Jump to content
Depresija Forum
Ado

Da li imam psihozu?

Recommended Posts

Kada vidim nekoga npr tuznog, odmah se osjecam kao i on, kada vidim nekog bijesnog i ja bi odmah da polupam sve, kada vidim nekog nervoznog onda sam i ja nervozan. Jednostavno osjecam ono sto drugi osjecaju, tj siguran sam da se osjecam identicno kao i te osobe u tom datom momentu???

Share this post


Link to post

ne znam, ja mislim da je to problem kada ne pronalazis sebe, odnosno nisi zadovoljan svojim zivotom, pa trazis neki "objekat" kao model identifikacije. pokusavas nadomjestiti prazninu u sebi, tako sto ces je popunjavati tudjim emocijama.... bar se meni slicno to desavalo i tako sam ja to analizirala kod sebe, jer kad god bih bila sama emotivno ispunjena, apsolutno nisam obracala paznju na emocije drugih ljudi(sto ne znaci da nisam nekoga tjesila, pruzala podrsku i sl., ali nisam te tudje osjecaje dozivljavala kod sebe). Moze biti da je kod tebe jasno izrazena empatija, ili da je ta empaticnost presla svoje granice. Ja sam jedno vrijeme imala osjecaj da neko moze da mi otme srecu ilijepo raspolozenje, kao da ta sila srece predje na nekog drugog i , ma koliko sam raspolozena, ako se u mojoj blizini pojavi ta osoba koja moze da mi "otme" osjecaje, ja se unervozim i postanem razdrazljiva. To je obicno bila mi neka bliska osoba koja je cesto u mojoj blizini i zato mi je bilo teze. I kada nije bila tu, ja sam se osjecala jadno, jer me je grizla savjest zbog tog cudnog osjecaja koji je takodje izazivao ljubomoru na tu osobu, sto je dodatno izvlacilo moje kajanje i samokaznjavanje....Sve je to znak bio da nisam dovoljno fokusirana na sebe, svoj zivot, da nisam zadovoljna svojim unutrasnjim bicem i razni osjecaji su se javljali kao posledica toga.

To je moje misljenje, ali najbolje bi bilo da se konsultujes sa strucnim licem. Samo hrabro! ;)

Share this post


Link to post

Ado zaÅ¡to bi to bila psihoza?? I zaÅ¡to bi to bio poremeÄaj?!? Oni koji su zaboravili suosijećati sa drugima se trebaju pitati Å¡ta je sa njima, a ne ti! Tvoji osijećaji su pokazatelj da nisi samo ljuÅ¡tura i da ti je zaista stalo, a ako si otiÅ¡ao malo u ekstrem ne brini, vrlo vjerovatno si u nekoj osjetljivoj fazi, pa tuÄ‘i osijećaji viÅ¡e utjeću na tebe. I ja suosijećam jako i ne smatram to nikakvom bolešću niti problemom sa samoidentifikacijom!!!

Share this post


Link to post

Imaš naglašenu empatiju. U psihozi empatija odumire.

Share this post


Link to post

Harisma, draga kad pogledam tvoj "interests" isti je kao i moj, a to mi samo pomaze da budem jos ludja nego sto jesam!

Share this post


Link to post

Pozdrav svima, više nisam pametna i ne znam kako gledati na sve ovo i, najvažnije, kako razumijeti i eventualno pomoći frendici.

 

Dakle... Prije malo viÅ¡e od dvije godine moja je frendica poÄela govoriti kako se Äudno osjeća. Da osjeća neku energiju u dlanu, vibracije i sliÄno. Rekla sam joj da ode doktoru, da nije možda neki živac se uklijeÅ¡tio pa joj trni ruka - rekla je da nije to to. Fakultet je skroz zapustila, dala je otkaz na poslu i odjednom je samo o tome priÄala. Stalno. PoÄela je Äitati knjige o bioenergiji a nikada nije posjetila nekog bioenergetiÄara iako sam joj predložila. Tijekom ove dvije godine dana ona se potpuno promijenila. Ne želim duljiti, ima fakat puno sitnica tu, ja ću se držati najvažnijih stvari.

 

Ona stalno osjeća tu energiju, uvjerena je da je vidovita (do toga je doÅ¡la nakon Å¡to je Äitala neku literaturu o vidovnjacima), pa je bila uvjerena da je autist (pogaÄ‘ate, nakon Å¡to je Äitala knjigu nekog autiste), sada je uvjerena da je ovo božji dar i da ima misiju na zemlji. Već dvije godine niÅ¡ta ne radi, nijedan posao nije tražila, faks je potpuno zanemarila, ne želi izlaziti, a kada se vidimo samo o ovome priÄa. Toliko puta mi je plakala, bila nervozna, dramatizirala i Å¡to već ne - uvijek sam je sluÅ¡ala, tjeÅ¡ila i davala joj savjete. NiÅ¡ta nije urodilo plodom. DoÅ¡lo je do toga da je sada skroz druga osoba, viÅ¡e se ne zna ponaÅ¡ati u druÅ¡tvu, totalno se otuÄ‘ila (ne izlazi viÅ¡e, ne samo u noćne provode, nego joj se nigdje ne da osim na te kave gdje mi se jada, stalno izostaje s faksa...). Ima deÄka koji je stvarno dobar mladić ali su se upoznali kad je već bila u ovoj fazi, i njemu valjda nije niÅ¡ta Äudno (iako Äesto kada smo u druÅ¡tvu spomene kako trebamo izaći s njom, da se mora malo zabaviti) u tom njenom ponaÅ¡anju iako se ona Äesto mu rasplaÄe i sliÄno. Ali kad kažem Äesto – onda stvarno mislim Äesto i bez razloga.

 

Danas je to ovako: svako druženje odbija, ima periode kada plaÄe i periode kada je sretna i to traje dvije godine (rekla sam joj da je to možda depresija i da bi mogla otići porazgovarati sa psihologom ako joj treba netko objektivan). Uvjerena je da je sve ovo priprema „za osobu kakva treba biti“ Å¡to god to znaÄilo. Ne sviÄ‘a joj se fakultet na kojem je, a ne zna Å¡to bi drugo radila. Žali se Å¡to nema hobije i Å¡to većinu dana leži i „meditira“ a niÅ¡ta Å¡to joj predložim ne odgovara, ili joj bude zanimljivo svega par dana (izleti, fiziÄka aktivnost, odlasci u kazaliÅ¡te ili kino, izlasci, fotografija, slikanje...). Kaže da je nitko ne shvaća, da je nikada nećemo moći shvatiti. Sjedimo na kavi – a ona se uhvati za glavu i zajauÄe i okrivi me da je boli glava od mene, tj da je pokupila moju bol. I to stalno radi, u sred predavanja zajauÄe jer je kao neÅ¡to zaboli od nekoga. Totalno neprilagoÄ‘eno, stavlja i sebe i druge u neugodne situacije. Uvjerena je da sanja proroÄke snove, a zapravo je rijeÄ o normalnim snovima. Svaki dan je kadra prepriÄavati san od proÅ¡le noći kao da je neko Äudo. Totalno je pokvarila tjelesno držanje jer tu ruku u kojoj osjeća energiju ili Å¡to već drži skroz pod Äudnim kutem i ukoÄenu kada hoda, skroz Äudno hoda i Äudno se izvija (ne znam to opisati) kada stoji na mjestu, kao to joj tijelo traži - tako se opravdava.

 

 

Ovo su samo najbitnije stvari, bilo je tu svega... Od toga da uporno pokuÅ¡ava svakoga izlijeÄiti polaganjem ruku i onda tvrdi da osjeća energiju i da se neÅ¡to dogaÄ‘a, a s moje strane stvarno nema niÅ¡ta Äudno kad to na meni radi. Pa je uvjerena da je imala stigme 16k3pzb.gif zato Å¡to je imala toÄkice na stopalima i nadlanicama. Uvjerena je da ima božji poziv za to neÅ¡to. Kažem „to neÅ¡to“ jer ni ona ne zna objasniti Å¡to je, kaže da je uglavnom u njenoj glavi i da mora smisliti Å¡to će s tim, jer se želi „tim neÄim“ baviti u životu. U meÄ‘uvremenu niÅ¡ta ne radi, ne trudi se oko faksa, ne pokazuje interes za druÅ¡tvom ni za hobijima, stvarno ne znam Å¡to je u pitanju. I, da, muÄe je straÅ¡ne periodiÄne nesanice.

 

 

Može li se ovo smatrati psihozom? Koliko sam Äitala, puno simptoma ima... I ako je psihoza, kako joj pomoći? Ako krenem u razgovor s njom, niÅ¡ta neću postići kao ni proÅ¡le dvije godine - ona je uvjerena da je dobro i da ne razumijemo. Stvarno ne znam Å¡to napraviti....

Share this post


Link to post

ovo je cista psihoza :)

i takvoj osobi nemozes puno pomoci, jer te ona nece nikad doziviti, i nemozes joj objasniti da ima problem jer ti nece vjerovati razumijes??? ona misli da je ona potpuno normalna

znas sto mozes napraviti, porazgovaraj s njezinom obitelji, odvedite ju kod psihijatra, na lijecenje, u bolnicu bilo kam, to neka bude prvi korak, to je JEDINO rijesenje, u takvom stanju ne pomaze razgovor niti neko razumijevanje i podrska

Share this post


Link to post

:(

 

Stvar je u tome Å¡to njena obitelj to ne doživljava kao problem, a i ljudi su kojima "psihiÄki problemi ne postoje". Roditelji joj samo daju novac iako ima 24 godine, pa ni ne treba raditi. Braća i sestre su odrasli ljudi koji imaju svoje familije, njima to nije problem dokle god ih ne ugrožava - samo ju pitaju povremeno Å¡to je tako Äudna na Å¡to se ona naljuti i ostane na tome.

Share this post


Link to post

mislim da to nije psihoza,

 

ona po meni ima socijalnu fobiju i depresiju i možda anksioznost...

 

ne može se nositi s vanjskim svijetom, pa je se izolirala i stvorila neki svoj svijet, i normalno ako je svoje misli i energiju i sve posvetila, prouÄavanjem i doživlajavanjem

Äudnih stvari, mora i ona biti takva tj, to onda ona mora nekako prezentirati prema van...

 

koliko znam ako je psihoza , ona mora vidjeti i Äuti neke stvari i sl. i tu treba biti oprezan , skontati jel ta osoba (ako kaže da Äuje, vidi bla bla) laže ili istinu govori...

tj na doktoru je da otkrije jel njoj mozak oÅ¡tećen tako da ona Äuje zvukove i te druge stvari... drugaa stvar je kako ona doživljava tj. kaže ...

 

 

e sad, opet po meni,

ona bi trebala na psihijatrijsko lijeÄenje s jednim dobrim promatranjem tj. da se vidi Å¡to je ... i paziti koji doktori bla bla...( to bi bilo idalno, ako ona nema niÅ¡ta protiv psihijatrije, a opet paziti da ne zavrÅ¡i u sobi s psihotiÄnim osobama, jer će se svega nagledati tu i ona bi tek onda izgubila)

 

ili neki dobar psiholog, s kojim bi i ti isto trebala surađivati... ( to ako ne želi na psihijatriju)

 

uz AD i joÅ¡ par tableta za smirenje i sl... uz psihologa i tebe i odreÄ‘eno vrijeme... može se vratiti u normalan ritam ( e ovo treće funkcionira za osobe , koje postanu svjesne da im psiha ugrožava kvalitetu života i odluÄe si pomoći)

 

moje skromno mišljenje,

i svaka Äast Å¡to se boriÅ¡ za prijateljicu :-) znam i sama kako je to teÅ¡ko :-)

Share this post


Link to post

Hvala ti na odgovoru.

 

Koliko sam shvatila Äitajući, nije nužno da osoba ima halucinacije, one se navode uz deluzije. Stigme koje je ona uvjerena da je imala, poziv koji ima po njenim rijeÄima, tvrdnje da osjeća kada nekoga u njenoj blizini neÅ¡to boli, ta energija koju tvrdi da osjeća u dlanu, to me navelo da mislim da nije neÅ¡to u redu. Uz, naravno, distanciranje od ljudi, zanemarivanje obveza i druÅ¡tvenog života, bezvoljnost, loÅ¡e raspoloženje, reakcije plakanjem, tvrdnje da Äesto plaÄe po nekoliko sati... sve mi je to zabrinjavajuće.

 

OdluÄile smo dvije prijateljice i ja s njom razgovarati, one u stvari nisu nikada s njom ozbiljnije o tome priÄale - a ja stvarno sama ne mogu opet, zadnji pokuÅ¡aj je zavrÅ¡io opet njenim opisivanjem vlastitog stanja, tvrdnjama da je nitko ne razumije, da ni ne možemo razumjeti, da je ona istodobno i super i grozno ali da je to sve u svrhu toga da postane bolja osoba, pa priÄe o vjeri i sliÄno... Na svaki moj savjet odgovara "dobro, ali nije to to..." i sliÄno. Tako da sama stvarno ne mogu i ne vidim smisao. Sastat ćemo se prvo nas tri, malo Äitati literaturu i prouÄavati simptome, i onda sjesti s njom i mirno joj reći da smo zabrinute i joj želimo pomoći, i da nam kaže kako je. A onda kroz razgovor spomenuti psihologa ili psihijatra, ukazati na to da smo se raspitale i da smo naiÅ¡le na neke simptome koji se podudaraju s njenim sluÄajem.

 

Znam da će joj biti glupo, i da će to opravdati time da je ne razumijemo i da je normalno da tražimo lijek u zapadnoj medicini kada je njoj sasvim dobro, ali nekako se nadam da će barem jedan posto od svega toga doći do nje. A onda je na njoj da odluÄi, hoće li potražiti pomoć ili i dalje biti uvjerena da je odliÄno i da joj nikakva pomoć ni olakÅ¡anje ne trebaju...

Share this post


Link to post

Niklina, pa daj pogledaj depresivno anksiozne ljude na forumu i sociofobicare, pa pogledaj ovu zensku i njen zivot

 

ti neki njezini nekontrolirani ispadi emocija i nesigurnost ne iskljucuju mogucnost psihoze

psihoza je totalno posemereno stanje, apsolutno sve je moguce

nemora ona odmah postati serijski ubojica i vidjeti vraga, ali te ideje o bozjoj misiji, nadnaravnom, da ona to osjeca ta nagla promjena ponasanja, antisocijalnost, promjena licnosti, tvrdnja MENE NIKO NE RAZUMIJE ja sam u pravu a niko ne kuzi, tipican primjer psihoze, bila je nedavno zenska tu koja je umjesto bioenergije imala rei ki kao 'okidac' psihoze, tema je par redova ispod tvoje

 

u svakom slucaju, ono sto je ocito da ju treba odvesti psihijatru

Share this post


Link to post

shvaćam što govoriš,

ne znam ni ja jel to toÄno Å¡to ja mislim...

imam ja u kući jednu Å¡to je imala obiÄaj gonjati nas nožem, ne izlaziti iz kuće po 10g, imala je psihozna stanja...

danas s tom osobom idem u psihijatra, u biti ima već nekih 5-6g

i oni to tako ne gledaju

jer ima velika razlika između

 

osoba prvo bila depresivna,anksiozna i imala neke vrste fobije, pa poÄela imati simptome psihoze

 

nma lijeÄenja lijekovima za psihotiÄare, iako su imali psihozne epizode, lijeÄi se depresija..tj.ono prvo!!!!

naravno ukoliko je osoba u privremenoj psihozi uzrokovanoj dugotrajnim nelijeÄenjem ank.dep. i sl.

daju se jaÄi sedativi, da recimo izaÄ‘e ta psihoza, i onda se lijeÄi ono prvo ...

 

tu se Äesto rade greÅ¡ke, osobe budu dugotrajno depr.anks. maniÄne itd. kupe neke stvari u sebi i probiju jedan dan , kako se to manifestira- dobiju valjda kao živÄani slom i izvalju iz sebe nekontrolirano sve za Äim imaju nagon, od urlikanja, fantaziranja, gubitka relanosti, prijećenja itd itd.

ako se tim osobama daju psihotici kao terapija i jake tablete, teško da će ikad više na zelenu granu...

 

sad ne znam možešli shvatiti, što sam misla reći, nezgodno mi je za objasniti..

Share this post


Link to post

Bipolarni, priliÄno sam uveren da je u pitanju bipolarni.

Nikakva Å¡izofrenija ili tome sliÄno.

To nisu izolovane psihotiÄne epizode kod nje, ima mnogo afektivnih smetnji, promena raspoloženja, mada koliko mogu videti dominira depresivnost.

AutistiÄni simptomi (asocijalnost, anhedonija itd) se opisuju u Å¡izofreniji ali ekstremno, kod nje nije toliki ekstrem i to je depresivno.

Siguran sam da pati od bipolarnog afektivnog poremećaja I tipa, gde doživljava psihotiÄnost podjednako u depresivnim ali i u maniÄnim fazama...

Verovatno je od onih sa bipolarnim koji dominantno proživljavaju psihotiÄne epizode unutar velike depresije...

Po ovome Å¡to Äitam bilo je i grandioznih deluzija, Å¡to je vrlo Äesto u bipolarnoj psihozi...

Navela si i tipiÄne prikaze meÅ¡ovitih afektivnih epizoda.

A posebno je bitno to Å¡to joj se raspoloženje menja bez oÄiglednog razloga, opet bipolarna karakteristika.

Psihijatar nisam, niti bilo kakav doktor medicine, ali patim od blažeg oblika autizma i bipolarnog I tipa, sa psihotiÄnošću, tako da vrlo dobro znam zaÅ¡to sve ovo piÅ¡em...

Neophodno je pokušati je ubediti da ode do psihijatra i dobije antipsihotik i stabilizator...

Ali je mnogo teško bipolarnu osobu naterati da ode kod psihijatra, posebno kad je psihoza u toku...

Share this post


Link to post

Hm djelomiÄno bi se složila sa Apollonom, iako moram priznati da je moguće da se nosi sa senzacijama koje ne zna kako objasniti. Poglavito ako u vlastitom okruženju im osobu koja brije na bioenergije i energije i prijenos osijećaja opÄ.

 

U najobiÄnijoj anksioznosti se dosta ljudi žali na trnce u rukama, ona ih sebi možda objaÅ¡njava na taj neki sulud naÄin. Ne znam ;)

 

Ja sam u svojim poÄecima zaista zabrijavala na svaÅ¡ta, jer imaÅ¡ tih nekih hrpu senzacija za koje imaÅ¡ osijećaj da su pale sa marsa (iako Äovijek poslje tek skuži koliko su zapravo prisutne cijelo vrijeme samo u blažem obliku) i ne znaÅ¡ kako sebi objasniti koj ti je k..., a u okruženju sam imala ekipu koja je brijala na Äaranja, crnu magiju i pizde materine. I sad najedanput ja ne mogu ući u prostoriju punu ljudi jer se bojim, a da ni sama ne znam Äega, pa jebi ga poÄneÅ¡ sumnjati u sve, jer ne znaÅ¡ da to Å¡to imaÅ¡ je glupa anksioznost i opsesivne misli.

 

Ja sam Äak inzistirala svojoj psihijatrici sa epizodom psihoze i ona tvrdi uporno da je to bio samo moj pokuÅ¡aj da si objasnim neÅ¡to Å¡to nisam razumjela.

 

Uglavnom da skratim Å¡toriju od kunelića, ovaj post meni osobno nije jedan od onih gdje bi ja sa nekim svojim znanjem stavila ruku u vatru da je psihoza u pitanju, iako ne bi stavila ruku u vatru da nije, ali ono Å¡to je sigurno je da treba nać naÄin da dopreÅ¡ do nje i da potraži pomoć.

 

BTW. Niklina psihoza uopće ne mora imati nikakve halucinacije meÄ‘u simptomima da bi bila klasificirana kao psihoza. Dovoljno je da zabrijeÅ¡ da si Gaj Julije Cezar i da u to vjerujeÅ¡, ne moraÅ¡ niÅ¡ta ni Äut, ni vidjet Äega nema :)

Share this post


Link to post

Bipolarni, priliÄno sam uveren da je u pitanju bipolarni.

Nikakva Å¡izofrenija ili tome sliÄno.

To nisu izolovane psihotiÄne epizode kod nje, ima mnogo afektivnih smetnji, promena raspoloženja, mada koliko mogu videti dominira depresivnost.

AutistiÄni simptomi (asocijalnost, anhedonija itd) se opisuju u Å¡izofreniji ali ekstremno, kod nje nije toliki ekstrem i to je depresivno.

Siguran sam da pati od bipolarnog afektivnog poremećaja I tipa, gde doživljava psihotiÄnost podjednako u depresivnim ali i u maniÄnim fazama...

Verovatno je od onih sa bipolarnim koji dominantno proživljavaju psihotiÄne epizode unutar velike depresije...

Po ovome Å¡to Äitam bilo je i grandioznih deluzija, Å¡to je vrlo Äesto u bipolarnoj psihozi...

Navela si i tipiÄne prikaze meÅ¡ovitih afektivnih epizoda.

A posebno je bitno to Å¡to joj se raspoloženje menja bez oÄiglednog razloga, opet bipolarna karakteristika.

Psihijatar nisam, niti bilo kakav doktor medicine, ali patim od blažeg oblika autizma i bipolarnog I tipa, sa psihotiÄnošću, tako da vrlo dobro znam zaÅ¡to sve ovo piÅ¡em...

Neophodno je pokušati je ubediti da ode do psihijatra i dobije antipsihotik i stabilizator...

Ali je mnogo teško bipolarnu osobu naterati da ode kod psihijatra, posebno kad je psihoza u toku...

 

mene zanima, jel se iz depresije može preći u bipolarni...

ako može, jel onda pametnije lijeÄiti oprezno depresiju s ponovnom pohranom serotonina tj AD, nego da se daju antipsihotici .

 

BTW. Niklina psihoza uopće ne mora imati nikakve halucinacije meÄ‘u simptomima da bi bila klasificirana kao psihoza. Dovoljno je da zabrijeÅ¡ da si Gaj Julije Cezar i da u to vjerujeÅ¡, ne moraÅ¡ niÅ¡ta ni Äut, ni vidjet Äega nema :)

 

ma ne znam puno o psihozi, pa ne mogu puno uspoređivati, al me full zanima

koja je razlika izmeÄ‘u ajmo reći psihotiÄne osobe i osobe koja je imala psihotiÄnu fazu

tj. zanima me kako na to psihijatri gledaju

Share this post


Link to post

Hm.... jasno mi je da ni ja ni vi ne možete dati dijagnozu, ali oÄito joj je pomoć potrebna. Ne znam kako doprijeti do nje - ona sama ne može se odluÄiti na odlazak psihijatru sve dok je uvjerena da je jedina normalna, a mi ostali ne razumijemo. TakoÄ‘er, ni ja je ne mogu natjerati na posjet doktoru koliko god se trudila. Å to onda, Äekamo da joj se toliko stanje pogorÅ¡a da je se prisilno hospitalizira? ili je pustiti da i dalje se ovako ponaÅ¡a, izbjegavati tematike o kojima stalno priÄa i ne dopustiti da mi isiÅ¡e toliko energije koliko radi u zadnje vrijeme? Ne znam :(

Share this post


Link to post

Hm.... jasno mi je da ni ja ni vi ne možete dati dijagnozu, ali oÄito joj je pomoć potrebna. Ne znam kako doprijeti do nje - ona sama ne može se odluÄiti na odlazak psihijatru sve dok je uvjerena da je jedina normalna, a mi ostali ne razumijemo. TakoÄ‘er, ni ja je ne mogu natjerati na posjet doktoru koliko god se trudila. Å to onda, Äekamo da joj se toliko stanje pogorÅ¡a da je se prisilno hospitalizira? ili je pustiti da i dalje se ovako ponaÅ¡a, izbjegavati tematike o kojima stalno priÄa i ne dopustiti da mi isiÅ¡e toliko energije koliko radi u zadnje vrijeme? Ne znam :(

 

ÄŒuvaj energiju i zdravlje Ivna ko zmija oÄi. Pomogni koliko možeÅ¡, ali ne na uÅ¡trb sebe. OÄe nas te boleÅ¡tine i tu se niÅ¡ta ne može u smislu da netko osim nas samih može to promjeniti.ÄŒak i kad su puno manje stvari u pitanju, a kamoli neka možebitna psihoza kod koje i je najveći problem Å¡to osoba smatra da je jedina normalna, a svi ostali ludi.

 

@Nilkina:

Ja cijelu priÄu shvaÄam ovako. Postoje neke prijelazne dijagnoze odnosno poremeÄaji koji mogu preći iz jednog u drugi, i oni koji egzistiraju sami za sebe ili uz sebe imaju joÅ¡ neki drugi poremeÄaj, neovisan jedan o drugom. Depresija ima viÅ¡e vrsta, dali se neka može razviti u bipolarni, ne znam, ali obzirom da sam bila u vezi sa bipolarcem i Äovijekom koji je bolovao od PTSP-a znam da je oduvijek depresivno-maniÄan-psihotiÄan(u njegovoj varijanti puno manje - ideje jesu grandiozne, ali imaju neki doticaj sa realnošću) i da nikad prije nije imao neku od depresija.

 

Å to se tiće nekog razdoblja koje ti liÄi na psihozu ili ti faze, ukoliko se nije ponavljala rijeÄ je samo o epizodi, ali moj Apollon će ti to bolje znati reći. Sve Å¡to znam o psihozi on me nauÄio :D

Share this post


Link to post

:wub: Kokice...

 

@ Nilkina, depresija je obiÄno prva epizoda koja se pojavi unutar bipolarnog poremećaja. Ali postoji opasnost od toga da osoba sa unipolarnom (obiÄnom) depresijom, usled korišćenja antidepresiva postane bipolarna...

Bipolarni afektivni poremećaj se ne bi trebao leÄiti antidepresivima, već stabilizatorima (antiepilepticima), zato Å¡to antidepresivi obiÄno pogorÅ¡avaju stanje bipolarnih pacijenata bez da pokažu neki pozitivan efekat.

Ovo Å¡to se tiÄe toga koja je razlika izmeÄ‘u onih koji sad imaju psihozu i onih koji su je imali je priliÄno jednostavna.

Prilikom psihotiÄne epizode, pacijent ne shvata da ima bilo kakav problem. Sve Å¡to mu se dogaÄ‘a, bilo da su u pitanju potpuno irracionalne ideje (deluzije), halucinacije, ili kombinacija to dvoje, pacijent shvata kao sopstvenu realnost i odbija leÄenje jer ne shvata zaÅ¡to bi se leÄio kad "nije bolestan".

Kada se psihotiÄna epizoda zavrÅ¡i, i u Å¡izofreniji ali i u bipolarnom afektivnom, obiÄno dolazi do teÅ¡ke depresije. ObiÄno je ta post psihotiÄna depresija uzrokovana shvatanjem pacijenta da je njegovo ponaÅ¡anje tokom psihotiÄne epizode bilo pogreÅ¡no, da je napravio Å¡tetu sebi u životu, da je možda povredio druge ljude i da je to vreme apsolutno izgubljeno. Kada se zavrÅ¡i psihotiÄna epizoda, pacijent je svestan svega Å¡to se deÅ¡avalo i da je to zapravo bilo neÅ¡to Å¡to se ne može klasifikovati kao normalno ponaÅ¡anje, ali obiÄno ne dolazi do priznanja pacijenta lekaru kako se svest o bolesti povratila. Mnogo je Äesto, posebno u bipolarnom da pacijenti odbijaju da priznaju lekarima da su bili u maniÄnoj psihozi, zato Å¡to pod uticajem depresije sve deluje mnogo crnje i dalje, manje euforiÄno nego Å¡to je zapravo bilo...

ZnaÄi osnovna razlika izmeÄ‘u psihotiÄnih i ne psihotiÄnih je uvid u svoje stanje, a nakon kraja psihotiÄne epizode obiÄno usleÄ‘uje teža depresivna epizoda.

Share this post


Link to post

:wub: Kokice...

 

@ Nilkina, depresija je obiÄno prva epizoda koja se pojavi unutar bipolarnog poremećaja. Ali postoji opasnost od toga da osoba sa unipolarnom (obiÄnom) depresijom, usled korišćenja antidepresiva postane bipolarna...

Bipolarni afektivni poremećaj se ne bi trebao leÄiti antidepresivima, već stabilizatorima (antiepilepticima), zato Å¡to antidepresivi obiÄno pogorÅ¡avaju stanje bipolarnih pacijenata bez da pokažu neki pozitivan efekat.

Ovo Å¡to se tiÄe toga koja je razlika izmeÄ‘u onih koji sad imaju psihozu i onih koji su je imali je priliÄno jednostavna.

Prilikom psihotiÄne epizode, pacijent ne shvata da ima bilo kakav problem. Sve Å¡to mu se dogaÄ‘a, bilo da su u pitanju potpuno irracionalne ideje (deluzije), halucinacije, ili kombinacija to dvoje, pacijent shvata kao sopstvenu realnost i odbija leÄenje jer ne shvata zaÅ¡to bi se leÄio kad "nije bolestan".

Kada se psihotiÄna epizoda zavrÅ¡i, i u Å¡izofreniji ali i u bipolarnom afektivnom, obiÄno dolazi do teÅ¡ke depresije. ObiÄno je ta post psihotiÄna depresija uzrokovana shvatanjem pacijenta da je njegovo ponaÅ¡anje tokom psihotiÄne epizode bilo pogreÅ¡no, da je napravio Å¡tetu sebi u životu, da je možda povredio druge ljude i da je to vreme apsolutno izgubljeno. Kada se zavrÅ¡i psihotiÄna epizoda, pacijent je svestan svega Å¡to se deÅ¡avalo i da je to zapravo bilo neÅ¡to Å¡to se ne može klasifikovati kao normalno ponaÅ¡anje, ali obiÄno ne dolazi do priznanja pacijenta lekaru kako se svest o bolesti povratila. Mnogo je Äesto, posebno u bipolarnom da pacijenti odbijaju da priznaju lekarima da su bili u maniÄnoj psihozi, zato Å¡to pod uticajem depresije sve deluje mnogo crnje i dalje, manje euforiÄno nego Å¡to je zapravo bilo...

ZnaÄi osnovna razlika izmeÄ‘u psihotiÄnih i ne psihotiÄnih je uvid u svoje stanje, a nakon kraja psihotiÄne epizode obiÄno usleÄ‘uje teža depresivna epizoda.

 

joj joj joj, to je sve moja prijateljica, i tako mi je se Äinilo da neÅ¡to nisu uredu napravili....

ona je imala psihotiÄnu epizodu i hitna ju je doma pokupila, ona nije htjela dobrovoljno otići, al kad su doÅ¡li po nju sama je uÅ¡la u hitnu i derala se na njih... tamo na psihijatriji to je bilo drugi put kad je otiÅ¡la, derala je se na mater i imala vjerovatno tu psihotiÄnu fazu....

a kad je prvi put primljen na psihijatriju isto tako silom, ona je se zezala sa cijelim odjelom, nije imala psihotiÄne faze, studirala je socijalni rad, i ona je se tamo postavila ko da je na praksi,

ali je napravila zajeb, postavila je se kao socijalni radnik, a njihovo je da stanu kraj pacijenta i sluÅ¡aju i Äekaju taj neki otpor, i tako ti je ona smota, preÅ¡la cijeli psihijatrirjski odjel i sluÅ¡ala, sluÅ¡ala , sluÅ¡ala :-(

i kad je taj prvi put izaÅ¡la, kažu njezini da je izaÅ¡la gora sto puta nego Å¡to je otiÅ¡la.... tad je dobila psihotiÄne epizode i onda je iÅ¡ao taj drugi put na psihijatriju...

i sad je doma vegetira :-(

a meni djeluje da je sad u nekoj maniÄnoj depresiji i tom bipolarnom , ali pazi Å¡to ona sada pije Moditen od 1mg ujutro i neki Lamictal možda 0,25x0,25x0,25 i možda apaurin naveÄer...

ali ja mislim da je to totalno kriva terapija za sada, imam osjećaj da joj treba anksiolitik, a on se ne daje uz moditen ili kako....

ja kad sam s njom ona se skroz prebaci u realnost , ali ona je sada u tim zidovima, treba se suoÄiti s tim Å¡to je napravila dok je bila u psihozi...

zato ja mislim da bi joj dobro došli anksiolitici i AD.....

 

a imam frendicu, koja je isto tako imala psihotiÄnu fazu, ali ona je lako doÅ¡la do dobrog psihijatra i familija joj je drukÄija, tako da joj se nije dogodila ta maniÄna depresija nakon psihotiÄne faze jer je na valjda odgovarajućoj terapiji... a nisam sigurna more li se njoj iskljuÄiti prije živÄanog bipolarno ponaÅ¡anje...

Share this post


Link to post

Sve je to loÅ¡e Å¡to si napisala, i potpuno razumem situaciju. Imao sam i ja tripove u kojima sam izigravao doktora medicine i bioenergijom sam leÄio sve bolesti... PsihotiÄno.

Lamictal i ja pijem, za bipolarni poremećaj se koristi. To je antiepileptik. SpreÄava pojavu i manije i depresije. TakoÄ‘e on je jedini lek iz klase antiepileptika koji ima i ANTIDEPRESIVNE osobine, pa može pomoći dosta u bipolarnoj depresiji.

Anksiolitici joj ni za Å¡ta ne trebaju ako je u toku "vegetiranje" kako si napisala, samo bi se navukla na te lekove i dobila dodatni problem.

Anksiolitici dobro dođu kod izrazite uznemirenosti, agresivnog ponašanja, nesanica, kad antipsihotici nisu još prodelovali i situacija je van kontrole.

Moditen je ok lek, pio sam ga ranije...

Svakako bi trebala potražiti neku dodatnu pomoć ako joj terapija ne pomaže, mada je potrebno realno oko mesec dana da bi se stvarni efekti lekova videli. Možda bi joj pomogli razgovori, psihoterapija. To inaÄe ljudima pomaže, osim u sluÄaju psihoze koja je u toku (Å¡to kod nje nije sad) i u sluÄaju autistiÄnih poremećaja kada ne dolazi do mogućnosti za normalnim razgovorom (moj sluÄaj). Srećno bilo njoj leÄenje a i tebi srećno uz nju...

Share this post


Link to post

anksiolitik mi pada na pamet,

jer npr. nakon dugo vremena ja sam se vidjela s njom, i iÅ¡le smo po gradu Å¡etat par sati , a prije toga je gotov pola godine bila samo u kući, iÅ¡la bi na misu i u Å¡etnju, ali to je ono Äisto po rutinski...

i taj dan, ajme meni ona je imala i anksioznost koju je susprezala, i neke psihozne izjave, ne znam kako drukÄije to objasnit..

mi na trafiki i ona gleda u neke novine i na njima penelope cruz na naslovnici, onako neki tupi pogled ima. i mene ta prijateljica pita jel ja vidim nju kako plaÄe,

ja onako slobodno i Å¡okirano, kaže pobogu ženo , ne vidim je da plaÄe jer nema suza, možda ti vidiÅ¡ negu tugu u njoj ali ne možeÅ¡ reći da plaÄe, zato jer nema suza na slici, i zu ona dobije popizdikus ajmo reći naljuti se na mene, neÅ¡to mi odbrusi i onda nastavi hodati , tj. piÄiti ispred mene a ja klapam iza nje jer ja ne mogu brzo hodati od kralježnice :-), i valjda kako odleprÅ¡a ispred mene i prohoda, ko da se sabere, jer je to nju izfrustriralo Å¡to ja ne vidim tu ženu kako plaÄe, i onda nakon 5-10 minuta me saÄeka i pita jel se ljutim, ja naravno kažem da se neljutim Å¡to i nisam, već da je samo ne shvaćam u tome i objasnim joj radi Äega ....

i imala je još par takvih ispada, a imali smo i par normalnih komunikacija, ali sam morala paziti , ništa joj govoriti što će je uznemiravati i šaliti se...

a kad bi ona bila u toj fazi brzog hoda, nakon jednog od tih ajmo reći ispada, kad bi opet poÄele priÄati, humor nebi pomogao, onda bi vikala na mene Å¡ta valjam gluposti, da je ona opterećena većim stvarim, i onda sam shvatila da tada nema igrat na kartu humora, jer joj tada bude joÅ¡ gore, ona se tada povuÄe u sebe , preradi to u svojoj glavi Å¡to je muÄi , zafuma 10ak cigareta , i onda možemo se zezati ...

 

već drugi put kad sam je otiÅ¡la posjetiti, bilo je manje tih ispada, jer sam se nauÄila kako joj pristupati, kad se trebam makniti i zaÄepiti...

 

zato mislim da je taj dan imala anksiolitik neki, bila bi opuštena nebi je uznemiravala okolina, jer smatram da joj nije bilo lako hodati kroz buku, gužvu itd...

i on bi je opustio i ona bi mogla pratiti moj ritam, ono lagane priÄe itd. jer se nebi previÅ¡e uznemiravala...

tako ja nekako mislim.

jer sam ja tada popila xanax jer nebih mogla to podnijeti, isprepadala me, a kako sam popila xanax on je mene smirio pa sam mogla biti realna i gledat kako joj pomoći.

 

a kako to ide kod tebe, ti imaš autizam tj. neku vrstu ili??

jel vidiÅ¡ ili recimo znaÅ¡ kad trebaÅ¡ prekiniti razgovor tj iskljuÄitii se...

i dali ti pomaže muzika u tom stanju općenito

Share this post


Link to post

U tom sluÄaju ipak bi bilo bolje promeniti antipsihotik (Moditen) ili povećati doze, jer to sigurno nije bila obiÄna anksioznost...

Da, imam aspergerov sindrom, Å¡to je jedan oblik autizma, kao i bipolarni I tipa.

Ne znam kako da se ponaÅ¡am u razgovoru, ili sam preopÅ¡iran, ili ćutim. PriÄam samo o istim temama, ne uÄestvujem u nikakvim zajedniÄkim aktivnostima sa drugim ljudima, ne razumem kako ljudi funkcioniÅ¡u, imam manjak empatije i naprimer vest o neÄijoj smrti me nimalo ne pogodi, ne volim kontakt sa nepoznatim ljudima, izbegavam razgovore telefonom, prvenstveno zato Å¡to se ljudima ubacujem u toku priÄe i ne znam kad je moj red da progovorim i sliÄno...

Share this post


Link to post

Uf sliÄno neÅ¡to kao mojoj frendici (to je ova s reiki-jem Å¡to je sturmer spominjao par tema ispod)....i meni se dugo vremena Äinilo da joj niÅ¡ta nije tj. da se samo glupira i ponaÅ¡a ekscentriÄno i da ću joj razumnom priÄom neÅ¡to objasniti....svi smo je nekako prihvatili kao takvu dok se nisu pokazale puno gore stvari (napadi na majku nožem itd)....mislim da joj nismo uÄinili uslugu Å¡to smo je preÅ¡utno odobravali u tom ponaÅ¡anju, al teÅ¡ko je nekog natjerat da potraži pomoć ako on ne želi (a familija to skriva i pravi se da se niÅ¡ta ne dogaÄ‘a)....Å¡to ti možeÅ¡ napraviti po meni NIÅ TA ako familija ne poduzme odluÄujuće korake i ova moja se dvije godine "vukla" okolo u tom stanju, a roditelji su to ignorirali...mojoj prijateljici je sad malo bolje....

 

.....jednio Å¡to mogu zakljuÄit je (a to je i kod tvoje vjerojatno) da je to kombinacija duhovno jako osjetljivih (otvorenih) osoba, a psihiÄki nestabilnih...tako da ih udara sa svih strana..ni humorom ni nikakvom priÄom nećeÅ¡ u nje niÅ¡ta postići, samo lijekovima...

 

....doduÅ¡e kod ove moje frendice je bilo puno teže stanje......tako da nije bilo sumnje da je psihoza u pitanju Äim su je silom odveli kod psihijatra...tvoja mi se Äini joÅ¡ uvijek negdje "izmeÄ‘u" da nije to sve eskaliralo do toÄke s koje nema povratka (zadržala se viÅ¡e-manje na suludoj i nerazumnoj priÄi)...zato je Å¡to važnije da Å¡to prije potraži pomoć jer vjerojato neće biti bolje nego samo gore....

...

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...