Jump to content
Depresija forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

kolač

Iskustva sviju koji imaju gap i kako se nosite s njim?

Recommended Posts

Da, i starac Pajsije. Njih sam citao kada sam bio u krizi, samo nažalost ja sam se uvek na iskustvu uÄio, džabe mi Äitanje dok ne doživim. Tako valjda mora. ÄŒitao sam sve i svaÅ¡ta, i Tola. U stvari prihvatanje, to je smirenje. Sve je reÄeno u hrišćanstvu, samo ponekad je malo narazumljivo reÄeno za nas. Zato treba neki duhovnik, ja ga nemam.

Share this post


Link to post

Ja nikad nisam patila od gordosti,ponosa, da sam bila puna sebe...naprotiv, uvek sam bila nesigurna, manje ili vise, i veoma

kriticna prema sebi.

 

Slazem se da religija i duhovnost moze dosta da pomogne da se nadje neki mir i smirenje, ali se ipak ne slazem sa pojedinim stavovima Oca Tadeja (posebno njegove misli o depresiji).

 

Nekad stvarno treba imati duhovnika, ja sam za to i volela bih da ga imam, da mi pomogne i objasni neke stvari u religiji koje ili ne razumem ili ne umem da prihvatim.

 

Meni je znala da pomogne molitva, jednostavno uzmem molitvenik i citam molitve..to je stvarno ponekad umelo da me smiri i da mi nade da verujem da ce biti bolje.

Dosta mi je pomogla da sagledam tu duhovnu stranu borbe i knjiga Isidore Bjelice ''Spas''.

 

Da se vratim na preth. stranu i fizicke simptome..Meni zna napetost da se pojavi bez ikakvog razloga ili je dovoljno da pomislim jednu negativnu misao i vec osecam napetost u telu..posebno u ramenima.

Kada sam bas jako, jako anksiozna i imam ruminacije skoro po ceo dan - tada mi desava da imam podhrtavanje (sto spoljasnje sto unutrasnje)i desava mi se da ponekad i ne znam zasto drhtim :/

 

Licno mene, anksioznost (sa depresijom) i njihov zacarani krug

frustriraju nekada to tacke autodestruktivnosti i ogromnog besa..

Share this post


Link to post

I meni nisu jasne neke stvari i volio bih da mi se pojasne. Da razgovaram sa nekim duhovnikom. Kupicu i ja knjigu Spas.

Share this post


Link to post

Jedini spas u ovom zacaranom krugu je prestanak davati vaznosti strahu, prihvatiti svoje simptome i reci dobro i sta sad? Meni to pomaze. Zaista sam se uverila da kakve su ti misli takav ti je i zivot. Prepustiti se. Ja stalno slusam Anu Bucevic na youtubu. Ima jedan klip gde je objasnila kako se ona resila napada panike. Jednostavno je digla ruke od mucenja. Pogedajte. :) Inace od kad pijem lekove mnooogo manje me bole misici. :)

Share this post


Link to post

I ja imam GAP i moram prizati da mi je grozno. Stalna napetost, iÅ¡Äekivanje najgoreg, povraćanje, gaÄ‘enje na hranu, trnci u trbuhu i prsima, prisilne misle i hrpa raznih fobija. Život mi se sveo na sobu i WC i ne vidim izlaz, imam toliko jak gap da mi ni tablete puno ne pomažu

Share this post


Link to post

Nedelju dana kako sam se vratila lekovim i neeeema onog odvratnog osecaja u stomaku. Napetost u ramenima i misicma je manja. :) Al zato mi se vise spava.

Share this post


Link to post

Ja se max. trudim da ne pridajem vaznosti strahu, strepnji, nervozi ali slabo mi ide..

Cini mi se da i kada nisu tu ja ih ocekujem svakog trenutka :/ sto se opet svodi kao da su tu.

 

Sto kaze Brute - plus hrpa negativnih misli i svega jos.

Share this post


Link to post

Ja se max. trudim da ne pridajem vaznosti strahu, strepnji, nervozi ali slabo mi ide..

Cini mi se da i kada nisu tu ja ih ocekujem svakog trenutka :/ sto se opet svodi kao da su tu.

 

Sto kaze Brute - plus hrpa negativnih misli i svega jos.

 

Ista stvar i kod mene.

Share this post


Link to post

Kolac,

jesi krenula na grupnu terapiju?

 

Btw, ne znam kako je kod ostalih ali kod mene je cesto prisutna i mrzovolja i nervoza kad treba da idem negde, do grada ili da zavrsim nesto.

Borila sam se ja protiv toga radeci suprotno.

Share this post


Link to post

Krenula sam na grupnu i nisam baš nešto oduševljena.

Da,kod kuće se osjećaš najsigurnije.

Share this post


Link to post

Mislim da cak nije ni do toga sto si kod kuce najsigurniji, nego..ne znam...ne umem da objasnim..kao da ti sve pada tesko i mrzovoljan si..

Share this post


Link to post

Kolac,

jesi krenula na grupnu terapiju?

 

Btw, ne znam kako je kod ostalih ali kod mene je cesto prisutna i mrzovolja i nervoza kad treba da idem negde, do grada ili da zavrsim nesto.

Borila sam se ja protiv toga radeci suprotno.

I ja sam stalno mrzovoljan i sve mi teÅ¡ko pada, ljudi me smatraju zbog toga idiotom i Äudakom a ja si nemogu pomoći

Share this post


Link to post

Imam po koje pitanje za sve na ovoj temi

- da li se plasite anksioznosti?

(u smislu da ne zelite da vam se ponovi tezak period anks, pa kad osetite i jedan simptom ili mogucu naznaku simptoma

vi se vec uplasite, u smislu - joj ne, evo ga opet, ko ce opet da prolazi)

 

- da li je za vas anksioznost i sve u vezi toga (prisilne misli, depra, itd -mislim na intezivniju anksioznost ) traumaticno iskustvo?

Share this post


Link to post

Ja se ne plasim kad mi krene anksioznost ili pomislim da ce mi se desiti napad panike. Tada se na neki nacin naljutim i kazem sebi, e sad cemo da vidimo ko ima m*da. I namerno odem u grad ili nastavim da radim sta sam vec u tom trenutku radila.

Share this post


Link to post

Tako i ja ponekad uradim (ali manje destiancije) kad je u pitanju strah i/ili napad panike.

 

Mislila sam najpre na onu anksioznost koja te drzi skoro po ceo dan, kad ti se cini da se plasis svega i svacega, strepnja,

napetost..kada je tako danima...

Share this post


Link to post

Meni,kada se pojave naznake anksioznosti,pomislim-pa zar opet,hoću li više ikada moći s mirom živjeti,ponestaje mi snage.....

I stvarno mi to viÅ¡e ide na živce,nikako opuÅ¡teno živjeti,stalno u nekom grÄu.Ali borim se,mada me iscjedi ko krpu.

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...