Jump to content
Depresija forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

goran08

strah od fizicke aktivnosti!

Recommended Posts

Da li se neko suocavao sa strahom od fizicke aktivnosti? Da ce mu se desiti srcani udar ako vezba, da ce mu se desiti nesto, kada pocne da srce lupa tokom vezbe krene strah. Mnogo bi mi znacilo da podelito iskustvo samnom.

Share this post


Link to post

To sto si opisao je prilicno cesto.Sa srcem ti je skoro sigurno sve u redu.Prihvati telesni osecaj straha i vezbaj da bi ti misici povratili funkciju.

Share this post


Link to post

Mene to vec nekoliko godina paralise. Prvo sto sam se ugojio, drugo sto sam sebe doveo da nemam kondiciju. Ja imam nekih autoimunih problema, a sada je krenula panika, strah, vise ni sam ne znam da ce mi se nesto desiti. Tek sam nedavno postao svestan ovog straha. Dakle on je cesto prisutan.

Share this post


Link to post

dr Dejv, trebao si da uzmeš nick "prihvati" lol lakše bi ti bilo da samo kažeš "pogledaj moj nick" nego da copy pastuješ temu svaki put :P

Share this post


Link to post

Pa sta kad je to realnost sve mu govori da moze da vezba i da ako se slabo krece to samo pogorsava njegovo zdravlje. To su cinjenice koje mora da prihvati a ne da laze sebe kako ce da dobije srcku jer je potrcao.

To je strah koji nije opravdan i mora da se tretira kao takav.

Share this post


Link to post

dr Dejv, trebao si da uzmeš nick "prihvati" lol lakše bi ti bilo da samo kažeš "pogledaj moj nick" nego da copy pastuješ temu svaki put :P

Volim da pisem topic

Share this post


Link to post

TakoÄ‘e imam ne strah, ali mi nekako nikad nije do fiziÄkih aktivnosti. Bojim se da bi to moglo tako da potraje, da nemam volju za kretanjem. Bila sam danas na primer na bazenu, nateram se povremeno na aktivnosti, ali generalno uvek imam zazor od hodanja i da idem bilo gde.

Share this post


Link to post

Pa sta kad je to realnost

 

ma jeste, zezam se.

Share this post


Link to post

Ma znam da se zezas nego da OP ne shvati pogresno. Jer neko ko ima ne racional strah se grebe za sve da ga opravda.

Share this post


Link to post
Guest

nemam taj strah, ali svakako se ne bi trebao preforsirati u poÄetku, intezitet vježbe treba povećabati polako s vremenom, a uostalom možeÅ¡ vježbati i da ne povećavaÅ¡ otkucaje srca previÅ¡e i s time onda nema ni straha

Share this post


Link to post

ja imam neku vrstu tog straha, recimo ako zelim otic vozit bicikl, ja sebi u glavi unaprijed slozim scenarij da postoji vjerojatnost da ce me udarit auto, i mene to koci, previse o tome razmisljam, setnje, odlazak u ducan i slicno, ista stvar. Imam tu srecu sto mi je brz metabolizam pa ne mogu bit debeo

Share this post


Link to post

I ja sam imao taj strah,imam ga joÅ¡ uvek.Ali sam s vremenom prihvatio to da moram ici na posao.Na poslu takoÄ‘e imam i fizikalisanja a i na posao i s posla idem biciklom.Mada bih najviÅ¡e voleo da ne moram,ali stvarnost je drugaÄija i od neÄega se mora živeti.Pijem izmeÄ‘u ostalog propranolol od marta i on mi je dosta pomogao oko kratkoce daha,lupanja srca i stezanja u grudnom koÅ¡u.

Share this post


Link to post

Kratkoca daha, strah od aritmija, sta ako se preforsiram, odmah ide misao srce. Sve se vrti oko src. Ali to nije sve kada krenem da malo brze pesacim, odmah merim pulsd, krenu problemi sa zelucem, nadimanje, bukvalno pokrenem lavinu simptoma. Sav sam u grcu. Mislim da ce mi mirovanje vise pomoci nego kretanje. Ali to je laz.

Share this post


Link to post

:shok: !!

 

Pa ja sam nedavno (zapravo,nema ni 15-ak dana) planirala da otvorim topic upravo na baš ovu temu!!

 

Zbog nekih obaveza nisam to stigla,i tek sam skoro videla da se neko drugi baÅ¡ u istom trenutku setio da kaže neÅ¡to o ovom problemu,koji i mene muÄi već dugo godina.

 

Svoj topic sam u poÄetku mislila da nazovem "Depresija i telesna fragilnost" (ili "Depresija i osećaj fragilnosti")-ali poÅ¡to sad vidim da je ova tema tu,pokuÅ¡aću da malo detaljnije objasnim o Äemu se to radi (bar kad sam ja u pitanju,ne znam koliko će se drugi pronaći u tome).

____________________________________________________________________________

 

Naime,ja sam od malena-ma,takoreći oduvek,bila manje-viÅ¡e potiÅ¡tena i nezadovoljna osoba,uvek nekako skrajnuta,veÄito ponižena i neprimećena od svih oko sebe...Hoću reći,tokom mog detinjstva je trebalo dosta toga svakodnevno trpeti,dok su se neostvarene želje samo nagomilavale iz godine u godinu...Kako su godine prolazile,sve viÅ¡e i viÅ¡e želja i planova je nepovratno odlazilo “u vetarâ€,i tako se na kraju formirala jedna krajnje pasivna,tupava i beznadežna liÄnost.Ipak,to tad joÅ¡ uvek nije bilo ni nalik kao Å¡to je ovaj pakao danas (da mi je neko to ranije priÄao :()...Po meni je,možda tek pre jedno 6-7 godina poÄeo da se deÅ¡ava ovaj pakao sa pravom,kliniÄkom depresijom (Å¡to je,bez obzira na sve,ipak potpuno razliÄito od potiÅ¡tenosti i “obiÄnog†nezadovoljstva životom).Jeste da sam ja joÅ¡ uvek bez dijagnoze i bez propisane terapije (dakle,sve je “na suvoâ€...)...Ali,ovde imam jedan problem druge vrste.

 

Verovatno ću ovo sad opisati krajnje nespretno,ali neka...

 

Naime,osim monumentalne lenjosti i pasivnosti u životu,depresija mi je sa sobom donela i jedan veoma Äudan simptom.Naime,ja kao da takoreći viÅ¡e ne postojim fiziÄki,kao jedinka koja neÅ¡to može,ume i neÅ¡to zna da izvede u prostoru (sa svojim pokretima,sa svojim telom).Kod mene se jednostavno javila neka vrsta nervne preosetljivosti... Konstantno imam utisak kao da će mi se bilo kakvom aktivnošću telo povrediti,i da mi je telo sve vreme pred nekim raspadom...ÄŒesto u svojoj glavi zamiÅ¡ljam kako je moje telo od nekog braÅ¡na ili peska,i da bilo kakav napor ili povreda,bilo fiziÄka ili psihiÄka (kad kažem ovo “psihiÄka povredaâ€,mislim na to kad me neko uvredi,ponizi,povredi,naÅ¡ali se surovo,pa Äak i kad se naÅ¡ali benigno)...Kad se tako neÅ¡to desi,ja već kao da poÄinjem da dobijam utisak da mi se telo ruÅ¡i,da se taj pesak raspada-poÄnem da gubim i onu poslednju mrvu racionalnosti i javlja mi se samo jedna misao-mrtva sam,mrtva :shok:...-I tako,stalno imam utisak da mi je organizam pred samom taÄkom raspada,i da bi i najmanja povreda ili zamor mogla da izazove da se sav pesak odjednom dezintegriÅ¡e,raspadne,i razlije svuda po podu (dok za to vreme u pozadini odzvanja neka straÅ¡na muzika)... :shok:

 

(Ovo Å¡to govorim su naravno,sve metafore-ja ovde samo figurativno i “lirskiâ€,a ne bukvalno-opisujem kako ja to doživljavam svoju fiziÄku pojavu).Dakle,kod mene,bar za sad ne postoje simptomi psihoze (barem toga do sad nije bilo)... :mellow2:

 

Ipak,svesna sam da ova moja iluzija ipak nimalo nije normalna.Kad je u pitanju uÄenje,Äitanje ili bilo kakav intelektualni rad,ja već zamiÅ¡ljam kako se slova koja mozak upija-u njega urezuju i povreÄ‘uju ga...Umesto da se lepo “poslože†u njemu,i obogate mozak,um i intelekt nekim novim blagom,koje će mu kao melem pomoći da se Å¡to bolje razvije i Å¡to duže ostane zdrav...Ali ja ne,ja imam utisak da bilo Å¡ta intelektualno Å¡to radim ubija i povreÄ‘uje oÄi i mozak,i sve to poÄinje skoro pa da me fiziÄki boli.Sva ta problematika sloma,raspada,muÄenja i povreÄ‘ivanja kod mene je veoma izražena.Strah od starosti je užasan,i ja osećam kako takoreći iz dana u dan “maÅ¡ina†sve viÅ¡e otkazuje,da su svakog dana kosti i miÅ¡ići neÅ¡to slabiji,truliji i propaliji nego Å¡to su to bili prethodnog dana...Za mene,samo vreme i proticaj vremena znaÄi da ja već lagano,živa trulim...Da mi je da nekako zaustavim vreme,da ga stopiram skroz...Ovako me Äak i same ove sumorne misli bole,dok prolaze kroz mozak one kao da ga režu...Ali kad bi se neki momenat zamrznuo,zaledio,i ostao tako da nepomiÄno traje zauvek...imam utisak da bi možda tek tad sve konaÄno proÅ¡lo.

 

Da li joÅ¡ neko ima problem sa ovim nuspojavama depresije?Znam da se ovde ne može meni previÅ¡e naroÄito ni pomoći,svesna sam ja toga...ali me je,eto,interesovalo koliko je ovo Äesto i koliko je izraženo i kod ostalih ljudi...

Share this post


Link to post

Nekada sam bio sportista i to bas dobar sportista. Obozavao sam da trcim, plivam, vezbam, cak sam i profesionalno trenirao borilacke vestine. Imam objektivnih problema, imam autoimuna oboljenja, ali ovo sto sam otkrio i sto traje nekoliko godina, je potpuno neverovatno. Taj strah da ce mi se desiti ako prosetam, napominjem nemam strah da izadjem napolje, sta vise prija mi, ali ako ubrzam malo vise, da li srce brze kuca, plasim se da potrcim opet zbog srca, a onda krene nezadovoljstvo zbog tezine koju sam stekao, pa zbog tromosti i tako u krug.

 

Hocu da zivim normalni zivot, ali kako kada su se u meni nakupili strahovi? Razgovarao sam sa psiholozima, zbog mojih somatskih problema oni nisu sigurni koliko tu ima psihickih, ima ih, ali postoji i npr period kada udjem u reemisiju i kada zbog bolova ne mogu da se krecem, zbog temperature, svasta nesto se izdesava. Zamislite da su vam periferni nervi non stom zategnuti i da vas zbog toga boli cela koza i da imate trnjenje u svim rukama, licu, a nije psihicki. Uh, lakse coveku kada se ispise.

Share this post


Link to post

Ja sam godinama bio sportski tip, trenirao fudbal, isao u teretanu, cak i u svoje slobodno vrijeme bi isao onako trcati, onda se desilo nekoliko panicnih napada i od tada sam par godina imao strah od fizicke aktivnosti, nisam cak ni na fudbalski termin s drustvom smio da idem nego sam uvijek imao neki izgovor... Jos kad se desilo par smrtnih slucajeva fudbalera, ma kakvi, nisam smio brze uz stepenice da idem a kamo li da se bavim sportom. Medjutim, vremenom mi je bilo dosta da sam fizicki neaktivan i odlucim da se ponovo aktiviram, a kako je moj najveci strah bio da ne dozivim srcani napad lijepo sam otisao privatniku i uradio UZ srca i EKG, UZ stitnjace i hormone, htio sam raditi i test opterecenja ali dr mi rece da mi je srce zdravo, da mogu uraditi i taj test ali da je to bacanje para, tako da sam shvatio da moj strah nije opravdan, naravno nisam se dovodio do granica izdrzljivosti nego sam lagano trcao i vremenom dizao formu i poceo vracati vjeru u svoje tijelo.

Tako da, ako vec imas strah da ce ti nesto biti od fizicke aktivnosti, lijepo pregledaj srce, mozes i hormone stitnjace jer i oni hoce dovesti do lupanja srca, ako je sve ok (a vjerujem da jeste) onda realno nemas brige, fizicka aktivnost ti moze samo valjati, svaki ce ti doktor to reci.

 

Sent from my LG-G3

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...