Jump to content
Depresija Forum
Iimitless

Sta kada lekovi ne deluju

Recommended Posts

mnogo mi je lose i ne znam sta da radim vise ni kome da se obratim.

 

trenutno sam na Risperidonu, Flunisanu, Xanaxu, a pre sam od AD-a pila Eliceu i Remirtu.

 

ali lekovi vise ne deluju, iako objektivno makar sada nemam nijedan razlog da budem ovoliko depresivna.

 

ponovo se zapustam i po ceo dan bih spavala...

 

svaka aktivnost i rad su naporni, ustajanje iz kreveta je naporno.

 

ne mogu vise ni da placem, sve je jedna ravna linija...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jedno vrijeme sam pričala o transkranijalnoj magnetnoj stimulaciji koja se korisiti posljednjih godina, ne znam možda da nešto takvo pokušaš? Čini mi se da je ima u Beogradu...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hvala na savetu kruska, vidim da to ima samo na VMA, a ja mislim da tamo ne mogu da se lecim.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Mozes, ali uz uput od tvog lekara i verovatno uz neku duzu listu cekanja.

 

Ne znam koliko dugo pijes tu terapiju, mozda opet da pokusas promeniti AD? Ne znam koliko dugo ti traje takvo stanje, ja se slicno osecam vec desetak dana, pripisujem to toplom vremenu ili cigaretama.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja sam isla kod vise lekara.

 

U Lazu idem na kontrole i tamo mi nista sad doktorka nije rekla, kaze ostaje terapija, hvala dovidjenja.

 

Moj privatni psihijatar dao Flunisan i rekao mi je da je on jaci od Elicee i jedno vreme je bilo OK, sad opet dno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Činjenica je da nema puno opcija u tom slučaju, možeš ili stalno mijenjati lijekove ili tražiti uputnicu ili informacije za tu terapiju, ostalo ne znam što bih ti rekla, uvijek ostaje ECT ali to je gora i većini ljudi ne baš najmilija opcija.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

a za sta ti ono pijes ap

mozda su ti to negativni simptomi a ne depra

 

i ja reagujem samo na kratko na lekove

i onda opet butjnem

ja cu probati sa suplementima

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Rispolept sam dobila u bolnici uz dijagnozu F29 posle pokusaja suicida, ali proslo je od toga vise od godinu i po, da li je moguce da se negativni simptomi tek sada pojavljuju?

 

Kruska, ECT bese ona struja?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Flunisan nisam siguran da li je SSRI ili triciklicni, trazi da ti daju triciklicni, kazu da su oni efikasniji od SSRI antidepresiva. Mada se triciklicni teze prepisuju osobama koje su imale pokusaj suicida jer su kardiotoksicni i predoziranje izaziva smrt.

 

Sada sam u slicnoj fazi, bezvoljan sam totalno, mogao bih spavati ceo dan i uvek zevam, kada ustanem razmisljam kada ce vece pa da legnem. Nadam se da je do vremena i vrucine, inace sam nagrabusio. Sada sam na triciklicnom i ne vidim sta bi mogla posle ovoga da mi da.

 

Doduse, mozda bi trebalo da se nateramo da nesto radimo, ne ocekivati da nas lek digne...

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Meni su propisali TCA iako sam pokusala da se ubijem. Fluoxetin je SSRI.

Share this post


Link to post

Tim bolje, znaci moze probati triciklicni.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 8/12/2015 at 6:38 PM, secerlema said:

Kruska, ECT bese ona struja?

 

Da, a transkranijalna magnetna stimulacija djeluje po sličnom principu samo je potpuno bezbolna pa se ne koristi ni anastezija i nema nekih posljedica, tako da je puno privlačnija opcija nego ECT.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Razumem te jer sam donekle kroz slično prošla. Moj predlog možda nije finansijski isplativ :unsure:

 

Ali mislim da ne bi bilo loše da ideš neko vreme kod nekog (preko preporuke) jer će tako najlakše moći da vidi šta je problem, ovako na prvi pogled, jbg nabrojiš simptome - depresivni su - daćemo joj antidepresiv.

 

Remirta inače kažu da je lek koji ume da izvuče iz najdubljih ponora (kao neke) ali na neke prosto ne deluje.

 

Ti si do sad pila, dakle, 2 SSRI-a (Elicea i Flunisan) i jedan tetraciklični (Remeron) i u kombinaciji sa AP.

 

I bez AP je nekad teško ubosti lek, ja sam recimo izmenjala nekoliko terapija dok nisam došla do ove koja radi za mene...

 

Ako je ikako ohrabrujuće, ja sam mislila da neću doći nikad do pravog leka, nego eto jebiga, malo bolje pa menjaj, pa malo bolje pa menjaj, ali se ispostavilo da isprva nisam ni imala dobru dijagnozu pa sam zato tek posle i dobila dobru terapiju. I zbog toga sam napisala da mislim da bi bilo najbolje da imaš više poseta kod jednog psihijatra (koji je terapeut), jer ko zna da li bi meni ikad iko ubo terapiju da nisam bila pod 'konstantnim nadzorom' u vidu jedne sesije nedeljno.

 

Znam da je grozno, ali i dalje postoje opcije, i dalje postoji nada :flower:

 

Evo za utehu, moj post/tema iz februara 2014. gde sam bila u sličnom beznađu jer mi nije odgovarala terapija:

http://www.depresija.org/forum/index.php?showtopic=16838&st=0

A onda post iz juna 2015:

 http://www.depresija.org/forum/index.php?showtopic=16838&st=60#entry531395

"Mislim da od ovoga bolji koktel ne bih mogla ni da dobijem, tako da-da, recimo da sam zadovoljna iako nisam uvek funkcionalna. :) "

Edited by blackadder
dodala linkove

Share this post


Link to post

Meni je Mirtazapin (Mirzaten) najviše pomogao. Isto imam F29 dijagnozu. Iako je prošlo 10 godina od psihoze,teško da mogu reći da je to to. Uvijek su neki pomaci prema boljem ali bojim se da je šteta učinjena. Meni su i ti pomaci dragi. Za kraj bi htio napisati jedan stih od meni dragog žestokog banda "Godsmack":

"It is hard to say that it will be complete before I die"...

Laku noć.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja sam zadnja tri dana u žestokoj krizi pa sam u terapiju uključio pored Paroksetina 20 mg i Escitalopram 20 mg i moram da priznam da je najgore prošlo. Stvari su se stabilizovale za sada. Jedan psihijatar smatra da trebam da pojačam Paroksetin, drugi da čekam još mesec i po dana da se vide efekti. A u međuvremenu napadi tuge i očaja i tzv.proboji, to ništa. Kada je reč o tzv.probojima, odnosno ispoljavanijima depresije tokom kontinuirane terapije, neki autori savetuju maksimalnu dozu antidepresiva da se kriza prebrodi. Ne znam šta da radim:

  • da ostanem na Paroksetinu - prepisana doza
  • da ostanem na Paroksetinu i pojačam dozu
  • da se vratim na Escitalopram na maximalnu dozu
  • da se vratim na Escitaloparm - 10 mg
Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Meni je od AD-a najduze djelovala Elicea, pola godine. Onda Velafax katastrofa, Calixta opet katastrofa, onda opet Elicea, pa Zoloft, Portal i Seroxat po 3-4 mjeseca kako koji. Uz razne kombinacije sa Xanaxom, Praxitenom, Normabelom, Lamictalom, Sanvalom, Rissetom...

 

Poanta: Trebalo je puno promjena i prilagodjavanja, 3 godine, dok nisam dosla do terapije koja mi odgovara. Evo me sad vec skoro 9 mjeseci na istoj dozi, sto je u mom slucaju rekord.

 

Nemoj gubiti nadu, postoji terapija koja ti odgovara, samo ustraj u tome da barem ovaj privatni psihijatar ozbiljno shvati situaciju i pokusa ti naci pravu terapiju.

 

Moja dr. je, na primjer, kad bih joj rekla da mi se raspolozenje konstantno smanjuje, znaci lijek gubi svoje djelovanje, ispitivala sve zivo vezano za okolnosti u kojima sam i fiziciki i psihicki, onda kakve sam tocno nuspojave imala i sve, pa bi gledala i razmisljala, obicno se po 3-4 puta predomislila sto bi mi dala i uvijek bi mi rekla koje su realno moguce nuspojave, da ne gledam uputu, znaci tocno je znala sto koja tableta radi...

 

Cini mi se da ti takvu posvecenost cak ni od tog privatnog ne dobivas, cim ti je samo uveo dodatan lijek umjesto da detaljno ispita situaciju.

 

Oprosti na opsirnom upadu, samo htjedoh docarati kako bi mogla i trebala doci do pomoci. Pomoglo bi mozda i da vodis dnevnik pa ga pokazes dr, i takodjer savjetujem cesce odlaske, jednom tjedno otprilike, ako mozes.

 

Nadam se da ces uspjeti i uskoro biti bolje ;)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Kada lekovi ne deluju - menjaš ih,prosto i jednostavno,koliko sam ja lekova izmenjao dok nisam došao do onih pravih...Ako ti je to prva terapija,postoji mogućnost da ćeš se načekati dok ne nađeš pravu. Sa naglaskom na "postoji mogućnost", jer ne mora da znači da će ti se to i desiti.

Srećno.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Hvala vam svima na zeljama i savetima, puno znace u ovoj situaciji.

 

Stvar je u tome sto mi psihijatar kaze da moze sto lekova da mi da, ali nijedan nece delovati ako nemam podlogu na koju moze da deluje. On smatra da imam neke traume i da bih se izlecila moram njih prvo da se oslobodim.

Share this post


Link to post

To je tačno,za takve stvari su najbolji psihoanalitičari. Tvoj dr je upravu. Kreni malim koracima,prvo kreni da se sećaš tih trauma sve više i više. I neka boli,neka udara! Ali ti moraš toga da se oslobodiš. Onda ćeš da se navikneš i pustićeš to. Onda dopusti sebi da ti se trauma ponovo desi (osim ako nije neka saobraćajka ili seksualno zlostavljanje ili slično),ili bar nešto što podseća na traumu. Pa kreni tako da radiš i idi,kopaj sama po sebi,naći ćeš brdo starih stvari i puno kvaliteta koje ne možeš da izbaciš baš zbog tih trauma. Pričaj o tome. Neka ispliva na površinu.

Ja sam uz tebe. :)

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Jesi ikad išla na neku psihoterapiju?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 8/13/2015 at 9:38 PM, secerlema said:

Stvar je u tome sto mi psihijatar kaze da moze sto lekova da mi da, ali nijedan nece delovati ako nemam podlogu na koju moze da deluje. On smatra da imam neke traume i da bih se izlecila moram njih prvo da se oslobodim.

 

Sličnu priču znam za blisku osobu, celodnevna i konstantna anksioznost ga muči, pa je najpre na svoju ruku počeo sa Rivotrilom i onda nakon par sesija je i dr rekla da se slaže s njim oko Rivotrila i prepisala mu ga je. Međutim, ona je kod njega procenila da je anksioznost mehanizam odbrane od distimije ili blage depresivnosti i potištenosti - i da na ovom nivou treba da se rešava problem, a ne anksioznost kao takva. I on sada pije anksiolitik i nije anksiozan ali je definitivno "spušteniji", a čini se da terapija već daje neke rezultate ovako kad se rešava na tom nivou ispod anksioznosti, koja je u ovom slučaju samo mehanizam odbrane, i ona smatra da će anksioznost opasti kad se to ispod raščisti i da anksiolitik više neće biti potreban.

 

Je li on ima konkretnu ideju koje su to traume, i ako ima, da li se slažeš da su to traume kojih se nisi oslobodila?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 8/12/2015 at 5:46 PM, secerlema said:

mnogo mi je lose i ne znam sta da radim vise ni kome da se obratim.

 

trenutno sam na Risperidonu, Flunisanu, Xanaxu, a pre sam od AD-a pila Eliceu i Remirtu.

 

ali lekovi vise ne deluju, iako objektivno makar sada nemam nijedan razlog da budem ovoliko depresivna.

 

ponovo se zapustam i po ceo dan bih spavala...

 

svaka aktivnost i rad su naporni, ustajanje iz kreveta je naporno.

 

ne mogu vise ni da placem, sve je jedna ravna linija...

 

Jesi li imala depresivnih epizoda prije ove?

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Ja recimo kada mi nista ne ide od ruke odem spavat, to primjenjujem i u situacijama kad lijekovi ne djeluju.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Dobro je da mozes spavati, ali i to je samo privremeni bijeg.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post
On 8/18/2015 at 1:09 PM, gianni said:

Jesi li imala depresivnih epizoda prije ove?

 

Od depresije se lecim od neke 2010. ili 2011, ne secam se vise tacno...Uglavnom, od tada bez lekova mi se depresija stalno vracala.

Edited by blackadder

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...