Jump to content
Depresija forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

kolač

Iskustva sviju koji imaju gap i kako se nosite s njim?

Recommended Posts

Meni gap doslovno ograniÄava život.Napetost,strahovi,agorafobija,socijalna fobija,nervoza(jeli to sve spada pod gap),nedaju mi normalno funkcionirati.Uz to imam paniÄne,tako da sama ne izlazim vani nipoÅ¡to.Samo sa osobama kojima vjerujem.Sve mi je to srozalo samopouzdanje i nisam neÅ¡to u komunikaciji sa ljudima.Kakva su vaÅ¡a iskustva?

Share this post


Link to post

Mene najviše oduzima to da prije nego izađem među ljude moram drmnut tri ljute. Tek kad se baždarim mogu normalno komunicirat.

Share this post


Link to post

Gap je kad imas hiljade strahova, od nekih banalnih pa do krupnih, i oznacava konstantnu strepnju, napetost, ''lebdeci'' strah

i svasta nesto jos..od fizickih do psihickih simptoma.

 

Ono sto sam primetila, iz licnog iskustva, je da se strahovi cesto prosire..N.pr imas agorafobiju, pa pocnes da se plasis n.pr da ides liftom iako pre nisi i sl. primeri, odn. podlozni smo strahovima

 

Kolac, mozda ti nemas dijagnozu GAP-a ali imas dosta strahova i/ili fobija pa mislis da je to isto (manje vise da, ali postoje i male razlike)

 

Ja godinama imam panicni poremecaj, agorafobiju a poslednjih godina mi se javlja velika anksioznost (cesto uz deoresiju) nezavisna od ovih fobija. Strepim od svega i svacega, da covek ne bi verovao da to sam ne dozivi, cini mi se da nikada nisam opustena, da sam uvek u nekom gardu, nekada strepim od toga sta ce mi ko reci (jer sam u tripu iznerviracu se), imam ogromnu negativnu anticipaciju, sve unapred 'znam' i sve je uvek negativno.

 

Godinama pijem terapiju (menjala sam povremeno i kolicinu i lekove) ali ne vidim nekog velikog poboljsanja. Tacnije imam periode kad sam manje vise ok (ali sa agorafobijom i panicnim) i kad sam grozno anksiozna..

Ne znam ni sama vise kako se borim i borim li se uopste..

Trudim se da ulazim u situacije koje me cine anksioznom, da ih ne izbegavam..Iako sam to mnogo puta radila misleci da time sprecavam da se to ponovi, ponovilo se vise puta..a to je ono sto me obeshrabruje.

 

Nemam neki veliki savet osim da ne treba odustati, treba biti uporan, strpljiv, mnogo strpljiv..i boriti se...

Share this post


Link to post

atina-na žalost,imam gap.Potvrdila dva psihijatra,od kojih je jedan visoko cijenjen.Da,imam strepnje i stalna iÅ¡Äekivanja da će se neÅ¡to loÅ¡e dogoditi.Napetost i nemogućnost opuÅ¡tanja u tolikoj mjeri da me Äak miÅ¡ići bole.Imam trnce u nogama i rukama,da sam u poÄetku mislila da mi je u pitanju cirkulacija,dok mi psihić nije rekao da je to od gapa.A strahovi se samo množe.I joÅ¡ mali milion simptoma,samo sam gore opisala u kratkim crtama.Ne znam jesu li mi gori psihiÄki ili fiziÄki simptomi.Uglavnom,stvarno je gadno,ali ne odustajem.Ja ustvari imam tri dijagnoze,gap,depresiju i paniÄne napade.

Share this post


Link to post

Ja sam imala stalne strahove, agorafobiju.. fobija je sad iza mene. Vratila sam se seroksaru i rivotrilu zbog uzasne napetosti i bola u misicima. Meditacija mi takodje pomaze, razgovor sa prijateljima. Nikako ne dopustam da mi gap remeti svakodnevni zivot.

Share this post


Link to post

Ja imam f41.2 i na seroksatu sam oko 5 godina. Jednom sam, skoro pokusao da samnjim seroksat, miligram po miligram sa 20 na 10 mg i kada sam dosao do 12mg poceo sam da se gubim, tj mozak usporen i da mi se koci vrat i ramena.

Share this post


Link to post

Kolac

ja nemam dijagnostifikovan Gap ali sam sigurna da ga imam. Ostale dijagnoze imam kao i ti + agorafobiju.

Koju terapijes pijes i da li ti pomaze?

 

mala plava

samo je fobija iza tebe ili i svi strahovi?

Share this post


Link to post

atina

 

Pijem aripriprazol,zoloft,trittico,lyrica i rivotril.Pomaže mi donekle,ne u potpunosti.Uskoro krećem na grupnu psihoterapiju,pa ćemo vidjeti hoće li biti pomaka.Šta ti uzimaš od terapije?

Share this post


Link to post

Flunisam 60 mg i Rivotrol, mada Rivotril uvek pojacam kad sam lose na 0, 5 mg + 0, 5 mg ( nekad jos 0, 5 mg)

 

Meni itekako sve ovo otezava normalan zivot jer nekada imam utisak da nema oko cega ne strepim, ne brinem, nemam negativne misli i/ili ne ocekujem negativan ishod, cega se ne plasim..

A to me opet cini dodatno nervoznom i razdrazljivom.

Share this post


Link to post

Flunisam 60 mg i Rivotrol, mada Rivotril uvek pojacam kad sam lose na 0, 5 mg + 0, 5 mg ( nekad jos 0, 5 mg)

 

Meni itekako sve ovo otezava normalan zivot jer nekada imam utisak da nema oko cega ne strepim, ne brinem, nemam negativne misli i/ili ne ocekujem negativan ishod, cega se ne plasim..

A to me opet cini dodatno nervoznom i razdrazljivom.

 

 

Isto je i kod mene.Ja sam postala tolerantna na rivotril pa mi je psihić propisao od 2mg 4xpola tablete.Aripriprazol 10mg uveÄe,zoloft 2x1,trittico 100mg uveÄe i lyrica 50mg 2x1.Toliko lijekova pijem a ne osjećam se dobro. :(

Share this post


Link to post

Da, nije to malo lekova..

 

A kako se ti osecas kolac, jel ima dana kad ti je bolje?

Share this post


Link to post

Da, nije to malo lekova..

 

A kako se ti osecas kolac, jel ima dana kad ti je bolje?

 

Da,ali samo ponekad,odnosno vrlo rijetko.Doktor mi je rekao povisiti lyricu pa se nadam da će mi biti bolje,jer je lyrica odliÄna kod gapa.Ovu dozu Å¡to sad pijem je relativno niska.LJudi za gap piju 300-400 mg.Ili neko viÅ¡e neko manje od ovoga.

Share this post


Link to post

Atina fobija je iza mene, a strahovi tu i tamo. Desava mi se da budem anksiozna bez razloga, to je onaj nemir u stomaku. I onda uhvatim sebe da sedim sva zgrcena i zabole me misici na ledjima i ramenima. Samo zbog toga sam se vratila lekovima.

Share this post


Link to post

Atina fobija je iza mene, a strahovi tu i tamo. Desava mi se da budem anksiozna bez razloga, to je onaj nemir u stomaku. I onda uhvatim sebe da sedim sva zgrcena i zabole me misici na ledjima i ramenima. Samo zbog toga sam se vratila lekovima.

 

Mene znaju od napetosti zaboliti mišići na rukama i nogama.

Share this post


Link to post

Ti bolovi u misicima od napetosti su i mene bas mucili.Mislim da od tog bola postajem jos depresivniji

Share this post


Link to post

Pa upravo me taj bol i cini anksioznom. Nekad osetim kad mi se vrat ukoci da pocne i jezik da se koci.

Share this post


Link to post

Da,da,upravo tako,i jezik i vilica.Nekad imam osjećaj,kada me baš jako uhvati,da ću od silne napetosti i bolova u mišićima eksplodirati.

Share this post


Link to post

Ja imam f41.2 i na seroksatu sam oko 5 godina. Jednom sam, skoro pokusao da samnjim seroksat, miligram po miligram sa 20 na 10 mg i kada sam dosao do 12mg poceo sam da se gubim, tj mozak usporen i da mi se koci vrat i ramena. Ne znam da li tu ima udela i sugestija i koliko?

Share this post


Link to post

@kicavac

Pitao si me na drugoj temi o anksioznosti, nadam se da nije problem da ovde odgovorim, da ne pisem na obe.

Dijagnozu zvanicnu sam dobio prosle godine u maju, a lose se osecam bar 3-4 godine. Doktoru sam otisao kada sam iz anksioznosti skliznuo u depresiju.

Ne znam koliko dugo si pio seroxat po 12mg, ali to gubljenje, kocenje vrata, ramena, grcenje uopste hoce da izazove smanjenje doze, vremenom prodje. Za seroxat kazu da je narocito tezak za prekinuti.

Share this post


Link to post

Hvala. Pio sam ga par dana, na 2-3 nedelje sam smanjivao po miligram. Psihijatar mi je rekao da sa seroxata mora da se predje na drugi ad kad se ostavlja.

Share this post


Link to post

Moja supruga je pila seroxat oko godinu, nesto duze, prekinula je postepeno i bez vecih problema. Ja sam ga pio 5-6 meseci i presao na anafranil bez ikakvog smanjivanja i nisam osetio neke probleme.

Kod anksioznosti su mi pomagali anksiolitici, a kada je uhvatio zamah i ad. Mnogo sam promenio, navike i ponasanje, i anksioznost je nestala. Bar sada nemam problema sa tim, mnogo veci mi je problem depresija.

Kod anksioznosti zaista pomaze rad na sebi.

Share this post


Link to post

U kom smislu rad na sebi? Meni se anksioznost smanjila sa godinama, kako starim. A depresija se je tu, pogotovo ako nisam, blaga, jo[ nisam iza[ao iy nje skroz. Tacnije bio sam u samotinji i uniniju.

Share this post


Link to post

Kako staris, lagano odrastas, shvatas sta te cini anksioznim i usvajas nove obrasce ponasanja.

Mene je gordost unistavala, bio sam pun sebe i ponosa. Dosao u neke godine, realno postigao dosta, prevazisao oca koji je jaka licnost, ponelo me i ponasao sam se preterano samouvereno. Desilo se sve ovo i sada sam prizmniji, pokorniji, ne ulazim u rasprave. To je samo jedna sitnica, mnogo je stvari koje sam promenio u ponasanju, zavist, zloba, pakost,.....

Share this post


Link to post

I sa mnom je ista stvar, gordost me je dovela do nervnog sloma skoro, mislio sam da mogu sve i da sve zavisi od mene i da sam pametniji od drugih. Lepo kazu starci, ako se sam ne smiris, Bog ili zivot će te smirivati i da moraÅ¡ da se napatiÅ¡ dok se ne smiriÅ¡, kaže starac Tadej, a nema niÄeg lepÅ¡eg od smirenja i duhovnog mira. Jedini put ka duhovnom i duÅ¡evnom miru je smirenje. Pravoslavlje je od reÄi do reÄi taÄno, toliko ptaktiÄna religija za život, na iskustvu zasnovana Å¡to se tiÄe duÅ¡evnih stanja i duÅ¡evnog mira.

Share this post


Link to post

Apsolutno si u pravu, meni je bas religija dosta pomogla da se smirim, ne neka teska filozofija nego bas otac Tadej i starac Pajsije,njihove besede uglavnom, sve jednostavno i u srz pogadja.

Verovatno je to i faktor sazrevanja, ali definitivno svaki put kada pomislim nesto lose ili osetim losu emociju, nalet adrenalina, automatski pomislim na Tadeja, njegov glas i njegovo "kakve su ti misli, takav ti je zivot". Religija je psihologija i filozofija par hiljada godina usavrsavana, ja sam konkretno neku inspiracinu nalazio u pravoslavnim duhovnicima, ali verujem da i druge religije imaju slicna ucenja.

U jednom trenutku jakih panicnih napada i najjace anksioznosti sam mozda postao pomalo i psihotican u odnosu prema religiji, ali kratko je trajalo.

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...