Jump to content
Depresija Forum
alive

Trenutna dijagnoza i terapija

Recommended Posts

Posted (edited)
2 hours ago, sheldon.cat said:

Ima li ko noćnu hipersalivaciju zbog leponexa ili nekog drugog antispihotika?

Ja. Do stomaka bi mi bilo mokro sve u krevetu.

Odmah sam ga ukinuo na svoju ruku, a onda i doktor.

Imao sam i enurezu, odnosno upiškio sam se u toku sna dok sam pio Leponex.

Edited by Apoptosis

Share this post


Link to post
4 hours ago, Apoptosis said:

Ja. Do stomaka bi mi bilo mokro sve u krevetu.

Odmah sam ga ukinuo na svoju ruku, a onda i doktor.

Imao sam i enurezu, odnosno upiškio sam se u toku sna dok sam pio Leponex.

moram spomenuti psihijatru da i meni ne bi prešlo u enurezu. postoje li kakve predispozicije za to?

Share this post


Link to post
1 hour ago, sheldon.cat said:

moram spomenuti psihijatru da i meni ne bi prešlo u enurezu. postoje li kakve predispozicije za to?

Nikakva. Za lučenje pljuvačke, sialoreu, nema leka. Jedino neki psihijatri misle da što je doza Leponexa veća, manje su šanse za to.

Share this post


Link to post
1 hour ago, Apoptosis said:

Nikakva. Za lučenje pljuvačke, sialoreu, nema leka. Jedino neki psihijatri misle da što je doza Leponexa veća, manje su šanse za to.

Kako to?

Share this post


Link to post
8 minutes ago, sheldon.cat said:

Kako to?

Leponex ( Clozapimum ) je potpuni agonist na M1, muskarinske receptore, što za rezultat ima proizvodnju pljuvačke i noću ne gutamo pa se sve izliva.

Share this post


Link to post
5 hours ago, Apoptosis said:

Leponex ( Clozapimum ) je potpuni agonist na M1, muskarinske receptore, što za rezultat ima proizvodnju pljuvačke i noću ne gutamo pa se sve izliva.

a kad budem prestala sa tim lekom, hoće li se sve vratiti u normalu? mislim verovatno hoće jer nema više šta da deluje na te muskarinske receptore, naravno kada lek izađe iz sistema u potpunosti?

Share this post


Link to post
4 hours ago, sheldon.cat said:

a kad budem prestala sa tim lekom, hoće li se sve vratiti u normalu? mislim verovatno hoće jer nema više šta da deluje na te muskarinske receptore, naravno kada lek izađe iz sistema u potpunosti?

Naravno. Ali pazi, nije to pravilo kod antipsihotika. Tipični stariji izazivaju tardivnu diskineziju. To je stanje za koje nema leka, nevoljni pokreti, posebno lica. Nastaju tek godinama upotrebe tipičnih antipsihotika. Nisu nimalo naivni lekovi koje pijemo.

Share this post


Link to post
3 hours ago, Apoptosis said:

Naravno. Ali pazi, nije to pravilo kod antipsihotika. Tipični stariji izazivaju tardivnu diskineziju. To je stanje za koje nema leka, nevoljni pokreti, posebno lica. Nastaju tek godinama upotrebe tipičnih antipsihotika. Nisu nimalo naivni lekovi koje pijemo.

Da, prave više štete nego što leče. Valjda će medicina uznapredovati

Share this post


Link to post
4 minutes ago, sheldon.cat said:

Da, prave više štete nego što leče. Valjda će medicina uznapredovati

Napreduje medicina, ali je farmako mafija jača strana. Ko se najviše plaši da će imati najgore nuspojave, obično baš ti pacijenti imaju vrlo malo istih.

Share this post


Link to post
2 hours ago, Apoptosis said:

Napreduje medicina, ali je farmako mafija jača strana. Ko se najviše plaši da će imati najgore nuspojave, obično baš ti pacijenti imaju vrlo malo istih.

U pravu si skroz, to je jako tužno. Tužnije od toga da je depresija postala moderna, kao i anksioznost što se propagira u televizijskim serijama i tinejdžerskim filmovima. Sve to zarad lekova...

Share this post


Link to post
2 hours ago, sheldon.cat said:

U pravu si skroz, to je jako tužno. Tužnije od toga da je depresija postala moderna, kao i anksioznost što se propagira u televizijskim serijama i tinejdžerskim filmovima. Sve to zarad lekova...

Kod mog doktora uvek imaju letke za razne lekove. Sat mu je sa natpisom - Leponex.

Share this post


Link to post

Pa najlakse je prepisati lek, a ne baviti se puno pacijentom. Uz to da ne pricamo da dugotrajna upotreba vecine lekova ima posledice. Da li su to one benignije ili teze, to je sada i pitanje srece i jacine organizma. Mnogo se para na tome zaradjuje. Uostalom vecina lekova jesu otklanjivaci simptoma i nista zapravo sustinski ne lece, vec cine podnosljivijim...

Share this post


Link to post
56 minutes ago, Brana said:

Pa najlakse je prepisati lek, a ne baviti se puno pacijentom. Uz to da ne pricamo da dugotrajna upotreba vecine lekova ima posledice. Da li su to one benignije ili teze, to je sada i pitanje srece i jacine organizma. Mnogo se para na tome zaradjuje. Uostalom vecina lekova jesu otklanjivaci simptoma i nista zapravo sustinski ne lece, vec cine podnosljivijim...

Pa upravo tako. 

Share this post


Link to post
On 7/8/2020 at 10:41 PM, Apoptosis said:

Leponex ( Clozapimum ) je potpuni agonist na M1, muskarinske receptore, što za rezultat ima proizvodnju pljuvačke i noću ne gutamo pa se sve izliva.

Pitaj dr za jednu kap-dve Atropin kapi za oči uveče pod jezik, on je antiholinergik/antimuskarinik, ima radova na netu i studija koje su primenjivale sa uspehom ovaj postupak. 

Share this post


Link to post
7 hours ago, Koba said:

Pitaj dr za jednu kap-dve Atropin kapi za oči uveče pod jezik, on je antiholinergik/antimuskarinik, ima radova na netu i studija koje su primenjivale sa uspehom ovaj postupak. 

Hvala puno :)

Primetila sam da je hipersalivacija gora kada spavam preko dana. Ni ne zaspim još, a već pljuvačka počne da mi izlazi iz usta. Noću nije toliko strašno.

Share this post


Link to post
7 hours ago, Koba said:

Pitaj dr za jednu kap-dve Atropin kapi za oči uveče pod jezik, on je antiholinergik/antimuskarinik, ima radova na netu i studija koje su primenjivale sa uspehom ovaj postupak. 

I ja ti mnogo zahvaljujem za ovu informaciju, u slučaju da mi bude prepisan, jer je hipersalivacija, sialoreea glavni razlog zašto sam ga uvek izbegavao.

Share this post


Link to post

Ne znam koliko su psihijatri u nas upuceni u primenu Atropin rastvora u te svrhe. Pitajte. Naravno ništa nemojte na svoju ruku. 

A recite mi, je l' Mendilex tu išta pomaže? 

On 7/8/2020 at 10:41 PM, Apoptosis said:

Leponex ( Clozapimum ) je potpuni agonist na M1, muskarinske receptore, što za rezultat ima proizvodnju pljuvačke i noću ne gutamo pa se sve izliva.

Nije, za M1 je antagonist, a za M4 je agonist što uzrokuje hipersalivaciju. :D

Share this post


Link to post

Osećam se loše, imam crne misli, teškoće u svakodnevnom životu koje me polako uništavaju. 

Psihijatar me samo otaljava, kad sam čuo da kaže ono "moraš da se trgneš" shvatio sam da nema pojma o ovoj bolesti, pa makar imao ne znam koje škole. 

Ja sam depresivan, tužan i od te tuge me boli u grudima. 

Kljukam se sedativima koji ublažavaju tu bol donekle, a onda se žderem što ih pijem i što ne mogu da izdržim dan bez njih, i razmišljam koliko ću još da ih pijem, da li ceo život, a već ih dugo uzimam, propisane. 

Od antipsihotika za te misli mi je fizički teško, pio sam Rispolept 0,5mg, nokautirao me je bukvalno. Neću ga više uzimati, jednostavno ne mogu da izdržim to stanje. 

I tako, živim u beznađu, dan za danom, a svaki je gori od prethodnog. 

Ne znam dalje ni šta ću ni kako ću... 

Voleo bih da se nikad nisam ni rodio, i npr. kad vidim neko dete iz siromašne porodice bude mi mnogo teško, a znam da je takve dece puno. 

Moji su mi pružili koliko su najviše mogli, ali ja ne uspevam da se osamostalim već duže vreme, i to me dodatno jede. 

Učim strani jezik, a mislim šta će biti sa mnom tamo u tuđini, ne znam čemu da se nadam tamo i šta će sa mnom biti tamo. 

Ako ne uspem, vraćati se neću. 

Share this post


Link to post
4 hours ago, Koba said:

Osećam se loše, imam crne misli, teškoće u svakodnevnom životu koje me polako uništavaju. 

Psihijatar me samo otaljava, kad sam čuo da kaže ono "moraš da se trgneš" shvatio sam da nema pojma o ovoj bolesti, pa makar imao ne znam koje škole. 

Ja sam depresivan, tužan i od te tuge me boli u grudima. 

Kljukam se sedativima koji ublažavaju tu bol donekle, a onda se žderem što ih pijem i što ne mogu da izdržim dan bez njih, i razmišljam koliko ću još da ih pijem, da li ceo život, a već ih dugo uzimam, propisane. 

Od antipsihotika za te misli mi je fizički teško, pio sam Rispolept 0,5mg, nokautirao me je bukvalno. Neću ga više uzimati, jednostavno ne mogu da izdržim to stanje. 

I tako, živim u beznađu, dan za danom, a svaki je gori od prethodnog. 

Ne znam dalje ni šta ću ni kako ću... 

Voleo bih da se nikad nisam ni rodio, i npr. kad vidim neko dete iz siromašne porodice bude mi mnogo teško, a znam da je takve dece puno. 

Moji su mi pružili koliko su najviše mogli, ali ja ne uspevam da se osamostalim već duže vreme, i to me dodatno jede. 

Učim strani jezik, a mislim šta će biti sa mnom tamo u tuđini, ne znam čemu da se nadam tamo i šta će sa mnom biti tamo. 

Ako ne uspem, vraćati se neću. 

U sličnoj smo situaciji. Već nedeljama govorim doktoru da sam suicidalna i da nemam više snage niti volje, da mi ništa ne pričinjava zadovoljstvo, da je mom životu došao kraj i ne vidim budućnost.

Ignoriše, skrene sa teme jer vrv ne zna šta da kaže, a lekovi ne pomažu, pijem zoloft već dugo, godinu, dve, a trittico odskoro. Nadam se da će mi ovaj drugi pomoći, valjda je još rano.

Pišem poeziju, to mi je jedina nada.

Koji vam lek najbolje pomaže da se ne budite rano ujutru? Ja pijem rivotril ali nema efekta. Neko iskustva sa bromom?

Share this post


Link to post

Ne daj se @Koba!!! Svi ovde su manje neki više preživeli suicidalne misli, pa i pokušali suicid, primer sam ja... Mnogo se sad kajem i uviđamo da život negde ipak jeste lep.

Share this post


Link to post
3 hours ago, sheldon.cat said:

 

Pišem poeziju, to mi je jedina nada.

 

Ima jedan topic - o poeziji, nasim stihovima, tako nekako

Bas bi bilo super da podijelis s nama neku svoju pjesmu:)

Ja to vec neko vrijeme namjeravam, ali nemam puno pjesama (poodavno ih vise ne pisem), a to malo sto imam, pojma nemam gdje su jer sam neuredna i neorganizirana s papirima:rolleyes:

Nemam sad to kad traziti, ali vremenom ako naletim, stavicu.... nisu nikakva remek djela u pitanju, ali sto kazu "papir svasta moze podnijeti", a tako i ovaj nas forum, nadam se ;)

Share this post


Link to post
8 hours ago, Koba said:

Osećam se loše, imam crne misli, teškoće u svakodnevnom životu koje me polako uništavaju. 

Psihijatar me samo otaljava, kad sam čuo da kaže ono "moraš da se trgneš" shvatio sam da nema pojma o ovoj bolesti, pa makar imao ne znam koje škole. 

Ja sam depresivan, tužan i od te tuge me boli u grudima. 

Kljukam se sedativima koji ublažavaju tu bol donekle, a onda se žderem što ih pijem i što ne mogu da izdržim dan bez njih, i razmišljam koliko ću još da ih pijem, da li ceo život, a već ih dugo uzimam, propisane. 

Od antipsihotika za te misli mi je fizički teško, pio sam Rispolept 0,5mg, nokautirao me je bukvalno. Neću ga više uzimati, jednostavno ne mogu da izdržim to stanje. 

I tako, živim u beznađu, dan za danom, a svaki je gori od prethodnog. 

Ne znam dalje ni šta ću ni kako ću... 

Voleo bih da se nikad nisam ni rodio, i npr. kad vidim neko dete iz siromašne porodice bude mi mnogo teško, a znam da je takve dece puno. 

Moji su mi pružili koliko su najviše mogli, ali ja ne uspevam da se osamostalim već duže vreme, i to me dodatno jede. 

Učim strani jezik, a mislim šta će biti sa mnom tamo u tuđini, ne znam čemu da se nadam tamo i šta će sa mnom biti tamo. 

Ako ne uspem, vraćati se neću. 

Ono "moras da se trgnes" radije necu komentirati:ireful2:

Nekako mi se cini (mozda grijesim, naravno), da su kod tebe ta tuga i depresija vise odraz realno nezadovoljavajucih zivotnih okolnosti, nego kemijski poremecaj. I da ces ti zivnuti, da ne kazem "iznova se roditi", kad ti se bitno poprave zivotni uslovi (sto je na kraju krajeva slucaj sa dosta ljudi)

Eto, ucis jezik, planiras van, znaci boris se za neku promjenu. Djelujes mi kao inteligentan momak i vrlo empatican, vidim da posavjetujes druge i kad je tebi tesko. Vjerujem da bi ti fino "stajao" neki volonterski rad - tu gdje zivis ili kad odes van. Osim tog lijepog osjecanja da pomazes drugima, u nekim zemljama se volontiranje dosta cijeni u cv, a tako mozes i upoznati ljude slicne sebi, koji nalaze zadovoljstvo u necem smislenijem od ispraznih uzitaka

Roditelji ce biti sretni kad vide da je tebi dobro, za to ne brini

Pa kad malo stanes na svoje noge, moci ces pomoci danas sutra i toj siromasnoj djeci. Iako ne znaci ako su siromasni da su zato nuzno i nesretni. A kad porastu, moci ce i oni preuzeti svoju sudbinu u svoje ruke :)

 

Share this post


Link to post
42 minutes ago, Gerda said:

Ono "moras da se trgnes" radije necu komentirati:ireful2:

Nekako mi se cini (mozda grijesim, naravno), da su kod tebe ta tuga i depresija vise odraz realno nezadovoljavajucih zivotnih okolnosti, nego kemijski poremecaj. I da ces ti zivnuti, da ne kazem "iznova se roditi", kad ti se bitno poprave zivotni uslovi (sto je na kraju krajeva slucaj sa dosta ljudi)

Eto, ucis jezik, planiras van, znaci boris se za neku promjenu. Djelujes mi kao inteligentan momak i vrlo empatican, vidim da posavjetujes druge i kad je tebi tesko. Vjerujem da bi ti fino "stajao" neki volonterski rad - tu gdje zivis ili kad odes van. Osim tog lijepog osjecanja da pomazes drugima, u nekim zemljama se volontiranje dosta cijeni u cv, a tako mozes i upoznati ljude slicne sebi, koji nalaze zadovoljstvo u necem smislenijem od ispraznih uzitaka

Roditelji ce biti sretni kad vide da je tebi dobro, za to ne brini

Pa kad malo stanes na svoje noge, moci ces pomoci danas sutra i toj siromasnoj djeci. Iako ne znaci ako su siromasni da su zato nuzno i nesretni. A kad porastu, moci ce i oni preuzeti svoju sudbinu u svoje ruke :)

 

Volontiranje bi ostavio ženama bogatih muževa.Nama treba konkretan posao i novci.Svi smo bez para,bolesni.Nema smisla volontirati a u džepu nemaš za kavu.Znam da si mislila najbolje i da je lijepo volontirati,ali čovjek prvo mora imati osiguranu egzistenciju.Sheldon ne uči strani jezik i sprema se u tuđinu jer mu je dosadno.Jednostavno želi osiguranu egzistenciju jer je tamo gdje živi teško.K tome je i upitno kolko je pametno bolesnoj osobi pametno da ode negdje gdje je sama,jer kamo god otišli od sebe ne možemo pobjeći,depra uvijek ide s nama.Znam jer sam bježao od sebe,živio po gradovima i nije ništa bilo bolje.Od sebe nisam mogao pobjeći i kad je postalo neizdrživo,morao sam se vratiti kući.

Share this post


Link to post

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now

×
×
  • Create New...