Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
empire-of-dirt

Oziljci od samopovredjivanja

Recommended Posts

Spadam u one koji kao izlaz iz svojih problema nekad posegnu za ziletom. U stvari, vec nekoliko meseci to nisam radila, ali oziljci su tu. Ne stidim ih se, niti sam ponosna na njih, to je tako kako jeste i u tim trenucima ja nisam bila sposobna da postupim drugacije, sada jesam.

 

Medjutim, iako se ne stidim, neprijatno mi je kada me neko pita sta su mi te linije na podlaktici. Nije li ocigledno, uostalom? I ja tada ne znam sta da kazem, najcesce kazem "ne bih o tome". Sta vi radite u takvim situacijama?

Share this post


Link to post

Nažalost, ja ovo ljeto još nisam skinuo majcu i iskreno jedva čekam zimu. Samo što ja imam i od čkova i od žileta. Kad sam bio u bolnici, svaki dan se obavezno svima mjerio tlak a kako je med. sestara i tehničara bilo ono 15-ak gotovo svaka/svaki me je pitala "zašto?", a ja sam sve pokušavao uvijek prebaciti na zajebanciju ali bilo mi je nelagodno, pa barem bi oni na psihijatriji trebali biti upoznati s time pa barem ne tlačit ljude i ne popovat, ali eto. Jedan je frend, kod kojeg sam uvijek znao prespavati kada bih bio u Zagrebu, sluuučajno primjetio što sve imam na nadlakticama i odjednom kad god bi ga pitao jel mogu prespavati kod njega smišljao je kojekakve izgovore. Ništa mi nije bilo jasno, da bi u jednom telefonskom razgovoru priznao mom starom da ako sam bio u stanju takvo što raditi sebi da se boji što bih mogao napraviti njemu na spavanju. OK, ja sam mu obećao da ga neću klati ni pod kojim okolnostima pa se sad obojica smijemo tome...Ali majcu ovo ljeto ne skidam :( To je i razlog što nisam na more otišao ove godine.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Macka, najlakse. Imam celu smisljenu pricu o tome kako me je izgrebala macka i naucila sam je napamet, i cisto da ih ubedim jos vise, odglumim kako je macka to uradila...Mada meni su roditelji rekli da postoje neke kreme koje pomazu za to, tako nesto, tako da nije nista o cemu treba da se brine previse...A i sad ce jesen, nosicemo duze rukave pa nece toliko da se vidi...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Meni je dovoljno opusteno da nosim majice bez rukava, ali to obicno privlaci poglede. Sad, ako neko samo gleda, pravim se da ne primetim, ali ako me pita... E tad mi onako krene krv u glavu i uznemirim se nekako.

A tesko da ce macka kod mene proci kao izgovor, jer imam gomilu paralelnih oziljaka jako gusto rasporedjenih. Bukvalno ne postoji nikakav izgovor, svasta sam pokusavala da smislim.

Narocito mi je trip recimo ako treba da predajem nesto deci, srednjoskolcima, osecam se kao los uzor. Osoba bolesna u glavu ih uci necemu... Tako se osecam. Tad se trudim da obucem kosulju, ali nekad je prosto previse toplo.

Srecom pa su oziljci plitki i mozda ce izbledeti za par godina...

Share this post


Link to post

Moji su široki, pa, ko mali prst, jer je sve bilo jako duboko i rađeno sa dosta agresije tako da i oni stvarno stari još uvijek ostavljaju grozan dojam na ljude, a ovi noviji su još jako crveni tako da fakat ne mogu ništa muljati, ali mi je najgori ožiljak na vratu i ne vjerujem da sam si i to napravio, ajde košulje tu dosta spasavaju stvar :) Evo sad sam ih i išao prebrojiti baš, imam 11 od čikova i 26 od žileta, većinom nadlaktice, čikovi su na podlakticama i oni me najviše smetaju jer njih baš nikako ne mogu prikrit a jako ružno izgledaju i imam četiri na podkoljenicama (točnije gležnjevima) od rezanja vena, planirao sam sve to prikrit tetovažama i to za sada vidim kao jedini izlaz :( Definitivno sve ovo ne bih svom djetetu želio objašnjavati jednog dana.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Moji su jako duboki, kad su se rane uklonile nisu ostali beli oziljci nego i dalje crveni, kao da sam se izgorela nesto, strasno je...Ali posto sam ja mladja, kod dece mog uzrasta to moze da prodje jer su naivni svi...I nisi bolesna u glavu, ne pricaj tako, svako ima neki svoj mentalni problem ili nedoumicu tokom svog zivota, a oni ako to ne znaju da razumeju boli te kurac, jer to je nesto sto ne moze da se promeni...Puder ili neki korektori pomazu MNOGO, tako da ti to preporucujem dok ne nadjes odgovarajucu kremu koja ce da sredi sve to...Imaju i neki videi na jutjubu gde mozes da nadjes nesto isto, ja sam tamo gledala tako nesto ali sam zaboravila link...Srecno, sve u svemu :flower:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

E baš tako su moji crveni, duboko je tako da i oni koje sam si priuštio prošle godine svako malo se zagnoje i zna mi flisati. Pogubno je za svu moju posteljinu. A kad zaraste zaraste. Ja sam to radio jer jedno vrijeme ama baš nad ničim nisam imao kontrolu u svom životu osim nad svojim tjelom, i nekim svojim bližnjima sam želio pokazati da mogu upravljati mojim životom ali ne i onim što činim svom tijelu. Sada se situacija ponešto promjenila i iako mi još i sada ponekad takvo što padne na pamet, puno se lakše suzdržim. Navodno Heparin krema može dosta pomoći ako se na vrijeme počne upotrebljavati (tj.dok su ožiljci relativno svježi) pa eto, ja nisam probao ali preporuka...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

To za Heparin je bzvz,mozda pomaze kod manjih posjekotina ali kod dubljih ne radi nista drugo sem sto ubrzava proces zacjeljivanja rane...

Ja sam u januaru imao jako tezak udes i "strucnjaci" su mi usivali nos, tako da sad imam oziljak koji ne samo sto je kao kod nekog robijasa vec mijenja i boju kad se mijenja vrijeme.

I mene ljudi cesto pitaju od cega mi je to, nekad prebacim na drugu temu (mada to rijetko uspije), nekad kazem istinu jer ima ljudi koji su toliko naporni da prosto moram da kazem, nekad se iznerviram ali sve u svemu nije mi nimalo prijatno.

Posto mi je sestra maksilofacijalni hirurg, pricala je sa jednim kolegom (inace plasticnim hirurgom) koji je rekao da je nos jako nezgodno mjesto i da ce kako god da se uradi ostati trag, doduse ne ovako veliki kako je sad, ali svejedno ce se vidjeti ta linija.

I da, pored svega toga to je jako skupa "zanimacija", tako da mi ostaje da ponosno nosim svoj oziljak dok sam ziv, a ljudi, oni ce svejedno uvijek naci nesto za sta ce zapitkivati tako da mi i to polako postaje svejedno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Čuj, nije ti isto da li je ožiljak od samoozljeđivanja ili si ga zaradio na nekoj operaciji, nesreći ili slično. Ja sam isto polupao auto i polomio jagodičnu kost i nos, što je i vidljivo. Ali me to ne dira nimalo jer znam da si ožiljke nisam nanjeo sam. Saobraćajka, ah, pa ljudi imaju saobraćajke, nije neobjašnjivo i ljudi uglavnom lakše shvaćaju nego samoozljeđivanje. Ovdje govorimo o sasvim drugom kontekstu. Heparin, naravno, za manje ožiljke. Pa definitivno si ne možeš odsjeći nogu i mazati je Heparinom :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

"Znate, imala sam macku koja je imala takozvanu maciju sizofreniju. Ona je jela svoje macice, bila agresivna, i svaki put kada bih pokusala da je uhvatim da je odnesem negde ona bi me izgrebala, ili kada bi pokusala da je zaustavim u napadu na NN drugaricu." 

Sve je to istina osim onog da sam htela da je odnesem negde i da je napadala moje NN drugarice... :lol:

Sve je istina osim sto macka nema nikakve veze sa oziljcima.

I stidim ih se.

Ali sam uradila to opet pre oko mesec dana.

 

Ummm, da.

Oziljci se poprilicno vide. I nema ih samo na rukama. Ima ih po celom telu. :dry:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

(I stidim ih se.

Ali sam uradila to opet pre oko mesec dana.)

 

Znam kako je, ja ne bih nikada drugu osobu čudno gledao zbog toga ali znam da u očima "normalnih" mi nismo normalni. Taj sram će trajati dok ožiljci budu vidljivi. Treba i malo ljekove provjeriti jer dosta antidepresiva i sedativa uzrokuje sklonost samoozljeđivanju.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Nisam tada pila nikakve lekove. Doktorka je malo eksperimentisala na meni proglasivsi upravo MENE NORMALNOM. Ali poremeaj licnosti je i dalje stajao tu.

Ja sam beznadezan slucaj. :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I opet kažem da znam kako je. Ljekovi ili ne...Ne znam zašto nas takvo što pere. Ne mogu ni ja baš garantirati da neću ponavljati takvo što. Tako da nas ima više beznadnih :( Jednostavno ne znam što da kažem, znam da to nije OK, naravno da znaš i ti, ali opet... :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Znam, i grozim se kada mi neko kaze da se reze. Krenem da ga "grdim" zbog toga...I poludim kad mi neko kaze "pa i ti to radis"...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A valjda će nas te gluposti proći s vremenom, ipak se ne vidim da se kao neki dedek rezuckam, ipak bi previše bilo :) Vidiš, ja se ne grozim kada netko to radi, jer znam što prolazi, samo tugu osjećam :( Hehe, evo jutros me je frend zvao da dođem kod njega u Zadar na tjedan-dva a ja ne znam, stvarno ne znam :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Prihvati!! To ti je sansa da pokazes da si se promenio na bolje!! :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Stavljam svaki dan neki melem, i trudim se da vodim računa da redovno to mažem, ali ožiljci jednostavno isto izgledaju ili se meni samo to čini.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 8/12/2014 at 12:05 PM, Dr. Psiho said:

Prihvati!! To ti je sansa da pokazes da si se promenio na bolje!! :)

 

Hvala, psihićka :) Ma ne znam samo kako bi sve to funkcioniralo na plaži, em mene još uvijek pomalo pere socijalna fobija pa i inače me sve svrbi kada sam među masom ljudi, a još ak bi oni blejali u moje ožiljke...Ili da jednostavno kažem-zaboli me, i to je to... :) Razmislit ću :)

 

@Maza...Ispadne da je najbolji lijek da pustiš vrijeme da prikrije ove ožiljke a da ti nikada više ne padne na pamet da si priuštiš nove ;) :heart:

Ma ima da se zbigecamo svi skupa i ne želim da čujem da se itko više rezao, važi? :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Meni bi bas pomoglo kada bih pocrnela jer mi svi oziljci, ujedi od komaraca itd. ostavljaju tamnije mrlje koje nestaju godinama kada dobijem boju. Ali bas ne volim da se suncam. Neko je predlozio i puder, s tim tek nisam vicna, a i deluje mi kao da bi se razmazivalo sad po vrucini.

Razmisljala sam cak da nesto istetoviram preko, al necu da pravim tetovazu bezveze tek da pokrijem oziljke... A i podlaktica nekako nije mesto gde bih ja htela tetovazu.

Krivo mi je zbog vas koji se dodatno grizete zbog toga. Ja sam u fazonu sta je bilo, bilo je, samo se osecam neprijatno kad me neko bas eksplicitno pita...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ma kad ne znam, i ovako me 24 sata dnevno ne prolazi osjećaj krivice i dojma da sam razočarao ljude, a onda mi se još desi da npr. odem sestri ili nekom frendu (a oni kao da su programirani po tom pitanju) i onda oni pogledaju, ono kao slučajno, u moje ožiljke i ošinu me pogledom kao da sam lično njima nešto napravio i to se ponavlja i ponavlja...To me ubija u pojam i ne znam do kada će? :( Da su mi barem ožiljci poređani nekako drugačije, pa da se mogu vaditi na neku ozljedu kako mi se i jedan što je bio sa mnom u bolnici vadio (iako se mi "rezači" vrlo lako prepoznamo, pa meni nije mogao muljati), ali kad sam si (u vrijeme najgoreg ludila) čak i "hate" i "suicide" napisao na ruci (ne znam koju mi je to simboliku imalo u tom trenutku, čak ni sam sebe ne shvaćam) a to je malo teže pripisati nekoj ozljedi :( Nažalost, kako su moji dosta širi, oni tako lijepo ostanu bijeli kada se osunčam ili samo postanu blago roza, ma koma...Da, zaboravio sam reći da imam i jedan na licu, njega hvala bogu vješto prikrivam bradicom ali dosta grdo izgleda kada se obrijem. Njega sam glupo napravio kada me je stari htio smjestiti na psihijatriju, a barem odjel na kojem ja obično ležim izrazito zahtjeva da svi muški stalno budu svježe obrijeni (jbt.kao u vojsci), tada sam ošao u kupaonu i rekoh :"E, nećete me s ovakvom ranom tjerati da se brijem!" Na kraju nisam, nekim čudom, završio na psihijatriji ali zato imam uspomenu :( Ma kažem, sve je to kod mene bio neki rezultat osjećaja manje vrijednosti, mržnje i prema sebi i prema ljudima. Hvala bogu taj me osjećaj popušta, ne osjećam baš više ogorčenost pa se nadam da više neću raditi gluposti!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Dragi Dobrice, pa dovoljna ti je muka sto si uopste to sve radio, sto si se osecao toliko ocajno da je do toga doslo. Ja tako sebi uvek kazem kada me uhvati griza savesti npr, dovoljno sam se namucila, ne moram jos da mucim sebe oko neceg sto ne mogu ni da ispravim sada. Nemoj ni ti. ;)

A ima i ona dobra fora, "those are from fighting monsters". Kad se osecam narocito pateticno, setim se toga, i jbg, pobedila sam to jer ne radim vise, kao sto ni ti sada ne radis vise. Ako ikad skupim muda, to cu reci ako me neko bude pitao, ali za sad me blam :D

Share this post


Link to post

@empire mogu reći samo HVALA :) E, a možda: "Otimali su me vanzemaljci" isto ne bi bila loša priča :P

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I eto novih oziljaka...Ne mogu izdrzati psihicku bol, pa moram da izvrsim transfer bola...Fizicka bol mi je laksa...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Draga moja, razumem te skroz. Ali pokusaj da izazoves neku drugaciju culnu senzaciju, na primer da se okupas promenljivo hladno toplom vodom, ili da pojedes nesto ljuto, ili sl. Meni su takve stvari pomogle da se resim ove neprijatne zavisnosti. Zvuci smesno, ali kad pomislim da bi mi bas prijalo da se secnem, ja stavim neke jace zacine u hranu ili jedem onu ljutu papriku, i da vidis kako zaboravim na secenje :D A i sinuse procisti, ma milina.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jedem ljuto redovno, obozavam ljuto. Kupam se redovno. A sve to sam i uradila pre nego sto sam se isekla....

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...