Jump to content
Depresija forum
Sign in to follow this  
Mihael Grey

Nerazumevanje od strane roditelja/okoline

Recommended Posts

hahahah moj bivsi je zivio 1000 km od mene u pocetku jel, i kad sam dolazila kod njega, svojima pokazao slike (ja u svim bojama s irokezom), njegova mama je rekla da mogu spavat jedino na balkonu, a na kraju smo se skompale :D

btw, mama se rastala od svog prvog muza jer ju njegova obitelj nije prihvacala. valjda zato sto nikad nije dozivjela takvo odobravanje joj je cudno. al svejedno je ispalo lose.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

nikog nije briga ekšli a sad ću objasnit zašto, zato što nitko nema razumjevanja nit ga pokušava imat a za empatiju je osnovno imat razumjevanje, danas ljudi samo projeciraju što je vrlo sebično

 

osobama koje se kao "brinu" za vas možda i nije tako stalo kao što mislite, da jest ne bi vam davali kliše savjete da vas skinu s reda i da nastavite se ponašat kako njima odgovara, počinjem sumnjat da je samo to bitno, kako se vaše ponašanje odnosi na druge, ja sam godinama patio i nikom nije pucalo dok se to nije odrazilo na njih, i onda te posluže nekim savjetom koji su pročitali u novinama ili čuli na radiju ili gledali na tv-u ili im je užigano u robotske stereotipske tvrdoglave glave, a nikom ne pada na pamet da te sasluša kako treba, ili još gore krenu sa osudama ili ti nabijaju krivicu da je nosiš sa svim sranjima s kojim se već nosiš, i kako onda nismo igračke jedni drugih?

 

ja polako odustajem od bilo kakve težnje da me se razumije i mislim da je to mudro za napravit, samim tim gubim i potrebu da opravdavam svoje postupke, jednostavno nema smisla kad nikom nisam ni bitan

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

ovo je potpuno istina. svako je sam sebi na prvom mjestu. to je i ok. ali najcesce je nama kojima je potrebna pomoc usput i jako stalo do drugih sto je ironicno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kako se zavrsilo nerazumevanje moje majke:

Otisla sam od kuce, majka u soku.

Par nedelja, necu da ti dajem pare, daje mi neku sicu cisto da jedem da bi mi posle rekla da ni to nece da daje.

Kako vidi da ja jesam zbunjena, izgubljena, sa vremenom sve vise i vise, ali da mi se emocije toliko gube, i da se jasno vidi da ja necu odustati od svoje ideje da ne zivim vise sa njom, i da me ne interesuje toliko sto nemam para, da vise ni zavisnost od cigareta nemam koliko mi se svaki tracak emocije izgubio...Odluci mama da mi da 10 000 dinara...

Jer, ja za posao sa ljudima ocito nisam i nikad necu biti. Zbog toga sam i dobila otkaz, a strah i nezainteresovanost je tolika da ja prosto NE MOGU da odem kod ovog sto mi je dao otkaz da trazim radnu knjizicu nazad, a moram. MORAM.

Izgleda da je majka skapirala to. Uslov za tih 10 000 je da ja izmisljam plan za buducnost, jer realni ne mogu da smislim.

Dakle ideja je da upisem visu skolu. I to kao studiram, cisto da ne budem totalno izgubljena (spavanje na predavanju i gomila opravdanja kako me ne bi smarali da pricam javno ili pisem javno ILI BILO STA JAVNO)...

Da li me je majka konacno razumela? Naravno da ne. Ona samo ima patoloski strah da ja ne nestanem, da je ne napustim. I sve ce da uradi da to tako ne bude, a ja podsvesno ne zelim da ima taj strah i cesto dolazim kuci, nazad. E vala nece moci to tako, tu se mora postaviti jasna granica.

Razumevanje od roditelja kakvo zaista zelite nikada necete dobiti, a shvaticete verovatno kada i sami postanete roditelji. Tako kazu...

Ali verovatno neko razumevanje ima, ocito ne onakvo kakvo zelite...Razumevanje je ocito tu cim vas posle 18-te nisu izbacili iz kuce iako ih po zakonu nista apsolutno ne sprecava.

Dakle ako zelite nezavisnost, slobodu, resenje je samo jedno, idite od njih. Svoj posao, svoj stan, svoje obaveze, pa na kraju svoja prava.

Ali jbga, ja ocito nisam sposobna za posao u ovim godinama jer se svi vezu za ljude, tako da mi je plan zaradjivanje preko neta, tu nemam licni kontakt sa ljudima a zarada je dovoljna za licne potrebe.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

aha ni mene isto

zovu me tecajac meni iza ledja :(

babe u zgradi samo odmahuju glavom kao vidi ga sta radi od svog zivota uci filosofiju online

a deca idu za mnom i gadjaju me kamenjem i govore mi da sam online kursista :mellow2:

Share this post


Link to post

Ja se vise ni ne trudim da objasnjavam mami nista.

Al' postoji kvaka- moja majka zahteva (da, dobro ste procitali, ZAHTEVA) da se cujemo svaki dan. Ako se slucajno (ili namerno) ne javim, zove prvo mog muza (koji je ponekad na poslu), potom moju cerku, i napravi citavu frku. Kad se konacno smirim zbog toga sto pravi uzbunu, i pozovem je da joj kazem koliko sam puta pisala i srala tog dana (realno, nemam sta vise pricati s njom, kada je to svaki dan, imam dosadan zivot, jbg), dobijem sa svoje 34 godine porciju: kakva sam ja to cerka, videcu jednog dana kada nje vise ne bude bilo, videcu ja kada me moja cerka ugrize za srce kao sto sam je ja ugrizla :unsure: Mislim, kako imati volje uopste pricati sa njom? Potom sledi njeno ignorisanje od najvise dva dana, i onda ja kao kuce povijenog repa, nazovem, i obavezno prvo dobijem: "E, namerno nisam htela da zovem, da vidim kad ces se setiti svoje majke!" Znaci, BUUUUUM u mojoj glavi! Zapravo, zvala sam je zbog toga da, ukoliko propustim jos jedan dan kontakta sa njom, izbegnem ovu patetiku. Onda krene sa nekim svojim temama, koje ja ne razumem, jer su akteri price meni nepoznati i nebitni. Usput prica i sa mojim ocuhom, javlja se komsijama koji prolaze kraj kapije, i to me uzasno nervira!

Share this post


Link to post

@2bavailable..Mislim da smo slicni slucaj.I ja sam 10 godina bio lud ko kupus i kao što si rekao neki normalan život teško da možemo imati.Naravno moji nisu vidjeli da sam lud i ne ide mi u glavu ni dan danas kako nisu vidjeli.Da su me poslali k psihijatru davno prije nego je doslo do teške psihoze mozak mi nebi bio spaljen i mozda bi imao sanse za bolji život.Sad je kasno.Još mi nije jasno,gledaš dijete kako ti se 10 godina koprca,zatvoreno je u sebe i još mnogo toga i ništa ne poduzmeš,i najbolji su mi njihovi argumenti tipa: Pa ništa nisi rekao da ti je loše,samo sve skrivaš od nas i ništa nam ne govoriš.Valjda sam trebao reći: Dragi mama i tata,ja sam vam u psihozi,vodite me na psihijatriju da mi daju antipsihotike,usput možete obaviti shoping ako ste već u gradu,pokupite me za 3 tjedna iz bolnice...Užas.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

e znas kako

da si odmah otisao psihicu dobio bi neke praistorijske lekove i ko zna sta bi bilo sa tobom

tako ja razmisljam

 

ja sam odmah na pocetku psihoze ostao bez svih prijatelja

secam se polaska na faks i kako vec tad nisam imao nikoga

i nisam bio mojima pred ocima stalno

mislim da su svi skapirali da sa mnom nesto nije u redu

ali niko nije znao da je bas psihoza u pitanju

nego su me tako jebali dizvines 15 god

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 6/23/2015 at 12:00 AM, Anela said:

Ja se vise ni ne trudim da objasnjavam mami nista.

Al' postoji kvaka- moja majka zahteva (da, dobro ste procitali, ZAHTEVA) da se cujemo svaki dan. Ako se slucajno (ili namerno) ne javim, zove prvo mog muza (koji je ponekad na poslu), potom moju cerku, i napravi citavu frku. Kad se konacno smirim zbog toga sto pravi uzbunu, i pozovem je da joj kazem koliko sam puta pisala i srala tog dana (realno, nemam sta vise pricati s njom, kada je to svaki dan, imam dosadan zivot, jbg), dobijem sa svoje 34 godine porciju: Kakva sam ja to cerka, videcu jednog dana kada nje vise ne bude bilo, videcu ja kada me moja cerka ugrize za srce kao sto sam je ja ugrizla :unsure: Mislim, kako imati volje uopste pricati sa njom? Potom sledi njeno ignorisanje od najvise dva dana, i onda ja kao kuce povijenog repa, nazovem, i obavezno prvo dobijem: "E, namerno nisam htela da zovem, da vidim kad ces se setiti svoje majke!" Znaci, BUUUUUM u mojoj glavi! Zapravo, zvala sam je zbog toga da, ukoliko propustim jos jedan dan kontakta sa njom, izbegnem ovu patetiku. Onda krene sa nekim svojim temama, koje ja ne razumem, jer su akteri price meni nepoznati i nebitni. Usput prica i sa mojim ocuhom, javlja se komsijama koji prolaze kraj kapije, i to me uzasno nervira!

Jooooj :dry: I moja slično radi, tipa kad odem negdje svakih pola sata mi šalje poruke a svakih sat vremena zove. Treba da idem na more, i ona se pita kako će bez mene :blink: Ma ajde da ona mene toliko voli pa da mi je čitav život privržena, nego čitav život ko kamen, nikad lijepe riječi, pogleda, ništa...Ali KONTROLA, mora da me kontroliše...

I užasno me to iritira. I imam osjećaj da će i moja biti kao tvoja.

Da, sjetih se, jednom sam sjedila u nekom društvu i ona me po običaju nazvala, i da je to neka normalna priča, nego zahtijevala od mene da joj kažem gdje sjedim, ko tu sjedi (da nabrojim), šta radimo, koga još tu ima. Ma crnjak, gdje ću to pred svim tim ljudima, svi se ućutali i gledaju u mene. I onda sam joj samo odgovarala sa aha i reći ću ti kasnije, a ona se naljutila i ljutila se dva dana, a i dan danas to spomene (nabija mi krivicu, kao ja se nje stidim, svako svojoj majci sve priča, samo ja ne, itd).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Srecom, u moje vreme (progovara baba Anela lol), nije bilo mobilnih telefona. Inace bih verovatno odlepila mnogo ranije.

Ja shvatam njenu potrebu da me kontrolise kroz ceo moj zivot. Nije mogla da drzi konce svog zivota u rukama, pa jedino koga je uspevala da drzi pod kontrolom bila sam ja. Meni cesto nabija osecaj krivice za neke sasvim normalne tokove stvari, tipa, udala si se, ostavila si mene samu sa tatom, da se borim s njim (ziveli smo jako tesko, i nas dve smo bile zrtve nasilja. Majka par puta pokusavala da raskrsti, ali nije nikad uspela. Cak je, i kada je presekla sve, finansirala mog oca, 100 km od sebe, jer joj ga je bilo zao). Ili nesto kao, drugacije je razmisljala da cu ja uraditi neke stvari u zivotu (lepo sebi zaradjivati, ici na more, uzivati sama). Kad patetika udari, onda ponavlja da sam ja njoj bila i otac i majka, i brat, i sestra, i drug. I znam, kroz ceo zivot pratila me ta recenica, i toliko puta je ponavljana, da sam ja zaista pocela da verujem da ce moja majka umreti ako ja nesto pogresno uradim.

Share this post


Link to post
On 6/23/2015 at 9:11 AM, Anela said:

Nas dve smo bile zrtve nasilja. Majka par puta pokusavala da raskrsti, ali nije nikad uspela. Cak je, i kada je presekla sve, finansirala mog oca, 100 km od sebe, jer joj ga je bilo zao).

 

A? :blink:

 

On 6/23/2015 at 9:11 AM, Anela said:

Kad patetika udari, onda ponavlja da sam ja njoj bila i otac i majka, i brat, i sestra, i drug. I znam, kroz ceo zivot pratila me ta recenica, i toliko puta je ponavljana, da sam ja zaista pocela da verujem da ce moja majka umreti ako ja nesto pogresno uradim.

 

Ovo je već užasno... :unsure:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

A? :blink:

 

Na sta tacno mislis sa "A?" Mislim, posto postoji toliko wtf momenata u delu mog posta.

Share this post


Link to post

kako se vi nosite s ovim, kako se osjećat kao ljudsko biće kad te okolina ne razumije? nije ni čudo što se nikad nisam osjećao kao ljudsko biće, možda i nisam isto

i zašto se ja moram prilagođavat okolini bez slobode da budem ono što jesam bar mrvu? kako je to jebeno fer? nekad se osjećam kao da sam cijeli život slijedio druge i samo ponegdje mogao ispoljit sebe, mrzim taj nagon potrebe za opstankom zarad svega kad sam anderkaver većinu vremena bez da mi se nadoknadi to nečim

kao da patnja nije dosta pa je još i svaljuju na tebe i vrijeđaju te, uvijek si ti krivac i loša osoba, ako sam toliki partibrejker možda nisam trebao ni postojat, koji kurac radim ovdje?

ajmo si napravit utopiju negdje

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Moj dečko zato kaže: Zato se mi ''frikovi'' držimo zajedno jer je tamo napolju opasno...

Osećam se neuklopljeno kad god sam van svoje comfort zone, osećam nepripadanje, o razumevanju da ne pričam jer ga i ne tražim, osećam se kao višak na mnogo mesta. Znam da odglumim da se ne osećam tako, znam da postignem dobre rezultate tamo gde se osećam kao da svi misle da ja tu ne pripadam, znam nekad čak i da odglumim da mi je zabavno neko društvo koje nije (mada obično odem), izveštila sam se godinama...

Ali to troši, jako troši.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ne moraš se prilagođavati, možeš se ili prilagođavati, tj.pretvarati da si ono što nisi ili se izolirati, mada se ne možeš nikad u potpunosti izolirati jer uvijek te vuku nazad, a oboje je loše, oboje je naporno i na koju god stranu kreneš izoliran si na ovaj ili na onaj način, samo je pitanje šta ti je draže ili manje drago, uvijek postoji i treća opcija,a to je imati nekog pred kim možeš biti to što jesi, biti s ljudima koji te razumiju, a znam kako je to teško za pronaći.

Ja se vucam malo između one dvije strane, ponekad glumim iako nisam dobra u tome, vrlo često se izoliram.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja čak imam treću opciju, ali to je par ljudi, sem toga :( se nadam da ću morati da napustim kuću u toku boljih dana...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

budala odlucim da se vratim kuci, nije mi zbog ng, vec jedino za bozic je nekako porodica u blagostanju, i ispusim od mojih, jednom u pola godine kad nema radnika i skole pa nema ni prevoza, ne mili im se da dodju jebenih 10 km po mene jer nemam do sela, cekao oca sat vremena vise od dogovorenog, sa dve torbe koje pola gepeka zauzmu, setam tako, mokar ko pivo, na kurac sve poznate srecem, pitaju se sta je, skoro da se smeju, kad je stigao, ono ode on u nabavku, nema ga skoro tri sata, mladez vec krenula u grad, ja onako mokar, prehladjen, ispucale usne i koza, ne znam gde cu vise, ljudi se pitaju sta ovaj prolazi sto puta, seo u kola poceo pricati sam sa sobom na glas, trazio sam ima li sta ostro da isecem kozu, dodjem kuci, samo baba kad me vidi nervoznog kaze, sto nerviras oca, e tad sam poludeo, rekao im sta mi palo na pamet ali kad mi se to desi imam glasa malo preko minut, onda krene pijanski pa nestane uopste, onda ostanem sam u prostoriji i krenem lupati stvari. A nemam ni svoju sobu, spavam gde stignem, kako koje godisnje doba, premestam se da imam na sta leci, nekad moram i sa njima, soba ladna, tacno deda bio zadnji normalan u kuci i lepo reko, videces jednom da su oni i ludi i bezobrazni, oni bi samo da ja postanem uspesan ali jbt, nemam ja carobni stapic kako od nicega da stvorim sve, stalno cekaju nesto a ne vide kakav mi je zivot zadnjih 10 god i vise, ne mogu biti ko robot. Ne znam ni sto pisem ovako, sta mi se sve desava, postao sam takav da samo trazim paznju, pozornicu, to mi je bitno i to mi godi, ne volim to ali jbg, tako je sve sjebano u meni.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Vidim svi pisete kako vam najblizi samo odmazu. Ja se nalazim na strani "odmagaca" i mogu vam priznat puno patim i jako mi je tesko sve to gledat. Iako moja majka koja je trenutno u teskom stanju (najnovija dijagnoza PTSP + jos dijagnoza sa strane) smatra da se trudim i da zelim dobro, kad joj dođe kriza i kad je nateram da se izvuce iz kreveta i da razgovara, ponekad mi u trenu kaze da je ne razumijem i da je ostavim na miru...Onda se ja osjećam najgluplje, kao kreten koji nema za sto da se bori.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Moj muz se jedino brine za svoju reputaciju. Kako moje samopovrjedjivanje i depresija utice na njegov status u drustvu. I onda me zajeb...Kao ajde ja sam ti a ti si ja,i kao ajde da vidimo sta bi ti, a ja ne mogu sebe shvatiti ni malo, pa kako da budem onda on i da mu pomognem...Konfuzno u pm.

Samo znam da me mrzi...

mrzi sto sam gojazna,

mrzi sto sam jedva zavrsila faks,

mrzi sto nisam bogata,

mrzi sto nisam presretna sa onim sto imam...

A ja jedino zelim smrt...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ako mislis da te toliko mrzi, razvedi se, bar tako mislim iz svog iskustva. A ubijati se nemoj.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

I onda da zivim sama sa malom platom i ogromnim troskovima. I djecu ce mi uzeti na sudu i proglasiti me nepodobnom majkom, i ucinice sve da mi zagorca zivot. Ne mogu se razvesti. Ne mogu sama zivjeti. Moram se ubiti. To je izlaz.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...