, nista nisam imao puno od tog saznanja, bilo je bitnije sto sam u jednom trenutko skontao da trebam pomoc strucnjaka.

 

Ovo svakako jeste veoma otežavajuća okolnost.Naime,ovde teško da ima bilo kakvih "ekstremnih situacija" koje bi za osobu mogle da predstavljaju preko potrebni "wake-up call",u smislu da osoba konačno otvoreno kaže sebi:"Došlo je vreme! Ja zaista moram pod hitno da potražim pomoć za ovo"...Kod ovog poremećaja je to retko.Ovde nema tih nekih ekstremnih situacija-tipa da osoba nekog uvredi,povredi,da napravi neki žestoki haos ili dramu,ili da se socijalno izblamira...(Štaviše,ovaj tip ličnosti se praktično nikad i neće socijalno izblamirati,iz prostog razloga što on,jednostavno-konstantno i sistematično izbegava sve moguće situacije koje bi uopšte potencijalno i mogle da dovedu do toga).Dakle,takoreći jedini problem kod ovog poremećaja jeste unutrašnja,subjektivna patnja ovakve osobe.E sad,što se tiče te neke okoline-eh,pa sad okolina... :dry: Na njih ovaj poremećaj teško da će ikad uticati ili ih naterati da se zamisle o tome šta se to dešava sa ovakvim čovekom,i dešava li se uopšte nešto-štaviše,mnogima će najčešće i odgovarati da imaju ovakvu "nevidljivu" osobu u svom okruženju-to je nešto što ljudi vole...Vide da se taj neko ne nameće,ne ugrožava ih,vide da beži od svega...I njima-puna kapa.Tako da je osoba najčešće,nažalost,poprilično (da ne kažem čak i-potpuno) sama u ovom svom poremećaju (a sve to zahvaljujući činjenici da je APD po svojoj prirodi toliko "neprimetan" i neupadljiv poremećaj).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Prosto savršen post, savršenije nisi mogla opisati situaciju Archaic.

Samo me zanima...Otkud ti tako precizan uvid u ovaj poremećaj? Imaš ga i ti? (ako smijem na "ti")

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A nego šta nego imam...

 

:11565:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Koja je tacno razlika izmedju socijalne fobije i izbegavajuceg?

Share this post


Link to post
On 3/13/2016 at 3:42 PM, Noni said:

Koja je tacno razlika izmedju socijalne fobije i izbegavajuceg?

Ja sam se isto pitao, ne znam da li sam uspeo dobro skontati, ali reci cu misljelje. Socialna fobija je slabija, manje smeta u zivotu, moze krece da traje, da se javi, nestane. Za sve poremecaje licnosti se misli da ih covek nosi oduvek, slozeniji su razlozi nastanka. Dosta su jace anksioznosti u izbegavajucem, dosta nerealnije, komplikovanije je misljelje o ljudima, o partnerima, dosta se vise misli o svemu tome i kad si sam, doata je teze prihvatanje obacivanja. Obicno su mu opsesivno-kompulsivne misli u sastavu, moze biti izliva panike i besa, moze se javljati crta zavisnog poremecaja licnosti jer je on isto iz C klastera.

Sve zavisi i kakva je osoba zapravo, neko je vise ili manje ekstrovert, introvert, srtidljiv, osecajan... Neko sa jacim stanjima nece dobiti tu dijagnozu, neko sa sa slabijim mozda bi. Niko nikad sam sebi ne moze dati dijagnozu, ono sto ne valja nek popravlja pa ako ne ide napred, nek se nekom obrati uz srecu da naleti na strucne, ne previse zauzete, savesne psihologe.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hvala na odgovoru :) Znaci,ustvari najveca razlika je sto izbegavajuci bas izbegava :D bilo kakve situacije gde mora doci u kontakt sa ljudima... Sve ostalo je isto kao kod soc. fobije.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa ne moze se tako jednostavno reci, isto izbegavaju i soc. fobija i izbegavajuci, i u oba covek ipak zeli da nije sam, vise nego oni iz A grupe poremecaja, zeli ali nesto mu brani, taj mehanizam kod izbegavajuceg je slozeniji i nerealniji... U izbegavajucem si obicno mnogo dalje do nekog prirodnog odnosa, dalje od normalnog funkcionisanja, dublje u patologiji, vise se odrazilo na ceo zivot i treba vise svega da se popravi.

Nije u izbegavajucem "sve ostalo isto kao u soc. fobiji" kad je on siri, on je poremecaj licnosti i ta fobija se vidi u njemu produbljena.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Di si to naučio? :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Onaj ko ima izbegavajuci mrzi sebe i misli da ga i ostali tako vide, omalovazavaju itd. I to traje ceo zivot. A tu je i opsesivnost.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 3/14/2016 at 11:12 AM, Veronika said:

Di si to naučio? :D

ma ja po ceo dan godinama razmisljam o psihologiji :D, citam sa neta, i sa foruma ucim, a verovatno imam taj poremecaj jer mi je terapeutkinja rekla.

@preludijum, ne mora trajati ceo zivot to sto si napisala, ja npr. manje mrzim sebe i vise postujem nego pre 5 god. i manje mislim da drugi stalno misle da nisam ni za sta, jedino sto slabo sta preduzimam da sebi poboljsam zivot i imam neku samostalnost, egzistenciju sta vec...

kada covek radi na poremecajima licnosti mogu se smanjivati u nekom dobu mozda od kasnih dvadesetih, za izbegavajuci pise da je obicno najdugotrajniji.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Al ovo što ti pričaš je psihijatrija, ne psihologija.

Al greške se dešavaju. :D

Mani čitanje toga, to je za klince.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa valjda je sve to povezano pogotovo kod poremecaja licnosti.

Pa dobro nije mi mnogo pomoglo to saznanje, u kombinaciji sa terapijom i shvatanjem iz zivota, jasnije sagledavam neka stanja ako vec nema nekog veceg napretka, uvek je i na terapiji govoreno-vise radi konkretno sta treba, manje misli manje uci... Sigurno da je tako.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

 

Evo, ko ima 4 od 7 stavki, ovo mu uništava život.

 

Ja svih 7 i to naveliko svih 7.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...