Jump to content
Depresija Forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

Entering The Unknown

Panicari, strucni javni nastup - iskustva

Recommended Posts

Kao sto naslov kaze, zeleo bih da, ako ima neko ko se pronalazi u naslovu, napise svoja iskustva/metode u datim situacijama. Ovo strucni je zbog toga sto je bitan nastup koji ne sme da se otalja.

Share this post


Link to post
Guest

i meni veliki problem, nije ništa posebno, prezentacija ali meni noćna mora, uglavnom to izbjegavam, nemam nikakvih medota, ma najradije bi pobjegla sa planete u to vrijeme

Share this post


Link to post

panika panika panika do prvog nastupa sa orijentalnom plesnom grupom.. kad si siguran u ono sto radis, i znas da ne smes da zabrljas, pa naucis sta trebas nema treme jednostavno se stavis u situaciju - to je to sta bude bice i ode trema i panika, kod mene makar

 

godinu dana mi je trebalo da se opustim na treninzima

Share this post


Link to post

Totalna blokada.Pre neki dan sam takav blam dozivela da me je sramota da se pojavim na faksu ikada vise.Ono kad znas,a ne mozes da se izrazis.Reci kojima baratam ne mogu da izgovorim jer sam ih u trenutku zaboravila...i taj trenutak zaborava me i dalje drzi.

Hajde,mozda bih i presla preko toga da mi se nisu svi tako slatko smejali u facu jer to jedva cekaju.Kao:kako ne znas to?? Auuu... sve vreme sam slusala ljude koji su mi dobacivali dok sam pokusavala da dodjem k sebi i dam odgovor na pitanje koje bi mozda i laik znao da odgovori.Borim se mesecima sa tim i taj dogadjaj me je skroz zakopao i ne znam vise...

U srednjoj sam praktikovala pivo pre odgovaranja kod jedne profesorke koja mi je isti problem zadavala.To mi je kao pomagalo sto nije normalno.

Sada na faksu gde god se nadjem imam taj problem.

Sa lekovima sam zatucana.Bez njih opet postajem zatucana... ne znam vise.

 

Zivo me zanima kako se drugi izbore sa ovim stvarima.

Share this post


Link to post

http://www.stetoskop...-s9-content.htm

 

 

Od socijalnih strahova do socijalne fobije

 

 

Autor: ass dr Olivera Žikić

odsocstrah.jpg

 

Socijalna fobija je oboljenje koje se karakteriÅ¡e strahom od negativne procene drugih ljudi, kao i od posledica takve procene. Praćena je veoma burnim telesnim simptomima, dominantno ubrzanim srÄanim radom, lupanjem srca (palpitacije), crvenjenjem, preznojavanjem i drhtanjem. S obzirom da se javlja kada osoba uÄ‘e u odreÄ‘enu socijalnu situaciju, razvija se, kao odgovor na potencijalnu neprijatnost, ponaÅ¡anje izbegavanja takvih dogaÄ‘aja, ili, ako je već u njoj - reakcija bežanja.

KarakteristiÄan znak je i teÅ¡koća u održavanju kontakta oÄima, tako da kada govore uglavnom gledaju u pod ili u stranu.Postoje dva oblika socijalne fobije – generalizovani (gde se socijalni strahovi javljaju u većem broju socijalnih situacija) i negenaralizovani (gde se strahovi javljaju samo u taÄno odreÄ‘enoj situaciji, recimo dok osoba jede, piÅ¡e, drži govor i sl.).

 

Socijalni strahovi kao evolutivno nasleđe

Anksioznost je emocija koja se javlja kao odgovor na opasnost koja preti jedinki. Anksiozna reakcija mobiliÅ¡e organizam za reÅ¡avanje opasne situacije, najÄešće u vidu borbe ili bekstva. Anksioznost nas, dakle, Äuva od opasnih situacija u kojima smo ugroženi na bilo koji naÄin. Zbog toga se može reći da je odreÄ‘ena doza anksioznosti adaptibilni mehanizam i neophodna za reÅ¡avanje brojnih pretećih situacija, ukljuÄujući i socijalne. Da li nam opasnost preti i u socijalnim interakcijama?

Odgovor na to pitanje možemo naći ako se osvrnemo na baziÄne potrebe svakog Äoveka. Jedna od osnovnih potreba svakog Äoveka je da bude prihvaćen i poÅ¡tovan. ÄŒoveku je veoma važno da bude u grupi, s obzirom da na taj naÄin mnogo lakÅ¡e može da doÄ‘e do osnovnih potreba koje su mu neophodne da oÄuva sopstveni život i produži vrstu, tj. da nabavi hranu, da ima zaÅ¡titu i da lako naÄ‘e partnera. Ovo se ubraja u evolutivno nasleÄ‘e, s obzirom da se može uoÄiti kod skoro svih sisara. Potreba da se bude u grupi je Äesta pojava kod mnogih životinjskih vrsta, posebno kod nama genetski najbližih – majmuna. ProuÄavajući ponaÅ¡anje majmuna u grupi, nauÄnici su doÅ¡li do interesantnih podataka koji se mogu u znaÄajnoj meri primeniti u razumevanju interakcije meÄ‘u ljudima.

U grupi majmuna, relacije meÄ‘u Älanovima su organizovane na principu hijararhije, gde imamo dominantne jedinke koje se nalaze na visokom hijararhijskom nivou i subordinirane koji se nalaze na nižim nivoima. Jedinke sa nižih nivoa hijararhijske lestvice se uglavnom tokom kontakta sa dominantnim Älanom grupe povlaÄe i imaju submisivno ponaÅ¡anje. Utvreno je da oni prepoznaju opasnost koja im preti (da budu napadnuti, povreeni, izbaÄeni iz grupe) na osnovu izraza lica i telesnog stava dominantne jedinke. Posebno znaÄajan signal je ukoÄen i direktan kontakt oÄima, kojeg manje dominantna ili subordinirana životinja ne može da izdrži, i prihvata ga kao znak za opsnost koja vreba od strane druge jedinke. Prema tome, tokom evolucije, prepoznavanje dominacije i agresivnosti je postao bitan faktor u preživljavanju jedinke. Submisivan odgovor i povlaÄenje je neka vrsta odbrane od mogućih posledica koje bi nastale ako se ne „umiri†agresivnost druge jedinke.

Moždani centar koji je odgovoran za prepoznavanje tuÄ‘ih emocija i poslediÄne opasnosti u kontaktu sa drugim jedinkama je struktura koja se naziva amigdala.

UtvrÄ‘eno je da životinje kojima je tokom eksperimenta odstranjena ova struktura, po povratku u grupu imaju znatno manje socijalnih strahova, slobodnije stupaju u interakcije sa svim pa i dominantnim jedinkama, kao i sa nepoznatim životinjama, Å¡to je za posledicu imalo znaÄajno veći broj povreda do gubitka života zbog previÅ¡e opuÅ¡tenog stava i neuoÄavanja opasnosti. U cilju poreÄ‘enja, jedinke koje imaju neoÅ¡tećene amigdale, pri ulasku u grupu ne uspostavljaju odmah relacije sa drugim životinjama, već jedno vreme borave sa strane, promatrajući i procenjujući posebno nepoznate Älanove. Nakon toga se upuÅ¡taju u grupne relacije, od osnovnih - poput timarenja, pa sve do nalaženja partnera.

Iako kod Äoveka ne vladaju u potpunosti isti odnosi meÄ‘u jedinkama, pretpostavlja se da su pojedini mehanizmi, koji su bili od vitalne važnosti za opstanak u grupi tokom evolucije, zaostali i da joÅ¡ uvek imaju uticaj na ponaÅ¡anje u socijalnim situacijama. Problem nastaje kada alarmni sistem za socijalnu „opasnost†postane preosetljiv i reaguje na brojne draži koje ne nose sa sobom opasnost. Ovo se deÅ¡ava kod socijalnih fobiÄara, kod kojih je utvrÄ‘eno da imaju prekomerno aktivne amigdale.

Naime, raÄ‘en je eksperiment u kojem su osobama pokazane slike sa razliÄitim izrazima lica koji oznaÄavaju odreÄ‘enu emociju (neutralni izraz, sreća, tuga, bes, strah, gaÄ‘enje). Socijalni fobiÄari su znatno lakÅ¡e i brže prepoznavali izraze lica sa negativnim emocijama, i imali otežano prepoznavanje neutralnih emocija u odnosu na grupu zdravih ispitanika. U drugom eksperimentu je ustanovljeno da se amigdala aktivira prilikom posmatranja slike sa besnim i agresivnim izrazom lica. Kod socijalnih fobiÄara, meÄ‘utim, ispitanici su reagovali i na neutralan izraz lica. Ovi podaci govore o neadekvatnom funkcionisanju njihovog sistema za opasnost.

 

Biološka osnova

BioloÅ¡ka istraživanja socijalne fobije se, kao i kod drugih oboljenja, usresreÄ‘uju na razliÄite aspekte – na genetsku osnovu, na nivo funkcionisanja neurotransmiterskih sistema, kao i na eventualne anatomske i strukturalne izmene u mozgu.

S obzirom da se socijalna anksioznost može videti u više genarcija jedne porodice, vršena su ispitivanja u cilju utvrđivanja genetske uslovljenosti ovog poremećaja. Rezultati tih studija ukazuju da je određeni predeo na 16. hromozomu povezan sa povećanim rizikom od razvoja socijalne fobije, kao i da je gen (SLC6A2) koji je povezan sa proteinom odgovornim za ponovno preuzimanje i transport supstance u mozgu koju nazivamo norepinefrin, potencijali krivac za razvoj ovog oboljenja.

Familijarne studije potvrÄ‘uju da postoji odreÄ‘ena genetska uslovljenost nastanka socijalne fobije. Najpre, kod obolelih od socijalne fobije oko 16% roÄ‘aka takoÄ‘e boluje od socijalne fobije, Å¡to predstavlja znaÄajno veći procenat u odnosu na zdrave ispitanike koji imaju u oko 5% sluÄajeva socijalnog fobiÄara u porodici.

Studije na blizancima nam takoÄ‘e daju veoma važne podatke o genetskoj uslovljenosti. Kod monozigotnih blizanaca (koji imaju potpuno isti genetski materijal) imamo pojavu da ako jedan blizanac oboli, onda u 24,4 % sluÄajeva imamo pojavu socijalne fobije i kod drugog blizanca. Å to je veći procenat ispoljavanja bolesti kod oba monozigotna blizanca, smatra se da je veći uticaj genetiÄkog materijala na razvoj bolesti. Kod dizigotnih blizanaca, gde nemamo identiÄne genetske materijale, bolest se kod drugog javlja samo u 15,3%.

Ovakvi podaci ukazuju na Äinjenicu da genetika ima odreÄ‘enu ulogu, ali ipak nije presudna u razvoju ovog oboljenja, s obzirom da se kod oko 75 % monozigotnih blizanaca ne razvija bolest i kod drugog, Å¡to znaÄi da pojava bolesti nije dominantno uslovljena gentskim već okolinskim faktorom. Podaci iz oblasti familijarnih studija važe za generalizovani oblik socijalne fobije, dok je kod negeneralizovanog oblika uticaj genetike znatno manji i zanemarljiv.

Kada se već bolest razvije, kod socijalnih fobiÄara možemo utvrditi abnormalnosti u funkcionisanju pojedinih neurotransmiterskih sistema. Radi se o razliÄitim supstancama i njihovim receptorima koji prenose informacije sa jednog na drugi neuron. UtvrÄ‘eno je da kod socijalnih fobiÄara postoji smanjenje serotonergiÄke transmisije, pojaÄana noradrenergiÄka transmisija i snižena dopaminergiÄka transmisija. I ovo je verovatno evolutivno nasleÄ‘e s obzirom da su smanjeni nivoi serotonina naÄ‘eni i kod majmuna koji imaju subordinirajuću poziciju, dok dominantne jedinke imaju poviÅ¡ene nivoe serotonina. MeÄ‘utim, ako se situacija promeni i recimo, dominantna jedinka padne na hijararhijskoj lestvici, doći će i do smanjenja nivoa serotonina.

Da se radi i o poremećaju na nivou dopaminergiÄkog sistema, ukazuju nam podaci da se socijalna fobija Äesto javlja kod primene nekih lekova koje smanjuju nivo dopamina, kao i da je socijalna fobija Äesto udružena sa Parkinsonovom bolešću koja se karakteriÅ¡e niskom aktivnošću dopaminergiÄkog neurotransmiterskog sistema.

 

Faktori spoljne sredine

Na razvoj svake osobe, poÄev od roÄ‘enja pa sve do zrelog doba ali i nadalje, ne utiÄe samo genetika i bioloÅ¡ka osnova. Mi se raÄ‘amo sa, može se reći, prekobrojnim ćelijama mozga koje se u toku sazrevanja povezuju, a znaÄajan broj ćelija koje ne dobiju odreÄ‘enu funkciju izumire (tz. proces „podrezivanjaâ€). Na taj naÄin se izgradi potpuno jedinstvena osoba, sa jedinstvenim centralnim nervnim sistemom. Sve ovo nije uslovljeno samo genetikom već je i pod uticajem okolinskih faktora. NaÅ¡ mozak ima osobinu „plastiÄnostiâ€, odnosno da se stalno menja pod uticajem spoljaÅ¡njih faktora i prilagoÄ‘ava zahtevima okoline, te nas na najbolji naÄin osoposobljava za opstanak. S obzirom da su najburniji procesi formiranja mozga i prilagoÄ‘avanja tokom najranijeg detinjstva, od velikog znaÄaja za razvoj normalne liÄnosti, ali i za razvoj bolesti, je ono Å¡ta nam se deÅ¡ava u tom periodu. Osnovno okruženje deteta u detinjstvu je porodica, zbog Äega su brojna istraživanja bila usmerena na prouÄavanje porodice kao potencijalnog faktora u razvoju bolesti.

UtvrÄ‘eno je da su kao deca, socijalni fobiÄari uglavnom bili „bihejvioralno inhibovana†deca, odnosno da su bili povuÄeni, sramežljivi, da nisu voleli novine i promene i da su uglavnom znatno vezani za roditelje, posebno majku. Kod sociofobiÄara veoma Äesto nalazimo da je bar jednan roditelj oboleo ili od socijalne fobije (najÄešće majka), depresije ili alkoholizma (najÄešće otac). TipiÄno je da je majka bila prezaÅ¡tićujuća, a otac strog i zahtevan. Veoma Äesto je jedan od roditelja sklon perfekcionizmu, Å¡to se i od deteta zahteva.

Ako inhibovano i straÅ¡ljivo dete ima pored sebe prezaÅ¡tićujuću majku, koja ga uzima u zaÅ¡titu u svakoj stresogenoj i potencijalo opasnoj situaciji, dete ne može da nauÄi kako će se kasnije izboriti sa sliÄnim neprilikama, te pojaÄava svoje strahove i osećanje sopstvene slabosti i insuficijentnosti u odnosu na druge koji to uspevaju. Eksperimentalno je dokazano da je prezaÅ¡tićenost straÅ¡ljivog deteta kontra produktivno i da deca postaju nesigurnija i manje spremna za život kao i da ostaju straÅ¡ljiva. Sa druge strane, ako se takvom detetu pomogne da se suoÄi i izbori sa neprijatnim situacijama, može se razviti u odraslu osobu bez emocionalnih problema. Majke koje su podsticale svoju decu da se druže i ulaze u relacije iako je detetu bilo neprijatno, su uglavnom uspevale da se izbore sa sramežljivošću i socijalnom anksioznošću svoga deteta.

MeÄ‘utim, ako je i majka straÅ¡ljiva, pogotovu ako je i sama socijalni fobiÄar, ona ne podstiÄe već sputava dete da razvije socijalne veÅ¡tine i dete najÄešće biva izolovano. Od majke putem uÄenja obrazaca ponaÅ¡anja kojeg zovemo modelovanje, uÄi da se povlaÄi iz socijalnih relacija, da su socijalne relacije „opasne†jer nas procenjuju te stalno moramo da imamo pod kontrolom naÅ¡e ponaÅ¡anje, kao i da se problem može „reÅ¡iti†ne ulaženjem u socijane relacije. Otac je obiÄno strog i priliÄno zahtevan i kritiÄan, tako da njegovo ponaÅ¡anje podkrepljuje već ono Å¡to je nauÄeno od majke.

Iz ovih razloga dete obiÄno ne razvija adekvatne socijalne veÅ¡tine i znatno Äešće mu se deÅ¡ava da bude van socijalnih relacija sa vrÅ¡njacima. Kao po pravilu im se deÅ¡ava da imaju traumatsku situaciju u socijalnim relacijama, posebno sa vrÅ¡njacima koji ih zadirkuju ili omalovažavaju, ili sa netaktiÄnim uÄiteljem ili nastavnikom, Å¡to može okinuti razvoj socijalne fobije. Dete obiÄno u takvim situacijama doživi veoma veliku neprijatnost praćenu burnim telesnim ispoljavanjima poput crvenjenja, preznojavanja i drhtanja. Ono Å¡to se deÅ¡ava kada se dožive jake emocije je da se neprijatno osećanje „poveže†sa odreÄ‘enom situacijom (u ovom sluÄaju sa socijalnim relacijama) tako da, kada se god naÄ‘e u sliÄnom situaciji, zbog stvorene veze dolazi do pojave straha, u ovom sluÄaju – sociofobiÄnih. Ovo je jedan od osnovnih mehanizama uÄenja koje se naziva klasiÄno uslovljavanje.

Zbog svega napred navedenog, ovakvo dete se ne može razviti u samopouzdanu osobu. Adolescent, a kasnije i odrasla osoba, najÄešće ima veoma loÅ¡e miÅ¡ljenje o sebi i o svojim mogućnostima, posebno u socijalnim relacijama. Smatra da je drugaÄiji od drugih i da je inferiorniji u odnosu na njih. Stalno uporeÄ‘uje sebe i druge, sa opÅ¡tim utiskom da ono Å¡to drugima veoma lako ide od ruke, on nije u stanju da izvede bez problema. Zna da će kad uÄ‘e u socijalnu situaciju doći do onog od Äega se najÄešće plaÅ¡i, a to je razvoj anksioznosti gde dominiraju crvenilo lica, preznojavanje i drhtanje. Zbog toga kad god se naÄ‘e u poziciji da može da bude procenjen od strane drugih, usresreÄ‘uje svoju pažnju na sebe, svoje telesne reakcije i ponaÅ¡anje.

Kada se naÄ‘e u kontaktu sa drugim ljudima, socijalni fobiÄar ima najÄešće iskrivljenu predstavu kako ga ostali trenutno procenjuju. Potencijalno „opasna†grupa ili osoba se razlikuju meÄ‘u sociofobiÄarima. Kod nekih je to grupa kolega, kod drugih osobe suprotnog pola, kod trećih autoritativne osobe. Na to se nadovezuje uporeÄ‘ivanje onoga Å¡to socijalni fobiÄar smatra da ostali oÄekuju od njega (uglavnom perfekcionizam) i onoga kako je aktuelno procenjen (uglavnom negativna procena). Ono Äega se plaÅ¡i socijalni fobiÄar je posledica negativne procene na njegovu liÄnost, prihvatanje taÄnije odbacivanje, omalovažavanje, nisko uvažavanje, degradacija i sl.

Zbog svega toga radi ono Å¡to je svojstveno svakom živom biću kada se naÄ‘e u opasnosti, a to je da beži iz socijalnih relacija, ili izbegava da uopÅ¡e uÄ‘e u njih. Rezultat je velika duÅ¡evna patnja, Äesto zastoj u karijeri i napredovanju, problemi u nalaženju partnera i veoma nizak kvalitet života.

Srećom, socijalna fobija predstavlja oboljenje koje možemo veoma uspeÅ¡no leÄiti. Danas postoje veoma moćni lekovi koji specifiÄno pomažu u otklanjanju sociofobiÄnih problema, ali i kognitivno bihejvioralna psihoterapija koja je dokazano pokazala efikasnost kod ovog oboljenja. Pozitivni rezultati se kod blažih oblika mogu oÄekivati veoma brzo, već u toku prvog meseca leÄenja.

 

Vi ste prestravljeni socijalnih situacija jer ste tako naucili, od malena imate problem sa tim jer ste nasledili predispozicije i onda ste naucili i povezali socijalne situacije kao opasne. al to ne treba da bude tako i mnogo vas ogranicava, zato pravac lecenje, prevazidjite to

 

 

"Tretman socijalne fobije

UspeÅ¡nost otklanjanja socijalnih fobija u mnogome zavisi od ozbiljnosti samog fobiÄnog poremećaja, ali i od dobre kombinacije terapijskih metoda. Nekada se specifiÄne fobije reÅ¡avaju veoma brzo, u toku samo nekoliko terapijskih susreta. Dublje, generalizovane fobije zahtevaju duži i složeniji tretman, integrativni pristup koji kombinuje razliÄite terapijske metode. Tretman obiÄno ukljuÄuje postepeno suoÄavanje klijenta sa situacijama kojih se plaÅ¡i, analizu i promenu ponaÅ¡anja, kroz uÄenje drugaÄijih reakcija. Nezaobilazna je i upotreba tehnika relaksacije, pravilnog disanja, smanjivanja osetljivosti koje pomažu da se umanji osećanje straha. Uz pomoć terapeuta, radi se paralelno na razvijanju socijalnih veÅ¡tina, samopouzdanja i asertivnosti, otklanjanju negativnih uverenja o sebi, razvijanju zdravog životnog stila i afirmaciji sopstvene liÄnosti."

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...