Jump to content
Depresija Forum
Sign in to follow this  
Shewolf

Nemam podrske u svemu ovome

Recommended Posts

Neki su zilaviji kak se kaze

Neki su prgavi i tvrdoglavi pa ne mogu smislit poraz

A neki zive u svom svijetu u kojem se ne zamaraju da shvate takve muke

 

Ja npr. gledam svog djeda, on je uvjek pozitivan bio, uvjek je isao naprijed i van svojih ajmo rec mogucnosti ali je mentalno zakinut

i mene ne moze shvatit iako 10 godina mu uvjek sve opisem

ali cu za njega (posto nemam oca) uvijek biti bas ovo gore

napisano ljencina, kilavac, kao nisam borac

 

A sto je zalosnije, na isti nacin je sjebao i svog sina (mog ujaka),

onda je umislio da ce unuk, ak nece sin, da bude ko on, sad kad ni unuk ne valja, pazi ovo

sestra rodila pre godinu i nest, i sad on već ide u praunuka neke svoje nade ulagat

 

I to je bas to, mi budemo popisani od drugih koji ne kuze

ili se ni ne zamaraju, jer njima je dobro pa mora biti i tebi...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mora covjek sam sebi bit podrska,ne marit za druge! Ne uzimat srcu :( 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 7/27/2015 at 9:24 AM, archaic_tiger said:

...

 

Zahebi sve to što si napisala, od prve rečenice mašiš poentu. Ne, ne i NE. Trebalo je živeti samo i baš tako kako si i živela, prošlost ne možeš da menjaš. Kako bi uvidela greške da nisi slušala druge, da nisi želela da zadovoljiš roditelje, prijatelje, okolinu? Sada bar imaš jedan uvid više. Kao što neko već reče, da nije bilo tako to ne bi bila ti, to bi bila neka druga osoba. Ništa se ne servira na tacni, ništa se ne dobija za dž. Da si znala, ma nemoj, pa poenta igre i jeste u tome što ne znaš, nego moraš da naučiš, nekad i na teži način.

 

Bol, kažeš, ne bi moralo da boli toliko. O da moralo bi, i te kako bi moralo. Veruj svome bolu, kaže pesnik, bol te ne vara, ne laže. Dobro si rekla, približno dobro, ne sitnica, ne beznačajno, nego hm, probaj da se ne vežeš za stvari, ljude, događaje, situacije...Budi svedok, nezavisan svedok.

 

Znaš kada je kasno? Kada si u grobu, ali bukvalno, samo i jedino tada, ako i tada. Imaš glavu na ramenima, možeš da ustaneš iz kreveta, ekstremiteti su ti na broju. Vau, pa ti si supermen. Ne, ovo nije citat iz neke jeftine self-help literature, ovo su činjenice. Šta misliš, da ti je život nešto dužan, Bog možda, društvo, Pera, Mika, Žika?...Ne, zabole njih za tebe. Kaže pesnik, ne prihvatajte sopstveni gubitak, dok ste u stanju da izgovorite "ne." Jesi li u stanju da izgovoriš "ne?"

 

Ako ti je osnova crna i trula, a ti je pojedi. Izbaci je iz sebe, pa je zapali, a prah pospi po okolnim planinama ili jezeru. Budi maštovita. Ne boli na fizičkom nego na psihičkom planu, ma nemoj. Jesi li kopala dovoljno duboko? Jesi li nekad umrla? Umri, zatvori se u sobu na dan, dva, deset dana, ne izlazi. Nabavi duvana i alkohola, čega hoćeš u zavisnosti od ličnih preferencija, može i malo hrane, ali nije preterano neophodno. Sama, ti i zidovi, a može i malo muzike, onako da te razvali i razbije na sitne komadiće u pauzama jezive tišine. Umri, umri.

 

Hoćeš da živiš autentičan, jedan jedini, istinski život slobodnog čoveka? Idi onda pitaj mamu i tatu, rođake, komšije, prijatelje, da li da se udaš ili ne, za koga, kada, koliko dece da rodiš, koju školu da završiš, kojim poslom da se baviš. Ma ne, zahebi sve to, to je ono "ne." Reci im svima jedno veliko NE, a ako nisi u stanju idi kod mame i tate, neka te vode za ručicu da slučajno ne padneš. Opet, ako ne želiš da živiš život robota, poluproizvoda, ako ne želiš toplinu stada, znaj da te onda rane, krvarenja, modrice, udarci, šibanja čekaju svuda...Nekada zaboli manje, nekada više, ali prođe.

 

Opet o bolu. Nije fizički kažeš. Pa ti onda ne znaš šta je bol. O da, i te kako je fizički, tj. tek će da bude, ako ga još uvek nisi osvestila, ako ga nisi izvela na svetlo dana, a on hoće napolje, to mu je priroda, tesno mu je u tebi, ali još uvek nije dovoljno jak, nije se probudio. Čekaj samo da podivlja, preći će i u fizički. Izbaci to iz sebe, iskašlji, iskijaj. Jednom rečju-umri. Ne, ne, NE. Nemoj da misliš da to traje dan, dva, mesec-dva, a onda možemo da budemo srećni. Ne, godinama i godinama ćeš izbacivati to i čistiti sebe. U jednom trenutku će ti se i dopasti. Potreban ti je samo okidač, mala rupica u brani, da brana polako popusti, a onda, onda...Sve će ti se samo kasti.

 

On 4/26/2016 at 8:26 AM, gianni said:

Nemam podrsku od nikoga oko depresije, a svi zivotni problemi koji su me snasli mi onemogucuju da se izlijecim. Nalazim se pred zidom vec mjesecima. Ne znam dokle cu izdrzati stvarno.

 

Mesecima? Ja mislio nešto ozbiljno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 9/28/2016 at 10:47 PM, Fatiguee said:

Zahebi sve to što si napisala, od prve rečenice mašiš poentu. Ne, ne i NE. Trebalo je živeti samo i baš tako kako si i živela, prošlost ne možeš da menjaš. Kako bi uvidela greške da nisi slušala druge, da nisi želela da zadovoljiš roditelje, prijatelje, okolinu? Sada bar imaš jedan uvid više. Kao što neko već reče, da nije bilo tako to ne bi bila ti, to bi bila neka druga osoba. Ništa se ne servira na tacni, ništa se ne dobija za dž. Da si znala, ma nemoj, pa poenta igre i jeste u tome što ne znaš, nego moraš da naučiš, nekad i na teži način.

 

Bol, kažeš, ne bi moralo da boli toliko. O da moralo bi, i te kako bi moralo. Veruj svome bolu, kaže pesnik, bol te ne vara, ne laže. Dobro si rekla, približno dobro, ne sitnica, ne beznačajno, nego hm, probaj da se ne vežeš za stvari, ljude, događaje, situacije...Budi svedok, nezavisan svedok.

 

Znaš kada je kasno? Kada si u grobu, ali bukvalno, samo i jedino tada, ako i tada. Imaš glavu na ramenima, možeš da ustaneš iz kreveta, ekstremiteti su ti na broju. Vau, pa ti si supermen. Ne, ovo nije citat iz neke jeftine self-help literature, ovo su činjenice. Šta misliš, da ti je život nešto dužan, Bog možda, društvo, Pera, Mika, Žika?...Ne, zabole njih za tebe. Kaže pesnik, ne prihvatajte sopstveni gubitak, dok ste u stanju da izgovorite "ne." Jesi li u stanju da izgovoriš "ne?"

 

Ako ti je osnova crna i trula, a ti je pojedi. Izbaci je iz sebe, pa je zapali, a prah pospi po okolnim planinama ili jezeru. Budi maštovita. Ne boli na fizičkom nego na psihičkom planu, ma nemoj. Jesi li kopala dovoljno duboko? Jesi li nekad umrla? Umri, zatvori se u sobu na dan, dva, deset dana, ne izlazi. Nabavi duvana i alkohola, čega hoćeš u zavisnosti od ličnih preferencija, može i malo hrane, ali nije preterano neophodno. Sama, ti i zidovi, a može i malo muzike, onako da te razvali i razbije na sitne komadiće u pauzama jezive tišine. Umri, umri.

 

Hoćeš da živiš autentičan, jedan jedini, istinski život slobodnog čoveka? Idi onda pitaj mamu i tatu, rođake, komšije, prijatelje, da li da se udaš ili ne, za koga, kada, koliko dece da rodiš, koju školu da završiš, kojim poslom da se baviš. Ma ne, zahebi sve to, to je ono "ne." Reci im svima jedno veliko NE, a ako nisi u stanju idi kod mame i tate, neka te vode za ručicu da slučajno ne padneš. Opet, ako ne želiš da živiš život robota, poluproizvoda, ako ne želiš toplinu stada, znaj da te onda rane, krvarenja, modrice, udarci, šibanja čekaju svuda...Nekada zaboli manje, nekada više, ali prođe.

 

Opet o bolu. Nije fizički kažeš. Pa ti onda ne znaš šta je bol. O da, i te kako je fizički, tj. tek će da bude, ako ga još uvek nisi osvestila, ako ga nisi izvela na svetlo dana, a on hoće napolje, to mu je priroda, tesno mu je u tebi, ali još uvek nije dovoljno jak, nije se probudio. Čekaj samo da podivlja, preći će i u fizički. Izbaci to iz sebe, iskašlji, iskijaj. Jednom rečju-umri. Ne, ne, NE. Nemoj da misliš da to traje dan, dva, mesec-dva, a onda možemo da budemo srećni. Ne, godinama i godinama ćeš izbacivati to i čistiti sebe. U jednom trenutku će ti se i dopasti. Potreban ti je samo okidač, mala rupica u brani, da brana polako popusti, a onda, onda...Sve će ti se samo kasti.

 

Svaka cast!!!

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mora da boli ponekad, samo mene boli vec godinama a ja nikako da se osvestim...

Menjam se korak po korak ali osecam otpor psihe cak i prema malim stvarima...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kod mene doma mama je uvijek bila ta "liberalnija", a tata konzervativan i strog...I sada isto ne znam kako mu reci da imam problem koji je medicinski, koji se mora lijeciti i nitko drugi osim strucne osobe mi ne moze pomoci...On jednostavno ne vjeruje u depresivna stanja da su toliko teska, nego mu se to sve cini kao tamo neka "nova razmazena generacija" koja ne zna sta bi sa sobom pa eto filozofiraju i preuvelicavaju probleme...Inace, imam 26 godina, nisam dijete, ali mi se jednostavno ne da i nemam snage ulaziti sa njim u rasprave oko toga, tako da za sada sve drzim za sebe.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 5/29/2017 at 8:41 PM, Nika_88 said:

...ali mi se jednostavno ne da i nemam snage ulaziti s njim u rasprave oko toga, tako da za sada sve drzim za sebe.

 

Treba da promeniš svoj stav i svejedno se obratiš stručnoj osobi. To šta tvoj otac misli o tome trenutno nije ni malo važno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jesam, išla sam kod psihijatra, danas prvi put.

A meni je jako teško i mučno raditi bilo šta sa čime se on ne slaže jer je uvijek drama, dreka, vika, osuđivanje...Ne da mi se prolaziti kroz sve to, nemam snage.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Razumijem te, to je bas tesko stanje kada te bliznji ne razumiju, ali je svakako dobro sto si isla kod dr.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Može se to i promijeniti s vremenom, i moji su bili takvi, sad bar pokušavaju razumijeti iako ne razumiju, ali cijenim to što pokušavaju, teško je ljudima razumjeti psihičke bolesti.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa sad...Ja smatram da se anksiozno-depresivni poremecaj i moze resiti bez lekova. E sad, to je moje misljenje.

Mislim da su lekovi samo za "teze" bolesti. Poput bipolarnih, shizofrenije etc.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mene moja majka POLU-razume.

Kaze da sam sad bolje :D

Priznala sam joj da sam izbacila jedan lek (ne i da sam izbacila sve lekove osim AD-ova i Rivotrila).

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jedva se rješava i sa lijekovima a kamoli bez lijekova, a uglavnom se ne rješava nikako :D Pogotovo depresija, ne mogu ni zamisliti liječenje depresije bez lijekova osim ako nije neki začetak, vrlo laka depresija.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja lecim manicnu depresiju skoro bez lekova...Mogu ja to... :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Zelim ti svaki uspjeh!

Kako uspijevas?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Maniju kontrolisem, mogu. Funkcionalna sam u njoj. A za depresiju ipak pijem lekove. Jer to mi je nefunkcionalno skroz.

Hvala :heart:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Gore napisa da depresija može bez lijekova a ostalo s lijekovima, a ti baš za depresiju piješ lijekove a za ostalo ne :lol:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Pa to je jedino sto MENI smeta...Halucinacije. Manija smeta drugima. Ali ja treba da mislim sta je meni prioritet. A meni smeta samo depra.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Evo sad sam upala u neku malu krizu...Imam dosta za radit za sutra za faks, nista ne razumijem, nista mi nije jasno, ocekivanja su velika, pod uzasnim sam stresom...I padnem u ocaj i placem, ne histeriziram,vise onako jadno i tiho za sebe...I sto napravi moj decko? Ode van s prijateljima...Jos i mene pita da li zelim s njima (to je kao bilo fer i pristojno od njega valjda)...Popizdit cu, prvo sama sa sobom, a onda s tim sto i zadnju podrsku gubim...Osim njega nitko ne zna za moje probleme! :unsure: On misli da sad otkad pijem AD bit ce, eto tako, bolje i kako vise "nemam pravo" osjecat se jadno, ili sta li vec...Ne razumijem! Ja se jedva drzim na nogama cijeli dan jer mi se uzasno spava od AD (danas mi je tek treci dan), a on dodje doma i kao "zasto nisi oprala sudje" :wacko:

 

Uzas...Morala sam se istrest negdje :rolleyes:

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Evo meni je drugi dan, pa mi se dešava slično, spava mi se nenormalno, to se zna desiti kad tek počneš piti AD, a i pogorša se raspoloženje u početku. I mene moji pitaju jel se osjećam bolje, ne znaju oni kako to djeluje, niti šta sve sa sobom nosi pijenje lijekova.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ma sve ja to znam, spava mi se popodne obavezno, pa mi se spava i sad navecer, pa mi se lagano dize zeludac cijeli dan, pa mi se otvorio apetit u p.m. (ovo mi se najmanje svidja za sad), imam i uspone i padove kao i do sad, znam da ne moze djelovati preko noci i pregurat cu to, svjesna sam ja svega toga, samo sto je to ocito nemoguce objasniti drugima :( 

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja imam nesanicu navečer, a stalno mi se spava :wacko: Drugi ili ne mogu da shvate koliko antidepresivi utječu na sve u tijelu ili ne žele. Ja sam se bila udebljala na nekim antidepresivima i do 15kg pa razumijem da ti se to ne sviđa, ovaj moj sad smanjuje apetit, najljepša nuspojava ikad :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 6/15/2017 at 9:51 PM, Nika_88 said:

Evo sad sam upala u neku malu krizu...Imam dosta za radit za sutra za faks, nista ne razumijem, nista mi nije jasno, ocekivanja su velika, pod uzasnim sam stresom...I padnem u ocaj i placem, ne histeriziram,vise onako jadno i tiho za sebe...I sto napravi moj decko? Ode van s prijateljima...Jos i mene pita da li zelim s njima (to je kao bilo fer i pristojno od njega valjda)...Popizdit cu, prvo sama sa sobom, a onda s tim sto i zadnju podrsku gubim...Osim njega nitko ne zna za moje probleme! :unsure: On misli da sad otkad pijem AD bit ce, eto tako, bolje i kako vise "nemam pravo" osjecat se jadno, ili sta li vec...Ne razumijem! Ja se jedva drzim na nogama cijeli dan jer mi se uzasno spava od AD (danas mi je tek treci dan), a on dodje doma i kao "zasto nisi oprala sudje" :wacko:

 

Uzas...Morala sam se istrest negdje :rolleyes:

 

Mi cemo napustiti proteste zbog Kruskinog odlaska u Svedsku i bicemo ti podrska :)

Nemoj da places i da se stresiras, proci ce i taj faks, bitno je da smo zivi i zdravi...Ne vrijedi se stresirati zbog skole, to trenutno izgleda stresno a posle skoro pa smijesno, a dok traje taj stres...Moze da napravi probleme, zato ne sikiraj se!!! :)

A sto se tice momka, ako se bude opet neprimjereno ponasao...Javi nam, pa da ga 'sortiramo' uz pomoc ovih transparenata sto smo pripremili za Krusku :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hahahha hvala vam! :heart:

Prespavala sam pa sam sad super...Čak sam danas imala jednu stresnu situaciju koja bi me inače "pokopala" i ne bi se izvukla još 3 dana, al evo meni ništa, čak mi je i sve OK danas :D

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  

×
×
  • Create New...