Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
lana3

Izbjegavajući poremećaj

Recommended Posts

Jel neko isao na psihoterapiju u vezi ovog poremecaja? Jel bilo kakvog uspeha, na koji nacin se radi?

 

Vidim da je tema mrtva, valjda neko odgovori ko je imao iskustva. Vec dosta godina razmisljam o tome da idem ali me odbija cena, u Srbiji od 30-50 evra se krece po sesiji. Ima i za 20 da se nadje, ali ne bih najjeftinijeg...

Share this post


Link to post

ne znam kako se određuju te cene kad je jedino bitno da li ti je pristup psihoterapeuta legao ili nije

i koliko te ozbiljno shvata

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Harnemo,poslušao ti mene ili ne (a moguće je da ćeš misliti da u ovom trenutku izgovaram ludosti),ali...

Ja bih ti preporučila (dakle-ja! A ti vidi šta ćeš) da ti fino pokušaš sa odlascima kod tog najjeftinijeg...Jer mislim-pobogu,pa zašto da ne? :glasses: A? Evo,reci zašto ne bi probao...

Prednost psihijatara i psihoterapeuta jeste u tome što ne ideš kod hirurga ili ortopeda (pa da imaš strah da od toga da će neko od njih da te nepovratno unakazi za cenu od 20 eura),već je osoba kod koje ideš ipak "samo" psihoterapeut,tako da ćeš-sve i da je ne znam koliko loš-u tih prvih nekoliko seansi imati šansu da otprilike proceniš koliko je kvalitetan i pogodan za tebe,a da pritom za to vreme ne napravi nikakvu značajniju štetu u tvojoj glavi...Na kraju krajeva,ko ti garantuje da taj neko ko radi za cenu od 20 eura nije neki genijalac-početnik,na primer (ili možda neka izuzetna osoba sa visokim stepenom stručnosti i empatije,ali kojoj finansijski momenat nije presudan u celoj toj priči)? Prema tome,ako mene pitaš-probaj,jer u suštini nemaš šta da izgubiš...Otvori se i aktiviraj se malo,za početak pronađi bilo kakvu osobu koja će da čuje za tvoje probleme,uvežbavaj se u tome da ih formulišeš,verbalizuješ i definišeš onako kako treba (tj.na najprecizniji mogući način)...Sve će to biti od značajne koristi za tebe samog,u smislu što će ti pomoći da u što većoj meri "upoznaš" svoj poremećaj,te da se samim tim što spremniji konačno uhvatiš u koštac sa istim. Na kraju krajeva,šta ima veze i ako taj prvi psihoterapeut ne bude valjao,jer naći će se već neki koji hoće, pre ili kasnije...Samo je važno ne stajati statično u mestu,pasivan i neodlučan,i tako dopustiti da vreme i dalje prolazi,dok problemi ostaju netaknuti i nerešeni.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/25/2017 at 9:29 PM, Macak said:

Meni su u Vrapču dali dijagnozu trajni poremecaj osobnosti nakon katastrofalnih dogadjaja. Ne mogu reci da sam izlijecen iako sam vise puta bio siguran da toga vise nema. Imam "okidace" zbog kojih se pokrenu simptomi ali vise ne traju dugo. Polako ucim izbjeci okidace uz puno slabiju terapiju nego prije. Moze se i biti dobro, cak i sretan uz pogodjenu terapiju, tehnike opustanja i red u zivotu.

 

Ja sam do juna imala istu tu dijagnozu, samo je pisalo "usled traume". Nisam izlečena jer još imam flashback fenomene, noćne more i strah kada idem negde sama.

Ne znam koja je psihoterapija za ovaj poremećaj ali bih je rado probala.

Možda ovo nema veze sa temom, ali ja izbegavam banalne stvari-ne prelazim ulicu ako nema još nekoga ko treba da pređe...Zaobilazim bandere, brže se tuširam nego pre-to je izbegavajuće ponašanje...Izbegavam te okidače koji bi me podsetili na traume.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Dosla sam ponovo na ovaj forum kako bih, kao, pokusala da prenesem svoje iskustvo promene nabolje, ali naravno zeznula sam samu sebe. Poremecaj licnosti je neizleciv, inace ne bi bio to sto jeste jer ako se licnost promeni to onda nismo vise mi a to niko ne zeli sebi jer ne zeli da izgubi svoj ego. Naravno moze biti dobro ako pomalo bolje fukcionisemo u drustvu, ali istinske promene ne moze biti. Problem je ako se poradujemo prerano i anksioznu srecu (tj.maskiranu nervozu, ali je nervoza blaga rec), zbog navodne promene protumacimo pogresno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ćao Warrior :)

Da li mi mozes objasniti kako si to samu sebe zeznula u svojoj nameri da nekome pomognes svojim iskustvom?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Cao! :)

Pogresno sam objasnila po obicaju, pa je doslo do nesporazuma. Zeznula sam se sto sam mislila da sam uspela da napredujem, da bolje komuniciram sa ljudima i snalazim se u svetu, ali nisam mrdnula sa pocetne tacke, jer tako nesto nije moguce sa ovom dijagnozom.

Share this post


Link to post

Pazi, moja tema :D Cao drugari, kako ste?

Mislio sam da sam borderline ali sam zavrsio sa izbegavajućim jer nemam sklonost ekstremnom ponasanju (alkohol, rizicni seks, opijati, nekontrolisano trošenje novca i slicne stvari). A izgleda da se bez toga ne moze biti granicar.

I nisam siguran da li imam strah od napustanja jer nema ko da me napusti. I nisam histerican (a histerija ide uz strah od napustanja kao njegova reakcija? Pojma nemam).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Cao! Znaci i tebi su dijagnostikovali. Moje saucesce!

Ne znam koliko je histerija prisutna, mozda kao pratnja nekoj psihoticnoj epizodi. Strah od napustanja ne mora biti prisutan.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Izbegavajuci poremecaj se leci upravo teranjem osobe da ucestvuje u socijalnim situacijama. Najbolji nacin da se to ucini je da se osoba uclani u neku hriscansku ili bilo kakvu organizaciju sa dobronamernim ljudima i da svoje muke podeli sa njima, ma koliko je anksioznost ometala. Bitno je upamtiti, dok god nemate psihozu, mozete se menjati!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hrišćani su ista bagra kao i mi nehrišćani. Sve je do pojedinaca.

Izvinte na offtopic.

Al mislim da je samo bitno da se nađe neko kome ta osoba odgovara.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Bojim se da se ne moze menjati. A teranje na socijalne aktivnosti cesto ima kontraefekat i moze pojacati samomrznju i paranoju. Mada moze biti dobro ako osoba zaista nadje grupu u kojoj se oseca bezbedno. Samo sto osecaj da te zapravo svi mrze i osudjuju ne nestaje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Toplo ti preporucujem film Eight Grade, koji se upravo bavi ovom tematikom. Scena kada glavna akterka protiv svoje volje odlazi na rodjendan popularnih vrsnjaka je najslikovitiji prikaz koliko moze biti neprijatno takvo iskustvo. Ali, film na kraju krajeva ima lepu i jasnu poruku.

2018%252F07%252F30%252F35%252F8e0a75c3e813432d89532a9a82fdbf64.09496.jpg%252F1200x630.jpg?signature=nLDcDke4PdsWouLfNP9eYM_yeIU=

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...