Jump to content
Depresija Forum

Archived

This topic is now archived and is closed to further replies.

Opsesivko

Kako izle�iti kukavi�luk?

Recommended Posts

VuÄem ga od detinjstva. Kada su me deca tukla bio me je strah da pružim otpor, uzvratim udarac. Moja "samoodbrana" bi se uglavnom sastojala od nastojanja da se ukloniÅ¡ Å¡to pre od izvora napada, da se porijeÅ¡ rukama da te Å¡to manje udare, ÄekaÅ¡ da proÄ‘e. Kasnije se taj mehanizam transformisao i preneo na sva ostala polja u životu, poslu (gde stvara hrpu problema i izluÄ‘ujućih strahova). Nisam nauÄen da se izborim za svoje "ja". Sada imam preko trideset i plaÅ¡im se da je kasno da se stvari oduÄe i ponovo nauÄe. Ima li ko sliÄna iskustva? Kako se nosite s tim?

Share this post


Link to post

"Å ta će biti s Äovekom koji od straha pobegne?â€

“NiÅ¡ta mu neće biti osim Å¡to nikada neće nauÄiti to Å¡to treba. Nikad neće postati Äovek od znanja. Biće, možda, siledžija ili bezopasan, uplaÅ¡en Äovek; u svakom sluÄaju, biće poražen. Njegov prvi neprijatelj dokrajÄiće njegove želje.â€

“A Å¡ta on može uÄiniti da savlada strah?â€

“Odgovor je sasvim prost. Ne sme da pobegne. Mora da odoli strahu i mora uprkos njemu da naÄini sledeći korak u uÄenju, pa posle joÅ¡ jedan. Mora biti pun straha, ali ne sme da stane. To je pravilo.

A doći će Äas kad će njegov prvi neprijatelj uzmaći. ÄŒovek poÄne da stiÄe samopouzdanje. Namera mu postaje Ävršća. UÄenje viÅ¡e nije zadatak koji mu zadaje strah. Kad kucne taj radosni Äas, Äovek može bez oklevanja reći da je savladao svog prvog prirodnog neprijatelja."

Share this post


Link to post

ja sam to imao :D

do koje 25-te

 

onda sam strah preusmjerio u "kontranapad"

pomogne kad pocnes bildati, malo baratati khm opasnim khm alatima

 

takodjer barem ja, sam poceo uciti malo pocetnicki Jeet Kune Do, no mozes bilo koji stil

tek toliko da se znas obraniti i napraviti kontranapad

 

onda ces tek skuzit da se nemas koga bojati da je to samo u glavi

a opet ako te neka budala oce zajebavat imat ces osnovnog znanja kag ga sjebat

Share this post


Link to post

Autsajder sam od rođenja ali me niko nije maltretirao, hm...

U svakom sluÄaju i da jeste, ja sam veoma dobar ali kad treba svim ću sredstvima braniti svoj integritet.

Share this post


Link to post

"Å ta će biti s Äovekom koji od straha pobegne?â€

“NiÅ¡ta mu neće biti osim Å¡to nikada neće nauÄiti to Å¡to treba. Nikad neće postati Äovek od znanja. Biće, možda, siledžija ili bezopasan, uplaÅ¡en Äovek; u svakom sluÄaju, biće poražen. Njegov prvi neprijatelj dokrajÄiće njegove želje.â€

“A Å¡ta on može uÄiniti da savlada strah?â€

“Odgovor je sasvim prost. Ne sme da pobegne. Mora da odoli strahu i mora uprkos njemu da naÄini sledeći korak u uÄenju, pa posle joÅ¡ jedan. Mora biti pun straha, ali ne sme da stane. To je pravilo.

A doći će Äas kad će njegov prvi neprijatelj uzmaći. ÄŒovek poÄne da stiÄe samopouzdanje. Namera mu postaje Ävršća. UÄenje viÅ¡e nije zadatak koji mu zadaje strah. Kad kucne taj radosni Äas, Äovek može bez oklevanja reći da je savladao svog prvog prirodnog neprijatelja."

 

Hvala care, optimistiÄnije reÄi davno nisam proÄitao :) zaista tako mislim. Nadam se da ću znati kako da se postavim kad doÄ‘e trenutak.

 

 

 

ja sam to imao :D

do koje 25-te

 

onda sam strah preusmjerio u "kontranapad"

pomogne kad pocnes bildati, malo baratati khm opasnim khm alatima

 

takodjer barem ja, sam poceo uciti malo pocetnicki Jeet Kune Do, no mozes bilo koji stil

tek toliko da se znas obraniti i napraviti kontranapad

 

onda ces tek skuzit da se nemas koga bojati da je to samo u glavi

a opet ako te neka budala oce zajebavat imat ces osnovnog znanja kag ga sjebat

 

Shvatam Å¡ta želiÅ¡ reći, probao sam i ja sa bildovanjem, ali depresija uzrokuje slab apetit, i onda moje telo ne može da prati te napore, viÅ¡e sam muÄio sebe nego Å¡to sam napredovao. Jako sam mrÅ¡av. Uvek sam imao kompleks zbog toga. Ne ideÅ¡ na more i reÄne plaže leti, stidiÅ¡ se da pokažeÅ¡ telo. I uvek sam mislio da će fiziÄka promena (nabildavanje, ne previÅ¡e, al ono da budeÅ¡ lepo graÄ‘en) biti okidaÄ za psiholoÅ¡ku promenu. Ne znam koliko je to razumno razmiÅ¡ljanje a koliko preterano pojednostavljivanje. Kako god, moji problemi danas nisu fiziÄki nasrtaji na moje telo, ne pamtim kad sam se poslednji put bio ozbiljno bio napadnut. Problem je u tom mehanizmu bori se ili beži koji se javlja u tim situacijama, a od koga sam ja usvojio samo ono beži, pokrij se, sklupÄaj se, moli se da prestane, trpi, kukaj. I to preneo na sve situacije u životu.

Share this post


Link to post

reflektiraj

oko za oko

 

osnovni zakon fizike, sila prouzrokuje kontra silu

Share this post


Link to post

Mlad si, cekaj da malo postaras vidjeces kako te zabole uvo za sve i za svakoga.

Share this post


Link to post

Mene su u skoli tukli, ali nekako "selektivno" odn. njih jedan, dva i ne prejako ali cesto, meni je bilo bitno samo da niko ne vidi ni drugovi ni profesori ni poznanici ni roditelji, nikome nisam ni pricao, prihvatao sam zdravo za gotovo ali npr u cetvrtom srednje sam se poceo trzati na zvuk vrabca koji bi poleteo. Na faxu sam primecivao da se plasim ako neko agresivan sedi iza mene.

 

Sad manje odajem utisam nekog slabog fizicki, psihicki, manje delujem uplasen, ili glup zaostao i samim tim sam odbojniji na bilo koji vid nasrtanja, fizickog, psihickog, ruganja, iskoriscavanja. Kako bih odreagovao u sukobu ne znam, jedino da probam, zao mi je sto me nisu pustili u skoli da prebijem nekog kad mie je prekipelo jednom, ne znam da li ti se to nekad desilo?

 

Kako su stvari bolje ili bar mislim da su bolje po tom pitanju (a gldajuci ceo zivot sam u vecem sosu nego pre), nzm, sam zavrsetak skole je bio olaksanje, onda roditeljski okviri su postali manje kruti, malo sam se promenuo fizicki, da je jos neka borilacka vestina bila bilo bi super, kako Eelxy kaze, isao sam na psihoterapiju, saznavao sam dosta citao o svemu, jedan drug iz srednje je kontra lik od mene ali jednu godinu nije imao izbora pa se po nekad vidjao sa mnom, a kako kazu hrabrost je prelazna.

 

Znaci dodje i do onoga kakvog te vide, ne znam da li imas nekih problema sa kolegama da te iskoriscavaju, ili se problem samo stvara u tvojoj glavi?

Kad pogledam sebe kako se suocavam sa zivotnim situacijama stvarno ne znam sta da mislim, verovatno ima dosta zivota kukavice.

Share this post


Link to post

E da sa vojne akademi sam se pre vratio nego orisao, ako je to dokaz kukavicluka, ma da se ja uvek branim da je to sto imam dve leve noge i nisam brz

nzm kako je tebi bilo u vojsci

Share this post


Link to post

da hrabrost je prolazna ali takodjer veliki udio ide koliko si moždano oštećen

 

mene je recimo jedan Å¡upak od 5 do 7og razreda maltretirao, al taj je bio bome djubre i pol

drugima je smještavao da se posvadjaju i potuku ... ma

dok mi nije dopizdilo jednom i onda sam ga par puta namlatio

onda je budala pocela s nozevima dolazit u skolu a naravno nitko ne zeli tuzikat jer ispadne govno

zadnje sto sam cuo je da su ga izbacili is srednje i sad je u nekom selu...

 

no recimo, unatoc tome sto sam se usprotivio najvecem "bully-u" u razredu

na faxu su mi otisli zivci zbog jednog psihopata podstanara

i dosta sam postao ono nježan, e tu su me onda i doma psihicki svi jebali u mozak sto nije pomoglo

sve do negdje 25-26 god kad sam OPET popizdio i jednostavno shvatio da moram zube pokazati

no da skratim pricu jer tu ima pun krac koji nezelim podjeliti...

 

kad dodjes u 28+++ neces mariti za to, jer manje vise, 1 na 1 te nitko nece ono...

a sad ak nasrnu 3 ili vise na tebe to je druga prica, i opet ovisi u kakvom kraju zivis naravno

Share this post


Link to post

VuÄem ga od detinjstva. Kada su me deca tukla bio me je strah da pružim otpor, uzvratim udarac. Moja "samoodbrana" bi se uglavnom sastojala od nastojanja da se ukloniÅ¡ Å¡to pre od izvora napada, da se porijeÅ¡ rukama da te Å¡to manje udare, ÄekaÅ¡ da proÄ‘e. Kasnije se taj mehanizam transformisao i preneo na sva ostala polja u životu, poslu (gde stvara hrpu problema i izluÄ‘ujućih strahova). Nisam nauÄen da se izborim za svoje "ja". Sada imam preko trideset i plaÅ¡im se da je kasno da se stvari oduÄe i ponovo nauÄe. Ima li ko sliÄna iskustva? Kako se nosite s tim?

 

Zanima me da li se bas u svakoj situaciji i bas pred svakim tako ponasas?

Da li se pokusao sebi da objasnis: cega se to toliko plasis?

Koji je najgori scenario koji moze da se desi iz svake situacije?

Sta ti toliko bojazljivo cuvas cega se ovi "neustrasivi" odricu?

Da li im zavidis na tome? Da li zelis da budes kao oni?

 

Nema instant resenja. Moras da postavis na stotine ovakvih pitanja i na njih iskreno da odgovoris da bi razotkrio modele ponasanja koji su uspostavljeni kod svih nas, pa i kod tebe jos u najranijem detinjstvu.

 

Fizicka vezba i telo kojim si zadovoljan su naravno, puno od koristi, ali nisu presudni. (Problem je da oni koji to lako postignu najcesce i nemaju ovakve probleme).

Share this post


Link to post

* pa ne baš u svakoj situaciji ali generalno imam problem da se suprotstavim i uđem u konflikt sa nekim pogotovo ako ga doživljavam većim od sebe (autoritet, direktor, šef).

* pokuÅ¡ao sam milion puta da razumem Äega me je zapravo strah i nikakav suvisao odgovor nemam. Jednostavno možda strah od suprotstavljanja, strah da ću razbesneti dodatno "agresora" pa ću proći joÅ¡ gore, plus toga ne samo Å¡to imam strah da se suprotstavim, imam utisak da ni ne umem to da uradim.

*Ne znam Å¡ta Äuvam i Å¡ta to pokuÅ¡avam za zaÅ¡titim. Verovatno to dete u sebi koje je nauÄilo te mehanize odbrane i boji se da se menja.

* Da zavidim im. Svi drugi se i sa većim odgovornostima nose lakše, deluju manje podložno stresu, ja od svega pravim katastrofu i svemu pristupam bojažljivo ili bar sa odricanjem ogovornosti.

 

Dolazi vreme kada treba da i sam postanem roditelj a Äini mi se da ni ove osnovne stvari nisam razreÅ¡io u životu da bih mogao da se pobrinem o sebi, a kamo li da sutra budem stub porodice, glava koja za svaki problem mora da iznaÄ‘e reÅ¡enje. Ljudi koji se sakrivaju i guraju glavu u pesak kao ja nisu taj kalibar.

Share this post


Link to post

Za ovo zadnje nisi jedini

U jednu ruku negledaj druge vec se usmjjeri na.sebe

U druugurukui da.postames otac okolnosti te promjene pa vise nisi.ti.centar paznje

 

Tak da ssi nemoj tak spucavat, vjeruj proso sam.sve to i nije vredno

Share this post


Link to post

* pa ne baš u svakoj situaciji ali generalno imam problem da se suprotstavim i uđem u konflikt sa nekim pogotovo ako ga doživljavam većim od sebe (autoritet, direktor, šef).

* pokuÅ¡ao sam milion puta da razumem Äega me je zapravo strah i nikakav suvisao odgovor nemam. Jednostavno možda strah od suprotstavljanja, strah da ću razbesneti dodatno "agresora" pa ću proći joÅ¡ gore, plus toga ne samo Å¡to imam strah da se suprotstavim, imam utisak da ni ne umem to da uradim.

*Ne znam Å¡ta Äuvam i Å¡ta to pokuÅ¡avam za zaÅ¡titim. Verovatno to dete u sebi koje je nauÄilo te mehanize odbrane i boji se da se menja.

* Da zavidim im. Svi drugi se i sa većim odgovornostima nose lakše, deluju manje podložno stresu, ja od svega pravim katastrofu i svemu pristupam bojažljivo ili bar sa odricanjem ogovornosti.

 

Dolazi vreme kada treba da i sam postanem roditelj a Äini mi se da ni ove osnovne stvari nisam razreÅ¡io u životu da bih mogao da se pobrinem o sebi, a kamo li da sutra budem stub porodice, glava koja za svaki problem mora da iznaÄ‘e reÅ¡enje. Ljudi koji se sakrivaju i guraju glavu u pesak kao ja nisu taj kalibar.

 

Odgovorio bih ovako kako si ti odgovorio da si ti meni ta pitanja postavio.

 

Cak se i sa zadnjim komentarom u potpunosti slazem.

 

Exley ti je pametno odgovorio sta se desi sa prioritetima kad postanes roditelj. Nekako instikti prorade.

 

Jedino sto mislim da stari problemi i dalje ostaju prisutni, samo im se ne pridaje vise tolika vaznost.

To je razlog zasto se ljudi ponovo udeprimiraju kada ih ta deca napuste i pocnu da vode svoj zivot kada dodje vreme za to.

Nisu se zbrinuli za sebe pre nego sto su se deca desila, pa ih to saceka u starim danima, pod pomenutim okolnostima.

Share this post


Link to post

×
×
  • Create New...