Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
lana3

Izbjegavajući poremećaj

Recommended Posts

On 6/23/2016 at 6:24 PM, secerlema said:

Ja sam znala da imam neki dugorocni problem ali nisam shvatala kakav.

 

Ja mimo posla, ne vidim nikoga mesecima.

 

Npr. vec tri meseca nisam se ni sa kim videla ko nije kolega na poslu, clan porodice ili psihijatar, Meni je to OK ali to nije normalno.

 

Ljudi me umaraju i ne volim da izlazim.

 

Sve tumacim pogresno, ako me neko uvredi, zatvoricu se u sobu danima i plakati. Dovoljan je i prek pogled da stvorim sebi gomilu scenarija kako me mrze. Bez antipsihotika ne izdrzavam dan.

 

Funkcionisem nekako i po mom misljenju dobro, ali psihijatar kaze da to nije dobro zdravo funkcionisanje.

 

@Secerlema,

 

Sve ovo što si nabrojala zaista se prilično uklapa u sliku izbegavajućeg poremećaja (a to,je li,najbolje znamo mi koji to imamo :unsure:).Međutim,vidim da isto tako spominješ da ti je psihijatar u izveštaju napisao da imaš i neke šizoidne crte/elemente...? Da li ti je psihijatar možda objasnio šta je pod tim mislio,i kakvi su kod tebe u stvari ti šizoidni elementi?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Nisu sizoidni nego sizotipni...

 

Iskreno ne, nije mi objasnjeno, kad mi je psiholog radio test uglavnom je pokusao malo da me stimulise da moram da se borim sa depresijom jer mi je ona zadala sve ove probleme.

 

Iskreno, ja sam svoj test videla jednom, jer psiholog nije hteo da ga pokaze meni nego ga je poslao direktno mom psihijatru. Kod psihijatra sam imala jedino dozvolu da procita test i da ga pitam sta znaci ta i ta recenica.

 

Uglavnom:

 

nejasan licni identitet

problemi sa autoritetom

paranoja

distimija od detinjstva

izolacija

niska socijalna inteligencija

 

Tih delova se secam.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Aha,e pa dobro onda...Malo me je bilo začudilo kako to da neko može da bude šizoidna ličnost,a da ga istovremeno pogađa to kad mu neko nešto ružno kaže,i da se opterećuje sa tim da li ga neko mrzi ili ne mrzi...Ali dobro-ako je šizotipalni poremećaj u pitanju,to je onda već nešto drugo.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Sreca pa nemam sizotipalni poremecaj nego samo elemente... Izbedacila bih se bas da je nesto ozbiljno poput sizotipalnog...

Share this post


Link to post

Ne treba da brines za te elemente, oni ce brze nestati. Imaju slicnosti sa izbegavajucim, a moze se dobiti drugaciji rezultat na skali tokom vise testiranja, ako si radila taj test za koji mislim da jesi.

Share this post


Link to post

ne znam na koji tacno mislis, radila sam nesto na zaokruzivanje i radila sam test sa nekim slikama, da mi psiholog sliku neku i ja kazem sta vidim na njoj.

Share this post


Link to post

A da li ja ovde mogu da pitam nešto ljude sa dijagnozom izbegavajućeg poremećaja?

 

Dakle ovako,u jednom od prethodnih opisa izbegavajućeg poremećaja spomenuto je da se,između ostalog,u sklopu ovog poremećaja može pojaviti i anhedonija.

On 2/25/2016 at 9:39 PM, archaic_tiger said:

c) Anhedonija. Kada su u pitanju životna iskustva,postoji smanjeni kapacitet da se u njima uživa,kao i smanjena energija za angažovanje u životnim aktivnostima. Postoji smanjeni kapacitet da osoba oseti zadovoljstvo u nečemu,ili da se zainteresuje za bilo šta.

 

E pa,da li se kod vas u sklopu ovog poremećaja,ponekad,između ostalog,pojavi i ova anhedonija kao simptom? I ako već primećujete da se ona javlja,postoje li onda neki specifični,određeni trenuci kad se ona pojavi? Dakle,kada se tačno to dešava?

 

Naime,meni se-evo,na primer-neretko pojavljuje to neko stanje veoma neprijatne afektivne "paralize" i "tupoće",za koje ponekad mislim da može biti upravo ta anhedonija.Ne mogu da kažem da su to sad neka izrazito onesposobljavajuća stanja,s obzirom da mene to "opali" na jedno 2-3 dana,a onda mi se mozak ipak na kraju sam od sebe vrati u normalu...Dakle,drži me veoma kratko (u veoma kratkim intervalima od po svega 2-3 dana),tako da to samo po sebi i nije neki naročiti problem...Ali ja lično nekako više vidim problem u tome što je to jedno dozlaboga neprijatno stanje.Eto,ne znam koliko sam ovo uopšte razumljivo opisala...Dakle,nije u pitanju (slikovito rečeno) "živa",već više kao neka "mrtva",neka potpuno "neaktivna" depresija.

 

Koliko sam ja shvatila,ovo stanje se često (iako ne uvek) pojavljuje kod izbegavajućeg poremećaja.Ja lično ne znam čime bih to objasnila,ali neko moje lično (sasvim laičko) objašnjenje za ovakvu pojavu bi bilo to da izbegavajući poremećaj vremenom jako mnogo iscrpljuje našu ličnost-drugim rečima,to je nešto što svakodnevno opterećuje naše kapacitete,i svakodnevno nam oduzima jednu izuzetno veliku količnu energije...I onda odjednom mozak,ni ne pitajući nas,jednostavno uzme za sebe "odmor" od nekoliko dana,kada naprosto "odluči" da-u afektivnom smislu-tih par dana uopšte ne funkcioniše na nivou na kom bi trebalo...I onda se ti teraš i teraš da osetiš bilo kakvu emociju,pa makar i onu najminimalniju (pozitivnu/negativnu),ali ne možeš...Jer je tad mozak u stanju nekog svog "odmora" i gura neku svoju sopstvenu priču.U tim trenucima osoba počinje da se oseća kao neki prazni robot koji lebdi u bezvazdušnom prostoru :dry: Eto,tako ja to otprilike vidim...Može biti i da je ova moja "teorija" totalno glupava-ali eto,ja to onako laički,iz nekog svog ugla...

 

P.S. Poznato je da ovakva anhedonija može,naravno,da se javi i u sklopu "obične" depresije,tako da ne pomisli sad neko da je to striktno vezano samo za izbegavajući poremećaj...Ali bi me interesovalo konkretno da li osobe sa APD povremeno doživljavaju ovakve "padove",i ovakvo povremeno-ako tako mogu reći-"gašenje" afekta...Dakle,dešava li vam se to? :huh2:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 6/23/2016 at 8:55 PM, secerlema said:

Ne znam na koji tacno mislis, radila sam nesto na zaokruzivanje i radila sam test sa nekim slikama, da mi psiholog sliku neku i ja kazem sta vidim na njoj.

Mislila sam na neki sa karticama na koje se odgovara sa da/ne.

Javlja mi se anhedonija. Mislim da na tu iscrpljenost utice i opsesivnost i katastroficne misli, a i zbog nekog osecaja besmisla i zato sto ono u cemu bi trebalo da se uziva ne odgovara onome kako je prethodno zamisljeno ili zbog napetosti zbog okruzenosti ljudima.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Nema zadovoljstva. Samo nepovezane i impulsivne misli.

Aj što me ništa i niko ne zanima, nego što nešto nemam volje ni da se "trgnem". Nemam volje da se pozabavim svojim stanjem, da se malo izanaliziram.

To bi bila anhedonija jelte...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Krenuo sam da citam o ovom poremecaju jer sam mislio da je to otprilike kad izbegavas svoje simptome. Inace, radim to. Recimo kuliram svoje opsesije, strahove, promene raspolozenja... Pravim se da se nista ne desava iako se vidi po meni da se nesto desava.

Imam apsolutno sve simptome ovog poremecaja licnosti. Sad razmisljam kako nikad nisam dobio dijagnozu socijalna fobija, a imam sve njene simptome.

Ovo mi stvarno nije trebalo...

Samo jednom sam radio testove na poremecaje licnosti i dobio dijagnozu BPD. Onda dobio dijagnozu paranoidni poremecaj licnosti, samo mi jos ovaj fali... Moracu da radim opet te testove.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 3/14/2016 at 11:57 AM, preludijum said:

Onaj ko ima izbegavajuci mrzi sebe i misli da ga i ostali tako vide, omalovazavaju itd. I to traje ceo zivot. A tu je i opsesivnost.

 

To mene opisuje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 7/26/2016 at 2:15 PM, pajazit said:

Krenuo sam da citam o ovom poremecaju jer sam mislio da je to otprilike kad izbegavas svoje simptome. Inace, radim to. Recimo kuliram svoje opsesije, strahove, promene raspolozenja... Pravim se da se nista ne desava iako se vidi po meni da se nesto desava.

Imam apsolutno sve simptome ovog poremecaja licnosti. Sad razmisljam kako nikad nisam dobio dijagnozu socijalna fobija, a imam sve njene simptome.

 

Dave je otvorio cijeli topic o ovom "kuliranju" i tu stručnjaci preporučuju baš kuliranje svih simptoma kako bi izgubili na značaju i vremenom smanjili svoj intenzitet ili potpuno nestali. Mnogi su pisali kako baš treba kulirati i ignorirati sve opsesije i iracionalne misli. 

I ja sam dosta čitao o tome. Ako možeš, nastavi ih ignorirati, vremenom bi trebali biti manji. Nema tu ništa loše. Može čak i pomoći u oporavku.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A meni to bas i nije pomoglo, ili samo spolja kuliram a treba i iznutra XD

Oduvek sam razmisljao o svemu u zivotu i cesto su mi govorili opusti se, od pre nesto vise od tri godine sam poceo da kuliram sve redom a u dobroj meri i svoje psihicke probleme, od pre godinu dana bas kuliram i sam osećam kako sam se promenio, a sve je losije za taj period i za ovih godinu dana, pogotovo opsesije i kompulsije, ne prestaju po par minuta i ponekad, mada sve ovo je sa samo jednim periodom uzimanja lekova i to koji nisu pomagali, takodje secam se da je na psihoterapiji cesto bilo poruka tipa kuliraj.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

U poslednje vreme pokušavam da istražim jednom za svagda koji to poremećaj imam.Neki ljudi su mi rekli da nemam poremećaj, da samo tripujem, da imam možda samo običnu depresiju i ''stidljivost''ali oni ne znaju kako je u mojoj koži, kako se osećam.Čini mi se da je najpribližnije izbegavajućem poremećaju ličnosti.Ja znam, prosto znam da sam LUDA, svaki delić u meni vrišti da jesam,da imam psihičko nestabilno i agresivno ponašanje, promene raspoloženja, stanja kada se osećam kao mrtva, otupljena (zapravo skoro nikada i ne osetim neku strast, zanos, volju, želju) i uz to sam za socijalne kontakte apsolutno izgubljen slučaj.Kao što sam znala da treba da nosim naočare tako znam i za ovo.

Mislim da bi izraz ''wallflower'' mogao najpribližnije da opiše ono kroz šta prolazim od svog detinjstva.Reč je preuzeta iz filma ''Perks of being wallflower'' (koji meni iskreno i nije nešto), ali se prvi put upotrebljavala već 1577, samo je kasnije dodato ovo značenje.

Neki od simptoma koje sam prepoznala kod sebe su:

-prevelika samosvesnost u socijalnim situacijama.

-imam osećaj kao da mnogi bulje u mene kao sam ****** i da u sebi misle ''kakva jadnica''.Prosto imam to osećanje da sam iz nekog razloga različita od svih, ne u smislu bolja ili lošija nego prosto različita, a ljudi to nanjuše kao psi bez da išta i kažem.

-kada sam primorana da budem blizu neke veće grupe ljudi, obično se pribijem uza zid, sa strane.

-delujem jako ljuto i neprijatno ljudima sa strane, apsolutno odbojno, hladno i nedruželjubivo, iako se trudim da ne bude tako, prvi utisak većini bude takav.

-da se nekom javim prva i započnem konverzaciju je apsolutno nemoguće, nikada nikoga nisam upoznala uživo, sem u srednjoj gde viđam iste ljude svaki dan pa se oni zainteresuju da mi priđu i kada sam baš ovako primorana.Ali zato kada upoznam nekog preko neta i dovoljno procenim da sam kompatibilna sa tom osobom (u smislu da kada krenem da meljem neće pomisliti da sam jadno depresivno stvorenje) onda uopšte nema stidljivosti, straha (mada i tada ne smem nekom prva da pošaljem poruku i započnem konverzaciju.U toku prošle godine sam upoznala preko neta dosta ljudi ali sada više nisam ni sa kim od njih u kontaktu, eto kako sam nesposobna.Uglavnom se loše završilo uz blokiranje i svađe, kao da sam učinila sebi protivuslugu).

-plašim se da uđem sama u radnju, nazovem telefonom i da se javim gostima.Bila bih jako loša konobarica definitivno XD

-introvertna sam ali želim kontakte sa ljudima kada sam predugo u kući a da ništa ne radim i ne učim to me prosto ubija.A kada izađem na neku žurku, stojim sa strane, gledam u telefon da ne bih delovala kao debil, pijem pivo (i čekam da dođe onaj osećaj zaborava ali njega nema tad kad najviše treba) i onda postanem jako nadrkana, depresivna, tmurna, pobegnem sa žurke i padaju mi svakakve bolesne misli na pamet.

-opseduta sam svojim fizičkim izgledom, stalno preispitujem sebe, nekad se osećam lepo nekad ružno, i ljude sam više smorila sa time da mi kažu šta iskreno misle o mom izgledu.

-mnogo sam nezrela, imam dečije ponašanje i percepciju ponekad, osećanja mi se menjaju jako brzo, nekad u toku dana a nekad u toku sedmice, previće pričam o sebi.

-nekad budem pojačano ljuta i agresivna, to osećanje me totalno ponese i onda kažem nešto što ne bih trebala i posle se pokajem ali onda je kasno za izvinjavanje.

-često imam epizode tuge, usamljenosti, opsesivnog sanjarenja, maštanja o nekim imaginarnim prijateljstvima za koja znam da mi nije suđeno da imam.I ceo život pričam sebi da ću naći i ja neko društvo, da ću da se trgnem, probudim, i suočim se sa realnim životom i prilagodim svetu, ali što sam starija to sve više shvatam da od toga nema ništa, štaviše stvari postaju samo još gore.Svi pričaju ''biće biće šta se sekiraš",ali to je tako kod ljudi koji nemaju poremećaj samo jedna faza, ali kod mene je dublje i mnogo veći problem.

-što se tiče detinjstva, roditelji su mi pričali da sam se oduvek plašila druge dece, sakrivala, psovala im sve po spisku.Sećam se u vrtiću sam bežala od svih kod one kuhinjice i kada bih rekla reč svi bi tapšali.Išla sam i na neke sportove i sećam se da sam uvek bila sa strane u svlačionici dok su svi oko mene pričali.Danas je situacija gotovo ista samo su drugi likovi i enterijer XD

Uradila sam neki test na netu, mada sumnjam u njegovu verodostojnost.

(Želela sam da ovo napišem i objasnim mnogo bolje ali sam mega giga beživotna, što nije ni čudo ustala sam u šest ujutru jedva gledam.Možda ovo nema veze sa izbegavajućim poremećajem, možda ovo što sam navela deluje smešno i detinjasto ali svakako mi se više popelo preko glave).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ne mora to da bude izbegavajući

zapravo ne mora da bude jedan neki poremećaj može i više njih

ma zapravo može da bude milion stvari od tinejdžerske krize preko graničnog ili već nekog od poremećaja do anksiozne depre

da ne bi čekala da se neko javi ko ima identične probleme najbolje je da lepo odeš psihologu ili terapeutu i da malo popričaš sa njim

ako do sada nisi...

jer što duže odlažeš biće teže nastaviti uspešan (da ne kažem normalan) život

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ma kakva tinejdžerska kriza imam već 19 godina formirana ličnost.Išla sam kod psihologa pre dve nedelje ali kaže da ne želi da me uputi kod psihijatra i da mi dijagnoza nije potrebna, a i kad pogledam ni ne želim lekove i da svuda piše da sam F.Dala mi je da uradim neki test sa 200 tvrdnji pa kao da zaokružim ako se slažem.I rezultat svega toga bilo je da sam hipersenzitivna ličnost koja se lako uvredi i da imam neki unutrašnji bes i da od mehanizama odbrane najviše koristim projekciju.Ja samo želim da saznam šta imam da bih znala sa čime se borim, da iščitam svu literaturu na tu temu, da bolje upoznam sebe i da mogu da osvestim nesvesne obrasce ponašanja.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Sve što si nabrojala također su karakteristike soc. fobije to dvoje je teško razlučiti. Ne znam po čemu se ovaj poremećaj razlikuje od soc. fobije. Također sam cijeli život maštala o svemu i svačemu što me ometalo u stvarnosti, a sad više nije tako, već mjesecima ne maštam o onome o čemu sam prije maštala i puno sam više prisutna tu u stvarnosti.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 11/26/2016 at 12:36 PM, BurnInHell said:

Ma kakva tinejdžerska kriza imam već 19 godina formirana ličnost.Išla sam kod psihologa pre dve nedelje ali kaže da ne želi da me uputi kod psihijatra i da mi dijagnoza nije potrebna, a i kad pogledam ni ne želim lekove i da svuda piše da sam F.Dala mi je da uradim neki test sa 200 tvrdnji pa kao da zaokružim ako se slažem.I rezultat svega toga bilo je da sam hipersenzitivna ličnost koja se lako uvredi i da imam neki unutrašnji bes i da od mehanizama odbrane najviše koristim projekciju.Ja samo želim da saznam šta imam da bih znala sa čime se borim, da iščitam svu literaturu na tu temu, da bolje upoznam sebe i da mogu da osvestim nesvesne obrasce ponašanja.

 

Pa evo moja licnost je slicna tvojoj.Psiholog mi je napisao da sam hipersenzitivan i to me je oduvek pratilo mislim da je to povecana aktivnost neurona u mozgu koji burno reaguju na spoljne nadrazaje sto dovodi do pojacane samosvesnosti.Ja imam 28 godina i imao sam iste probleme da se nekome obratim i da ja zapocnem razgovor.Moj je savet da odes kod strucnog lica i da porazgovaras.Ja sam morao da pocnem da uzimam lekove jer ta aktivnost u mozgu ipak mora nekako da se dovede u ravnotezu.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

 

 

 

Pronalazim se u svemu...to je bas tuzno :/

Kod one psihologice se sigurno necu vracati opet, za privatne nemam para, a i ne verujem da bi antidepresivi pomogli, koliko sam shvatila taj poremecaj nije na organskoj osnovu nego iskrivljena percepcija realnosti pa ne moze ni da se izleci.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja imam manje-više sve simptome ovog poremećaja i užasan je. Ubija, razdire, onesposobljava, zatupljuje. Dovede me do depersonalizacije. Moj obrambeni, nesvjesno razvijeni mehanizam obrane od negativnih senzacija koje izaziva je taj da se inhibiram, blokiram, povučem, zaledim-kako bi taj strah i neugodnost izgubili ma intenzitetu. Ali poznato je kako funkcioniramo. Ne možeš zatomiti strah bez da potisneš i mnogo toga drugog. Tako da me ovaj poremećaj uvede u tupost, apatiju, anhedoniju.

Primjer, nakon 2-3 dana odmora, prvi dan na poslu ili faxu funkcioniram OK jer sam odmorio mozak. Vć četvrti i peti dan nakon višednevne izloženosti socijalnim situacijama IQ mi je za 30 manji, a osjećaja skoro i nemam, apatija level 100.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Sve to su i simptomi soc. fobije, ja zaista nemam pojma po čemu se taj poremećaj razlikuje od SF, možda sam to već i pisala.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Zapravo ni po čemu.

Izbjegavajući je samo teži oblik socijalne anksioznosti.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Razlike postoje čim se radi o različitim dijagnozama.

Najbolje proguglati.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Čitala sam da ga hoće sjediniti, šta je bilo s tim ne znam, moguće je da su ga sad izbacili iz dijagnoza u drugim zemljama, a ovdje se svakako nikad ne dijagnosticira

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...