Jump to content
Depresija Forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

Depresiva

Da li sam ,,Aspi,, ili nešto drugo?

Recommended Posts

Narode pozdrav!

 

Tekst će verovatno biti malo opÅ¡irniji pa molim da oni koji ne mogu sve da proÄitaju, ne daju miÅ¡ljenje na osnovu dve reÄenice.

Možda zvuÄi arogantno, ali bih voleo da Äujem miÅ¡ljenje onih koji su strpljivi da sve sa pažnjom proÄitaju i naravno onih koji imaju sliÄan problem, a ako ima struÄnjaka, bilo bi idealno.

 

Dakle, kako kod sebe već ,,duže vreme,, (nekoliko godina) primećujem da neÅ¡to nije u redu, izmeÄ‘u ostalog postao sam depresivan, flegmatiÄan, nemam volju da živim i td... poÄeo sam tražiti neke smernice koje bi mi odgovorile na pitanje: ZaÅ¡to sam takav?

 

Moji problemi, naravno, kako to uvek biva, kreću u osnovnoj školi.

Na prvom mestu, od kako pamtim, a pamtim Äak i detalje iz obdaniÅ¡ta i prvih razreda oÅ¡., uvek je postojao neki problem u komunikaciji sa vrÅ¡njacima i profesorima i to se do kraja osnovne zavrÅ¡ilo sa jednim prijateljem sa kojim sam ostao do danas, i hvala Bogu Å¡to je tako, a hvala i njemu Å¡to me trpi, jer sam težak ko crna zemlja kako se to kaže.

Iz detinjstva ostala jedna drugarica, koja ne živi više ovde, ali smo redovno u kontaktu.

Srednja Å¡kola, naravno sliÄno. Ostala jedna drugarica, i hvala i njoj Å¡to me trpi.

 

Ona mi je nekoliko puta rekla da drugi misle za mene da sam Äudan, a i ona sama, i dan danas mi bez pardona kaže da sam Äudan, mada smo super u komunikaciji, ali se Äesto ne kontamo.

 

Å to se tiÄe emotivnih tj. ljubavnih vezivanja, od osmog razreda oÅ¡ do kraja srednje, iskreno mi se sviÄ‘alo nekoliko devojaka koje me nisu prihvatile, Å¡to je na mene ostavilo posledice nesagledivih razmera, jer sad imam strah i da pomislim da priÄ‘em devojci da bih. Tako do sad nisam imao ni jednu vezu tog tipa, pa sebe u neku ruku smatram emotivnim bogaljem, mada su mi emocije prema devojkama bile rasplamsane sa miÅ¡lju da onoj u koju sam zaljubljen, mogu da skinem zvezde sa neba.

 

Nikada nisam znao kako se udvara devojci, mada sam u razgovoru sa njima skroz opuÅ¡ten, dok ne poÄne da mi se neka devojka sviÄ‘a, a ja to treba da izrazim.

 

Plašim se da zbog svega ovoga, moj um kreće u nekom drugom pravcu, ali to nije sad tema, a da li je to sve posledica takvih dešavanja, ne znam, ali mislim da je ta neprihvaćenost u okruženju tome nesumnjivo doprinela.

 

 

 

Da ne ispadne da sam sebi postavljam dijagnozu, ali prema svemu onome Å¡to sam do sada proÄitao mislim da imam neku formu sindroma Aspargera. Evo zaÅ¡to. Vodiću se redosledom sa wikipedije, ali ubacio sam i neke samo meni karakteristiÄne ,,simptome,,.

 

1. ne pokazujem svoje emocije drugima, mada sam vrlo emotivan, a kada to radim ne izgleda tako.

 

2. ne znam kad je dosta da prekinem razgovor sa nekom osobom, jer ne osećam da li joj je dosadno ili je ne zanima to o Äemu govorim.

Mnogo okoliÅ¡am nikako se ne koncenriÅ¡ući na bitnost, a sad sam svestan da nekad vrlo preterujem u govoru, zbog Äega verovatno sagovornicima ostavljam utisak dosadne osobe,

 

3. Äesto prelazim s teme na temu, ne zavrÅ¡ivÅ¡i ovu prethodnu.

 

4. kada sagovornik poÄinje svoj deo razgovora, meni kao da mrak pada na oÄi, Äesto se skroz iskljuÄim, razmiÅ¡ljam o svojim problemima pa potpuno pogreÅ¡no tumaÄim njegovo izlaganje i Äesto sledi pitanje: ,, Jel ti mene uopÅ¡te sluÅ¡aÅ¡ ? " , a posle toga se izvinim i zamolim da ponovi to Å¡to je priÄao, pravdajući se da razmiÅ¡ljam o nekom problemu.

 

5. u govoru upotrebljavam metafore koje samo ja razumem.

 

6. Äesto menjam jaÄinu, ritam i intonaciju govora (zavisi od raspoloženja, ljudi koji su prisutni, situacije u koj se nalazim i td.).

 

7. nemam sposobnost potiskivanja ideja, tj. misli, tako da praktiÄno Å¡to mislim, to kažem, ili kako naÅ¡ narod kaže ,,Å to na um, to na drum".

 

8. priÄanje viceva kao i pamćenje skoro nikad ne daje rezultate, ali razumevanje, joÅ¡ tu i tamo

 

9. vizuelna pecepcija mi je neprikosnovena i pamtim neverovatne detalje na potpuno nebitnim mestima, Obožavam da petsto puta gledam jedan isti film, seriju mada znam na pamet.

 

10. nadaren sam za umetnost ( nije sad bitno kog tipa)

 

11. imam smanjenu sposobnost oduzimanja ( ukazuje na diskalkuliju) mada se to kosi sa gore navedenim sindromom.

 

12. fiziÄki sam dosta nespretan, nezainteresovan za sport, ali mi fiziÄka aktivnost poput plivanja i vožnje biciklom nekad izuzetno prijaju

 

13. nekad u hodu ili mirovanju imam zanošenje

 

14. nekad se teško uspavam. Spavam kao zec i ustajem vrlo rano.

 

15. ne volim previše da me neko dodiruje mada mi rukovanje ne predstavlja problem, ali me je jednom ta drugarica, fore radi uhvatila za ruku na ulici kao da smo u vezi i nije mi nimalo prijalo, nisam izdržao ni deset sekundi.

NaroÄito sam osetljiv u predelu rebara i stomaka, pa ako mi neko krene rukom ka stomaku ili rebrima, znam opako da se cimnem.

 

16. jedna od najkarekteristiÄnijih crta, nestrpljivost

 

U neke druge karakteristike uvrstio bih to što ne zameram, tj. praštam ljudima svakojake uvrede, pretnje, napuštanja i td.

Jako sam s druge strane razoÄaran u ljudsku laž i obećavanja koja znaju da ne mogu da ispune, a posledica toga je da sada i prema onima koji me možda ne bi slagali, osećam odbojnos i nepoverjivost.

U toku srednje Å¡kole javljali su mi se blagi opsesivno kompulsivni poremećaji koji su prestali. Prosto sam poÄeo da uviÄ‘am besmislenost toga Å¡to radim i shvatio da me to umara, pa sam prestao...

Od uvek sam bio neodluÄan po pitanju zanimanja. ÄŒas bih hteo da sam lekar, Äas maÅ¡inovoÄ‘a, Äas profesr, Äas arheolog... ma mislim totalna konfuzija i neopredeljenost koja je dovela do doga da sam sad niko i niÅ¡ta.

Mada sam dakle totalna flegma, ima situacija u kojima sam popiz.... do te mere da sam razbio neke stvari, a to naravno vuÄem iz detinjstva, kad me neka stvar ,,ne sluÅ¡a,, ja je razbijem.

 

Osećam izuzetnu usamljenost, ali shvatam da je naravno koren toga u meni.

 

Napominjem da nisam do sad išao kod psihijatra, a u sr. školi sam išao kod psihologa upravo zbog jedne stvari koju sam u školi razbio.

 

Ono Å¡to sam zaboravio da kažem možda ću reći posle nekog od odgovora, ali me pre svega sad zanima da li ima reÅ¡enja u ovakvim problemima, jer mi takav život nimalo ne prija, jer ako je to život, onda je besmislen i u tome doÄekati starost, samo je muÄenje.

 

 

Eto toliko o meni.

 

Uz izvinjenje zbog ovako dugaÄkog teksta, voleo bih miÅ¡ljenja ljudi sa istim ili sliÄnim karakteristikama tj. problemima, i onih koji mogu da pomognu,

 

Pozdravljam vas u iÅ¡Äekivanju odgovora.

Share this post


Link to post
Guest

kroz tvoj text grubo, meni se Äini kao asp pomalo, ja sam opÄinjen s narcizmom u zadnje vrijeme lol al postoje te neke povrÅ¡ne sliÄnosti sa aspergerom, samo su razlozi drugaÄiji pa ta dva poremećaja mogu izgledat dosta sliÄno posmatraÄu iako su totalno razliÄite stvari

 

Äekiraj ovo, da vidiÅ¡ o Äemu govorim

http://samvak.tripod.../journal72.html

 

 

mislim da bi sam odgovor na pitanje zašto ti je bilo neugodno držat drugaricu za ruku moglo odredit stranu, naravno ukoliko si iskren sa sobom ;)

Share this post


Link to post

Hvala na odgovoru.

Moram priznati da sam u nju bio nenormalno zaljubljen jedno vreme, ali i posle svega, i posle ,,neuzvraćene ljubavi,, to držanje za ruku mi nije prijalo.

 

Å to se narcizma tiÄe, nisam o tome nikada razmiÅ¡ljao, baÅ¡ naprotiv, kao Å¡to rekoh, devojci u koju sam zaljubljen skinuo bih zvezde.

Da li bih je zavoleo, ne znam, do tog stadijuma nikad nisam došao.

A ako zaljubljenost ne pređe u ljubav, prelazi u mržnju ili potpunu ravnodušnost... iz mog ugla gledano.

Share this post


Link to post
Guest

hm hm

 

jel imalo moguće ovako nešto, nisi bio suviše intiman s njom (tjelesno) do tog držanja ruku, kad je došlo do toga osjećao si se posramljeno jer ona odjednom nije dovoljno savršena da te neko vidi snjom, bar ne taj dan u tom njenom izdanju, ili uopće neki razlog da ne vrijedi ne mora bit tjelesne prirode

 

iskreno onako, jel imaÅ¡ uvijek problema s dodirivanjem od strane bilo koga bilo kad ili je to samo kad osobu na neki naÄin smatraÅ¡ inferiornom ne u odnosu na sebe već i na okolinu, kad ti izaziva sram ili uopćeno kad znaÅ¡ da je ne možeÅ¡ pridobit i zato ti smeta

Share this post


Link to post

Uh.

Vrlo kopleksno pitanje, a kao kompleksna liÄnost, ne znam kako da konkretno i jednostavno odgovorim :)

 

 

Ne, bio sam sa njom i u intimnijem kontaktu (više puta), ali bez emocija, dakle van formalne ,,veze,, ,ali mi samo držanje za ruke u tom trenutku nije odgovaralo. Prema njoj, na žalost, mada i sam ne volim to da kažem, mislim da ne osećam ništa. Čak ne drugarsku ,,ljubav,, . Možda i osećam, ali ne prepoznajem to.

RavnoduÅ¡nost bi bila teÅ¡ka reÄ sa kojom bih mogao da nju dovedem u vezu. Možda neÅ¡to izmeÄ‘u.

 

Takodje, jednom prilikom me je jedan bivÅ¡i ortak, drugarski zagrlio, a ja sam osetio neko žarenje duž njegove ruke pa sam jedva Äekao da se izmigoljim.

 

Još jedan primer, desio se skoro.

Sa jednim poznanikom sa kojim sam na ćao, ćao, uÅ¡ao sam po drugi put u neku konverzaciju i kao i prvi put mi se nisu sviÄ‘ali njegovi stavovi o temi o kojoj smo priÄali.

Na kraju razgovora smo se pozdravili i rukovali se, a on me je sluÄajno zakaÄio noktom, poÅ¡to ima nokte kao veÅ¡tica, i to me je ,,bolelo,, narednih sat vremena kao da me je ubo nožem.

Naravno mislim da je u pitanju samo autosugestija, jer sigurno je na to uticao i prethodni razgovor, ali i možda neke predrasude...

 

Ne mogu da odgovorim da li mi iz takvih primera dodirivanje smeta iz razloga koje si naveo ili je to pojava koja nije time uslovljena, jer kao Å¡to se verovatno može zakljuÄiti iz teksta gore, nisam Äesto u situaciji da se grlim sa nekim ili sklon da to radim, ali ako mi se bude desilo u skorije vreme, obavestiću te pa možda bude jasnije i meni. :)

 

 

InaÄe ovo drugo pitanje koje si postavio, stvarno me dovodi u razmiÅ¡ljanje.

Share this post


Link to post

to je neka, rekla bih kriza

povucen si, mozda na neki nacin trazis i paznju

ne znam

 

samo jedna stvar :vikipedija nije DOKTOR, kao ni ti

 

o kom god poremecaju psihickom da citam imam sve simptome

po tome sam i shizofrena, i depresivna i ova i ona

a samo strucno lice, kroz testove, analize i razgovor moze da ustanovi sta ti je tacno

 

kroz ovo sto si pisao stekla sam utisak onaj koji sam izlozila u prvoj recenici

 

ako smatras da ti nesto nije ok, ocigledno si nezadovoljan, zelis neku promenu, nisi tretiraan od strane ljudi onakao kako mislis da si zasluzio

plasis se odbacicanja

zivota...

 

a ovo "hvala i njoj Å¡to me trpi." nikad ne reci, jer niko ne TRPI te osobe te cene

na neki nacn, uvidjam, da istovremeno uzdizdes i podcenjues sebe, zapravo nesiguran si i treba ti nesto da ti podigne ego na nekoliko stepenica vise.-

savet> vikipedija NE, doktor DA.

i budi iskren na terapji, reci sta zaista jeste i kako jeste

 

njih ne mozes za'ebati

 

 

tako da do dijagnoze ces, ako je ima, doci samo na taj nacin

 

 

citanje o tome, o simptomima te vec cini zarazenim jer svako u nama ima nesto od toga nekad.

Share this post


Link to post

 

uvek je postojao neki problem u komunikaciji sa vršnjacima i profesorima

 

1. ne pokazujem svoje emocije drugima, mada sam vrlo emotivan, a kada to radim ne izgleda tako.

 

2. ne znam kad je dosta da prekinem razgovor sa nekom osobom, jer ne osećam da li joj je dosadno ili je ne zanima to o Äemu govorim.

Mnogo okoliÅ¡am nikako se ne koncenriÅ¡ući na bitnost, a sad sam svestan da nekad vrlo preterujem u govoru, zbog Äega verovatno sagovornicima ostavljam utisak dosadne osobe,

 

3. Äesto prelazim s teme na temu, ne zavrÅ¡ivÅ¡i ovu prethodnu.

 

4. kada sagovornik poÄinje svoj deo razgovora, meni kao da mrak pada na oÄi, Äesto se skroz iskljuÄim, razmiÅ¡ljam o svojim problemima pa potpuno pogreÅ¡no tumaÄim njegovo izlaganje i Äesto sledi pitanje: ,, Jel ti mene uopÅ¡te sluÅ¡aÅ¡ ? " , a posle toga se izvinim i zamolim da ponovi to Å¡to je priÄao, pravdajući se da razmiÅ¡ljam o nekom problemu.

 

 

6. Äesto menjam jaÄinu, ritam i intonaciju govora (zavisi od raspoloženja, ljudi koji su prisutni, situacije u koj se nalazim i td.).

 

7. nemam sposobnost potiskivanja ideja, tj. misli, tako da praktiÄno Å¡to mislim, to kažem, ili kako naÅ¡ narod kaže ,,Å to na um, to na drum".

 

9. vizuelna pecepcija mi je neprikosnovena i pamtim neverovatne detalje na potpuno nebitnim mestima, Obožavam da petsto puta gledam jedan isti film, seriju mada znam na pamet.

 

10. nadaren sam za umetnost ( nije sad bitno kog tipa)

 

12. fiziÄki sam dosta nespretan, nezainteresovan za sport, ali mi fiziÄka aktivnost poput plivanja i vožnje biciklom nekad izuzetno prijaju

 

13. nekad u hodu ili mirovanju imam zanošenje

 

14. nekad se teško uspavam. Spavam kao zec i ustajem vrlo rano.

 

15. ne volim previše da me neko dodiruje

 

blagi opsesivno kompulsivni poremećaji koji su prestali.

 

Mada sam dakle totalna flegma, ima situacija u kojima sam popiz.... do te mere da sam razbio neke stvari, a to naravno vuÄem iz detinjstva, kad me neka stvar ,,ne sluÅ¡a,, ja je razbijem.

 

 

 

Dragi mladi decko,

 

evo ja sam iz tvog teksta ovde gore ostavila sve one stvari koje se apsolutno mogu reci i o mom sinu, koji ima sada samo 11 godina ali ... Ima dijagnozu Aspergera vec par godina, i ja u to sumnjam, jako, ali nemogu da lazem da nema sve ovo sto si ti gore napisao. Od reci do reci. Ja bih to nazvala "tipom licnosti" a ne bolescu.

Casna rec, nije sto je rec o mom detetu, nego stvarno, mislim da se i kod tebe radi samo o takvoj specificnoj strukturi licnosti. I neka to ceo svet zove !aspergerovim sindromom", sta nas briga, jel da?

Ti si mlad, i treba ti neko vreme da potpuno sazris i ucvrstis se, nadjes se u necemu. Mozda u toj umetnosti, ili u necemu sto ce se pre ili kasnije iskristalisati. Ti si verovanto natrosecno inteligentan, i previse zreo (ali samo racionalno) za svoje godine, ali emotivno si mozda jos jako mlad i nisi jos ... nekako, treba ti mozda duze vreme da postanes cvrsto oformljena licnost.

 

Nadam se da ti nisam previse "smarajuca" ali moram da ti ovo ispricam: meni je bilo jako jako neprijatno da me bilo ko pipne bilo gde, dugi niz godina. I nisam mogla da gledam ljude u oci kad razgovaramo. I bas je bilo neprijanto. Kao "devojcica" nisam npr isla kod frizera negde do poslediplomskih studija, pustila sam kosu od kad su prestali da me roditleji sisaju, i nosila je vezanu u rep jer nisam mogla d apodnesem npr da idem kod frizera i da me tamo neko pipa po glavi. kod zubara je bilo Ok jer sam cekala da uzasno jako boli, a kod lekara... katastrofa, kao silovanje. I onda sam, pocela da vezbam gledanje u oci, polako, malo po malo, i to u javnom prevozu. Casna rec. I polako sam pocela da se navikavam na gurnaje u autobusu, i to da nekog pogledam, i bilo mi je uzasno ali sam bila uporna.

nisam postigla mnogo ali malko je bilo bolje.

Hocu da ti kazem da bez obzira sta nosimo u sebi, mozemo mi sebe puno da promenimo. Posebno ce ti to biti vazno npr za odnos sa devojkama.

Ja sam prvi put poljubila decka (prvog mog decka) u 35oj godini. JEste. A znas kako sam ostala trudna? kombinacija alkohola i marihuane. RAcionalno sam sve to kupila i probala, jer sam znala da je to jedini nacin da ja sebe nateram na nesto tako prirodno i normalno. Ali meni nije bilo normalno (dobro, mene su zlostavljali u detinjstvu pa to ima veze...). I ostadoh ja trudna i eto ... Posle toga skoro nista i naravno evo vec 10 godina nista. JEdino sto meni ne smeta danas, sa ovih 47 godina, je da ja ljubim i mazim svoju decicu (imam blizance). Ali iskreno, nekad mi je uzasno tesko kad moja cerka hoce mene da zagrli. Jao kako mi je to tesko, kao crna zemlja.

 

Ali eto, ziva sam. Znaci, porasla sam, cak se udala, cak dobila decu, i ziva eto, sa svim tim poremecajima.

Ali moj sin, nadam se, nece biti ovakav. Ja sam se nekako trudila, neznam jel to dobro ili ne, da pricam otvoreno, da nemamo "veto" na enke teme, sta god ih zanima, ukljucujuci i price o tome cemu sluze higijenski ulosci (kad su imali 5 godina!) i razna pitanja o pubertetu, seksu, kako se piski, kako se ko kupa, kako to neki decaci imaju veliki "kujcic" a neki imaju neki maleni, zasto ljudi smrde i tako...

nekako, prirodno dodje sve na svoje mesto, i moj se sin ne stidi svog tela, ne stidi se patoloski, nego malko, i cak mi je priznao ranije ko mu je jedini drug (iako ja znam to sve, ali krijem da ga ponekad malo spijuniram), on mene ne laze, ali ja cekam da dodje trenutak kad on hoce d ami kaze to sto mene zanima. Ja ga sacekam. Nije uvek spreman za razgovor, nece uvek da poslusa tj skoro nikad nece odmah da uradi nista sto ga molim, ali ja strpljivo cekam, ponovim polako, i jako je vazno da pricam s njim opusteno i bez dranja i nerbvoze. Ja razumem da njemu nije lako, neznam kakve mu misli prolaze glavom (ti bi ga sigurno mnogo bolje razumeo jer ste slicni, barem se meni cini) i onda, nekako ... ja njega bas postujem. O tome da volim svoju decu, glupo je da govorim. To nije svesna neka ljubav, koja se nesto oformi, gradi... ma jok. To je neka uzasna silovita emocija koja iz stomaka vlada, onako, nagonska, bioloska, neznam ni ja...

Sad te sma4ram, ali sve se nadam da razumes, da je moja poruka tebi ustvari da si ti divno i ZDRAVO ljudsko bice, koje samo treba da naidje na nekoga ko ce ga prihvatiti sto posto kao takvog bas. KAo sto su tvojih par retkih prijatelja. Tako ces jendom naci i devojku, sigurna sam, i ona ce te isto tako prihvatiti i mozda neces imati trista devojaka, ali te koje budes imao, bice podjednako drgaocene kao i tvoji retki prijatelji.

Nemoj da mislis lose o sebi. Nistqa od ovoga sto si opisao nije ni nenormalno ni neljudsko, sve je to samo opis jednog tipa licnosti, i to zdrave, a to sto je danasnji svet lud i nema tolerancije ni mrvice za bilo koga ko je iole drugaciji i ko i iole odstupa od globalizacijom zacrtnaih standarda, to nije tvoja krivica...

Samo veruj u sebe, molim te!

teta ruzza

Share this post


Link to post

Da ne citiram ceo post koji je napisala angela delamorte..mogu samo da naglasim da se u potpunosti slažem sa njom. Sve je napisala, nemam šta da dodam.

Share this post


Link to post

Angela i Džudi, hvala na odgovorima, ali posebno se zahvaljujem ,,teta Ruzzi,, ulepÅ¡ala mi je dan na neki naÄin. :rolleyes:

 

Angela, u pravu si po pitanju potrebe za pažnjom.

 

MeÄ‘utim, tu na neki naÄin i postoji problem, a trenutno je najveći jer osećam potrebu za bliskošću tog tipa. Kako do pažnje?

Evo su primeri do sada.

Uzmimo na pr. ako mi se sviđa neka devojka, na prvom mestu ne umem da se postavim kao osoba koja će joj to staviti do znanja.

Na rugom, ako sluÄajno sazna da mi se dopada (preko nekog posrednika) kao da se uplaÅ¡im kad to sazna, i dalje ne znam Å¡ta da radim.

 

Najveći mi dakle problem predstavlja udvaranje... KlasiÄan naÄin udvaranja koji ukljuÄuju ironiju i duhovitost koja mi nesumnjivo manjka mi je nakako katastrofalan.

Voleo bih da je to uredjeno kao, hoću da budeš moja i ona na to pristane ...... Dakle nešto kao neki obrazac.

 

Definitivno da postoji neki problem u iskazivanju i razumevanju emocija, ali ih dakle posedujem, jer u protivnom ne bih imao ,,leptirice u stomaku,, u pomenutim situacijama.

 

Neuzvraćene emocije su mi se do sad vraćale kao ispaljen metak koji rikoÅ¡etira, tj. vrati se u mene. Jer za sve mora postojati upijaÄ.

Ako se tako užarene emocije usmerene ka nekoj osobi vrate, opekotine su katastrofalne.

 

 

Teta Ruzzo, vi ste u pravu kad kažete drugaÄiji tip liÄnosti jer nauÄnici smatraju da je u pitanju drugaÄiji kognitivni stil, a ne bolest ili nesposobnost.

Jesam mlad (25) ali ako do sada nisam sazreo i uÄvrstio se, nisam optimistiÄan po pitanju toga da se to popravi...

 

 

Kako su nesagledive dubine sopstvene liÄnosti.

Tako mi je sve nejasno i neraspoznatljivo.

Kad uđem ,,u sebe,, imam osećaj da sam ušao u neosvetljeni podrum prepun stvari.

Share this post


Link to post

previse analiziras sebe

imas neke komplekse jer nemas dojvoljno samopouzdanja

 

ako bi bario ribu moras da imas STAV, da radis na dizanju egoa, da imas nesto cime mozes da se hvalis

angazuje se negde, volontiraj

pisi nesto

bavi se muzikom

 

na to padaju ribe

 

nemas problem manjak u iskazivanju emocija nego manjak samopouzdanja

stidis se

bojis se odbijanja

tu je negde i ego tip, ali ne dovoljno jak

 

 

i ti sebi ne umes da objasnis i pre svega da si stidljiv mozda, ne umes da smuvas ribu bla bla pa onda mislis da si ne znma kako umno bolestan

a to je samo neka kriza odrastanja, mnogi prodju kroz nju

 

recju NESIGURNOST koja te zbunjuje pa mislis da si poremecen u odnosu sa ljudima

zapravo, ti si potpuno normalan jer je to normalno kod mladih ljudi

 

ne prividja ti se nista, ne cujes glasove, ne okrece ti se soba, ne trne ti telo..

 

hej, opusti se, popi neko pivo i budi srecan sto nisi bolestan

Share this post


Link to post

Angela, hvala na ovako optimistiÄnim savetima, ali nisam siguran da je promena moguća...

Ostaje dakle ono, da sam Äudan u druÅ¡tvu...

Ne znam, voleo bih da sebe posmatram iz tuÄ‘eg uma, da vidim Å¡ta je tu ,,Äudno,,.

 

A Å¡to se tiÄe ovih glasova, okretanja sobe, i trnjenja tela, veruj mi i to sam doživeo, ali kao posledica primene nekih antibiotika...

Da ne pravim digresiju, hoću da kažem, da dobro znam kako su to ušasna stanja, i da sam u tim trenucima pomišljao na suicid...

 

Tako da nije moja trenutna situacija, tj. kako bi ti rekla kriza, najteža, ali kako se kaže, svakom je svoje najteže.

Share this post


Link to post

Angela i Džudi, hvala na odgovorima, ali posebno se zahvaljujem ,,teta Ruzzi,, ulepÅ¡ala mi je dan na neki naÄin. :rolleyes:

 

Angela, u pravu si po pitanju potrebe za pažnjom.

 

MeÄ‘utim, tu na neki naÄin i postoji problem, a trenutno je najveći jer osećam potrebu za bliskošću tog tipa. Kako do pažnje?

Evo su primeri do sada.

Uzmimo na pr. ako mi se sviđa neka devojka, na prvom mestu ne umem da se postavim kao osoba koja će joj to staviti do znanja.

Na rugom, ako sluÄajno sazna da mi se dopada (preko nekog posrednika) kao da se uplaÅ¡im kad to sazna, i dalje ne znam Å¡ta da radim.

 

Najveći mi dakle problem predstavlja udvaranje... KlasiÄan naÄin udvaranja koji ukljuÄuju ironiju i duhovitost koja mi nesumnjivo manjka mi je nakako katastrofalan.

Voleo bih da je to uredjeno kao, hoću da budeš moja i ona na to pristane ...... Dakle nešto kao neki obrazac.

 

 

a da probas stare metode, koje ukljucuju cutanje i "trovanje pogledom" kao u seriji "Grlom u jagode". A ako nisi gledao,mozes da andjes i pogledas seriju, divna je i ima puno mladica sa raznim problemima ali drze se, kao drustvo... ali je lepo i poucno da se pogleda. Radili su je Djidji Karanovic i Rajko Grlic ...

treba da probas metode koje iskljucuju ono sto je tebi mnogo neprijatno. cutis i gledas. Pa skrenes pogled. Pa ako nju to zainteresuje, super. NEka bude ejdna od 100 devojaka, koju ce zainteresovati tvoj pogled i eto...

samo nemoj da seizolujes i zatvaras u mracnim sobama, sam i tuzan... izadji. sedi sam negde u nekom kaficu, na klupi, citaj knjigu naposlju... ne predaj se... i Angela ti bas sve lepo pise, a ona je bliza tebi po godinama, probaj da je nesto poslusas... nedaj se... i pisi, sta god... evo, ja sam ti nova tetka sa foruma, stara tetka sa debelim naocarima, koja te ceka nedeljom da dodjes an rucak...

Share this post


Link to post

Da, ali nije problem ,,pogled trovanja,, nego blokada koja dolazi posle njega :)...

Njoj se dopadnem (ako je moguće) i... Šta onda?

 

Imam utisak da je razlog toga strah od odbacivanja tj. strah da ne pridobijem tu osobu, a opet s druge str. koren je verovatno

u pogrešnom formiranju ega.

 

no dobro... Å ta je, tu je.

Share this post


Link to post

jao, brate mili meni je trebalo pola litre rakije da se samo obratim simpatiji

to je slatko

 

nemoj bre upadati u mrak

ako mislis i osecas da nesto ne stima, uzmi uput, popricaj iskreno sa psihologom/psihijatrom pa ces onda videti sta je

 

evo ja verujem da nije nista strasno, i znam da nije

 

nemoj da ti mladost prodje u crnini, govorim iz licnog iksustva, mada moj karton na psihijatriji ne izgleda ni malo primamljivo, a kamoli inspirativno. ali hej, teram svoje, da sam pravila sranja-jesam i sve iz neke nesigurnosti i straha da cu biti odbacena, d aa ne valjam, zelela sam da je ceo svet moj, i bila sam jako tuzna i nikakva, nisam birala oruzije, vodila sulude borbe.

 

ali sad, i dalje na lekovima, ipak, ja sam mama, supruga, imam posao i diplomu, furam vsvoju pricu,

 

nadji hobi

 

ja svoj bes, hiperaktivnost, strahove i lose stvari izbacim na papir, pisem i slikam

 

evo, pre 5 godina sam bila na C odeljenju, lezala

 

sad spremam samostalnu izlozbu slika

 

sve je nastalo iz mog pomracenog, deformisanog uma

 

ali ja se ipak osecam bolje, eto

 

nadji nacin da izbacis iz sebe negativno, bilo kakav

 

i idi na neku terapiju, bice ti lakse

 

i ne analiziraj se, to samo pogorsava stanje

 

doktoe ce reci svoje, pa nam javi kako si

 

i ako trebas bilo kakav savet, pucaj.

 

zato i sluzi forum

Share this post


Link to post

I ja sam ranije mislila da sam Aspi i ispostavilo se da sam sve umislila. Porazgovaraj sa nekim i ne citaj o tome.

Share this post


Link to post

Ok drage moje, dragi moji... sve u svemu, hvala na savetima i optimistiÄnim in. , voleo bih da odem ipak kod psihijatra na ,,ÄaÅ¡icu,, razgovora,

naravno kad skupim hrabrosti.

Ne zato što se plašim okoline, boli me ćoše za okolinu, ali imam utisak da još nisam spreman...

Share this post


Link to post

I ja sumnjam da mozda imam Aspergerov sindrom. Oduvek sam bila stidljiva, povucena, cutljiva, introvertna tesko se snalazim u drustvu i sklapam nova prijateljstva, nikada nisam imala mnogo prijatelja, u kakvoj god sredini da se nadjem izuzetno mi je tesko da se uklopim. Bila sam ubedjena da imam neki oblik socijalne fobije, ali citajuci razne tekstove na internetu, saznala sam da postoje jos neki poremecaji koje karakterisu slicni ili isti simptomi koje imam; jedan od tih poremecaja je i Aspergerov sindrom.

 

Da li neko mozda zna koje su to karakteristike/simptomi na osnovu kojih moze da se dodje do zakljucka da nije samo u pitanju stidljivost, povucenost, nesnalazenje u drustvu i socijalna anskioznost, nego Aspergerov sindrom ili mozda neki drugi oblik autizma.

Share this post


Link to post

I ja sumnjam da mozda imam Aspergerov sindrom. Oduvek sam bila stidljiva, povucena, cutljiva, introvertna tesko se snalazim u drustvu i sklapam nova prijateljstva, nikada nisam imala mnogo prijatelja, u kakvoj god sredini da se nadjem izuzetno mi je tesko da se uklopim. Bila sam ubedjena da imam neki oblik socijalne fobije, ali citajuci razne tekstove na internetu, saznala sam da postoje jos neki poremecaji koje karakterisu slicni ili isti simptomi koje imam; jedan od tih poremecaja je i Aspergerov sindrom.

 

Da li neko mozda zna koje su to karakteristike/simptomi na osnovu kojih moze da se dodje do zakljucka da nije samo u pitanju stidljivost, povucenost, nesnalazenje u drustvu i socijalna anskioznost, nego Aspergerov sindrom ili mozda neki drugi oblik autizma.

 

 

ne pripadati nigde, a kao imas drugare i sve- veoma poznat osecaj, kao da nigde ne pripadam, moj odbrambeni mehanizam je bio ponasati se kao divlja zver od osnovnoskolskih dana jer su me uvek cudno gledali ili sam milila da je tako

 

u novom drustvu, ne mogu, ne znam sta da pricam

sedim na kafi, nemam strpljenja, pusim na nervnoj bazi

 

nigde nikada.. i stidljivost, povucenost, i dan danas na neki nacin me drzi u kombinaciji sa nekom prodornoscu, valjda sam progutala neke kompleske ne znam

 

ja sam BPD,OKP, hipomanija , sa nekim blazim depresivnim stanjima

i f.60.1 ili 2. ne znam sad

 

 

 

 

to od nagadjanja nema nista

mnoge dijagnoze imaju slivne simptome i manifestuju se na drugi nacin od osobe do osobe

 

 

moje takozvane manicne epizode bile su prozete bahatlukom, alkoholisanjem, tucama, svadjama, pucanjima po savovima i derealizacijom ili spremam po kuci, slikam, pisem po 200 strana za sat vremena, naslikam 40 radova za sat vremena i ubacim se i neki trip i cvrsto se toga drzijm dok neko ima idedeo velicini i sta vec, takozvane grandiozne ideje.

 

 

navedeni simptomi su karakteristicnii za takav neki tip povucene licnosti, nesigurne, sto nije dijagnoza svakako.

autizam je nesto sasvim drgo, kao i socijalna fobija.

sa ovim sto je navedeno nema neke veze.

 

 

moj savet ici kod psihologa na razgovor, jer kazem- sve je individualno

 

i jedemo govna nasih roditelja, kolega iz skolskih klupa, ranjivosti u pubertetu... i tesko varimo

posebno, mi, takoreci, labilniji ili kakvi vec

 

ja sam totalno anti-psihijatrijski nastrojena i protiv sam lekova , ali ja jednostavno nekad nisam funkcionalna, odnese me neko stanje toliko da se pocnem ponasati zaista uzasno.

a ipak sam majka, radim u skoli.. ne smem da nemam snage, da se svadjam i umisljam da je sve sto se kaze usmereno ka meni

sa tim se jako tesko noism

mozda jer sam egocentricna i kao paranoicna ili uplasena.

ne znam. pijem jel jer me eto bas zabole za sve i imam energije koja se usmerila u pravom smeru, kako da kazem

 

 

a problem mi je crno-belo da-ne, nema sredine, zato sam BPD valjda izmedju svega ostalog sto sam po misljenju strucnjaka, preciznije neuropsihijatra... legalno se drogiram, pa sta jebg idemo dalje

 

 

ako bas ne moras lek, idi na razgovore, kod dobrog psihica i bice kul

 

fali samopouzdanja? neki rad na sebi? skontas cime si nezadovoljan i menjas,napises na papir i ides prvo spolja da si sebi lep pa posle je lakse...

 

i ovo ,da, F33.3 Povratni depresivni poremećaj, sadaÅ¡nja epizoda teÅ¡ka, sa psihotiÄnim simptomima

 

a sa ovim sam pocela

 

F51.3 MjeseÄarenje /somnambulizam/

 

F51.4 Noćni strahovi

 

F51.5 Noćne more

Share this post


Link to post

Sumnjam da imam ovaj sindrom. Nemam problem sa razumevanjem mimike i dobro prepoznajem tudja osecanja. Empatija mi je jaca nego kod vecine ljudi koje poznajem. Sumnjam na ovaj sindrom jer imam problem sa sopstvenom mimikom i gestikulacijom. Cini mi se da neke stvari previse naglasavam, da mi govor i mimika nisu uskladjeni. Nespretna sam. Kazu da imam cudan hod. Koordinacija mi nije jaca strana. Oduvek sam bila cutljiva, mada to je vise bilo zbog plasljivosti da ce me neko ismejati ako kazem nesto gupo. Vise volim da slusam. Cesto sam u nedoumici kako treba da se ponasam u nekim socijalnim situacijama. Cesto kada sam napeta kazem nesto sto posle sekunde shvatim da je neprikladno, pa se posle zderem kako ljudi misle sigurno da sam glupa ili cudna.

Da li je ovo socijalna anksioznost ili aspergerov sindrom?

Share this post


Link to post

Hvala na odgovoru! :)

Radila sam taj test. Ispalo mi je da nemam. Ove simptome imam samo kada sam napeta. Najvervatnije su to samo tikovi. U drustvu ljudi kojima verujem ponasam se sasvim opusteno, spontano, nisam smotana, ali cim je neko nepoznat u mojoj blizini sva se zgrcim. Ne znam sta cu sa sobom, sa rukama, cackam kosu ili nokte, grce mi se misici na licu, osecam se dezorijentisano, glava me boli, utanji mi se glas...

Da li aspergerov sindrom i socijalna fobija cesto idu zajedno, odnosno da li aspergerov sindrom moze da bude uzrok fobije?

Share this post


Link to post

I ja nemam 2, 5 i 11,sve ostalo imam ...ijaoo menii :o

Ne brt to moraš pitati svog doktora...ovde to niko ne može da ti kaže...

Te simptome imaju mnogi ljudi...

Osim dodir...to je malo reÄ‘e ... sve ostalo se Äesto deÅ¡ava...

možda imaš malo viši IQ,pošto su to imptomi ljudi koji su tako malo pametniji :D

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...