Jump to content
Depresija Forum
Ado

Da li imam psihozu?

Recommended Posts

Baby, ovo je moja prica od pre sada vec mnogo godina, kada sam redovno posecivala ovaj Forum...Zato i mogu da razumem tvoju prijateljicu, bolje nego sto to moze ona sama.

 

Tako sam i ja verovala u sve i svasta.

 

Dosla sam do stanja neizdrzive depresije i straha. Straha od svoje sopstvene maste. Od agorafobije, raznih ubedjenja. Vidovitost i dan-danas ne mogu da objasnim (jer su se konkretne, obavezno lose, stvari desavale i za to imam svedoke)...Ali sam koristila molitvu da je se oslobodim, kad to nesto vec ne mogu da izdrzim...I nema toga vise. Zapravo to mozda i nije bila vidovitost...A sta je tacno i kako funkcionise, ne znam.

 

Posle 6 godina depresije i anksioznosti, kada sam dotakla dno, resila sam da se izvucem iz toga, kada sam vec prezivela. Ta, nazovi psihoza, je bila intenzivna nekih 15 dana. Tako nesto ceka mozda i tvoju prijateljicu (nije nimalo bezazleno, ja sam imala podrsku muza, ali koji nazalost ne ume da ispolji empatiju). Posle toga zapala sam u jacu depresiju nego sto sam bila pre tog "stanja." Nisam dozvolila da mi psihijatar daje etiketu, sama sam je otprilike tada nasla - PTSP, manicna depresija, paranoja ili reaktivna psihoza. Ali tek onda kada sam videla da sama sebi izgledam flipnuto (to je jako tesko videti od velikog straha, pogresnih ubedjenja i paranoje), i pored depresije (kako sam je ja nazivala "mraka na ocima") resila sam da sve sto sam celog zivota povezivala jednom zauvek razvezem, i to vracanjem unatrag. Zato sam pocela da citam psiholoske teme, filozofske knjige, Bibliju, knjige o samopomoci i resila sam da promenim svoj zivot. Okrenula sam ga naopacke. Drugacije i nije moglo. Postavila sam sebi normalne ciljeve: Da zavrsim faks, preselim se, zaposlim se...Bilo je jako tesko. Kao da sam ponovo ucila da govorim, da pisem, hodam, razumem...Ljudi su mi vise odmagali, nego sto su mi pomagali, ali ja sam razumela da oni ne mogu da razumeju nesto sto sami nisu doziveli. Bila sam uporna i istrajna. Krstenje koje sam jos ranije planirala bilo je hitno na predlog mog supruga. To mi je pomoglo da se odreknem svih tih raznoraznih pogresnih verovanja koja sam skupljala u toku zivota. Imala sam rano odvajanje od majke...I to prevazisla. Pobedila naivnost i postala mudrija. O svakoj pojedinacnoj temi mogu da napisem po jednu knjigu...Npr: Magija = mehanizam odbrane + manipulacija + strah. Ili: Depresija = mehanizam zastite nastao usled zivotnih okolnosti i emotivnih pritisaka.

 

Tvoja prijateljica je preosetljiva osoba, u ovom stanju koje opisujes sale shvata bukvalno (pisem iz iskustva), tako da joj vecina sala izgleda uvredljivo (za nju ili nekog drugog) ili glupo (i zbog depresije nimalo smesno). Ima gomilu pogresnih, bolje reci destruktivnih verovanja. Ne voli sebe. Samu sebe ne razume...Ima zelju da uradi dobre i ispravne stvari, zeli svima da pomogne. A ne vidi da je pomoc prvo potrebna njoj samoj, jer ima veliki spektar negativnih osecanja. Oseca veliku tugu, ljutnju, pritisak od "normalne" okoline, ocekivanja od drugih, pogresno interpretira svet oko sebe. Njoj je potrebna ljubav, prvo ljubav prema sebi pa onda i ljubav prema svemu sto joj je tesko da prihvati. Tek onda ce osetiti i ljubav koja se njoj daje. Treba joj promena a ne zna kako da je ucini. Ne zna tacno ni sta zeli. Njena ocekivanja od zivota su se srusila. Kao dete mastala je da ce biti drugacije kad poraste...Oseca se zaglavljeno, zarobljeno...Njena secanja su obojena jakim emocijama, ima previse secanja. Pogresno razume i sta je ljubav (misli da je ljubav uzimanje, a ne davanje). Prepotentna je upravo zbog nedostatka ljubavi. Ispod maske, samopouzdanje je vrlo nisko. Ponavljam, sve pisem iz iskustva, sto ne mora da znaci da je apsolutno identicno kao kod tvoje prijateljice. Ipak smo svi mi razliciti (ali ne manje vredni).

 

Lepo od tebe sto hoces da joj pomognes. Moje licno misljenje je da psihijatri tu ne pomazu puno, samo odlazu izlecenje kljukanjem lekovima i udaranjem etiketa, koje su u ovakvom stanju veoma nepozeljne. Treba joj psiholog, u pocetku cesce, a kasnije kao povremeni savetnik za odredjene zivotne situacije. Ali, prvo sama treba da posumnja da nesto nije u redu s njom da bi pozelela da ide da to ispita.

 

Od mog "stanja" proslo je, evo, vec 8 godina, a pre toga sam bila anksiozno-depresivna 6 godina, pa je i moralo negde da pukne...Izvukla sam se, puno na(m)ucila i sada zivim onako kako zelim. Osecam se dobro, naravno imam svoje padove, ali samo u vidu zabrinutosti u granicama normale, tuge u granicama normale i to ne traje vise od nekoliko dana...Volim zivot onakav kakav jeste i prihvatam potpunu odgovornost za njega. Dobra sam osoba i trudim se da budem uvek bolja, ali prvo samoj sebi. Tada sam u mogucnosti i drugima da pomazem. I dalje citam, i nauceno primenjujem. Ali ne zapostavljam svoje zacrtane ciljeve, a glavni su da zivim dobro i normalno, kao i da volim sebe i zivot.

 

Verujem da bih mogla tvojoj prijateljici puno da pomognem, ali nazalost nisam psiholog, tako da se nadam da sam bar malo pomogla ovim postom i tebi koja zelis da joj pomognes, priblizno objasnila kako je moguce da se ona trenutno oseca i na koji nacin funkcionise...Ima puno dobrih psihologa pa se tako moze naci neki dobar i za nju. Naravno, ne mora prvi kod koga ode da joj odgovara. Vrlo je bitno da psiholog bude zenskog roda, inteligentan i empatican, jer je verovatno i ona sama inteligentna i empaticna osoba.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Dijagnosticiran mi je anksiozno-depresivni poremecaj s depersonalizacijom. Sad sam dosla u fazu da se bojim zivota, postojanja, preispitujem realnost i pocinjem vjerovati kako ovaj svijet nije stvaran. Imam misli da sam mozda jedina u ovom svijetu, da su ljudi okolo samo moja imaginacija. Roditelji su mi strani. Bojim se svog vlastitog postojanja. Hvala unaprijed na pomoci.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

nisi psihoticna, ankslozna si

kako bi se reklo: psihoticni zive u deluziji, a anksiozni se boje da ne polude :) opsesivno preispitivanje je uvijek znak anksioznosti.

ovo sto opisujes (da nista nije stvarno, kao da je sve neki film) jeste derealizacija koja cesto ide s depersonalizacijom.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Sturmer ti je sve reka/la, odvratan osjecaj ali samo predstava u glavi, nista vise...

Ako te tjesi, i ja to prolazim a jos nisam "lud."

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

psihotican ne misli za sebe da je lud nego da je zdrav, a da su svi ostali ludi ;)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pokusaj ne kopat po netu o psihickim bolestima jer se mozes pronac u svakoj, umjesto toga to vrijeme pred ekranom koristi za prijatelje, prijateljice i malo sporta.

Share this post


Link to post

Hvala vam puno svima...Jel se iko od vas susretao sa opsesivnim mislima o postojanju? Ja se bojim vlastitog postojanja, tijelo mi izgleda strano, misli kao da prvi put "cujem"...Ne uzivam ni u cemu. Jos jednom, velika hvala.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ovo ti je depersonalizacija, kad mislis da si stvaran a nekako nisi, gledas ruke a nisu tvoje, gledas odraz lica a mislis da to nisi ti. Kad shvatis da je to samo "predstava" koju tvoj mozak prikazuje, proci ce. Kada te ne bude plasilo to "stanje", proci ce. Nemas razloga za brigu.

Vjeruj svome doktoru, da on ista vidi, vjeruj mi, prvi bi znao :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pozdrav svima. Vec sam ranije pisala, pokusala sam samoubistvo, lezala mesec dana u Lazi i dobila dijagnozu F29, tj.nespecificna psihoza (doktorka je rekla da ni sama ne zna sta mi je). U poslednje vreme se cudno osecam, imam osecaj da me ljudi na ulici cudno gledaju, da svi bulje u mene, problem mi je da izadjem napolje do prodavnice, postajem polako potpuno asocijalna i sve manje izlazim iz kuce...Najgore mi je sto za moju bolest osim porodice i psihijatra niko ne zna, pa kad izadjem sa drustvom moram da se pretvaram da je sve OK...Polako se zapustam, problem mi je da se ujutru umijem ili da operem kosu...

Sve svoje hobije sam zanemarila, nista me vise ne zanima, po ceo dan samo dangubim i slusam muziku. Tako mi je lakse jer ne moram da razmisljam ni o cemu...Jednostavno, ne mogu da se pokrenem da radim bilo sta konstruktivno.

U bolnici sam imala osecaj da ce jedna pacijentkinja da me ubije, bojala sam se da cu da se ugusim u toku noci dok spavam, nisam o tome pricala sa doktorkom jer sam se bojala da ce me jos vise zadrzati u bolnici iz koje sam jedva cekala da izadjem...I sad me je strah da pricam o ovome sa njom, jer se bojim da ce opet da me vrati u Lazu...

Ne znam ni sama vise da li ludim ili umisljam ili sta mi se desava...Da li je moguce da razvijam neku vrstu psihoze? inace od lekove pijem Risperidon, par dana ga nisam pila i tada mi je bilo jos gore.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Meni liči na neki poremecaj sa prefiksom "šizo", e sad-da li je šizotipni,šizoafektivni,šizofreni...To ce vreme pokazati. Vazno je da se boris i, evo, da si dosla na Forum da se druzimo :) I psihoze su za ljude, važno je da redovno ideš kod psihijatra i kod terapeuta koji ti pašu ...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hvala na odgovoru i dobrodoslici :) 

Da li mislis da ce vremenom moje stanje postajati jos gore? Inace nemam nikakve halucinacije ni glasove, samo osecam da je moje stanje sve gore, kao da nisam sva svoja, idem ulicom i pricam naglas kako me ljudi gledaju ili pocnem da se smejem na ulici jer puno sanjarim pa mi svasta pada na pamet...Kako se izboriti sa svim tim, da li radom, da pokusam sama sebe da motivisem da radim, da izlazim...Ne znam kako da pricam sa psihijatrom,  jos jedna hospitalizacija bi me skroz dotukla, i dalje vucem traume odande a izasla sam pre 6 meseci...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kao prvo, Secerlema, dobrodošla! :)

Na pitanje da li imaš psihozu i na slična pitanja ne može niko na ovom mestu da ti da siguran odgovor.

Da bi neko dobio dijagnozu sa prefiksom "shizo", za to je potrebno da ispunjava definisane kliničke kriterijume, i krajnje je neozbiljno da ti ovde bilo ko od nas to sugeriše. Ti si u prošloj hospitalizaciji imala po tvojoj doktorki nespecifičnu psihozu, koja može da evoluira u nešto drugo ali i ne mora, i stoga je neophodno da se javiš lekaru, ne u Lazi, imaš Dragišu Mišovića i Institut za Mentalno Zdravlje...Uzmeš uput od lekara opšte prakse ili možda čak možeš direktno bez uputa, ako imaju dežurnu ambulantu. A možda je najbolje da pozoveš ujutru Institut i da pitaš šta ti treba za pregled kod njih, broj imaš na sajtu. Niko te neće i ne može prisilno zadržati na hospitalizaciji, to znaš! Prisilna hospitalizacija se vrši samo kada osoba predstavlja pretnju za sebe ili svoju okolinu. U svakom drugom slučaju, razgovor sa lekarom, tj.obična konsultacija pomoći će ti da shvatiš gde si sada i u kom obliku ti treba lečenje (ako ti treba). Konačno, ne znači da ćeš uopšte morati bolnički da se lečiš :) Držim palčeve i samo hrabro!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ma dijagnoza nije važna, to ide pod tu kategoriju, ali evo ovde ima ljudi na Forumu koji uspešno zive i napreduju, tvoja dijagnoza je nediferencirana ali po ovome što pišeš verovatno će ti već dati neku stabilniju kategoriju u budućnosti...Te njihove dijagnoze su opisne i simboličke jer neurofiziologija nije uznapredovala dovoljno da se oboljenja sistemski kategorizuju...

To što opisujes liči na to i psihijatri tako to kategorizuju kasnije i ne verujem da ce biti gore, ne znam u porodici da li imas hereditet u pogledu psihičkih bolesti. Važno je da redovno budeš u kontaktu sa svojim psihijatrom i radiš na sebi kroz neku dinamičku terapiju.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/10/2014 at 10:49 PM, Hermina said:

Kao prvo, Secerlema, dobrodošla! :) 

Na pitanje da li imaš psihozu i na slična pitanja ne može niko na ovom mestu da ti da siguran odgovor.

Da bi neko dobio dijagnozu sa prefiksom "shizo", za to je potrebno da ispunjava definisane kliničke kriterijume, i krajnje je neozbiljno da ti ovde bilo ko od nas to sugeriše. Ti si u prošloj hospitalizaciji imala po tvojoj doktorki nespecifičnu psihozu, koja može da evoluira u nešto drugo ali i ne mora, i stoga je neophodno da se javiš lekaru, ne u Lazi, imaš Dragišu Mišovića i Institut za Mentalno Zdravlje...Uzmeš uput od lekara opšte prakse ili možda čak možeš direktno bez uputa, ako imaju dežurnu ambulantu. A možda je najbolje da pozoveš ujutru Institut i da pitaš šta ti treba za pregled kod njih, broj imaš na sajtu. Niko te neće i ne može prisilno zadržati na hospitalizaciji, to znaš! Prisilna hospitalizacija se vrši samo kada osoba predstavlja pretnju za sebe ili svoju okolinu. U svakom drugom slučaju, razgovor sa lekarom, tj.obična konsultacija pomoći će ti da shvatiš gde si sada i u kom obliku ti treba lečenje (ako ti treba). Konačno, ne znači da ćeš uopšte morati bolnički da se lečiš :) Držim palčeve i samo hrabro!

 

Dobrodosla...Da, nemoj prerano da donosiš zaključke. Otiđi, što rece Hermina, u Dragišu Mišovića...Broj je tamo 0112663946.

Profesor docent neuropsihijatrije i farmakologije dr Vladimir Diligenski...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da, odličan predlog od Rijada.

Secerlema, molim te, nemoj čekati, pozovi i pitaj šta treba za zakazati...Diligenski je odličan, em što je klinički psihijatar em je čovek i sertifikovani psihoterapeut, ali koga god da ti daju-gore su jako dobri lekari, od naših institucija ova je najbolja.

Ako osećaš da ti nije dobro bolje se javi na vreme, ništa ti neće biti od konsultativnog razgovora a znaćeš onda i šta dalje...Nemoj dopustiti da ti se kriza produbi.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Da ne citiram svakog posebno, hvala vam puno na predlozima i savetima, zovem jos danas broj da se raspitam. Dosta ste me smirili sa tim da necu morati opet na hospitalizaciju.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

U Lazu, po mom misljenju, ne...Mnoge bolnice nize opservacije mogu voditi tvoje lecenje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Secerlema, naravno da je stvar na tvom dogovoru sa lekarom i nikakva prisila ne postoji da ostaneš u bolnici ako TI to ne želiš. Ponavljam, mnogi ljudi se bez problema leče i ambulantno, dakle odlazak na pregled nije znak da će te hospitalizovati. Zapamti da lekari, koliko god izgledali nekad kao da nas ne razumeju i kao da nemaju vremena za nas i slično, jesu u većini ipak postali to što jesu jer su imali duboku i iskrenu potrebu da pomažu drugima. Pravi lekar čini ono što je u isključivom interesu čoveka koji mu se obraća za pomoć...A ti si hrabra i bogu hvala da želiš pomoć. Pozdrav i cmok. :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Naravno, nije nemoguće da ti tamo kažu da nemaš veze sa psihozom :P Ja se lečim u Dragiše Mišovića...Pre toga sam u Palmotićevoj, Kliničkom centru...Kod raznih doktora...Svi do jednog su rekli da imam psihozu...I sad ova poslednja: "Ma kakva psihoza, niti je imaš niti si je imala"...Meni oči veće od face tada bile :shok:

:D

Hoću reći, odlični ljudi :) Ništa silom ne rade... :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Svih pet doktora koji su me detaljno ispregledali potvrdili su, na moju veliku zalost, moju dijagnozu. Najbolje je ne nagadjati i otici lepo da oni vide sta i kako. Ne verujem da mogu gresiti, nije psihoza nesto sa cim se ne srecu cesto pa da ne mogu videti da li jeste ili nije ista u pitanju. Dobro, nekad napisu naizvestaj, tj.na receptu za lek dijagnozu za psihozu jer se neki AP koriste i za druge psihicke probleme u manjim dozama...Ja bih volela da je moja dijagnoza samo anksioznost a ne stotinjak drugih djavola, ali fazon je da onaj ko ima psihozu toga i nije bas svestan, a ti se ipak pitas imas li je? Nisam doktor, samo hipohondar tako da necu da dodeljujem dijagnoze...Moje licno misljenje je da nemas. Isto tako i za Wrong-nemas 100%.

 

Meni su jednom dali neki AP koji se daje uglavnom bolesnicima koji boluju od paranoidne shizofrenije i ja sam, naravno, odmah pomislila da ja imam SCH ali da oni to taje od mene...Hipohondrija je cudo! Moj OKP i hipohondrija dosezu do psihoticnih granica :D

 

Sta god da jeste ili nije, pridrzavaj se terapije i ukoliko se ne osecas bolje, sve (ali SVE!) pricaj doktorima jer ce ti jedino tako biti bolje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Angela, nisi videla moje žute minute :rolleyes:Ovde se poprilično dobro kontrolišem...Vežbam :) Sve držim u sebi i nikome ne govorim svoj pravi stav, svoje mišljenje...Naučila sam kako drugi misle i tako sam i ja krenula...Ali to je kao moja druga, "veštačka ja"...Mora čovek da se snalazi da ga ne strpaju u Lazu XDDD

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Najveci strah mi je da me opet strpaju u ludnicu. Toga se bojim jako.

P.S. @Secerlema,Wrong, vi ste po meni samo mlade osobe koje su zbunjene u odredjenom periodu zivota...Jbmu kad nisam doktor.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/12/2014 at 3:46 PM, angela_delamorte said:

Najveci strah mi je da me opet strpaju u ludnicu. Toga se bojim jako.

 

Razumem.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A tad kad sam bila hospitalizovana osecala sam se kao da u zivotu nisam bila normalnija, no nisam imala istomisljenike ocigledno.

Ti kad si u tome ni ne znas da si u tome, to je ono najgore uz osecaj da nesto nije OK, ali ne sa tobom nego sa ostalima...Moje iskustvo.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...