Jump to content
Depresija forum
Sign in to follow this  
empire-of-dirt

Oziljci od samopovredjivanja

Recommended Posts

Nekad se slažem s nekim pa bih opalio "like" na njegov post, no post je toliko tužan da bi mi "lajkovanje" bilo gotovo groteskno :(

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Zivot posle smrti je nesto sto nisi planirao da ce se desiti. Nisi planirao da sve te stvari nosis dalje sa sobom u neke nove vode...Planirano je da nestanu, da istrule.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ma ja smrt gledam kao potpuno gašenje lampe.

Propitujem se cijeli život, dosta stvari me škaklja, ali barem se tješim da kada se fenjer pogasi, nema više.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/25/2018 at 1:21 AM, DTQ said:

Zivot posle smrti je nesto sto nisi planirao da ce se desiti. Nisi planirao da sve te stvari nosis dalje sa sobom u neke nove vode...Planirano je da nestanu, da istrule.

 

Nestanu kao novine u vatri.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/25/2018 at 1:12 AM, mailer-daemon said:

Nekad se slažem s nekim pa bih opalio "like" na njegov post, no post je toliko tužan da bi mi "lajkovanje" bilo gotovo groteskno :(

 

Meni neretko prođe kroz glavu potpuno isto što i tebi,ali onda zastanem i samoj sebi kažem: "Hoćeš li da si p*čkica i da ostaneš p*čkica,ili ćeš da hrabro sagledaš i prihvatiš realnost života? E pa,ako hoćeš-onda lajkuj!" :oioi: I onda iz nekakvog čudnog inata prema samoj sebi-fino uzmem i lajkujem baš ono što mi je do krajnje granice stravično,groteskno i bolno (ali za šta na nekom dubljem nivou znam da je i-istinito)...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ja lajkujem i iz saosecanja ili prosto jer se slicno osecam

 

btw nova verzija foruma to resava jer se mogu koristiti razliciti emotikoni za reakcije

ako saljes lljubav opalis srce ako saljes saosecanje opalis tuznog smajlija itd

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 11/18/2018 at 11:27 PM, archaic_tiger said:

Meni neretko prođe kroz glavu potpuno isto što i tebi,ali onda zastanem i samoj sebi kažem: "Hoćeš li da si p*čkica i da ostaneš p*čkica,ili ćeš da hrabro sagledaš i prihvatiš realnost života? E pa,ako hoćeš-onda lajkuj!" :oioi: I onda iz nekakvog čudnog inata prema samoj sebi-fino uzmem i lajkujem baš ono što mi je do krajnje granice stravično,groteskno i bolno (ali za šta na nekom dubljem nivou znam da je i-istinito)...

 

Pa vidiš. :)

Zato mi i jesi lajkovala onaj post tamo i zato ne udarati po kompjuteru. :P

Zato ja nikada nisam mislio da si ti pičkica. :therethere:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Uh, teška tema...

Mislim da je kod mene najveći ožiljak moj stomak. Al' ozbiljno. Prejedam se stalno a po riječima stručnjaka to jest jedan vid samopovrijeđivanja.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ljudi, tehnički su i ovo ožiljci od samoozljeđivanja.

 

 

JhWO8YI.jpg

 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/1/2018 at 3:02 AM, Pikova dama said:

Ožiljak od samopovređivanja stoji na duši. Ogroman, dubok. Od nepoštovanja sebe. Niko ga ne vidi osim mene. Niko ne može da me pita: "Otkud to?" Nemam pred kim drugim da se zastidim, samo pred sobom.

 

:therethere: :heart:

Share this post


Link to post
On 11/18/2018 at 10:34 PM, Boo said:

 

Nestanu kao novine u vatri.

 

 

Ali "rukopisi ne gore" :) (Bulgakov)

On 3/17/2019 at 4:58 PM, Pečorin said:

Uh, teška tema...

Mislim da je kod mene najveći ožiljak moj stomak. Al' ozbiljno. Prejedam se stalno a po riječima stručnjaka to jest jedan vid samopovrijeđivanja.

Istina, gledam juce jedna zena s posla koju znam, imala je jedno 150 kila, sad je na ispod 100. Kao da je druga osoba. Menja se. Brine o sebi. Voli sebe. A sta mi radimo? Unistavamo se jedenjem, ne uzimanjem lekova, i to je isto samopovredjivanje, vidi se sve... ne mozes da sakrijes... Mozda i namerno radimo to tako da se vidi, jer trazimo pomoc, paznju, kao neka mala deca. Kao da neumemo sami sa sobom da se dogovorimo hocemo li ziveti ili ne. Jer ovo nije zivot. Treba da sednes sa sobom i kazes: cemu ovo prejedanje? I da probas da nadjes odgovor.

Isto je sa seckanjem, stipanjem, cuppanjem kose, uzimanjem pogresnih lekova, postoje razni nacini... Zasto? Kazu da je to jer nemozemo da trpimo psihicku bol.

Meni je ovo sto ja radim, ubijanje hranom, neuzimanjem lekova za pritisak i insulina, to mi je kukavicki. Ili odustanes odmah od svega ili zivis. Nemoze izmedju. A ja se guram u to "izmedju". Kao neka najgora kukavica.

 

Share this post


Link to post

Pre 11 godina sam sebi na unutrašnjoj strani podlaktice utisnuo užareni  žig u obliku slova imena devojke koja mi se sviđala. Ubrzo je krenulo da ne mogu da se nosim sa tim, jer previše mislim šta drugi misle o meni i nije mi se ni malo poklapalo o tome kakvu drugi imaju sliku o meni.

Misleći šta uraditi, godinu dana kasnije u ove dane, sam preko toga pritisnuo usijanu ringlu rešoa, posle nekoliko sekundi koža je postala slična koži sušenog dimljenog mesa samo nije bilo veće promene boje, zahvaćeni deo je bio elipsastog oblika oko 5 i 10cm u prečnicima. 

U rešenosti da to niko ne vidi, nisam išao kod lekara, istraživao sam šta od prilike može da se desi i šta da radim. Posle par sati, limfe ili čega već je bilo toliko da se podlaktica duplirala u obimu, mislio sam da ne odem lekaru jednostavno sve dok se neonesvestim ili dobijem trovanje i neko to vidi, pa onda i ne bi zavisilo od mene. Ali takođe iznenada nakon nekih 24h ako se dobro sećam, sve to se prilično povuklo. 

Ranije nisam razmišljao kako me je možda Bog ili nešto, neka sila dobra, spasilo od previsokog plaćanja cene na primer gubitka ruke, tako da trebam biti zahvalan na tome.

Mislio sam da bi mi bilo lakše da objašnjavam to kao ožiljak povrede, nego ono prvo, ali prve dve godine je bilo dosta izraženo i leti sam nosio neku znojnicu ili steznik oko toga što se nije uklapalo u moj imidž. Nakon toga je crvenilo bivalo sve manje i psihički mi je bilo sve lakše, prvo sam u društvu  stalno razmišljao da mi podlaktica bude okrenuta ka unutra i uz telo, a vremenom i godinama sve manje. Niko nije video ili bi im bilo neprijatno da pitaju. Sada je prilično neuočljivo, malo zavisi od osvetljenosti, spoljne temperature i krvnog pritiska odnosno moje zagrejanosti.

Share this post


Link to post

Jomelop ti je dobar za takve oziljke ali obicno do godinu dana, dok ne postanu keloidi. Nisu ti unisteni nervi u kozi, nisu opekotine treceg stepena ako se pojavila limfa u plikovima nakon opekotine, zato verovatno nemas izrazene oziljke...

Share this post


Link to post

Hvala Brano, ovo zadnje nisam znao. Koristio sam Jomelop i Dermatix koji je prilično skup ali ga najviše  hvale, Scarzone mi je takoreći odmagao pa sam ga ubrzo  bacio, samo je izazivao crvenilo i kao lokalnu alergiju. Imam samo dva manja prugasta keloida, verovatno od dela ivice grejnog tela gde je najdublje delovalo.

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...