Jump to content
Depresija forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

dzejvi

Aaaaa!!!!! :(

Recommended Posts

Jedva kucam od jebeno znojavih ruku. Knedla u grlu... Gusim se. Idem kroz sobu, hvatam se za glavu, vucem kozu vrata u nadi da ce knedla da nestane i da cu da dobijem vise vazduha.

Vrti mi se u glavi. Hodam kao pijana... Poznanici u fazonu "Dzejvi, jesi dobro ?" "Jesam, jesam, samo mi se vrti u glavi."

Depersonalizacija, derealizacija. Ja nemam ruke. Gde sam ?

Sve deluje tako razbacano. Ne znam sta pricam, smejem se kao luda na brasno. Zasto ? Zato sto ne znam u tom momentu da razlikujem smesno od nesmesnog, normalno od nenormalnog, ispravno od neispravnog. Kao da mi um ne postoji u tom momentu, a nakon toga osecam jak stid, krivicu jer sam dozvolila sebi da pred drugima budem takva.

Zasto mi je smanjena doza Bromazepama ? Trazicu dr da mi poveca, ali mislim da mi to nece biti dovoljno...

Nesto se jako neprijatno desava sa mnom...

Grizem nokte, zanoktice pa su mi ruke sve u ranama. Od vrtoglavice ne znam gde idem, pa su mi noge cele u modricama jer se udarim, jebiga, ne znam gde idem. Boli me da nosim carape.

Neprijatnost u zeludcu. Necu da povracam. Necu da povracam. Necu da povracam. Necu da..... POZURI MOLIM TE KAZI MI GDE JE WC DAJ MI VODU SKLONI SE OD MENE OTVARAJ PROZOR TREBA MI VAZDUH

......

..... .... ............

 

Prvo opsednutost psihickim poremecajima.. Istrazujem na netu satima, kupujem knjige, trazim po kuci u svakom mogucem casopisu makar i dve recenice o psihi, pozajmljujem od rodjaka lekara koji su zavrsili medicinu knjige s med. fakulteta, ispitujem nesto tamo psihica; bila sam prosto zaokupljena ljudskom psihom, ceo dan sam o tome razmisljala i moj jedini interes je bio to.

Od svih tih silnih informacija sam prsla, nacisto sam prsla. Umislila sam da imam bipolar, pitala psihica par puta, on kaze sigurno nemam narcizam je kriv za sva ta ludila koja neopisivo lice na bipolar. Ali to me nije razuverilo, i dalje sam potajno mislila, cak sam i glumatala sama pred sobom( da sam glumatala pred drugima, to bi bila cista histerija... ali nije mi jasno: sama pred sobom ?!).

To se smirilo vremenom. Sad znam da tripujem, iako se nekad zesce zanesem po tim sranjima. Medjutim, desava se nesto novo.

Pretrazujem kucu ne bih li nasla izvestaje od lekara od cele moje rodbine, i sire i uze. Trazim i po tavanu, i u podrumu, i svuda, svaki ugao gledam. Nadjem nesto, detaljno analiziram, citam, stignem do novih informacija i idem dalje. Onda, to vec prelazi u nesto jos gore...

Krecem da pretrazujem, takodje po tavanu i podrumu i celoj kuci i radnom mestu svog oca(cak) i trazim casopise vezane za zdravlje(ne psihicko, nego generalno). Citam o tome, citam detaljno svaki casopis koji nadjem, sa obaveznom sveskom i hemijskom i prepisujem stvari iz casopisa u svesku. I prepisujem... i prepisujem... i prepisujem... I tako IZNOVA I IZNOVA. Ne prepisujem iste stvari, ali malo mi fali da prepisem ceo casopis ako ovako nastavim.

Onda citam knjige, medicinske i sve moguce povezane sa zdravljem. Pretrazujem net, neprestano. Ne mogu da dodjem do novih informacija, JER ZA MENE NEMA NOVOG KOLIKO SAM JA STVARI PROCITALA I ISTRAZILA !!! Ovo postaje ludo.

Stalno su mi bolesti u glavi. Ja se ne brinem za svoje zdravlje, nema ovo nikakve veze s hipohondrijom, ne sumnjam ni na sta sto se bolesti tice(bar ne vise). Ovo je samo jedna bolesna opsednutost. Budim se s mislima o zdravlju, medicini, bolestima i psihi; ceo dan provedem samo pokusavajuci da nadjem nesto novo o tome, bukvalno ceo dan, internet knjige pretrazivanje cele kuce blablabla i nikad ne dodjem do neceg novog, ali ja nastavljam. I zaspim u mislima o svim tim bolestima, zdravlju, smisljam planove neke, razmisljam i smisljam kako bih se snasla da imam tu i tu bolest.

Pa jebote. Naporno je. Naporno je!!!!

I tako svaki dan, vec mesecima...

 

Uz to, kao dodatak, ide depresija, ponovo mi se javljaju simptomi GAP-a koji se pogorsavaju svakim danom sve vise i vise, socijalna fobija, fobija od paukova, NARCIZAM(jbm mu mater!!!!), krize raznorazne, depersonalizacije i derealizacije svakodnevne, poremecaj ponasanja(agresija i nedostatak samokontrole, manjak empatije, nerazlikovanje ispravno od neispravnog, asocijalno ponasanje), problemi tamo problemi ovamo, ne znam bre ni ja vise sta mi je !!!!!

 

Help :o

 

Ps: admini/moderatori, odobrite ovo, zelim psihicu da odstampam, ako ne odobrite prekopirajte mi i posaljite preko PP jer pisem preko moba pa nemam gde da prekopiram ovo... hvala unapred

Share this post


Link to post

upravo sam se vratila iz grada zbog slicnog. jedino kako sam se izvukla kod drsutva rekla sam imam vrtoglavicu, moram da idem, .... uh.

 

 

to ispod sto si napisala...ne znam sta bih dodala... to citanje, analzirisanje...ja cak i u diskoteci razmisljam o tome....pa mozes misliti! kad se budim isto....tesko...uh...onda odjednom pocnuu dolaziti misli od silnog citanja i samonalaize, sta ja to imam, i krene lavina sve slike sta se moze desiti i sta mi je zapravo, imam li siz., ili bipolarni, ili nesto drugo, jesam li sama uopste u svemiru i to krene tom brzinom...da dobijem vrtoglavicu, a oko cela ko da imam metalni povez, kao obruc oko glave.....

Share this post


Link to post

a sto vise covjek analizira to vise prolupa

bolje se manit takih stvari, paranoja ce se smanjit

Share this post


Link to post

Ja mislim da nju zanima - a kako prestati. Mislim, lako je reci da ne treba udovoljavati tim opsesijama. Ja i nisam previse pametna ali kad imam neku opsesiju koju ne bih da imam, npr. to opsesivno istrazivanje necega (ne nuzno ni zdravstveno), nekako sebe umesto toga nalozim na nesto drugo, pa to drugo radim tako predano. Ali mislim da moj primer i nije koristan mozda, jer meni to dodje u nekim redjim i blazim naletima pa je lakse zameniti necim drugim.

Share this post


Link to post

OVako se i ja osjecam.... totalna konfuzija...

Share this post


Link to post

ovo se nekako smanjilo, terala sam roditelje kad smo isli u kupovinu da mi kupe 3 casopisa o zdravlju i nikako nisam mogla da ih nateram, pa sam kupila neki drugi gde samo postoji deo casopisa koji pise o zdravlju, to sam detaljno izanalizirala i to je to.

 

ja ne znam, najbolje je ovako da nastavim, tesko mi je ovako. ne mogu da prekinem da analiziram to sta osecam, sta je, kako je, da li je bolje, sta se popravilo, sta i kako u ovim i onim situacijama... samo analiziram, ne mogu da stanem uopste! a to nije ono sto zelim da radim, nikako nije. ja sta vise bas zelim da budem totalno opustena, zivim svoj zivot i ne analiziram toliko; pa majku mu previse problema imam i sad jos i ovo pored svega.

 

sutra idem kod psihica. recicu mu sve

 

o bolestima se trudim da ne citam medjutim kao da me nesto tera. stalno citam informacije iznova i iznova ne znam sta cu... juce usla na neki tamo sajt i prebacila par tekstova o depresiji, o poremecajima licnosti, o poremecajima ponasanja, o shizofreniji... BEZ OBZIRA NA TO STO JEDINo NOVO sto mogu da nadjem je jedna recenica, jer sve ostalo znam. ali nema veze, ja samo skupljam informacije, cak iako je jedna recenica u pitanju ja cu i casopise zbog nje da nakupujem i da uradim sve moguce da se docepam toga. pa jeboteeeeeeee.

 

ne znam stvarno...

Share this post


Link to post

Mene je moja terapeutkinja pitala zaÅ¡to za svaki simptom, ideju,napadaj tjeksobe ili bilo Å¡to moram tražiti neko znanstveno,struÄno obrazloženje ili pak osobni uzrok da podupre da to Å¡to mi se dogaÄ‘a, rekla sam joj da tada znam da sam sigurna da ima lijeka/da se ne dogaÄ‘a smao meni/da je to nasljedno/itd.

 

Rekla mi je da prestanem i da prihvatim stanje kakvo jest jer u suprotnom bježim od toga, tražim opravdanja i sl. da me smire a jedini ko me može smiriti sam ja.

 

Dzejvi jesi ti sigurna da ti je terapija dobra? I ja sam imala problem s letećim mislima, viša doza cipralexa je to smanjila.

Share this post


Link to post

Ja mislim da nju zanima - a kako prestati. Mislim, lako je reci da ne treba udovoljavati tim opsesijama. Ja i nisam previse pametna ali kad imam neku opsesiju koju ne bih da imam, npr. to opsesivno istrazivanje necega (ne nuzno ni zdravstveno), nekako sebe umesto toga nalozim na nesto drugo, pa to drugo radim tako predano. Ali mislim da moj primer i nije koristan mozda, jer meni to dodje u nekim redjim i blazim naletima pa je lakse zameniti necim drugim.

 

Tako ja radim... I ono ne ispadne tako loÅ¡e. Bar za poÄetak je dobro. Na primer imala sam opsesivne misli o smrti, pa sam prebacila na religiju, pa sam prebacila na neku vrstu filozofije... I eto. :D

Share this post


Link to post

Mene je moja terapeutkinja pitala zaÅ¡to za svaki simptom, ideju,napadaj tjeksobe ili bilo Å¡to moram tražiti neko znanstveno,struÄno obrazloženje ili pak osobni uzrok da podupre da to Å¡to mi se dogaÄ‘a, rekla sam joj da tada znam da sam sigurna da ima lijeka/da se ne dogaÄ‘a smao meni/da je to nasljedno/itd.

 

Rekla mi je da prestanem i da prihvatim stanje kakvo jest jer u suprotnom bježim od toga, tražim opravdanja i sl. da me smire a jedini ko me može smiriti sam ja.

 

Dzejvi jesi ti sigurna da ti je terapija dobra? I ja sam imala problem s letećim mislima, viša doza cipralexa je to smanjila.

 

I ja imam slicna pitanja ali vise - otkuda ovolika anksioznost ili ovaj simptom, drugi, treci.

 

Citala sam da treba prihvatiti svoje stanje a meni to nekad jako tesko ide - ako mi uopste i ide.

Zapravo, mozda mogu da prihvatim donekle ali kad pocne jak intezitet onda mi ni mozak ne radi kako treba i jako mi je tesko da

da prihvatim.

Share this post


Link to post

opsesivne misli i kod mene isto kao kod veronike ,kako prestati?nemam pojma,samo mi se prebacuje fokus a opsesija ostaje,najvise vezano za to da imam bipolar ,to ono kad mi je mirno more u zivotu,a kad mi je neki stres onda ga dodatno pojacam opsesivnim razmisljanjem o toj situaciji koja je izazvala stres a najace su te opsesije od po nekoliko meseci ili tipa mesec dana sam opsednuta necim toliko jako da me boli stitna zlezda :)kao da mi iznutra sve vristi zbog opsesije a onda odjednom nestane i neko vreme bude koliko toliko dobro,pa se opet javi u punoj snazi.Onaj utisak kao da moram to nesto da uradim sto sam zamislila u glavi i da ako to ne uradim cu da crknem kao da mi zivot od toga zavisi,mrzim opsesije...

Share this post


Link to post

I ja sam imao opsesiju da proucavam literaturu, napose psihologiju i self/help knjige, samo da pronaÄ‘em postoji li ti simptomi koje ja imam u tim literaturama i Älancima, da sebe uvjerim kako nisam jedini i kako je to uobiÄajeno, i onda mi bude lakÅ¡e kada vidim ovdje po forumima da mnogi iznose svoje probleme i traže rjeÅ¡enje iz razloga jer želimo izaći iz toga i uživati u životu i biti socijalizirani. Meni je doÅ¡lo do faze 'information overload', Äitao sam sve fragmentarno i opsesivno, tražio neko instant rjeÅ¡enje za moje boljke i njezine uzroke. Ali ljudska psiha je komleksna, nije do kraja sve razjaÅ¡njeno zbog Äega je neÅ¡to baÅ¡ tako. Svatko je individualan, a moje miÅ¡ljenje je da posezanje za informacija i gutanje svega toga u enormnim koliÄinama je znak strahova, želje koja prerasta u opsesiju da te strahove iskorijenimo ali treba biti introspektivan i promiÅ¡ljati svoj život od djetinjstva do danas i vidjeti gdje je zapelo, Å¡to nam se dogaÄ‘alo u proÅ¡losti. I ove naÅ¡e boljke, anksioznosti, panike i depresije će nas jednog dana uÄiniti jaÄima. Evo ja sam cijeli život, od puberteta do danas viÅ¡e-manje depresivan i pasivan, ali sam doÅ¡ao u fazu stanja ravnoduÅ¡nosti kada si se pomirio s time, ali i dalje se borim. Sa strahovima se treba suoÄiti, to je teÅ¡ko, to je težak put i proces ali jedino rjeÅ¡enje, sve tabletice neće pomoći puno, a one imaju ponajviÅ¡e placebo efekt i mnoge nuspojave, a i smanjuju nam osjecaj dostojanstva i vrijednosti.

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...