Jump to content
Depresija forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

pajazit

raspadnuta licnost

Recommended Posts

Skoro sam procitao da se ove desava anksioznim ljudima. Ja sam mislio da je zbog borderline-a.

Mislim da sam izgubio sebe,da ja vise nisam ja i da nikad necu moci da se povratim.

Jel imao neko ovaj simptom? Meni se to desilo jos pre 3,4 godine i dalje ne prolazi.

Share this post


Link to post

I ja sam sve od gore navedenog proživljavao godinama unazad.

Ali Å¡to se tiÄe tog raspadanja liÄnosti, ipak je to na kraju samo subjektivni doživljaj - iluzija. I meni se tokom odredjenih perioda Äinilo, kao da sam se totalno raspao.. Da nije ostalo niÅ¡ta od toga Å¡to sam pre bio i da sam se bespovratno promenio i da nema izlaza uz nedostatak volje i nade da će biti bolje.

KljuÄna je ta ÄŒVRSTA VOLJA za promenama, koja je pomenuta u tekstu..

Share this post


Link to post

VidiÅ¡, ja nisam nikad imala osećaj da sam sklona dezintegraciji liÄnosti, tj. da moj identitet mora da se reflektuje u neÅ¡to da bih ja bila stabilnija. A to mi je jedan od rezultata testa, i retroaktivno, jeste nekako u pravu, samo ... mene to obiÄno ne boli i ne brine. Rekla je da je reÅ¡enje "bežanje u strukturu" tj. organizacija vremena, aktivnosti, tako da nema praznog hoda i da koristim svoj intelektualni potencijal.

 

Ono kad me boli i brine je kad upadnem baš u krizu i onda iz kriznog stanja rezonujem i ako dođem do identitetskih pitanja (bilo kakvih pitanja, zapravo) sve je katastrofa i ja sam katastrofa. Ne znam koliko je to povezano sa vašim iskustvima.

Share this post


Link to post

ja sam se raspao, pa sam se vremenom, nekako, opet sastavio...

Share this post


Link to post

jao ma kakva raspadnuta lixnost cuvaj se.... ja imam npl gpl i apl zajedno bezi bre tamo znas kakva kombinacija.

 

ali znam na sta mislis. ja se godinama osecam tako. al' jebiga naviknes se... jer znas da nema povratka. ako ga ne prihvatas 100% znaci da i dalje mislis da postoji neka nada da TI postojis :)

Share this post


Link to post

Jel možete malo da pojasnite taj osećaj? Imam utisak da nisam baÅ¡ skapirala temu a zanima me baÅ¡ kako to izgleda o Äemu priÄate.

Share this post


Link to post

ja bih objasnila ono za raspad liÄnosti-bila sam nekada skroz drugaÄija...i to nemogu vratiti. recimo,kada pogledam video neki od Avril Lavigne (viÅ¡e neki intervju nego music video) mene uhvati plaÄ,do suza me dirne to,a sve je veselo,ne priÄa niÅ¡ta tužno,nema niÄeg tužnog baÅ¡ obratno i ispliva mi na povrÅ¡inu sve to Å¡to sam ja bila,a viÅ¡e nisam. kad gledam nju kao da gledam sebe i kao da bih ja takva trebala biti jer znam da duboko u sebi to jesam ja i bila sam,ali viÅ¡e nisam,kao da sam zalutala u životu...znaÄi,njene kretnje,njen govor,reakcije-sve sam to JA. i Äekam neko bolje vrijeme da opet budem TA ja. jer sad mi je loÅ¡e i nemogu biti takva JA.

i tek kad sam sad proÄitala ono na linku ,opis tog raspada liÄnosti kod anksioznosti sam to povezala,tj.dala naziv tim svojim reakcijama na nju,do sad nisam znala za to.

nemam pojma jel dobro to Å¡to priÄam,samo priÄam... i sad mi bude teÅ¡ko dok priÄam i uživljavam se u to :(

Share this post


Link to post

ja sam bukvalno bio u ludacima, onako, Å¡etao ulicom izgubljen, samo Å¡to mi bale nisu izlazile iz usta...

Share this post


Link to post

Ja pod dezintegracijom licnosti mislim sve ono sto su oni naveli pod druge karakteristike - neodlucnost, (auto)sugestija,gubitak samopouzdanja itd..

Kad imas opsesivne misli, anksiozan si i depresivan,

a pri tome cas mislis jedno cas drugo, nekad tesko donosis cak i banalne odluke, kad nekada vise verujes misljenju drugih nego svom (ako ga uopste imas),

a na sve to si uznemiren a da nekad i ne znas zasto i stalno strepis i stalno si u gardu,

to stvara jednu sveopstu konfuziju u glavi. Sve ti se pobrka, ne znas vise ni ko si, ni sta si, ni sta hoces,

ni gde pocinje bolest a gde se zavrsava, i kada si ti TI (slobodan, bez svih tih s*anja) a kada su tvoje reakcije

uslovljenje tvojim stanjem

(naravno u oba slucaja si TI ali u drugom slucaju su tvoje ponasanje i reakcije uslovljenje depresijom, anksioznoscu, ili necim trecim)

Kao da izgubis sebe, na izvestan nacin, nestabilan si u svakom smislu, i nekad se osecas

kao da nista vise ne znas.

 

Ne znam da li sam dobro objasnila, ali ja pod ovim smatram osecaj ''dezintegracije'' licnosti.

Share this post


Link to post

Atina, sve si pogodila!

Share this post


Link to post

da, onda se i kod mene to može nazvati rascep zbog moralnih naÄela... totalna pogubljenost, pitam druga neka blesava pitanja, tipa Å¡ta misliÅ¡ da bi bilo da je Hitler dobio rat... ma jezivo...

 

raspala liÄnost onda, Å¡ta je to, kako to izgleda... valjda kao Džek Nikolson u letu iznad kukaviÄjeg gnezda... katatonija...

Share this post


Link to post

Rascep u smislu onoga sto osecas i stava, misljenja koji zauzimas, a koji su opozitni, suprotni.

 

tako je kod mene, samo kod mene F44.8

Share this post


Link to post

Ja pod dezintegracijom licnosti mislim sve ono sto su oni naveli pod druge karakteristike - neodlucnost, (auto)sugestija,gubitak samopouzdanja itd..

Kad imas opsesivne misli, anksiozan si i depresivan,

a pri tome cas mislis jedno cas drugo, nekad tesko donosis cak i banalne odluke, kad nekada vise verujes misljenju drugih nego svom (ako ga uopste imas),

a na sve to si uznemiren a da nekad i ne znas zasto i stalno strepis i stalno si u gardu,

to stvara jednu sveopstu konfuziju u glavi. Sve ti se pobrka, ne znas vise ni ko si, ni sta si, ni sta hoces,

ni gde pocinje bolest a gde se zavrsava, i kada si ti TI (slobodan, bez svih tih s*anja) a kada su tvoje reakcije

uslovljenje tvojim stanjem

(naravno u oba slucaja si TI ali u drugom slucaju su tvoje ponasanje i reakcije uslovljenje depresijom, anksioznoscu, ili necim trecim)

Kao da izgubis sebe, na izvestan nacin, nestabilan si u svakom smislu, i nekad se osecas

kao da nista vise ne znas.

 

Ne znam da li sam dobro objasnila, ali ja pod ovim smatram osecaj ''dezintegracije'' licnosti.

 

Ovako sam i ja shvatila pojam. Potpuno se uklapa sa onim kako se ja zaista osecam.

Share this post


Link to post

Ovako sam i ja shvatila pojam. Potpuno se uklapa sa onim kako se ja zaista osecam.

 

Ja sam ga bas i opisala na osnovu onoga kako se osecam :(

Share this post


Link to post

Meni dr i psiholoÅ¡kinja priÄaju da imam taj rascep, tj. baÅ¡ Äesto to kaže moja dr, da sam u rascepu, ambivalenciji, Äas ovo, Äas ono... ali ja nekako imam osećaj da nisam raspadnuta liÄnost. Mislim, raspadam se ja nekad ali nemam osećaj da mi se liÄnost raspada, iako je taj rascep Äesto prisutan. Nekako imam utisak da umem da spoznam svoje probleme ali u ovome se ne vidim toliko.

 

Sa Matildinim postom mogu jako da saosećam i delimiÄno se pronalazim u Atininim opisima.

 

Ali meni se to sve uklapa u neku celilnu, i "normalna" i "luda" ja sam ja, i jedno i drugo postoji u meni i tako je tako je, samo je izraženije nego kod "zdravih" ljudi (mislim da svakako svi imaju neki rascep i ambivalenciju makar u jako slabom obliku). S druge strane, kad jeste baÅ¡ gadno, e tad poÄnem da se preispitujem - ko sam ja, da li sam neodvojiva od svojih bolesti, da li da verujem ovoj ili onoj verziji sebe (valjda klasiÄno za graniÄni, ono u Å¡ta verujeÅ¡ kad si dobro Ävrsto verujeÅ¡ tad, a kad si loÅ¡e u suprotnost isto tako Ävrsto verujeÅ¡, i nikad ne možeÅ¡ posle da verno doÄaraÅ¡ kakvo je ono drugo stanje u kom nisi), toliko mi je nekad strano ono drugo stanje, kao da nisam bila ja, ali znam da jesam, pa to racionalizuzjem nekako sklopom liÄnosti i izraženijim fluktuacijama nego kod onih koji nemaju kliniÄki problem ove vrste... Možda se samo samozavaravam...

 

Pa, možda ipak i imam ovaj problem sad kad stavim "na papir"..

 

i edit:

proÄitah Å¡ta sam upravo napisala i mislim da sam definitivno u većem rascepu nego Å¡to mi se Äini, nije ni konzistentno sve Å¡to sam napisala :rofl:

Share this post


Link to post

U ovome se pronalazim -

kad jeste baÅ¡ gadno, e tad poÄnem da se preispitujem - ko sam ja, da li sam neodvojiva od svojih bolesti, da li da verujem ovoj ili onoj verziji sebe

 

Samo bih da se nadovezem da kad sam lose ja imam utisak da to nisam ona PRAVA ja, a opet se preisptujem - je li tako, nije, itd,

jer me prate grozne misli koje su mi uglavnom strane..

Kad se sve skupi na gomilu onda dodjem do one recenice - ja vise nista ne znam!

j

Share this post


Link to post

A ja opet ne mislim da sam to prava ja..jer nisam takva kad sam ok

(i to sam ja naravno ali ne ona prava..)

 

Cim se desava jeste pravo ali se opet desava kao posledica necega.

Kad nsiam anksiozna i nemam misli ja nisam ni namcor, ni zakeralo, niti mi pola od onoga-sto kad mi je lose-uopste pada na pamet..

 

(sad smo se zapetljali)

Share this post


Link to post

i mene ovo isto zanima i pati.. imam depersonalizaciju i govorim o tome na sva zvona jer sam užasno zbunjena. Ja si jednostavno nisam ja, Äudno je jako.. kad me pitaju da objasnim kako je to jednostavno nejde jer kako da ja objasnim nekome tko to nije proživio. Nadam se da si na to mislio i da nisam puno fulala

Share this post


Link to post

Znam kako ovo izgleda.Kada se reši anksioznost,rešiće se i ovo,ne brinite se.

PoÄnite prvo sa nekim pravilima u životu,da ne bude sve razbacano kao soba.Organizujte neke stvari,imajte neke rutine.

Nemam Å¡ta pametnije reći,meni je to pomoglo.A neko će ovo samo da proÄita i neće ni da proba,a nastaviće da se žali.

NiÅ¡ta nikom liÄno.Samo mislim da sve Å¡to svako ovde piÅ¡e vredi probati.

Share this post


Link to post

joj pokuÅ¡avam sve, donekle sam se dovela u red kakva sam bila na poÄetku dok mi je sve poÄelo i znam da stalno kukam al kad totalno nemam iskustva s ovim i osjećam ko da ludim. PokuÅ¡at ću biti malo organiziranija jer inaće ja to sve onako ležerno i opuÅ¡teno, nikad nisam živjela po nekim rutinama i pravlima

Share this post


Link to post

...ni ja. Stvarno mi je teÅ¡ko da zacrtam neku rutinu i pridržavam je se, ja ne mogu ni da legnem "kad treba" ako mi se ne spava, kamoli da ikakvu ozbiljnu rutinu imam. MeÄ‘utim, ono Å¡to je meni pomoglo su neke modifikacije ili ublažene verzije rutine (npr. svakog dana ćeÅ¡ uÄiti neÅ¡to, makar i jednu stranu, lupam primer i sigurno ima mnogo boljih), ali joÅ¡ viÅ¡e su mi pomogle DISTRAKCIJE.

ZnaÄi, naÄ‘eÅ¡ neÅ¡to Å¡to će te stvarno zaokupiti i baviÅ¡ se time.

Nebitno, svakom je to neÅ¡to drugo, nebitno je da li je plivanje ili igranje igara na kompu ili Äitanje ili plesanje ili decoupage ili preureÄ‘ivanje svoje sobe ili bilo Å¡ta već, samo da te animira i okupira dovoljno.

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...