Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Mihael Grey

Nerazumevanje od strane roditelja/okoline

Recommended Posts

jel vam se desava da vas neko u potpunosti ne kapira i umesto da pomogne samo vise odmaze...ajde okolina i OK,sta oni imaju sa vama,ali roditelji...oni bi trebali biti podrska...ne bi ovo ni pisao da mi se prekjuce nije desilo nesto zbog cega sam popizdeo...dakle bilo mi je uzasno,jako lose,cak sam se posle dugo vremena i rezao...a otac umesto da mi kaze bice sve u redu on me je tukao...majka je vikala...govorila je kako nisam jedini na svetu,kako je i njoj lose itd...ne mogu to podneti kad mi kazu nije ni meni dobro a ja pucam iznutra suicidalan...nije nam isto nikako! ali kako da njoj to dokazem :/

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Desava se. Takve osobe preskoci, makar i porodica bila, jbg :( Mislim, nemoj da ocekujes podrsku tamo gde vec znas da je nema jer ces se razocaravati iznova i iznova.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Najčešće tako bude,rjetkost je da netko ima takve roditelje koji ga u potpunosti razumiju...Pogotovo je teško razumjeti nešto što sam nisi prošao.

Nekako je u ljudskoj prirodi da se boji nepoznatog,pa tako se i roditelji boje i ne znaju kako odreagirati,što reći,što učiniti i onda naprave kontru.

Najčešće je tako.

 

Pokušavaj u smirenijim trenucima pričati sa njima,kad budu i oni i ti smirenijeg raspoloženja,pa im tada pokušaj opisati kako ti je kada ti je teško. Ne očekuj da shvate odmah,ali tako ćeš i sebi olakšati,bolje nego da ćutiš.

A za razumjevanje i odgovarajući feedback imaš i nas.

Tako i ja fukncioniram,najviše se oslanjam na prijatelje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Prolazimo kroz slicnu situaciju, drz' se i zivi za sebe, oni su nebitni.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pretpostavljam da vecina nas ima slicne probleme. Gledaj da pomognes sebi koliko mozes, kad vec drugi ne mogu ili nece da shvate tvoju muku. A sto se tice prakticnog savjeta, pokusaj da nagovoris nekog od njih da sa tobom podje do psihijatra, valjda ce njemu povjerovati. Kod mene se situacija od "bolje i da umre nego da je takav" promijenila na "samo budi dobro i ne povrijedjuj se, pa cemo nekako zivjeti i sa tim, jedino je vazno da ti budes dobro." Poslije toga je drugi clan porodice, koji me je ranije podrzavao, obrnuo plocu i poceo da me okrivljuje za cijelu situaciju. I tako to ide u nedogled. Jedno je sigurno, nase muke niko zdrav nece razumjeti.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

nikad ne razumiju i uvijek mi sole pamet s onim budi sretna što si zdrava (ironično) pa tek ono šta se sve ljudima dešava tebi je dobro, kakve veze to sa mnom ima šta se nekom dešava, sad se ja ne smijem osjećati loše jer se nekome tamo negdje na svijetu dešava nešto gore. Najbolje je ne govoriti im ništa, mada znam kako zatreba podrška, ali moje iskustvo je da mi ljudi općenito odmažu kad mi je loše, manje više svi, jer nekako svi pucaju na kritiku i govore mi kako se trebam ponašati, razmišljati i osjećati kad bi ja htjela čuti samo ono: "imaš mene, uz tebe sam, možeš pričati sa mnom"...ili jednostavan zagrljaj, sitnice kao znak pažnje

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

nemam ni ja neku podrsku i mislim da me ne razumeju oni koji bi trebali najvise da razumeju,ranije sam ih krivila a sada kapiram da mozda da je obrnuta situacija ni ja ne bih mogla da razumem nesto kroz sta ne prolazim, tako da oprosti im jedino ce tako da ti bude lakse...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Poslednji put kada sam zaplakala majka je pocela da vice na mene. Ali ne zameram joj jer mislim da prosto ne zna kako da reaguje. Ne znam. Na zalost i ona je pocela da oseca simptome depresije pa ne mogu reci da ne zna kako mi je. Donekle zna. Ali prosto ne zna da reaguje, a kada malo bolje razmislim i ja agresijom reagujem na suze, logike nema.

I sta me jos nervira. Kada sam ljuta, tuzna i sl. uvek pita zbog koga ili sta se desilo a nikad ne pomisli da je ona razlog toga (to jest njene price i nerazumevanje)...Uvek krivi druge..

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/15/2015 at 8:36 AM, Veronika said:

Poslednji put kada sam zaplakala majka je pocela da vice na mene. Ali ne zameram joj jer mislim da prosto ne zna kako da reaguje.

 

I od svih mogućih reakcija odabere baš tu :rolleyes:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja se secam slicnih scena, u srednjoj. Retko sam plakala ovako, al kod kuce se desavalo da me otac dovede do ruba suza provokacijama, zamerkama ili cak uvredama, ja se rasplacem i on samo nastavi i ja od muke placem i bukvalno udaram glavom o zid jer ne znam sta cu a on nastavlja, kao da se nista nije desilo. Bilo je vise takvih situacija. Tu sam izvukla lekciju da neko mora da zasluzi da vidi moje suze jer je to jedan od najintimnijih nacina pokazivanja unutrasnjeg bola (bar za mene). Kad je bas gadno i vidim da ne mogu spreciti plakanje pred nekim pred kojim necu da placem, odem u wc, pustim koju suzu, disem duboko i vratim se nekako. Dakle, ko se od roditelja i okoline postavi kao govno - ne zasluzuje ni tvoje poverenje, ni tvoj bol da vidi ako ne mora. Znam da je nezgodno kad zivis u kuci s nekim ko je takav, al ako ne mozes njega promeniti, promeni sebe, iskljucivo iz razloga - da zastitis sebe.

Share this post


Link to post

isto i ja kao empire, ne placem pred drugima, stisnem zube odem u wc i to je to, ja ne znam sta je to sa roditeljima eto i moj otac isto tako zna da ce da me povredi i nastavlja svoju pricu bukvalno kao da namerno to radi a onda kad sam mu u nastupu besa rekla da je govno od coveka nije hteo da prica sa mnom narednih nekoliko meseci...mozda i roditelji ne znaju kako drugacije da reaguju, mozda je to neka reakcija na strah kao u fazonu "bolje da joj se izbrecam nego da vidi da je sazaljevam, ovako se celici", ko zna kako oni razmisljaju, nisam pametna

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I ja se trudim da ne plačem pred drugima, ali mi se uvijek vidi da sam plakala, to nikad ne mogu sakriti, osim što mi oči ostanu nekako crvene i žalosne ostane mi i crveni trag na koži ispod očiju, mrzim to :dry:

 

Nema opravdanja za takvo ponašanje roditelja ničijih, mislim ako ne mogu svom djetetu pokazati suosjećanje onda ga stvarno i nemaju. Baš kao roditelji trebali bi razmišljati kako nešto što rade i govore utječe na njihovo dijete, a ne treba biti genijalac da se zna da osobi koja je u lošem stanju ne treba prigovaranje, vikanje i sl. To još nikog nije učinilo sretnim.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 4/16/2015 at 11:34 PM, empire-of-dirt said:

Kruska - probaj Visine kapi za oci ako ti se to cesto desava, resavaju crvenilo u roku od par min :)

 

vidjet ću kakve su, hvala za preporuku :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kod mojih roditelja stvarno nije bilo puno nerazumevanja. Mogu da kažem čak da se toliko trude da su i svoje međusobne odnose poboljšali kako bi atmosfera bila bolja. Ali kada ja razmislim o tome koliko je to njih uznemirilo i zabrinulo, stvarno mi je teško. Moram da se borim već kad su se oni toliko trudili oko mene sve ovo vreme.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

idem na seminar u kosovsku mitrovicu, tj. drzacu predavanje neko, i fazon muz mi ne dozvoljava nigde da idem sama, sem po gradu i to...jer se jako brine, ali sam tu popizdela...mislim ne bih pravila sranja tamo, aloooo

 

i dosta toga sto kaze, recimo mami ona se skenja, i nekako kao da nece da prhvati da sam ja psihijatrijski slucaj

 

baba mi kaze kako to da ja nisam depresivna i nisam imala pms, ja joj kazem da je ona chak noris jebiga

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Premda su roditelji ti koji su zvali hitnu pomoć ovog puta, uopšte ne mislim da je to znak nerazumevanja, naprotiv. Oni su prepoznali da je moje stanje pogoršano i morali su tako da postupe. Danima nisam spavala, počela sam da mahnito razmišljam i imala sam razne sumanute ideje i gomile bizarnih akcija, tako da je bilo sasvim očigledno da nešto nije u redu. Posle prve epizode u inostranstvu oni su verovali, kao i ja, da se neće ponoviti. Pomalo je bilo teško i prihvatiti da sam ja sada na lekovima svima nama, međutim sada je jasno da mora tako da bude.

 

U Lazi roditelji su me redovno posećivali i donosili su mi sve što mi treba. Smatram da su se stvarno dobro držali, kao i ja, obzirom na to šta me je sve iznenada snašlo. Najgore od svega, taman sam prošla jedan krug testiranja za posao i bila pozvana na drugi, kada se to desilo opet. Videla sam i da većinu ljudi u Lazi posećuju rodbina i prijatelji u velikoj meri, dok u inostranstvu ljude nisu tako stalno posećivali. Delimično tome može da bude uzrok to što tamo su uslovi bili jako dobri, te niko nije imao potrebe da donosi skoro ništa, dok je u Lazi sve bazično, te ti je porodica potrebna za najosnovnije, poput pidžame i peškira. Toga nema i jednu su težu pacijentkinju poslali polugolu u Padinsku Skelu zbog toga što nisu imali ništa da joj obuku. Inače u inostranstvu imaju nešto kao gardarobu gde su prikupljene razne stvari koje se daju pacijentima da nose koji nisu bili u prilici da se spakuju. Takođe, vozili su me prilično brzo i pre nego što sam dobila slobodne vikende sestre kući da uzmem svoje stvari. Najteže je onima koji uopšte nemaju razumevanje ili stvarno nemaju nikoga, oni u bolnici moraju da mole druge ili da se ponižavaju. Naravno, najgore je sa hranom i cigaretama.

 

Kako god, nikada neću zaboraviti jednu fensi klinku koju su doveli malo pre nego što sam ja izašla. Doktorka joj je rekla kako je njen slučaj poslat na sud, a ona je i dalje maštala kako će je neko izvući uskoro i kako njena mama stiže. Za tih prvih oko nedelju dana stalno joj je neko slao hranu i skupe cigarete, ali niko je nije posetio. Šta god da sam joj rekla kako bih joj objasnila da je bolje da prestane da insistira na izlasku i juri lekare i sestre unaokolo, jer će to ići sve do suda, nije prihvatala. Juče na kontroli je vidim, naravno da je ostala kad joj je doktorica lepo rekla. Nekako je prihvatila da je tu, ali mi kaže u jednom momentu da samo da ona napravi haos, neko će da je izvede. Mislila sam u sebi, e tek tada će još duže da te zadrže. Ali samo kažem da se trudi da sarađuje.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mene moja majka secka na tanke snicle :rolleyes: Po njoj, resenje mog problema lezi u tome da pronadjem posao, ne bih li bila zaokupljena. Navodno, umrtvljena sam rutinom (koju ja prosto obozavam, volim svoju ljusturu u kojoj sam). Cak je isla i do toga da se ja preselim kod nje (inace sam udata, i zivim 50 km od nje), te da me ona zaokupi sivenjem (tim se bavi). Izvinjavam joj se ovom prilikom, ako je zelela nesto drugo da kaze, ali ja to njeno izlaganje razumem kao: "Nisi sposobna sama da zivis (bez mame), lenja si, dosadno ti je, i to je jedini razlog tvog dramljenja!" (po njoj, napadi panike su dramljenje.)

Share this post


Link to post
On 4/17/2015 at 12:05 PM, angela_delamorte said:

totalno tretiranje mene kao ludaka.

 

pa to je ok. tretiraj i ti njih kao lude. na papiru ti pise da si luda...svi smo tako da imaju na neki nacin i pravo.

 

al sta te boli k...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

pa nastaje bura

muz dodje s posla nadrkan zbog sitnice

nadrkan zbog moje bolesti

stalno smiri se gde ces

saveti

saveti

mrzim vikanje

mrzim omalovazavanje

mrzim tretiranje mene kao ludaka

mrzim pogresne procene mojih izjava

NIKO NE SHVATA. TO UBIJA.

svaki dan mi se place ali ne znam plakati pa povracam AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

angela nisi luda vec imas problem.

Ti dzejvi ako hoces da te tretiraju ko ludu nek te tretiraju.

Bez komentara sam, stvarno ima debila koji ne umeju da nas shvate...al to su uglavnom oni primitivni prosecne inteligencije, tako da angela budi ponosna sto si iznad njih ;)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

pa ljudi to nazivaju ludim ja ne mogu svakom laiku da stanem i objasnjavam da imam problem i da nisam luda

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Koliko se ja secam desavalo ti se da ti izleti da govoris da si luda za sebe. Puno puta...A ako sebe smatras takvom onda je i OK da te drugi smatraju takvom...Neka me neko iskusniji i stariji ispravi ako gresim.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...