Jump to content
Depresija forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

blackadder

SF(SocijalnaFobija) Anegdote

Recommended Posts

Mali uvod:

 

Već duže vreme razmiÅ¡ljam da pokrenem ovaj topic (naime,kad god se približava neka ugrožavajuća socijalna situacija sa kojom ubrzo treba da se suoÄim,a od koje već na samu pomisao poÄinjem da se guÅ¡im).Ovaj topic sam pokrenula da ja,kao i drugi ljudi,u tom svom suoÄavanju ne bismo bili-sami.Opisujući javno (na Forumu) svoja osećanja pre i posle odreÄ‘ene socijalne situacije, osoba može da ima osećaj kao da sve vreme ima podrÅ¡ku ljudi sa Foruma koji to Äitaju.To će mu/joj dati oslonac da,u trenucima dok prolazi kroz tu situaciju,u sebi misli:ipak nisam sam,neko ovo prati i neko stoji iza mene.Osećaće se kao da nas ima viÅ¡e u tome,i to će mu dati oslonac i mentalnu podrÅ¡ku da tu situaciju staloženo pregura.

 

Kad god Äitamo topicove o SF,to se Äesto svodi na neko “teoretsko†posmatranje ovog problema (ljudi raspravljaju o uzrocima poremećaja,o tome kakav stav osoba treba da zauzme prema sebi i prema životu,pa onda razne preporuke o samopoÅ¡tovanju...).Sve je to lepo,ali primećujem da retko mogu da vidim da se piÅ¡e o nekoj konkretnoj situaciji koja je imala pozitivan ishod (gde bi osoba opisala detaljno Å¡ta se deÅ¡avalo,kako su je ljudi tretirali,kako se ona ponaÅ¡ala,kako se oseća nakon svega)-tako da svi jasno vidimo kako je doÅ¡lo do tog pozitivnog ishoda (ili možda negativnog).Na taj naÄin biće lakÅ¡e analizirati situaciju,i eventualno uÄiti iz tuÄ‘ih propusta (ili uspeha).Tako da bih volela da ovaj topic bude malo viÅ¡e posvećen tim konkretnim situacijama.

 

PredviÄ‘eno je da ovaj topic bude neÅ¡to kao mali "sociofobiÄni dnevnik" u kom će SF Älanovi opisivati kako su se osećali pre suoÄavanja,kako je sve proteklo i kako su se osećali nakon suoÄavanja.Dok ljudi budu Äitali ovaj naÅ¡ “sociofobiÄni dnevnikâ€,imaće utisak da nisu sami u svojoj SF,i da se ne bore sami sa tim problemom (a to može da znaÄi mnogo :glasses:).Već sama pomisao da će osoba nakon povratka iz situacije koju je najavila, morati ovde iskreno da opiÅ¡e Å¡ta se sve tamo deÅ¡avalo i kako se je ponaÅ¡ala,daće mu/joj dodatnu motivaciju da se u stvarnosti ponaÅ¡a Å¡to dostojanstvenije.

 

Dakle,svrha topica je da sociofobiÄari koji se spremaju na neku muÄnu situaciju (kroz koju moraju da proÄ‘u,ali se ipak užasavaju),u,recimo-jednom ili par postova naprave mali “sociofobiÄni zapis†te situacije,i tu će opisivati kako se osećaju,i Å¡to je najvažnije-kako zamiÅ¡ljaju da će proteći situacija.Bilo bi dobro da osoba tada sebi zada i zadatak da na kraju ovde opiÅ¡e kako je sve proteklo i kako se oseća nakon svega,da bismo imali kompletan uvid u situaciju pre i posle.Svi ti “sociofobiÄni zapisi†konkretnih situacija (sa pozitivnim ili zaÅ¡to da ne i-negativnim ishodom),biće pouÄni i od koristi ljudima sa SF koji budu Äitali sve ovo.Dakle,svrha ovog topica je da bude neÅ¡to kao kolektivni-sociofobiÄarski-dnevnik. ;)

 

(Naravno,ukoliko je neko raspoložen,taj može i da nam da neki opis i prikaz neke od ranijih situacija gde se je uspešno izborio sa socijalnom fobijom,kao i da nam opiše kako je došlo do nestanka straha,dakle šta je uradio/šta je dovelo do socijalnog uspeha...)

 

Dakle,svrha svega ovoga jeste da pomognemo sebi (i jedni drugima) u brojnim konkretnim situacijama koje su pred nama.

 

Pa,ko voli-nek izvoli... :rolleyes:

 

:glasses:

Share this post


Link to post

Ovo je pametna ideja,mislim da ce mi pomoci kad budem prolazio kroz razne situacije.

Share this post


Link to post

Nije mi dijagnoza SF ali neke bi doživljaje tako opisao..

Jednog Božića idem ja susjedima Äestitati. Stariji ljudi, znam ih skoro od roÄ‘enja i uvijek s njima bilo lijepo.

Neka Äudna tiÅ¡ina na ulasku u njihovu kuću, nema nijednog vozila ispred.. UÄ‘em u hodnik, iz hodnika u dnevni boravak a tamo osim domaćina joÅ¡ desetak meni jako dragih osoba i svi odjednom krenuli prema meni (Äestitati). Tad sam pao u nesvjest. Probudim se na podu a oni se nagurali oko mene i gledaju me onako odozgor. Kako sam progledao oni svi u glas "prokokodakali", vidjeh viÅ¡e ruku da mi pokuÅ¡avaju pomoći da ustanem. Vidjeh da sam Äitav, diÅ¡em, gutam, osjetim, ustanem i eto, preživio. Mahnuo sam kao da svima odjednom Äestitam, skoro pa eksirao kavu i sok pa pobjegoh kući za svoj kompjuter.

Share this post


Link to post

Ja sam se jednom onesvestila u crkvi na misi za pokojnog dedu, iÅ¡la zbog bake, al neispavana i svaÅ¡ta neÅ¡to. Sledeća scena - budim se, drže me dve Äasne sestre, stavile me na neki oltar sa strane u crkvi i polivaju vodom... na prvi mah sam pomislila da pokuÅ¡avaju da izvrÅ¡e egzorcizam nadamnom jer sam ateistkinja i imala neku nightmare before christmas majicu :D zapravo su me tamo prenele zato Å¡to je tu bio tepih, da ne ležim na ploÄicama, a voda nije bila sveta voda, nego su me, kao i svako razborit, vodom umivale dok nisam doÅ¡la svesti. Nije socijalna fobija, al je anegdota nalik prethodnoj :D

Share this post


Link to post

zapravo su me tamo prenele zato Å¡to je tu bio tepih, da ne ležim na ploÄicama, a voda nije bila sveta voda, nego su me, kao i svako razborit, vodom umivale dok nisam doÅ¡la svesti.

 

To su one tvrdile, a posle poÄneÅ¡ da postiÅ¡ sredom i petkom i dajeÅ¡ prilog crkvi. :D

Share this post


Link to post

Ja sam se jednom onesvestila u crkvi na misi za pokojnog dedu, iÅ¡la zbog bake, al neispavana i svaÅ¡ta neÅ¡to. Sledeća scena - budim se, drže me dve Äasne sestre, stavile me na neki oltar sa strane u crkvi i polivaju vodom... na prvi mah sam pomislila da pokuÅ¡avaju da izvrÅ¡e egzorcizam nadamnom jer sam ateistkinja i imala neku nightmare before christmas majicu :D/> zapravo su me tamo prenele zato Å¡to je tu bio tepih, da ne ležim na ploÄicama, a voda nije bila sveta voda, nego su me, kao i svako razborit, vodom umivale dok nisam doÅ¡la svesti. Nije socijalna fobija, al je anegdota nalik prethodnoj :D/>

 

Samo jedan mali oftopik, nisam mogla da odolim kad reÄe polivanje vodom ; nadam se da nije bilo ovako XD

 

http://youtu.be/55liZ5QB3DY

 

Share this post


Link to post
Guest

dobra tema koja je skrenula na Å¡alu, izgleda niko nije ozbiljan na forumu :D

 

već sam pisala, ali evo opet, muÄi me u zadnje vrijeme odlazak na rodicine svadbe, prva je za koji dan, druga sljedeći mjesec, ta druga mi je gora i za tu me baÅ¡ hvata panika, mada mi se ne ide ni na jednu, uvijek postanem depresivna na tim svadbama, kad budem na takvom dogaÄ‘aju baÅ¡ vidim koliko odskaÄem od okoline, koliko se ne uklapam i pitanje je hoću li ikada da se uklapam negdje i ono kad iznose hranu, a ja niÅ¡ta od tog ne jedem, pa me konobar zaÄuÄeno gleda, pa se nasluÅ¡am preglupih komentara koji su uvijek isti. Pa ne znam Å¡to reći tim ljudima, s kim uopće priÄati, o Äemu priÄati, onda pitanja kad ću se udati, kad kažem da neću, oni naÄ‘u neki primjer iz okoline i kažu "NećeÅ¡ ko ona žena ostati sama, Å¡ta ćeÅ¡ sama, kako ćeÅ¡ živjeti sama?" I svi oko mene se vesele samo ja ožalošćena. I nemam živaca viÅ¡e da se objaÅ¡njavam, raspravljam i pravdam, kad sam s ljudima imam osjećaj kao da sam vjeÅ¡tica u lovu na vjeÅ¡tice. Ovih dana sam Äak razmiÅ¡ljala i o udaji, dok sam bila na moru gledajući obitelji, djecu, razmiÅ¡ljala sam da bi bilo dobro da se udam pa da barem nekud pripadam, a ne bi ni tu pripadala.

postalo je toliko naporno biti neshvaÄen svugdje i biti neki fenomen u svojoj okolini, ne znam uopće kako ću sa dvije svadbe izgurati, umorna sam od ponavljanja istih scena

Share this post


Link to post

dobra tema koja je skrenula na Å¡alu, izgleda niko nije ozbiljan na forumu :D

 

Ma,ponekad ni malo Å¡ale nije na odmet ;)

Share this post


Link to post

Osim toga,"sociofobiÄne situacije",koliko god se nama to ne dopadalo,Äesto znaju da,objektivno gledano,budu itekako komiÄne (evo,ja prva priznajem da je to barem kod mene sluÄaj).Ovo i treba da bude (donekle) komiÄan topic,jer razvijanje svesti o tome koliko je takvo naÅ¡e ponaÅ¡anje banalno i komiÄno,nam možda može pomoći da ga objektivnije sagledamo i lakÅ¡e pobedimo.

 

Ponekad kad opisujem ovde neku situaciju,shvatim koliko sam smeÅ¡na tek kad to stavim "na papir".Tj.tek tada zapravo shvatim svu banalnost svog sociofobiÄnog ponaÅ¡anja.

Share this post


Link to post
Guest

uf komiÄnih nemam, niÅ¡ta mi nije komiÄno od tih situacija uvijek mi je stresno i povećava mi depresiju, da bar mogu gledati tako na socijalnu fobiju, a ovo je bila Å¡ala da niko nije ozbiljan na forumu, ja prva nisam Äesto :D

Share this post


Link to post

@Kruška,

 

Da li baÅ¡ po svaku cenu moraÅ¡ da ideÅ¡ na te svadbe?Hoću reći,ne verujem da će Äitava svadba i mladenci propasti bez tvog prisustva tamo...Ja bih na tvom mestu smislila bilo kakav izgovor da ne muÄim sebe na taj naÄin.Mislim,zaista Äemu to? :blink: Kao Å¡to i sama kažeÅ¡-ne udajeÅ¡ se ti,nego neki drugi ljudi,tamo se slave i proslavljaju neÄiji tuÄ‘i životi,u tim prilikama tebe tamo verovatno niko i ne pogleduje.Å ta će ti to,ja ne bih osećala na tvom mestu ni najmanju grižu savesti da ne odem...I moram da napomenem da sam oduvek mrzela to "moraÅ¡ na svadbu","moraÅ¡ na sahranu","moraÅ¡moraÅ¡moraÅ¡"... "MoooooooraaÅ¡"....(ono otegnuto "Mooooo...",kao kad krava muÄe).

 

Okej je sve to,ne kažem ja.Sve je to kul,i svadba i veselje,i to Å¡to se ljudi venÄavaju...Ali da se ja,eto,primera radi venÄavam,meni bi bilo neÅ¡to najgore da znam da je tu doÅ¡ao neko ko se tu oseća ožalošćen i za koga je sve to tuga,bol i muÄenje (a sve to zbog:"Mooooo"...).Za mene je najgora besmislica i licemerje smatrati da ti,ako se ne pojaviÅ¡ na tim nekim "formalnim" dogaÄ‘ajima (onim gde se ždere i pije,guta se hrana na kilo i naliva se alkoholom sve u 16)-smatrati da zbog toga ti nisi ispoÅ¡tovala,i da ti ne poÅ¡tujeÅ¡ (ili Äak da te nije briga za :o) te ljude koji su ti rod.Pa aman,ljudi,to blage veze Božje nema je li tebe za njih briga ili nije (i sa tim koliko ti njih same voliÅ¡,poÅ¡tujeÅ¡)...Ne osećaÅ¡ se prijatno na samoj toj ceremoniji (iz raznih razloga)-i to je to.Kad će već jednom ljudi nauÄiti da ima nas koji jednostavno nismo za to?! Je li toliko teÅ¡ko shvatiti da-ne možemo (i nismo!) svi da budemo veseli klovnovi na baterije,koji pocupkuju sitnim koracima u ritmu narodne muzike kao da smo na steroidima (ili kao ona neka lutka koja poskakuje na veseli feder) :oioi:,i da nismo svi-pevaÄi,igraÄi,plesaÄi,zabavljaÄi...da nismo svi fenomenalni i harizmatiÄni "happy-go-lucky" ljudi koji poskakuju na federe Äim im se da znak?Ima nas depresivnih,ima nas onih kojima takav ambijent-kao-ambijent jednostavno ne prija...Ako nekom takav "cikeljana"-ambijent nije prijatan,pa to ne znaÄi da je ta osoba neki ljudski oloÅ¡,aman,ljudi! :o Niti to znaÄi da ona sprema i kuje nekakvu tajnu zaveru protiv svoje "savrÅ¡eno kohezivne","predivno povezane" i "ljubavlju objedinjene" rodbine i porodice.-A inaÄe,verujem da bi svi ti ljudi,koji se kao pÄelice okupljaju na sav taj alkohol koji se tamo služi,potrÄali i utrkivali se meÄ‘u sobom ko će pre da pomogne mladoj i mladoženji da im se u životu deÅ¡ava neÅ¡to muÄno,neÅ¡to loÅ¡e?!Ne sumnjam da će se u takvoj prilici svi oni utrkivati ko će pre da pruži podrÅ¡ku i da pomogne!!!

Share this post


Link to post
Guest

da bar poslužuju alkohol bilo bi mi lakÅ¡e :D, ali to je rezervirano samo za mladence i kumove, koja sebiÄnost :P. Mene ne bi bilo briga za te svadbe da ja ne živim s roditeljima, ovako se osjećam ko dijete koje se suprostavlja roditeljima, nemoćna, financijski ovisna trebam uraditi sve kako njima paÅ¡e, obe rodice su mi bliži rod, ta druga svadba je od maminog brata kćer, nije mi do njih, ali već sam se posvaÄ‘ala s mamom kad sam rekla da neću dolaziti dan prije i to se oÄekivalo od mene, joÅ¡ da visim dva dana tamo, nastala je Äitava frka, kako ja neću pomoći, kako sam sebiÄna, ne mogu niÅ¡ta uraditi ni za kog. Sad da kažem da neću ni na svadbu ne znam Å¡to bi bilo. sama svadba u salonu mi ne predstvalja velik problem, mogu ja plesati i sve to, ako je dobra muzika, ali ne podnosim to neko Äavrljanje s rodbinom koja me nije vidjela cijelo stoljeće i sad će se svi okupiti tamo, a mene uopće ne zanimaju oni niti želim i s njima priÄati, a odmah će mama poÄeti prigovarati kako sam nekulturna i druga sranja koja bi da izbjegnem, najradije bi sad da živim u drugoj državi pa da imam dobar izgovor

 

a sve je to radi reda, s tom rodicom nisam dobra godinama, sad joj trebam doći na svadbu jer smo rod, ma mrzim ta neka glupa "druÅ¡tvena pravila", tjeÅ¡im se da će mi to biti zadnje rodice koje se nisu udale kad to proÄ‘e onda sam se rijeÅ¡ila, mada ima roÄ‘aka, joj sranje vejÄito se neko udaje i ženi u posljednje vrijeme, nadam se da ću otići iz države ili barem grada do sljedeće svadbe

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...